Bilten vesti

05. FBRUAR 2009.

SADRZAJ


* * *

SRBIJA

DACIC OCEKUJE NASTAVAK RAZGOVORA O DVOJNOM DRZAVLJANSTVU

BEOGRAD, 5. februara (Tanjug) - Zamenik premijera i ministar unutrasnjih poslova Ivica Dacic izjavio je danas da ocekuje da ce razgovori o dvojnom drzavljanstvu Srbije i Crne Gore biti nastavljeni i da ce dogovor biti postignut u interesu gradjana obe drzave.

"Interes gradjana obe drzave je da se potpise sporazum o dvojnom drzavljanstvu, sto smo i predlozili, jer takav sporazum smo potpisali i sa Bosonom i Hercegovinom", rekao je Dacic Tanjugu.

Ministar Dacic je ponovio da Srbija ne moze da menja svoj Zakon o drzavljanstvu zbog Crne Gore. "Srpski zakon je liberalan i dozvoljava dvojno drzavljanstvo gradjanima svih drzava sveta, sto je u skladu sa preporukama Saveta Evrope", naveo je on. Ukazao je da se Crna Gora zastitila postignutim dogovorom da se razmenjuju spiskovi gradjana koji su uzeli drzavljanstvo.

Podsetivsi da je u subotu razgovarao sa crnogorskim kolegom Jusufom Kalamperovicem, Dacic je izrazio ocekivanje da ce stavovi dve drzave o tom pitanju biti usaglaseni. Funkcioner vladajuce crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovic izjavio je ranije danas da je potrebno promeniti srpski zakon o drzavljanstvu, koji je "katastrofalan", jer je on razlog zasto do sada nije postignut dogovor o dvojnom drzavljanstvu Crne Gore i Srbije.

OD MARTA NA SNAZI PROSIRENI SPORAZUM SRBIJE I RUSIJE

BACKA PALANKA, 5. februara 2009. (Beta) Zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dacic najavio je danas da ce u martu stupiti na snagu prosireni Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Rusije.

On je prilikom posete fabrici Sintelon u Backoj Palanci izrazio uverenje da ce spoljnotrgovinska razmena izmedju dve zemlje zahvaljujuci tome biti znacajno uvecana.

Strateski cilj Vlade Srbije jeste da u narednim godinama spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom bude "udvostrucena", istakao je Dacic.

Izrazio je uverenje da ce uskoro dodatno biti prosirena lista proizvoda koji ce biti obuhvaceni rezimom slobodne trgovine.

Dodao je da Srbija ocekuje velike efekte od realizacije energetskog sporazuma sa Rusijom, kroz privatizaciju Naftne industrije Srbije, izgradnju gasovoda i rekonstrukciju skladista prirodnog gasa u Banatskom Dvoru. "Taj sporazum ce doprineti energetskoj stabilnosti ovog dela sveta. Nedavna gasna kriza izmedju Rusije i Ukrajine pokazala je svu neophodnost izgradnje gasovoda Juzni tok", kazao je Dacic.

Ocenio je da ce energetski sporazum doprineti i laksem prevazilazenju posledica svetske ekonomske krize. Prema njegovim recima, moze se ocekivati saradnja Rusije i Srbije i u oblasti proizvodnje elektricne energije, kroz oslanjanje na gas, kao i saradnja oko rekonstrukcije hidroelektrane Djerdap i oko izgradnje beogradskog metroa.

On je pozdravio nameru Sintelona da u Rusiju, gde vec ima fabriku, investira vise od 300 miliona evra i izrazio uverenje da svetska ekonomska kriza nece uticati na ta ulaganja.

Dacic je i kopredsednik Mesovitog srpskoruskog ekonomskopolitickog komiteta zajedno sa ruskim kolegom Sergejom Sojguom. Najavio je da ce sednica tog komiteta ove godine biti odrzana u Srbiji.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin rekao je da je Sintelon velika firma, ciji proizvodi predstavljaju znacajn deo srpskog izvoza na rusko trziste. On je rekao da je Sintelon i jedan od retkih srpskih investitora u Rusiji. Konuzin se zalozio za osnivanje mesovitih malih i srednjih ruskosrpskih preduzeca i pozvao Poslovni ruskosrpski savet, ciji su predstavnici prisustovali danasnjem sastanku, da sto pre sa reci predje na dela, kako bi se dodatno uvecao nivo spoljnotrgovinske razmene izmedju dve zemlje.

Najavio je da ce se drugo zasedanje tog Poslovnog saveta odrzati "u najskorije vreme" u Moskvi.

Generalni direktor Sintelona Nikola Pavicic rekao je da ta kompanija vec 35 godina saradjuje s Rusijom i da veci deo biznisa pravi upravo u toj zemlji. On je podsetio da je Sintelon deo multinacionalne kompanije Tarket i samim tim je prisutan i na drugim trzistima u svetu. Pavicic je ocenio da bi u narednim godinama trebalo osnovati "nekoliko stotina" mesovitih ruskosrpskih preduzeca, koja ce proizvoditi finalnu robu na osnovu najnaprednijih tehnologija. "Ni Srbija ni Rusija nemaju razvijenu proizvodnju finalne robe, zbog cega uvoze velike kolicine tih proizvoda a izvoze jako malo. Zato su nam potrebna zajednicka preduzeca, ali je pitanje kako to realizovati", kazao je Pavicic.

SRBIJA – KOSOVO I METOHIJA

JEREMIC: BEOGRAD SPREMAN ZA RAZGOVORE O SPROVODJENJU SEST TACAKA

BEOGRAD, 4. februara 2009. (Beta) Sef srpske diplomatije Vuk Jeremic rekao je veceras da je Beograd spreman za razgovore sa Ujedinjenim nacijama o sprovodjenju sest tacaka o Kosovu i odbacio je mogucnost direktnih pregovora o tome sa Pristinom.

"UN treba da odrede tacan pocetak diskusije. Beograd je bio spreman i prosle nedelje. Mi ocekujemo gospodina Zanijera, mi ocekujemo njegove ljude da pocnu taj razgovor. Nadam se da ce do toga doci sto je moguce ranije", rekao je Jeremic za televiziju Foks.

On je naveo da je tokom njegove proslonedeljne posete Njujorku kada je Savet bezbednosti UN doneo odluku o sprovodjenju sest tacaka, "pominjana bezbednosna situacija u Pristini" kao razlog zbog cega sef UNMIKa i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Lamberto Zanijer nece moci da dodje ove nedelje u Beograd.

"Ja se nadam da ce se steci bezbednosni uslovi u Prisstini, sto nije u nadleznosti Beograda, tako da specijalni izaslanik generalnog sekretara UN dobije priliku da dodje u Beograd i govori o tome sto je usvojio Savet bezbednosti na predlog generalnog sekretara", rekao je Jeremic.

On je dodao da je "Beograd spreman koliko danas", kao i da se nada da "ove ili sledece nedelje ti razgovori mogu da pocnu".

Sef srpske diplomatije je naglasio da Beograd ne moze direktno da razgovara sa Pristinom o sprovodjenju sest tacaka, jer je dogovor postignut sa UN.

"Sa vlastima iz Pristine mozemo razgovarati samo o statusu Kosova", rekao je Jeremic i podsetio da su ti razgovori prekinuti jednostranim kosovskim proglasenjem nezavisnosti pre godinu dana.

Jeremic je ocenio da je "pokusaj jednostranog nametanja resenja opasan pokusaj, koji je narusio medjunarodni pravni poredak" i da je zato Srbija trazila od Medjunarodnog suda pravde ocenu legalnosti tog postupka. "Srbija je odnela pobedu u UN. Medjunarodni sud pravde ce godinu ili dve procenjivati legalnost jednostranog proglasenja nezavisnosti Kosova, nakon cega ce doneti odluku", objasnio je Jeremic i naveo da je dokaz diplomatske pobede Srbije i to sto Kosovo nije postalo clan nijedne medjunarodne organizacije.

Dodao je da je manjina clanica UN priznala Kosovo, i da ne ocekuje da se u 2009. bitnije promeni odnos snaga po tom pitanju, "iako se vrsi ogroman pritisak na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova".

Jeremic je, kada se radi o stavu medjunarodne zajednice o Kosovu, istakao i da EU nema stav o buducem statusu Kosova, vec da samo postoje individualni stavovi zemalja clanica. Rekao je, takodje, da je za Srbiju najvaznije da proces pristupanja EU drzi odvojeno od procesa resavanja buduceg statusa Kosova.

Komentarisuci najavljenu posetu sefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena Beogradu, Jeremic je naveo da njegov dolazak nije direktno vezan za napore Srbije da EU formalizuje stav o tome da Srbija cini sve u saradnji sa Haskim tribunalom. "Mi smo uputili poziv EU da uputi misiju u Beograd da proceni srpske napore u saradnji Srbije sa Hagom", rekao je sef srpske diplomatije i dodao da se nada da ce ta procena doprineti konsenzusu unutar 27clane Unije po tom pitanju.

LJAJIC: KOSOVO OPTERECUJE ODNOSE SAD I SRBIJE

VASINGTON, 4. februara 2009. (Beta) Kosovo kao tema realno opterecuje ukupne odnose Srbije i SAD, izjavio je danas agenciji Beta Rasim Ljajic, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haskim tribunalom.

Posto je danas u Vasingtonu razgovarao sa predstavnicima americke administracije o Kosovu i o saradnji Srbije sa Haskim tribunalom, Ljajic je podvukao da je bilo znacajnih razlika u stavovima o Kosovu.

"Moj utisak je da je Kosovo apsolutno ima prioritet za Stejt dipartment i administraciju i to je tema oko koje imamo vise razmimoilazenja nego oko saradnje sa Haskim tribunalom", rekao je Ljajic.

O svim drugim pitanjima, dodao je on, postignuta je saglasnost i spremnost za unapredjenje odnosa, a americki sagovornici posebno su bili zainteresovani za pitanje transporta robe sa Kosova u Srbiju.

Zvanicnicima SAD Ljajic je preneo da je Srbija zainteresovana za nesmetan promet roba izmedju Srbije i Kosova, ali da je neprihvatljivo da te robe idu sa oznakom Kosova Republike, samozvane drzave koju Srbija ne priznaje.

"Rekao sam da je za Srbiju neprihvatljivo da te robe idu sa etiketom 'Kosovo Republika' jer je i sporazum CEFTA potpisan sa subjektom UnmikKosovo, a ne sa Republikom Kosovo", dodao je Ljajic.

Ljajic je razgovarao sa direktorkom za jugoistocnu Evropu Saveta za Nacionalnu bezbednost Ketrin Helgerson i pomocnikom drzavnog sekretara u Stejt dipartmenta Stjuartom Dzonsom.

On je americkim zvanicnicima ukazao da se Sporazum u sest tacaka koji je potpisan u Ujedinjenim nacijama, uopste ne primenjuje na Kosovu, posebno u oblasti pravosudja, policije i carine.

Ljajic je predstavnicima adminstracije rekao da u primeni Sporazuma u sest tacaka postoji potpuna opstrukcija kosovskih vlasti i medjunarodnih institucija.

On je rekao da su americki sagovornici bili ohrabreni onim sto Srbija cini da bi okoncala saradnju sa Hagom, i uvereni u potpuno postojanje politicke volje da se Ratko Mladic locira i izruci Tribunalu.

Ljajic koji je i predsednik Sandzacke demokratske partije, ce u Vasingtonu, zajedno sa liderom Srpskog pokreta obnove Vukom Draskovicem, funkcionerom G17 plus Vlajkom Senicem i sefom ekonomskog tima Demokratske stranke Srbije Nenadom Popovicem, prisustvovati tradicionalnom molitvenom dorucku.

Molitveni dorucak odrzava se 57 godina, svakog prvog cetvrtka u februaru, kada se na zajednickoj molitvi u glavnom gradu SAD okupe predsednik SAD, clanovi Kongresa, istaknuti politicari i oficiri, i gosti iz sveta.

SEJDIJU I TACI: SA SRBIJOM NE RAZGOVARAMO O STATUSU

PRISTINA, 5. februara 2009. (Beta) Predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiju i Hasim Taci naveli su danas da sa Srbijom nece razgovarati o statusu Kosova i o pitanjima koja "zadiru u suverenitet drzave Kosovo".

Posle sastanka sa sefom UNMIKa Lambertom Zanijerom, najvisi kosovski zvanicnici kazali su da se o ostalim odredbama iz paketa Martija Ahtisarija moze razgovarati sa Beogradom.

Sejdiju je kazao da je sa sefom UNMIK razgovarano o rekonfiguraciji UNMIKa.

"Razgovor je bio usredsredjen na rekonfiguraciju UNMIKa, ali i o konkretnim kretanjima i mogucnostima dijaloga sa Srbijom", rekao je kosovski predsednik.

Sejdiju je kazao da su sefu UNMIKa preneli stav institiucija Kosova da postuju medjudrzavne odnose i saradnju i sa Srbijom, i da nikada nisu rekli da su protiv razgovora o temama koje su u interesu "dve suverene drzave". "Nikada necemo prihvatiti nijednu temu ili pristup koji moze na jedan ili drugi nacin imati za cilj da ima uticaja na pitanja statusa. Znamo da su stalni zahtevi predstavnika Srbije na tome, a mi kazemo da je to pitanje zatvoreno", rekao je predsednik Kosova.

Sejdiju je rekao da su sa Zanijerom razgovarali i o prenosenju preostalih ovlascenja misije UN na Euleks i institucije Kosova i da su od sefa UNMIK dobili garancije da se smanjuje broj pripadnika misije koju predvodi.

Taci je kazao da je trenutno sva energija institucija Kosova usmerena na ostvarivanje uspeha u radu nakon proglasavanja nezavisnosti. "Sa Srbijom je sve zavrseno 17. februara, kada je Kosovo proglaseno drzavom koju su priznale 54 drzave", rekao je kosovski premijer.

Taci je rekao da se sa svim susedima moze razgovarati samo na nivou nezavisnih drzava.

Zanijer je rekao da je tacno da je uloga UNMIKa smanjena i da su ovlascenja koja se odnose na pitanje dijaloga sa Srbijom sada na Euleksu.

"Okolnosti na terenu su se promenile, ali dok je Rezolucije 1244 moj je mandat da izvestavam Savetu bezbednosti UN. Naravno, ja cu nastaviti kontakte sa Beogradom", rekao je sef UNMIKa.

Zanijer je naveo da nece biti pritisaka na institucije Kosova da prihvate dijalog sa Beogradom.

KOSOVO I METOHIJA – EP

EP USVOJIO REZOLUCIJU U KOSOVU

BRISEL/STRAZBUR, 5. februara (Tanjug) - Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o Kosovu kojom poziva na ponovno razmatranje prelaznog sporazuma UN i Vlade Srbije kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost i ohrabruje clanice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to ucine.

U rezoluciji koju je EP usvojio na sednici u Strazburu navodi se da "prelazni aranzmani dogovoreni izmedju UN i Vlade Srbije moraju da budu ponovo razmotreni u skladu s razvojem dogadjaja na terenu, jednom kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost". Evropski parlament je rezoluciju, koju je predlozio holandski poslanik Jost Lagendajk, usvojio sa 424 glasa za i 133 protiv. U rezoluciji se takodje "pozivaju Kosovo i Srbija da se angazuju u konstruktivnom dijalogu o pitanjima od zajednickog znacaja, te da pomognu regionalnoj saradnji".

EP poziva na pracenje stvaranja Kosovskih bezbednosnih snaga i protivi se reviziji Kumanovskog sporazuma "pre postizanja pune stabilnosti i bezbednosti" i pre nego sto se "odnosi izmedju Srbije i Kosova razjasne". U rezoluciji se pozdravlja "uspesno razmestanje Euleksa sirom Kosova, ukljucujuci i severno od reke Ibar" i ponavlja se odbacivanje mogucnosti podele Kosova. Medjunarodna zajednica se poziva da "u potpunosti podrzi Euleks" i da "olaksa preuzimanje sirom Kosova svih nadleznosti UNMIK-a iz oblasti carina, policije i pravosudja".

Rezolucija "pozdravlja pristanak Vlade Srbije na razmestanje Euleksa i njenu spremnost da saradjuje s njom" i ohrabruje Srbiju da "nastavi da pokazuje ovaj konstruktivan pristup, koji je u skladu s teznjama drzave da pristupi EU". EP je, pre glasanja, usvojio amandman na nacrt rezolucije u kojem se "clanice EU koje nisu priznale Kosova ohrabruju da to ucine". Od 27 clanica EU, nezavisnost Kosova nisu priznale Spanija, Grcka, Slovacka, Rumunija i Kipar.

U izjavi Tanjugu po okoncanju glasanja, Lagendajk je izrazio zadovoljstvo usvajanjem rezolucije i amandmana. "To je moralni i politicki poziv svim clanicama EU da priznaju nezavisnost Kosova. On dokazuje da vecina u Evropskom parlamentu zeli da preostale clanice EU priznaju Kosovo", rekao je Lagendajk. On je napomenuo da je jasno da te zemlje imaju svoje procedure vezane za proces priznavanja i da, stoga, ne ocekuje da ce poziv EP odmah uticati na njihove stavove. Za amandman su glasala 281 poslanika, 229 je bilo protiv, a 55 uzdrzano. EP je u rezoluciji izrazio i zabrinutost zbog ekonomske situacije na Kosovu.

Zahtevaju se veci napori radi ukljucenja kosovskih Srba u politicki, ekonomski i drustveni zivot Kosova. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana se poziva da pokaze "jasnu podrsku evropskoj misiji na Kosovu" i, kako se istice u tekstu, "poseti ovu zemlju sto je pre moguce". U rezoluciji se istice podrska stvaranju multietnickog "Evropskog univerzitetskog koledza", koji bi doprineo boljoj integraciji kosovskih Srba. EP pozdravlja "poboljsanje bezbednosne situacije na Kosovu" i povratak kosovskih Srba u Kosovsku policijsku sluzbu.

EU: NEZAVISNOST KOSOVA IZAZOV, ALI NUZNA ZA STABILIZACIJU

STRAZBUR, 4.februara 2009. (Beta) Evropski parlament u Strazburu danas je razmotrio rezoluciju o Kosovu, u kojoj se kaze da Evropska unija i misija Euleks treba da ucine sve da se stanje na Kosovu popravi politicki i ekonomski u cilju stabilizacije celog regiona.

U rezoluciji, pripremljenoj povodom godisnjice samoproglasenja nezavisnosti Kosova, se navodi i da ce biti potrebno da se "kroz pregovor UN i srpske vlade, sklopljeni prelazni sporazum ponovo proceni u svetlu razvoja na terenu, posto evropska misija Euleks dostigne puni operativni kapacitet".

Evropski parlamentarci pozdravljaju saglasnost srpske vlade za razmestaj Euleksa na Kosovu. I "ohrabrujuju Srbiju da i dalje pruza dokaze takvog konstruktivnog pristupa, sto se podudara s njenim teznjama da se prikljuci EU".

Evropski parlament u nacrtu rezolucije ukazuje na rezolucije UN o Kosovu, odredbe povelje UN, konstatuje da je u Pristini 17. februara prosle godine proglasena nezavisnost, nameru vlasti u Pristini da sprovode plan Martija Ahtisarija. I naglasava veliku odgovornost Euleksa u uspostavljanju vladavine zakona na Kosovu. Uz poziv da Evropska unija znatno pomogne, politicki i ekonomski, Kosovo, navodi se i zabrinutost zbog ekonomske situacije i nepovoljnog uticaja sporih reformi, opsterasirene korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu.

Ucestvujuci u raspravi u ime Saveta ministara EU, ceski vicepremijer Aleksander Vondra je izjavio da je Kosovo od proglasenja nezavisnosti "usvojilo ustav i potpuno novi zakonski i institucionalni okvir".

"Proglasenje nezavisnosti je stvorilo novu situaciju i nove izazove za medjunarodnu zajednicu i EU", dodao je Vondra i rekao da "razlicita gledista i reagovanje na proglasenje nezavisnosti ni na koji nacin ne podrivaju jedinstvo politike Evropske unije" prema Kosovu. Cilj EU je, po njegovim recima, da EU pomogne ekonomski i politicki oporavak Kosova i stabilnost celog Balkana. Na Kosovu to znaci da EU namerava da zajamci vladavinu prava, zastitu manjina i ljudskih prava, kao i kulturnog nasledja i da se Kosovo vidi kao deo sire strategije ukljucivanja Zapadnog Balkana u EU.

Vondra je podvukao da ce "najveci izazov" iducih meseci biti da se "ostvari puni razmestaj Euleksa na Kosovu", a za vlasti Kosova ce kljucni izazov biti da se uspostavi multietnicko, demokratsko i stabilno Kosovo. On je ukazao na januarske "incidente u Mitrovici" kao dokaz da stalno postoje opasnosti destabilizacije.

Evropski komesar Meglena Kuneva je, u ime Evropske komisije, istakla da EU postepeno od UN preuzima ovlascenja na Kosovu i da ce Euleks biti potpuno operativan do kraja marta.

Evropska komisija pomaze Kosovu u ekonomskopolitickom oporavku, ukljucujuci okvir stabilizacije i pridruzivanja Zapadnog Balkana EU. Komisija je u 2008. u tom cilju doznacila 185 miliona evra, a jos 106 miliona ce izdvojiti u ovoj godini.

Kuneva je saopstila da ce Evropska komisija najesen objaviti analizu koja treba da pokaze da ce Kosovo ostati "sasvim ugradjeno u evropsku perspektivu zajedno s celim Zapadnim Balkanom".

Evropska komesarka je rekla da je Evropska komisija za uspostavljanje vladavine zakona na Kosovu utrosila sedam miliona evra, od cega million evra za bitku protiv korupcije.

Ona je ocenila da bi "poboljsanje odnosa Srbije i Kosova moglo pomoci ukljucivanju Kosova u CEFTA".

U raspravi je poslanik Doris Pak ukazala posebno na nuznost da Euleks obezbedi nastavak sudjenja za zlocine koji se godinama otezu, kao i istragu i hapsenje mnogih kriminalaca, uz suzbijanje korupcije.

Stavovi u raspravi su se kretali od podrske nezavisnosti Kosova, uz nuznost "rasprave o prakticnim pitanjima", izmedju Pristine i Beograda, pa do misljenja da je nezavisnost Kosova suprotna medjunarodnom pravu.

Vise poslanika raznih grupa su predocili da ce zbog toga sto se u predlogu rezolucije izricito ne kaze da je prekrsena rezolucija SB i omogucen separatizam, glasati protiv ovog dokumenta.

Potpredsednik ceske vlade Vondra je u odgovoru na pitanja u raspravi istakao da "nas ocekuju mnogi izazovi", kao i da temelje politike EU prema Kosovu cine stavovi da je "Kosovo nedeljivo, da je nuzna stabilnost, decentralizacija i jednakost mogucnosti za tamosnje zajednice". Najveci izazov je, po njegovim recima, ukljucivanje Kosova u regionalnu saradnju. "Jednog dana cemo morati da Kosovo priblizimo procesu stabilizacije i pridruzivanja EU, ali ostaje jos mnogo, mnogo da se ucini u tom cilju i kako bi se uspostavilo jedinstvo unutar Saveta (ministara EU)".

Vondra je dodao da "dijalog sa Srbijom o prakticnim pitanjima mora biti vodjen transparentno", a nuzna su i sredstva koje ce stvoriti samo Kosovo i ona koja treba da obezbedi medjunarodna zajednice.

Potpredsednik ceske vlade je dodao da su na Kosovu nuzni i "zdrava uprava", bitka protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i "transparentna privatizacija u svim elementima".

LAGENDAJK: POTREBNO KREATIVNO RESENJE ZA SRBIJU I ZA KOSOVO

NOVI SAD, 5. februara 2009. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Jost Lagendajk izjavio je da je za odnos Srbije i Kosova potrebno "kreativno diplomatsko resenje", i kao primer naveo resenja koje su nasle bivse Istocna i Zapadna Nemacka, i Irska i Severna Irska.

"Nije realno ocekivati da Srbija prizna Kosovo u dogledno vreme, ali ni Srbija, ni Kosovo, ni Evropska Unija (EU) ne smeju da dodatno gube vreme za priblizavanje Beograda i Pristine EU, tako da moramo da trazimo kreativno diplomatsko resenje koje ne bi nikom naskodilo, a donelo bi korist svima", rekao je Lagendajk za danasnji novosadski "Dnevnik".

Prema njegovim recima, da bi Srbija i Kosovo usli u EU, moraju da pronadju formulu koja ce im omoguciti da realizuju istovetni cilj. "Ideja o resenju po uzoru na dve Nemacke, kojim su se strane, i pored medjusobnog nepriznavanja, obavezale na to da ne sprecavaju jedna drugu u medjunarodnim aktivnostima, mogla bi biti osnova za dogovor dveju strana koji bi EU potvrdila", smatra Lagendajk.

Dodao je da je dobar primer i kako je Irska u svom prvom ustavu regulisala pitanje Severne Irske, s obzirom na to da se resenje pokazalo funkcionalnim jer su i Irska i Velika Britanija u EU.

Lagendajk je rekao da je "daleko od realnosti" podela Kosova, posto bi takav potez mogao izazvati lancanu reakciju u regionu, "u samoj Srbiji, Bosni, Makedoniji".Ocenio je da ce EU na Kosovu ostati "godinama, a mozda i vise od decenije" jer uspostavljanje vladavine prava zahteva mnogo vremena.

Lagendajk je ukazao da se ne slaze sa stavom Holandije koja evropsku integraciju Srbije uslovljava izrucenjem optuzenog za genocid Ratka Mladica Tribunalu u Hagu.

Ocenio je da u slucaju da glavni tuzilac Tribunala Serz Bramerc proceni da Srbija u potpunosti saradjuje s Tribunalom iako nije izrucila Mladica holandska vlada treba da poruci holandskim poslanicima da "budu prakticni, a ne tvrdoglavi".

PETERLE VERUJE DA JE NA KOSOVU MOGUC SUZIVOT

LJUBLJANA/STRAZBUR, 4.januara 2009. (Beta) Slovenacki poslanik u Evropskom parlamentu Lojze Peterle izrazio je u danasnjoj raspravi o Kosovu uverenje da je na Kosovu moguc "multietnicki i multikulturni suzivot".

"Samo pod tim uslovom je ostvariva evropska perspektiva Kosova kao i citavog zapadnog Balkana", rekao je Peterle, navodi se u saopstenju za javnost iz njegovog kabineta. Evropski poslanik je posebno pozdravio cinjenicu da se stanje na Kosovu normalizuje i zaslugom Euleksa, i podrzao nedavno osnivanje kosovskih snaga bezbednosti i ucesce pojedinih predstavnika srpske zajednice u policijskim snagama.

Peterle je naglasio da ako se zeli postici brzi napredak "moramo raditi na frontovima bezbednosti, politike, privrede, socijale i drugim".

"Narocito treba obratiti paznju na lokalni nivo, gde je pitanje suzivota najosetljivije", rekao je Peterle, i dodao da je potrebno "podrzati projekte koji jacaju medjuetnicki suzivot i saradnju".

S tim u vezi je poslanik Slovenije u Evropskom parlamentu pozdravio nameru Evropske komisije da za "napredak iskoristi sve raspolozive instrumente", jer su oni potrebni Kosovu.