Bilten vesti

07.JUN 2006.

SADRZAJ


* * *

SRBIJA

TADIC OBAVESTIO UN, SE I OEBS DA JE SRBIJA NASLEDNICA SCG

BEOGRAD, 6. juna 2006. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic oabvestio je danas UN, Savet EVrope i OEBS da je Srbija pravna sledbenica Srbije i Crne Gore.

On je zatrazio promenu imena drzave iz drzavna zajednica Srbija i Crna Gora u Republika Srbija.

U pismima generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, generalnom sekretaru Saveta Evrope Teriju Dejvisu i generalnom sekretaru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Marku Perenu de Brisambou navodi se da je kontiunitet zasnovan na Ustavnoj povelji i da je o tome postignuta saglasnost sa crngooroskom stranom.

Dodaje se da je clan 60 Ustavne povelje, koji propisuje istupanje iz SCG aktiviran odlukom parlamenta Crne Gore o proglasenju nezavisnosti.

U clanu 60 Ustavne povelje SCG navodi se da "u slucaju istupanja drzave Crne Gore iz drzavne zajednice SCG, medjunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti vazili za drzavu Srbiju, kao sledbenika. Drzava clanica koja iskoristi pravo istupanja ne nasledjuje pravo na medjunarodnopravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulisu izmedju drzavesledbenika i osamostaljene drzave".

U saopstenju iz kabineta predsednika Srbije navodi se da je on obavestio medjunarodne institucije o kontinuitetu Republike Srbije u odnosu na drzavnu zajednicu SCG u tim institucijama u skladu sa svojim ustavnim nadleznostima.

TADIC U CETVRTAK RAZGOVARA SA ANANOM

BEOGRAD, 6. juna 2006. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarace u cetvrtak, 8. juna, u Njujorku sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom o daljoj saradnji Srbije i sistema ove svetske organizacije, saopstila je Tadiceva Pres sluzba.

Tadic ce tom prilikom razgovarati i o situaciji na Kosovu i Metohiji, kako se dodaje u saopstenju, uoci skorog otpocinjanja razgovora o buducem statusu KiM.

Cilj jednodnevne posete Tadica sedistu UN jeste da obavesti Anana o kontinuitetu clanstva Republike Srbije u UN nakon proglasenja nezavisnosti Crne Gore.

Predsednik Tadic ce tokom boravka u Njujorku prisustvovati i zameni zastave Drzavne zajednice SCG zastavom Republike Srbije na jarbolu ispred sedista UN.

Tadic je u subotu, 3. juna, posle sednice crnogorskog parlamenta uputio pismo Ananu u kome je naveo da je kontinuitet Republike Srbije zasnovan na clanu 60 Ustavne povelje, koji je aktiviran odlukom parlamenta Crne Gore o proglasenju nezavisnosti, kao i da je o tome postignuta saglasnost sa crnogorskom stranom.

Predsednik Tadic je zatrazio promenu imena drzavna zajednica Srbija i Crna Gora u Republika Srbija.

DRASKOVIC: I ZVANICNO MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA SRBIJE

BEOGRASD, 7. juna 2006. (Beta) Sef diplomatije Vuk Draskovic izjavio je za danasnju "Politiku" da se Ministarstvo inostranih poslova drzavne zajednice Srbije i Crne Gore od ponedeljka i zvanicno zove Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

"Od 5. juna zvanicno smo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije", rekao je Draskovic na pitanje kako se danas zvanicno zove njegovo ministarstvo.

On je napomenuo da su, cim je crnogorska skupstina proglasila nezavisnost Crne Gore 3. juna, ambasadori i generalni konzuli iz te republike obavesteni da im je prestao mandat.

"Imenovani su otpravnici poslova i zerani (zastupnici) koji su iz Srbije. O prestanku mandata obavesteni su i ostali nizi funkcioneri iz Crne Gore u svim nasim diplomatskokonzularnim predstavnistvima", rekao je Draskovic.

Prema njegovim recima, mandat je prestao i predstavnicima Crne Gore u samom Ministarstvu spoljnih poslova i "sve je obavljeno u toku jednog dana".

Svi crnogorski predstavnici u diplomatskokonzularnim predstavnistvima, trebalo bi, u skladu s pravilnikom i uobicajenom praksom, vrate iz inostranstva do 30. juna, dodao je Draskovic.

On je, povodom ucesca Crnogoraca u nekadasnjoj zajednickoj diplomatiji, izneo da je, od 1.200 zaposlenih u njegovom ministarstvu, od toga oko 600 u diplomatskokonzularnim predstavnistvima, Crnu Goru predstavljalo manje od 50 ljudi.

Prema njegovim recima, to je manje od cetiri odsto, odnosno za 2,5 procentna poena manje nego sto je Crnoj Gori pripadalo prema Ustavnoj povelji.

Iz Crne Gore, dodao je, bilo je 13 ambasadora i sefova misija, sedam generalnih konzula, 21 nizi diplomata u diplomatskokonzularnim predstavnistvima i pet visokih funkcionera u samom ministarstvu.

AMBASADE SCG POSTALE AMBASADE SRBIJE

BEOGRAD, 6. juna 2006. (Beta) Diplomatska predstavnistva drzavne zajednice SCG postala su od danas predstavnistva Republike Srbije, a kadrovi iz Crne Gore u diplomatskim misijama obavesteni su da do 30. juna treba da se vrate.

U prvom saopstenju iz Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije navodi se da je predsednik Srbije Boris Tadic obavestio generalnog sekretara UN da je Srbija naslednica SCG,

Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je, posredstvom diplomatskih predstavnistava u svetu, uputilo note stranim vladama, kao i medjunarodnim organizacijama, da je Srbija naslednik drzavne zajednice SCG, navodi se u saopstenju.

"U diplomatskokonzularnim predstavnistvima kojima su rukovodili kadrovi iz Crne Gore doslo je do promene, i njima ce privremeno rukovoditi otpravnici poslova ili zerani. Svi predstavnici Crne Gore u nasim DKP dobili su obavestenje da se do 30. juna vrate u zemlju", dodaje se.

U najskorije vreme, u svim diplomatskokonzularnim predstavnistvima bice uvedena drzavna obelezja Republike Srbije.

CVETICANIN OBAVESTIO O PROMENI NAZIVA DRZAVE

ZAGREB, 6. juna 2006. (Beta) Ambasador Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj Radivoje Cveticanin predao je danas hrvatskoj ministarki spoljnih poslova i evropskih integracija Kolindi GrabarKitarovic diplomatske note Ministarstva spoljnih poslova Srbije, saopsteno je iz hrvatskog ministarstva.

U diplomatskim notama srpsko ministarstvo obavestava hrvatsku stranu da je Skupstina Srbije, na osnovu Deklaracije o proglasenju nezavisnosti Crne Gore i clana 60. Ustavne povelje drzavne zajednice SCG, donela odluku da je Srbija naslednica drzavne zajednice.

Cveticanin je predao note kojima je obavestio o nastavku diplomatskih odnosa ambasade Srbije i Crne Gore od 6. juna 2006. godine, koja ce nastaviti svoju delatnost pod novim nazivom "Ambasada Republike Srbije u Republici Hrvatskoj".

Generalni konzulat Srbije i Crne Gore u Rijeci od sada ce postojati pod nazivom "Generalni konzulat Republike Srbije".

AMBASADA SCG U BECU PREIMENOVANA U AMBASADU SRBIJE

BEC, 7. juna (Tanjug) - Ambasador Dragan Velikic obavestio je Ministarstvo inostranih poslova Austrije da je Republika Srbija nasledila medjunarodno-pravni subjektivitet drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, cime je ambasada SCG postala diplomatsko predstavnistvo Srbije. I misija Srbije i Crne Gore pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i organizacijama u beckom sedistu Ujedinjenih nacija takodje je obavestila te medjunarodne organizacije o odluci Srbije da preuzme kontinuitet drzavne zajednice na osnovu clana 60. Ustavne povelje. Shodno toj odluci dosadasnji sef misije, ambasador Vesko Garcevic predao je duznost ministru savetniku Miri Beham, koja je sada vrsilac duznosti sefa misije Srbije pri medjunarodnim organizacijama. Za kadrove iz Crne Gore koji su na nizim diplomatskim funkcijama zasad nisu stigle nikakve instrukcije i oni i dalje rade. Zastava na Ambasadi Republike Srbije u Becu jos uvek nije zamenjena, jer iz Beograda nisu stigle nove, ali je u medjuvremenu promenjen memorandum koji koristi ovo diplomatsko predstavnistvo.

KRAJINOVIC PREUZEO DUZNOST OTPRAVNIKA POSLOVA U AMBASADI

LJUBLJANA, 6.juna 2006. (Beta) Ambasada SCG u Sloveniji postala je od danas ambasada Republike Srbije, a umesto ambasadora drzavne zajednice Ranka Milovica koji je bio kadar iz Crne Gore za otpravnika poslova je imenovan Goran Karjinovic.

"S obzirom na odluke, koje su donete u Skupstini Crne Gore 3.juna i odluke donesene u Skupstini Srbije 5.juna, Srbija je prenela drzavnopravni status na sebe i shodno tome diplomatskokonzularna predstavnistva (DKP) drzavne zajednice SCG od juce su DKP Republike Srbije", rekao je za Betu novoimenovani otpravnik poslova.

Krajinovic je danas Ministarstvu inostranih poslova Slovenije predao notu u kojoj se konstatuje promena cinjenicnog stanja u statusu dosadasnjeg DKP drzavne zajednice, te da je dosadasnji ambasador SCG u Sloveniji od juce razresen duznosti.

Prema recima Gorana Krajinovica svi detalji vezani za promenu zastave na zgradi DKP bice resavani u narednom periodu.

"Ambasada nastavlja da pokriva nadleznosti iz domena svojih poslova Republike Srbije prema inostranstvu, takodje konzularne zastite i do daljeg ce nastaviti da pruza zastitu i konzularne usluge za drzavljane Crne Gore", reko je jos Krajinovic.

NA SAVETU BEZBEDNOSTI UN DANAS O SARADNJI BEOGRADA SA HAGOM

UJEDINJENE NACIJE, 7. juna 2006. (Beta) Predsednik Haskog tribunala Fausto Pokar i glavna tuziteljka Karla del Ponte danas ce podneti redovne izvestaje Savetu bezbednosti UN u kojima je sadrzana i ocena saradnje vlasti u Beogradu sa tim sudom.

Na sednici ce ucestvovati i srpski ministar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Loncar, koji ce, kako je najavljeno, preneti stavove vlade Srbije o saradnji s Haskim tribunalom.

Del Ponteova ce u izvestaju, kako se ocekuje, oceniti da vlasti u Beogradu ne saradjuju u potpunosti sa Tuzilastvom zato sto nisu uhapsile generala Ratka Mladica, optuzenog za genocid u BiH, kao i zbog toga sto su na slobodi jos petorica optuzenih.

Predsednik Pokar ce, prema naznakama iz Tribunala, nedovoljnu saradnju Beograda takodje pomenuti u svetlu sprovodjenja strategije okoncanja rada suda u Hagu, koju je ranije usvojio Savet bezbednosti.

Portparol haskog tuzilastva Anton Nikiforov izjavio je proteklog vikenda da ocekuje da ce ocena Del Ponteove i Pokara o saradnji Beograda s Haskim tribunalom biti negativna, jer "nema pomaka"

Zbog negativne ocene o saradnji Beograda s Haskim sudom, Evropska komisija je 3. maja prekinula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju sa SCG.

TADIC: KAZNJAVANJE NE DONOSI REZULTATE

VASINGTON/BEOGRAD, 7. juna 2006. (Beta) Nezavisno ocenjeni napori Srbije u ispunjavanju obaveza prema Haskom tribunalu dovesce do zeljenog ishoda pre nego kaznjavanje demokratske Srbije izolacijom, ocenio je predsednik Srbije Boris Tadic u autorskom tekstu u "Vasington postu".

"Sa odlukom o Crnoj Gori iza nas, moramo da budemo sigurni da ce nase obaveze prema Medjunarodnom sudu u Hagu biti ispunjene. Srbija trazi intenzivnu saradnju sa medjunarodnim akterima kako bi nasi napori bili nezavisno ocenjeni. To ce, pre nego kaznjavanje demokratske Srbije izolacijom, dovesti do zeljenog ishoda", naveo je Tadic.

Tadic je izneo ocenu i da su oni koji pomazu haskom optuzeniku, generalu Ratku Mladicu, najmanje patrioti od svih Srba.

"Oni su deo te politicke kulture koja je otela Srbiju i njenu istoriju pre 15 godina, koristeci patriotizam kako bi sakrili svoja zlodela. U dva svetska rata u proslom veku, Srbija se pridruzila silama slobode. Mi zelimo da povratimo tu veliku srpsku tradiciju. Verujemo da smo vrlo blizu tome", naveo je predsednik Srbije.

Navodeci da Srbija i Crna Gora sada pregovaraju o detaljima odvajanja, Tadic je ocenio da su razdvajanja na Balkanu "precesto bila tuzna i zbrkana afera".

"Srbi veruju da imamo mogucnost da pokazemo da to moze da bude i drugacije i da pokazemo da, u ovom odvajanju, mozemo da odrzimo istorijski dobre odnose izmedju nas. Previse nasih drzavljana ce ziveti u zemljama onih drugih da bi sitnicavost prevladala", napisao je Tadic.

Kada je rec o evropskim integracijama Srbije, Tadic je ocenio da je ovo "strateski vitalna godina" i za Srbiju i za EU i NATO.

"Nadamo se da ce odgovorno politicko vodjstvo iz Srbije imati reciprocitet u ovim institucijama. Nase politicko vodjstvo suoceno je sa izazovima koji su retko kad postavljeni pred zemlju koja je i demokratska i u miru", naveo je on.

Tadic je u autorskom tesku "Vasington postu" naveo i da Srbija trazi da pregovori o buducem statusu Kosova pocnu sto pre.

"Cilj je da se ponude predlozi koji ce pomoci uspostavljanju klime veceg poverenja. Izuzetno opasne okolnosti za Srbe na Kosovu zahtevaju izuzetne mere njihove zastite, ukoliko medjunarodna zajednica ne zeli da gleda njihov masovni egzodus", naveo je predsednik Srbije i dodao da bi sve manje od toga bilo ravno medjunarodnim osvetoljubivim akcijama protiv gradjana Srbije.

"Nije razumno traziti od Srbije da veruje u bleda obecanja. Pregovori o buducem statusu Kosova su jedino moguce i odrzivo resenje i mi Srbi, Albanci i citav region delimo isti interes u postizanju takvog ishoda. Ali to zahteva izgradnju poverenja, sto se mora sada uraditi", navodi predsednik Srbije u autorskom tekstu za "Vasington post".

DANI SRPSKOG FILMA U BUKURESTU

BUKUREST, 6. juna 2006. (Beta) Povodom obelezavanja 110 godina od prve projekcije filma u Srbiji, u Bukurestu ce do 11. juna biti predstavljeno sedam srpskih filmova.

U sali Rumunske kinoteke "Union" ce od danas do 11. juna biti prikazani filmovi "Profesionalac" Duska Kovacevica, "Kako je Hari postao drvo" Gorana Paskaljevica, "Zona Zamfirova" i "Ivkova slava" Zdravka Sotre, "Budjenje iz mrtvih" Milosa Radivojevica, "Mi nismo andjeli" Srdjana Dragojevica i "Jagode u grlu" Srdjana Karanovica.

Dane srpskog filma je organizovala ambasada Srbije u Rumuniji zajedno sa Filmskim centrom Srbije i Rumunskom kinotekom.

Na svecanom otvaranju manifestacije filmom "Profesionalac" prisutnima su se obratili ambasador Srbije u Rumuniji Dusan Crnogorcevic, direktorka Rumunske kinoteke Anka Mitran i poznati rumunski reziser Joan Karmazan.

NAUMOV: ENERGETSKI SEKTOR SRBIJE I REGIONA DOBIO PODRSKU EU

BRISEL, 6.juna 2006.(Beta) Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov danas je u Briselu dobio podrsku evropskog komesara za energetiku Andrisa Piebalgsa za potpisivanje Okvirne konvencije o odrzivom energetskom razvoju na Balkanu, ciji je pokretac Srbija.

Komesar Piebalgs je novinarima nakon razgovora sa srpskim ministrom kazao da je od velike vaznosti ratifikacija Ugovora o energetskoj zajednici jugoistocne Evrope i podsticanje investicija Evropske investicione banke i Svetske banke, jer su kako je naglasio za sektor uglja potrebna velika ulaganja, a nuznja je i regionalna saradnja.

"Svako od tamosnjih trzista je premalo i glavna dodata vrednost energetske zajednice je ne samo saradnja, vec i temelj za nove, snazne investicije u to podrucje", kazao je Piebalgs.

On je naglasio da zato snazno podrzava inicijativu srpskog ministra za reorganizaciju energetskog sektora, jer bez toga se ne moze ocekivati "dolazak investicija u pravo vreme i pravom brzinom".

Evropski komesar je, takodje, pruzio podrsku i daljem razvoju gasifikacije Srbije, posebno izgradnji juznog kraka gasosovoda DimitrovgradNisbugarska granica, kao i izgradnji pozemnog skladista gasa u Banatskom Dvoru, jer ce to doneti mnogo vecu energetsku sigurnost i okolnim zemljama.

Potpora je data i kapitalnom srpskom projektu izgradnje naftovoda KonstancaPancevoTrst, cija je investiciona vrednost dve milijarde dolara i koji treba da obezbedi energetsku stabilnost zapadnobalkanskim zemljama, ali i da podmiri energetske potrebe severne Italije i tog dela Evrope, posto bi kapacitet naftovoda bio oko 60 miliona tona godisnje.

Procena je da bi se za potrebe izgradnje tog naftovoda, u Srbiju investiralo oko 350 miliona dolara.

Naumov je kazao novinarima da je evropskom komesaru predocena velika zabrinutost srpske vlade i Srbije zbog loseg snabdevanja elektricnom energijom Kosova i Metohije, a posebno srpskih mesta i tamosnjeg srpskog zivlja, kao i odbijanja ponude srpskih vlasti da se taj problem premosti.

Prema recima srpskog ministra,to je narocito zabrinjavajuce, zato sto je u poslednje dve godine "bila na pomolu humanitarna katastrofa zbog odredjenog diskriminatorskog pristupa u snabdevanju elektroenergijom nealbanskog stanovnistva, pa i teskoca albanskog zivlja".

Naumov je naglasio da Evropska komisija ima i sopstvene i informacije UNMIKa o tome i dodao da je sa komesarom Piebalgsom dogovoreno da se "bude u vezi u cilju resavanja problema. A to znaci da ne bude ova zima ista kao prethodne dve, bar kad se tice dugotrajnih iskljucenja struje na Kosovu i Metohiji".

Srpski ministar energetike urucio je danas i evropskom komesaru za energetiku poziv da 10.jula prisustvuje proslavi Teslinog jubileja u Beogradu.

Naumov ce u cetvrtak u Luksemburgu ucestvovati na ministarskom sastanku Energetske zajednice na kojem ce biti razmotrena problematika u primeni Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Ocekuje se da ce tom prilikom, kroz odgovarajuce ministarske zakljucke, biti definisani neophodni koraci u nastavku procesa osnivanja regionalnog energetskog trzista i njegovog integrisanja u unutrasnje trziste energije Evropske unije.

DRAGAN JOCIC NA REGIONALNOM FORUMU U BUKURESTU

BUKUREST, 6. juna 2006. (Beta) Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dragan Jocic ucestvovao je danas u Bukurestu na Prvom regionalnom forumu za jugoistocnu Evropu, na kojem je pokrenuta platforma za policiju u sluzbi zajednice.

Koncept policije u sluzbi zajednice se implementira u svim zemljama regiona, u saradnji sa Svajcarskom i Evropskom unijom, a cilj je da policija postane demokratska insitucija, u sluzbi gradjana, cija prava treba da zastiti. To se, kako je ocenjeno, najefikasnije moze postici stalnom komunikacijom sa gradjanima.

Ideja projekta je da stvori interakciju izmedju policije i gradjana, rekao je Jocic agenciji Beta, precizirajuci da se u Srbiji takav model rada policije u lokalnoj zajednici primenjuje od 2003, u desetak opstina.

On je dodao da u Srbiji i u zemljama regiona zive manjinske grupe koje predstavljaju veoma slozeno i osetljivo pitanje, pa policija treba da im posveti briznu paznju.

Ministar unutrasnjih poslova Srbije danas je imao bilateralni sastanak sa rumunskim ministrom unutrasnjih poslova Vasileom Blagom.

Jocic je Beti rekao da je glavna tema razgovora sa rumunskim kolegom bila kontrola granica. "Rumunija vrlo brzo ulazi u Evropsku uniju i u vezi sa tim smo doneli odredjene zakljucke kako da sprovodimo kontrolu na granici", rekao je Jocic.

On je jos kazao da je sa Blagom razgovarao i o potpisivanju sporazuma o saradnji dva ministarstva, kao i o novom granicnom prelazu na Djerdapu 2, koji bi mogao da bude otvoren kao medjunarodni granicki prelaz i koji bi olaksao i skratio kretanje ljudi i transporta.

Pokretanju koncepta policije u sluzbi lokalnih zajednica prisustvovala je ministarka spoljnih poslova Svajcarske Mislin KalmiRej, cija zemlja ucestvuje u projektu.

Na regionalnom forumu su ucestvovali i ministri unutrasnjih poslova Republike Srpske Stanislav Cadja i Federacije BiH Mevludin Halovic, i ministar bezbednosti te federacije Borisa Colak.

Bili su prisutni specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Erhard Busek i direktor za zapadni Balkan Direkcije za prosirenje u okviru Evropske komisije Rajnhard Pribe.

KOSOVO METOHIJA

HUA DJIJANG: KINA U POTPUNOSTI PODRZAVA AHTISARIJA

PEKING/BEOGRAD, 6. juna (Beta) Kineski zvanicnici izrazili su danas u Pekingu "snaznu i punu podrsku" specijalnom izaslaniku UN za status Kosova Martiju Ahtisariju i njegovom dosadasnjem radu, prenela je Ahtisarijeva portparolka Hua Djijang.

Ahtisari, koji je u Peking doputovao u ponedeljak, sastao se jutros sa clanom kineske vlade zaduzenim za spoljne poslove i bivsim sefom diplomatije Tang Djijasuanom, a zatim i sa ministrom inostranih poslova Li Djaosingom, rekla je Hua Djijang agenciji Beta.

"Imali su veoma dobar, prijateljski razgovor o procesu utvrdjivanja statusa", precizirala je ona.

Ahtisari je, kako je navela portparolka, obavestio kineske zvanicnike o dosadasnjem napretku u pregovorima i o tome kako namerava da nastavi dalje.

Kineska strana je, prema njenim recima, iznela svoje stavove u vezi sa Kosovom. Bila je to "veoma dobra razmena misljenja", kazala je Djijangova.

"Kineski zvanicnici su naveli da u potpunosti i snazno podrzavaju specijalnog izaslanika i njegov rad", dodala je ona.

Finski diplomata je predstavnike vlade u Pekingu obavestio da namerava da u julu ode pred Savet bezbednosti UN kako bi podneo izvestaj o dosadasnjem napretku u pregovorima i zatrazio od njegovih clanova savet kako da se proces nastavi.

Ahtisari je pre Pekinga boravio u Moskvi, u okviru svoje turneje po prestonicama zemalja clanica Kontakt grupe i stalnih clanica Saveta bezbednosti UN, gde sa zvanicnicima razmatra dosadasnji tok pregovora i nacin na koji ce se oni nastaviti.

Prethodno, Ahtisari je sa istim ciljem posetio i glavne gradove zemalja jugoistocne i centralne Evrope.

U dosadasnjih sest rundi direktnih pregovora Beograda i Pristine o buducnosti Kosova, koje u Becu vodi Ahtisarijeva kancelarija i na kojima je do sada bilo reci o pitanjima koja su neutralna u odnosu na status, minimalni napredak ostvaren je samo na petom sastanku, kada se razmatrala zastita verske i kulturne bastine na Kosovu.

Ahtisari je pre odlaska u Moskvu najavio da ocekuje da konkretni pregovori o samom statusu zapocnu polovinom jula. Pre toga, on je rekao da ce obaviti konsultacije sa Kontakt grupom, clanicama Saveta bezbednosti i sa generalnim sekretarom UN.

PRIPADNICI KZK CISTE TEREN ZA IZGRADNJU KUCA ZA POVRATNIKE

PRISTINA, 6. juna 2006. (Beta) Kosovski premijer Agim Ceku rekao je danas u selu Babus, u opstini Urosevac, da je ostvarivanje konkretnih projekata povratka najbolja poruka raseljenim Srbima da se vrate u svoje domove. On je to rekao na pocetku akcije pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa (KZK) na ciscenju imanja lokalnih Srba u Babusu, u sklopu priprema za pocetak gradnje 83 kuce sa kompletnom infrastrukturom za Srbe koji ce se vratiti u to selo. "Ovo je projekat koji nas je sve ujedinio KZK, UNMIK, Kfor, vladu, medjunarodnu zajednicu, opstinsku vlast i to je najjaca poruka koju mozemo da posaljemo srpskoj zajednici. Mozemo da ih ubedimo da svi mi mislimo na njih, radimo za njih i podrzavamo njihov povratak na Kosovo", rekao je Ceku. Akciji ciscenja terena prisustvovali su i prvi zamenik sefa UNMIKa Stiven Suk, komandant Kfora, italijanski general Djuzepe Valoto i komandant KZK Sulejman Selimi. Stiven Suk je ocenio da je opstinska vlast u Urosevcu nakon ostvarivanja projekta u Babljaku izradila i projekat povratka u selo Babus.

"Ponosan sam na posao koji se radi. Razgovarao sam i sa predsednikom (opstine) i on ce ih podrzati sto odsto", kazao je Suk, isticuci da u opstini postoje jos dva projekta za povratak raseljenih. Komandant Kfora Djuzepe Valoto je rekao da i druge opstine treba da slede primer Urosevca u procesu stvaranju uslova i klime za povratak raseljenih.

POTPISAN PROTOKOL ZA POVRATAK RASELJENIH LICA

PRISTINA, 6. juna 2006. (Beta) Sef UNMIKa Soren Jesen Petersen i predstavnici pristinske i beogradske pregovaracke delegacije, Dardan Gasi i Milorad Todorovic, potpisali su danas Protokol o dobrovoljnom i odrzivom povratku raseljenih lica na Kosovo.

Namena Protokola potpisanog danas u Pristini, je da se poprave uslovi za povratak i ojaca kapacitet za implementaciju procesa povratka, i to preko odredbi koje se krecu od omogucavanja pristupa osnovnim sluzbama za povratnike, do promovisanja integracije interno raseljenih lica.

U Protokolu se kaze da je uspesan povratak interno raseljenih lica zasnovan na tri elementa: osiguravanju bezbenosti povratnika, vracanju imovine raseljenim licima i obnovi njihovih kuca i stvaranju okruzenja u kome je povratak odrziv.

JesenPetersen je pozdravljajuci potpisivanje Protokola, rekao da se radi o vaznom momentu.

"On pokazuje da svi radimo na tome da prava raseljenih lica stavimo na prvo mesto", ocenio je JesenPetersen tim povodom.

Sef UNMIKa je naveo da Protokol potvrdjuje da uprkos razlikama po mnogim pitanjima, postoji volja da se saradjuje u cilju resavanja polozaja raseljenih i uz istovremeno duzno postovanje prava interno raseljenih da se vrate u svoje domove i slobodno izaberu mesto stanovanja.

Milorad Todorovic smatra da dokument koji je danas potpisan daje nade za uspeh procesa povratka raseljenih.

"Potpisao sam dokument koji ima sve sanse da poboljsa klimu i da donese bolje rezultate u jednoj bitnoj sferi, kao sto je sfera povratka", rekao je Todorovic i ocenio da Protokol istovremeno uredjuje principe dobrovoljnog i odrzivog povratka.

"Odluka o tome da li ce neko da se vrati ili ne je individualna. Da li ce to biti grupe od manje ili vise ljudi to je irelevantno", rekao je Todoroovic.

Protokol o dobrovoljnom i odrzivom povratku koji se ne odnosi samo na Srbe vec i Albance i druge pripremljen je pre oko godinu dana.

Odluka o njegovom potpisivanju je saopstena ne jednom od poslednjih sastanaka pregovarackih delegacija Pristine i Beograda u Becu.

IVANOVIC: PREKID ODNOSA POGRESAN POTEZ

KOSOVSKA MITROVICA, 06. jun 2006. (FoNet) Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovic rekao je danas FoNetu da su stavovi Srba istaknuti u ponedeljak na skupu u Zvecanu "plod dugotrajne frustarcije i nezadovoljstva opstim stanjem bezbednosti".

On je ocenio da je nezadovoljstvo sasvim opravdano, jer za nekoliko zlocina koji su se dogodili u poslednje vreme nisu pronadjeni krivci.

"U ovako osteljivom i napetom trenutkiu svo ovi incidenti, narocito kada su nereseni, samo ohrabruju one koji razmisljaju o eventualnom odlasku sto je apsolutno opasno i destabilizujuce" , rekao je Ivanovic.

On ocenio da "ishitrene odluke i teske reci koje su koriscene i na ovom skupu nisu od velike pomoci".

Ivanovic misli da je prekid odnosa sa institucijama, koji su zagovarali govornici na skupu u Zvecanu "apsolutno pogresan potez".

Ovo je prilika za Kosovsku policijsku sluzbu, "cijim radom do sada nismo zadovoljni" da se probudi i efikasno uradi svoj deo posla, rekao je ivanovic.

"Srbi moraju da imaju jasnu viziju sta zele od policijske sluzbe ovde, jer ako zelimo sigurnost, bezbednost i efikasno resavanje zlocina onda u policijsku sluzbu moramo da saljmeo najspobnije ljude, a ne one koji ne mogu naci drugi posao, kao sto je do sada bilo".

Ivanovic je rekao da su mnogi ovdasnji politicki prvaci obeshrabrivali Srbe da ulaze u KPS, a s druge strane su kritikovali KPS zbog neefikasnosti.

"Mislim da je dosao trenutak da se iskusni,skolovani policajci na severu Kosova i u drugim sredinama gde zive Srbi, ukljuce u KPS, a Srpska lista je vec obavila razgovore da oni, po skracenom postupku i posle odredjenih kurseva, budu uljuceni u ovu sluzbu".

Ivanovic je dodao da je "prekid odnosa" bombasticna izjava koja nista ne znaci i da samo uz kombinaciju politickih i policijskih mera moze biti boljih rezultata "koji bi ubedili Srbe da ostanu na Kosovu i Metohiji do okoncanja pregovora o konacnom statusu".