Bilten vesti

09. NOVEMBAR 2006.

SADRZAJ


* * *

SRBIJA

EVROPSKA KOMISIJA: BITAN NAPREDAK SRBIJE KA TRZISNOJ PRIVREDI

BRISEL, 8. novembra 2006. (Beta) Evropska komisija ocenila je danas da je "Srbija ostvarila znacajan napredak ka tome da postane efikasna trzisna privreda", uz makroekonomsku stabilnost i privredni rast, ali je naglasila da se napori za stabilizaciju i reforme moraju nastaviti.

To se mora uciniti da bi srpska privreda u pridruzivanju Evropskoj uniji bila u stanju da izdrzi pritisak konkurencije i snaga unutrasnjeg trzista EU, navodi se u izvestaju o reformama u Srbiji i balkanskim zemljama, koji je predstavio evropski komesar Oli Ren.

Ren je na konferenciji za novinare kao "posebno povoljno" naznacio ekonomski napredak i sprovodjenje ekonomskih reformi u Srbiji, podvukavsi da Srbija, cim resi prepreku saradnje s Hagom, "moze osloboditi ogroman politicki, ekonomski i intelektualni kapacitet" i dostic ostatak regiona na putu u Evropu.

U Srbiji je privredni rast dostigao stopu od 6,7 odsto, ocuvan je jedinstven stav o rukovodjenju privredom i reformama, iako inflacija, spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost ostaju visoki.

Istaknuto je i da je platni deficit zemlje smanjen, zahvaljujuci porastu izvoza, da su devizne rezerve povecane, a inostrane direktne investicije nastavile da rastu pre svega kroz privatizaciju.

Monetarna politika je zaostrena, konsolidacija budzeta nastavljena i u 2005, na temelju kresanja troskova i povecanja poreskih prihoda, smanjen je javni dug.

Evropska komisija, medjutim, upozorava da inflacija i spoljnotrgovinski deficit ostaju relativno visoki, da je konsolidacija budzeta od pocetka 2006. zaustavljena, dok planirano ubrzanje javnih investicija preti da ugrozi ucvrscenje budzeta i makroekonomsku stabilnost.

U izvestaju se navodi da je spoljni dug povecan, ali i da je povecana stednja privatnog sektora.

"Stabilizacioni i reformski napori moraju biti nastavljeni da bi se Srbija osposobila da izdrzi konkurentske pritiske u buducnosti", navodi se u izvestaju i napominje da je zato, pored ostalog, nuzna stroga poreska politika.

Takodje se konstatuje da je nezaposlenost povecana a da su "grinfild" investicije zanemarljive. Sektor preduzeca je u celosti slab, takodje zbog pomanjkanja konkurentnosti na domacem trzistu i sporog napretka u restrukturaciji kompanija, privatizaciji i trzisnom nastupu.

Komisija u Briselu smatra i da se u Srbiji novi zakon o stecaju cesto jos ne sprovodi, dok je trziste kapitala u povoju, a drzavno uplitanje u ekonomiju i dalje preovladjujuce.

REN: SRBIJA MOZE STICI OSTATATAK REGIONA NA PUTU U EVROPU

BRISEL, 8. novembra 2006. (Beta) Evropski komesar Oli Ren je danas izjavio u Briselu da je u Srbiji doslo do ohrabrujucih razvoja i da, cim se prevazidje prepreka saradnje s Haskim sudom, Srbija moze vrlo brzo "osloboditi svoje ogromne politicke i ekonomske kapacitete" i ubrzati put u Evropu.

Ren je to rekao posle objavljivanja izvestaja Evropske komisije o politickom i ekonomskom napretku Srbije i drugih balkanskih zemalja u pridruzivanju Evropskoj uniji.

Evropski komesar je medju "ohrabrujuce razvoje" svrstao i "glatko" resavanje pitanja posle otcepljenja Crne Gore iz drzavne zajednice SCG.

Ren je naglasio da se makroekonomska situacija u Srbiji poboljsala i da je srpska drzava pokazala znacajnu institucionalnu sposobnost, sto govori o tome da "zaista ima sposobnost da dostigne ostatak regiona na putu ka Evropi".

Sve to pod uslovom da prethodno prevazidje prepreku nedovoljne saradnje s tribunalom u Hagu, rekao je Ren.

USTAV UMESTO PREPORUKE O KORISCENJU SIMBOLA

BEOGRAD, 8. novembra 2006. (Beta) Ustav Srbije koji je danas proglasen propisuje da je himna Srbije "Boze pravde", i navodi da se izgled i upotreba grba i zastave uredjuju zakonom.

"Boze pravde" intonirana je i pre proglasenja ustava kao himna Srbije, jer je 17. avgusta 2004. godine skupstina usvojila Preporuke o koriscenju grba, zastave i himne Republike Srbije.

Himnu Srbije "Boze pravde" napisao je Jovan Djordjevic, a muziku je komponovao Davorin Jenko.

Tekst himne "Boze pravde" glasi:

"Boze pravde, ti sto spase od propasti dosad nas, cuj i odsad nase glase i od sad nam budi spas.

Mocnom rukom vodi, brani buducnosti srpske brod, Boze spasi, Boze hrani, srpske zemlje, srpski rod!

Slozi srpsku bracu dragu na svak dican slavan rad, sloga bice poraz vragu a najjaci srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani bratske sloge znatan plod, Boze spasi, Boze hrani srpske zemlje, srpski rod!

Nek na srpsko vedro celo tvog ne padne gneva grom Blagoslovi Srbu selo polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani k' pobedi mu vodi hod Boze spasi, Boze hrani srpske zemlje, srpski rod!

Iz mracnoga sinu groba srpske slave novi sjaj nastalo je novo doba Novu srecu, Boze daj!

Otadzbinu srpsku brani pet vekovne borbe plod Boze spasi, Boze brani moli ti se srpski rod!".

U novom ustavu se navodi da se grb Srbije koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.

Skupstina je pre dve godine preporucila upotrebu dvoglavog belog orla, sa stitom, krstom, cetiri ocila i krunom Nemanjica, kao grba Republike Srbije.

Ppreporuceno je da se koristi grb koji je utvrdjen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882. godine, u dva nivoa kao Veliki grb i kao Mali grb.

Veliki grb jeste crveni stit na kome je, izmedju dva zlatna krina u podnozju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oruzan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim stitom na grudima na kome je srebrni krst izmedju cetiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta.

Stit je krunisan zlatnom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukrasenom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim takvim kicankama, postavljenim hermelinom i krunisanim zlatnom krunom.

Mali grb jeste crveni stit na kome je, izmedju dva zlatna krina u podnozju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oruzan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim stitom na grudima na kome je srebrni krst izmedju cetiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. Stit je krunisan zlatnom krunom.

U ustavu pise da "zastava Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Drzavna zastava".

Prema skupstinskoj preporuci, Narodna zastava je horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela, a Drzavna zastava izgleda isto, ali u centru pomerenom ka jarbolu za jednu sedminu ukupne duzine zastave ima Mali grb Republike Srbije.

KRIZNA GRUPA: USTAV SRBIJE IZVOR NESTABILNOSTI NA BALKANU

BRISEL, 8. novembra 2006. (BetaAP) Medjunarodna krizna grupa navela je u svom danasnjem izvestaju da je usvajanjem novog Ustava Srbija "postavila scenu za nastavak svoje generacijama duge uloge izvora nestabilnosti na Balkanu".

"Vlada blefira sa visokim ulogom", naveo je u izvestaju programski direktor evropskog programa te grupe Nikolas Vajt.

On je naveo i da je cilj novog Ustava da pokaze srpski neprijateljski stav prema nezavosnosti Kosova, i da stvori nove zakonske barijere za takav ishod.

"Bez nekog dodatnog amandmana, zakonski je nemoguce da Srbija prizna nezavisnost Kosova, sto moze da dovede do dugorocne politicke nestabilnosti", dodao je Vajt u izvestaju povodom usvajanja novog Ustava, u cijoj preambuli se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije.

SEDNICA SKUPSTINE SRBIJE SE PONOVO ODLAZE

BEOGRAD, 9. novembra 2006. (Beta) Sednica Skupstine Srbije na kojoj bi trebalo da se razmatra ustavni zakon bice ponovo je odlozena jer konsultacije predstavnika stranaka o tom dokumentu jos nisu zavrsene.

Na sastanku predstavnika stranaka s predsednikom parlamenta Predragom Markovicem odredjena je pauza do 14.30. Niko od ucesnika pregovora nije zeleo da daje izjave.

Konsultacije su pocele u 11 i bilo je planirano da se u 12 odrzi sednica ustavnog odbora, ali je ona odlozena za 14 casova i potom na neodredjeno vreme. Parlament je trebalo da pocne sednicu po zavrsetku rada ustavnog odbora i za sada je neizvesno kada ce se to desiti.

U parlament su stigli vladin predlog ustavnog zakona koji predvidja parlamentarne izbore u roku od 45 do 120 dana i ostale izbore do kraja 2007. godine, kao i reizbor svih sudija.

Radikali su podneli svoj predlog koji predvidja parlamentarne izbore 4. februara i predsednicke do kraja maja. Oni su medjutim podneli i amandman na vladin predlog kojim se minimalni rok produzva na 60 dana, kako parlamentarni izbori ne bi mogli da se odrze u decembru.

Clanica vladajuce koalicije G17 plus predlozila je amandman kojim se taj rok skracuje na 30 dana upravo zbog toga da bi parlamentarni izbori mogli da se odrze pre Nove godine.

G17 plus je najavila i amandman na odredbu kojom se predvidja da se na prvom zasedanju novoizbarane skupstine bira guverner Narodne banke.

SRBIJA - GRCKA

BEOGRAD, 8. novembra 2006. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je veceras sa ministrom odbrane Grcke Evangelosom Mimarakisom o evropskim i evroatlanskim integracijama, saopstila je sluzba za odnose sa javnoscu predsednika Srbije.

Tadic je, kako se u saopstenju navodi, prilikom razgovora izrazio zahvalnost na dosadasnjoj podrsci koju je Grcka pruzila Srbiji u procesu integracija.

On je tokom razgovora ponovio i stav da je strateski interes Srbije sto skorije uclanjenje u Partnerstvo za mir.

Tadic je pozdravio potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane izmedju Srbije i Grcke, i izrazio zadovoljstvo sto ce teziste saradnje u narednom periodu biti na skolovanju kadra, zajednickoj obuci specijalnih snaga, saradnji sektora za vezu i informatiku, kao i na obuci podoficirskog kadra i razmeni ekspertskih grupa.

Prema navodima saopstenja, na sastanku je bilo reci i o regionalnoj bezbednosti, a sagovornici su izrazili zadovoljstvo dosadasnjom saradnjom, kako u oblasti odbrane tako i u borbi protiv organizovanog kriminala.

Tadic je preneo ministru Mimarakisu da Srbija zeli da se pregovaracki proces o buducem statusu Kosova i Metohije nastavi i da ce se kao i do sada, zalagati svim politickim sredstvima da se postigne sporazumno i odrzivo resenje.

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) - Ministri odbrane Srbije i Grcke Zoran Stankovic i Evagelos Meimarakis potpisali su danas sporazum o saradnji u oblasti odbrane, kojim je predvidjeno niz zajednickih biratelarnih i vojnih aktivnosti u narednom periodu. Stankovic i Meimarakis, u izjavama novinarima posle potpisivanja sporazuma u Domu garde u Topcideru, izrazili su zadovoljstvo tim dokumentom, ocenivsi da ce se tako tradicionalno dobri odnosi Grcke i Srbije i dalje unapredjivati.

VUKSANOVIC: SRBIJA SPREMNA DA ODGOVORNO RESI PITANJE KOSOVA

BRATISLAVA, 9. novembra 2006. (Beta) Srbija i Srbi spremni su da na osnovu medjunarodnog prava, Povelje UN, medjunarodnih konvencija i deklaracija, kao i Ustava Srbije, odgovorno i spremno pristupe resavanju problema Kosova, rekao je agenciji Beta ministar prosvete Srbije Slobodan Vuksanovic.

Vuksanovic je na skupu evropskih konzervativnih partija i pravoslavne crkve u Bratislavi, porucio da je "Srbija spremna da sa Albancima sklopi istorijski sporazum o zajednickom zivotu u demokratskoj drzavi, kao i sporazum o svim zajednickim naporima ka jedinstvenom prikljucivanju EU".

Vuksanovic je, u telefonskoj izjavi Beti, ocenio da je slobodan i obostrano prihvacen sporazum izmedju Albanaca, Srba i drugih naroda jedini put ka miru i bezbednosti i da je ta poruka primljena sa razumevanjem na skupu u Bratislavi.

"Sada je krajnje vreme da se problem Kosova konacno resi", rekao je Vuksanovic i dodao da "svi u Evropi znaju o cemu se radi na Balkanu, odnosu na Kosovu".

Pored Vuksanovica, na skupu ucestvuju i hrvatski premijer Ivo Sanader i premijer Grcke Kostas Karamanlis i vise ministara i predstavnika vlada i verskih zajednica.

MILORAD PERIC ODLIKOVAN MEDALJOM ZASLUGA SAD

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) - Savetnik ministra odbrane Srbije Milorad Peric odlikovan je Medaljom zasluga SAD, zbog izuzetnog zalaganja i profesionalizma u obavljanju duznosti vojnog izaslanika u toj zemlji, receno je danas Tanjugu u Ministarstvu odbrane. Pericu, koji je u svom radu gajio "najfinije vojnicke tradicije" i time podigao ugled oruzanih snaga i svoje drzave, ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt urucio je juce Medalju zasluga. Peric je u SAD, od februara 2001. do novembra 2005. godine, obavljao duznost vojnog izaslanika SR Jugoslavije i drzavne zajednice Srbija i Crna Gora.

KOSOVO METOHIJA

REN: STATUS KOSOVA MORA BITI PRAVNO I POLITICKI JASAN

BRISEL, 8. novembra 2006. (Beta) Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da resenje statusa Kosova mora biti "pravno i politicki jasno" da bi se u buducnosti omogucilo potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju Kosova i Evropske unije, kao i sporazuma o viznim olaksicama i readmisijiprihvatanju povracaja ilegalnih imigranata.

Ren je to rekao posto je Evropska komisija objavila godisnji izvestaj o napretku balkanskih zemalja i "entiteta" u sprovodjenju reformi za pridruzivanje Evropskoj uniji.

U izvestaju se podvlaci da resenje za status Kosova mora obezbediti temelj za stabilnu demokratiju za sve zitelje, ucvrstiti vladavinu zakona i pospesiti zastitu ljudskih i manjinskih prava.

Takodje se podvlaci da kosovske institucije moraju poceti da sagledavaju buducnost Kosova posle utvrdjivanja statusa i usredsredjivati se na temeljno vodjenje politike, opreznu poresku politiku, efikasne institucije i dobro delovanje vlasti na svim nivoima.

Ren je na konferenciji za novinare precizirao da status Kosova mora biti pravno i politicki jasan zato da Kosovo ima moc da sklapa sporazume, zasad s Evropskom unijom.

"Tako da mozemo da pocnemo pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju s Kosovom, sto je potrebno za ekonomski i demokratski razvoj Kosova".

Ren je dodao da je to nuzno i zato da Kosovo moze da potpise sporazum o readmisiji i viznim olaksicama sa EU, primetivsi da je Kosovo sad iskljuceno iz mehanizma za sklapanje viznih olaksica, za sta ce EU iduce nedelje usvojiti mandate za pregovore sa zapadnobalkanskim zemljama.

Prema recima evropskog komesara, Kosovo ce morati da ima i moc za sklapanje ugovora sa medjunarodnim finansijskim institucijama, tako da Kosovo samo sebi moze da pomogne u ekonomskom razvoju i povecanju zaposlenosti.

Evropska komisija u izvestaju napominje da je Kosovo ostalo stabilno i ucinilo pomak ka prenosu odgovornosti na ustanove prelazne samouprave.

Napominje se, medjutim, da je u zizi delovanja lokalnih vlasti i albanskih politickih partija bio status, "sto je dovelo do brze primene nekih standarda UN, ali je usporilo reforme".

"Kosovo je ucinilo izvestan napredak ka usaglasavanju zakona i politika sa evropskim standardima", ali ima malo rezultata u njihovom sprovodjenju.

Predsednik i premijer Kosova su, kako je receno, u prolece 2006. krenuli u "sveopstu kampanju prema manjinama", ali "manjine su i dalje u nepovoljnom polozaju i nuzni su dalji napori da se suzbije netrpeljvost".

"Od leta 2006. je doslo do velikog broja napada na kosovske Srbe", dok su "uslovi za odrziv povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje teski, a odnosi izmedju kosovskih Srba i kosovskih Albanaca su i dalje zaostreni", stavlja do znanja Evropska komisija.

Evropska komisija takodje tvrdi da je "Beograd obeshrabrivao kosovske Srbe da uzmu ucesca u prelaznim ustanovama" koje su kosovski Srbi "nastavili da bojkotuju".

Navodi se i da su "nuzni dalji napori da bi se stvorila istinska policijska sluzba i ojacali lokalni kapaciteti za istragu korupcije i organizovanog kriminala" koji su i dalje "ozbiljan problem na Kosovu".

"Kriminalna mreza je obuhvatila vise drustvenoekonomskih podrucja i politicare. Pronaci dobro obucene kosovske policajce je i dalje najveci izazov. Zakonodavstvo je i dalje manjkavo kad je rec o cuvanju indentiteta poverljivih svedoka na sudu", navodi EK.

U izvestaju se dodaje da je "slab napredak postignut u bitki protiv trgovine ljudskim bicima i da je Kosovo i dalje izvor, tranzit i odredisna tacka krijumcarenja".

"Kosovo je", prema izvestaju, "ucinilo ogranicen pomak ka uspostavljanju funkcionalne trzisne privrede" ali "makroekonomska stabilnost nije postignuta, pre svega zbog slabe poreske i spoljnotrgovinske situacije, kao i manjkavog ostvarivanja vlasnickih prava".

ROAN: ODLAGANJE ROKOVA AKO IZBORI BUDU ZAKAZANI

BEC, 8. novembra (Tanjug) - Zamenik izaslanika UN za Kosovo Alber Roan najavio je danas mogucnost odlaganja rokova za predaju predloga resenja za Kosovo, ukoliko u Srbiji budu raspisani izbori. On je, kako Tanjug saznaje iz zapadnih diplomatskih izvora u Becu, u neformalnom razgovoru sa ambasadorima zemalja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, rekao da postoji mogucnost da u petak, na sastanku Kontakt grupe, bude doneta odluka o produzenju rokova, ako Srbija bube do petka raspisala izbore. Medjutim, rekao je Roan, to je moguce samo ako Srbija do petka donese odluku o raspisivanju izbora, dodajuci da bi samo tako Kontakt grupa uzela u obzir odluku o raspisivanju izbora u Srbiji. On je naglasio da bi svako duze odlaganje resenja, ne ono koje je moguce za dva do tri meseca zbog izbora, bilo lose po Kosovo. Austrijski diplomata je govorio o procesu pronalazenja resenja za Kosovo, ocenjujuci da, posto nema promene pozicije Beograda i Pristine o kljucnim pitanjima, vise nema smisla produzavati pregovore. Kada je rec o decentralizaciji, Roan je ocenio da je albanska strana napravila veliki iskorak, ponudivsi pet opstina, koje bi obuhvatile najveci deo srpskog satnovnistva Kosova. Te opstine sa srpskom vecinom, prema njegovim recima, treba da dobiju mogucnost povezivanja sa Beogradom, i, cak, finansiranja iz Beograda, ali na transparentni nacin. On je, ne zeleci da otkriva detalje predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija, na kojem se jos radi, rekao da Srpska pravoslavna crkva mora dobiti specijalnu zastitu i zastitne zone. Sto se tice zastitnih zona, Roan je podvukao da one ne smeju biti premale, ali ni prevelike, kao sto zahteva Beograd, i da to ne podrazumeva pravo na zemlju. Zamenik izaslanika UN za Kosovo kritikovao je Beograd, isticuci da Srbiju interesuje samo teritorija, a ne i srpsko stanovnistvo u pokrajini. On je kazao da Beograd nije, kao sto se trazilo, predao svoj predlog u vezi prava manjinskih zajednica, kao i da odbija da na pravi nacin ucestvuje u pregovorima o ekonomskim pitanjima.

Na sastanku je, pre svega, bilo reci o buducem prisustvu medjunarodne zajednice na Kosovu. Roan je ocenio da bi, nakon postizanja resenja, posle tri do sest meseci, UNMIK trebalo da se povuce i da EU preuzme medjunarodno prisustvo, i to, pre svega, u oblasti pravosudja - medjunarodna policija i sudstvo. OEBS bi, prema njegovim recima, bio zaduzen za nadgledanje primene resenje. Upitan ko bi trebalo formalno da uputi poziv medjunarodnim organizacijama za uspostavljanje prisustva na Kosovu, Roan je kazao da on smatra da bi to trebalo da ucini buduca kosovska vlada. Medjutim, to je moguce samo ako Kosovo postane nezavisno. Diplomatski predstavnik Rusije najavio je da ce njegova zemlja podrzati sve dogovore i zalagati se i stati iza "moralnog i fer resenja".

KOSOVSKI SRBI NEZADOVOLJNI IZVESTAJEM EU

KOSOVSKA MITROVICA, 8. novembra (Tanjug) - Clan beogradskog pregovarackog tima za razgovore o buducem statusu Kosova Goran Bogdanovic izjavio je danas da je Srbija ponudila Kosovu da ima odredjenu saradnju sa medjunarodnim finansijskim institucijama, ali samo kao njen deo. Komentarisuci izvestaj Evropske unije o Kosovu, Bogdanovic je Tanjugu rekao da je za Beograd prihvatljivo sve sto ne ugrozava suverenitet Srbije. Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovic izjavio je da je nesumnjivo da su svi "umorni od ovog stanja neizvesnosti" na Kosovu i Metohiji. "U izvestaju Olija Rena vidim upravo to, jedan osecaj da su iscrpljene sve mogucnosti i da se mora resiti status. To nije u skladu s onim sto Srbi zele", rekao je Ivanovic. Oliver Ivanovic smatra da se u ovakvim uslovima ne moze naci brzo i lako resenje, te da svako resenje koje ne bude podrzano od Srbije, nema sanse da bude i odrzivo. "Takvo resenje moze izazvati vise stete nego koristi, moze dugorocno destabilizovati citav ovaj region. Znaci, EU ima potrebu za stabilnim regionom, ne samo stabilnim Kosovom, kako oni to vide, kroz resenje statusa pokrajine", kazao je on. Predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milan Ivanovic rekao je Tanjugu da izjava Olija Rena u neku ruku prejudicira status Kosova kao samostalne celine, dodajuci da je dobro da "pojedinci ne odlucuju o statusu pokrajine". Do statusa Kosova mora da se dodje dogovorom dve strane i granice Srbije se ne mogu menjati mimo njene saglasnosti, sto je u skladu sa svim relevantnim medjunarodnim pravnim dokumenitma, rekao je predsednik SNV-a. "Mislim da se do statusa Kosova nece doci vestackim resenjem i rokovima, vec kompromisom koji bi bio u interesu svih strana, ali izjava Rena nije u tom pravcu", ocenio je Milan

SUTRA SASTANAK KONTAKT GRUPE O KOSOVU

BEOGRAD, 9. novembra 2006. (Beta) Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari razgovarace sutra u Becu, iza zatvorenih vrata, sa clanovima Kontakt grupe o procesu utvrdjivanja statusa Kosova. Clanovi Kontakt grupe, koju cine SAD, Britanija, Francuska, Nemacka, Italija i Rusija, razmotrice pocetne ideje specijalnog izaslanika o resenju statusa Kosova i iznece svoje primedbe i stavove vezane za nacrt resenja.

Finski diplomata ce te primedbe uzeti u obzir kada bude uoblicavao konacni predlog, koji ce, najverovatnije krajem novembra, uputiti Beogradu i Pristini, kako bi se videlo da li ima mogucnosti za postizanje dogovora.

Kada budu poznati stavovi dve strane o nacrtu, izaslanik UN ce Savet bezbednosti obavestiti o tome sta je uspeo da postigne u proteklih godinu dana od svog imenovanja.

Ahtisari ce na toj sednici, pored predloga resenja za status, predloziti i odredbe vezane za "tehnicka pitanja" o kojima su srpska i albanska strana proteklih meseci pregovarale u Becu.

SAD i Britanija vise puta su naglasavale da im je cilj da resenje statusa Kosova bude reseno do kraja godine, ali su zvanicnici EU ocenili da bi Ahtisari trebalo da odlozi iznosenje konacnog plana do izbora u Srbiji.

Konacnu odluku o statusu Kosova donosi Savet bezbednosti, gde Rusija, koja na eventualnu nezavisnost Kosova gleda kao na presedan, ima pravo veta.

Neimenovane zapadne diplomate tvrde da ce Ahtisari na kraju ipak predloziti plan na osnovu kojeg ce Kosovo postepeno sa uslovne nezavisnosti preci na punu nezavinost.

CEKU ODLOZIO POSETU LEPOSAVICU

PRISTINA, 9. novembra 2006. (Beta) Premijer Kosova Agim Ceku izjavio je da je, na sugestiju sefa UNMIKa Joahima Rikera i komandanta Kfora Rolanda Katera, odlozio posetu opstini Leposavic koja je bila planirana za cetvrtak.

"Istina je da sam hteo da idem u Leposavic. Danas posle podne su u mojoj kancelariji dosli sef UNMIKa Joahim Riker i komandant Kfora general Kater i sugerisali su mi da ne idem, jer je mozda rano za tu posetu, jer ona moze da izazove reakcije ili incidente koji nam u ovom trenutku nisu potrebni", rekao je Ceku u sredu uvece Radio televiziji Kosova.

SRBIN TESKO POVREDJEN NA KUCNOM PRAGU

KOSOVSKA VITINA, 9. novembra 2006. (Beta) Milorad Sapic (53)iz sela Lepnica kod Kosovske Vitine jutros je tesko povredjen na kucnom pragu, kada su nepoznate osobe na njega pucale iz lovackog oruzja, saopstio je Medjunardoni pres centar Koordinacionog centra iz Kosovske Mitrovice.

Nepoznati napadaci pogodili su Sapica sa tri hica u glavu, na pragu tastove kuce u koju se doselio 17. marta 2004. godine, kada mu je spaljen porodicni dom u Vitini.

Sapicu je nakon toga prva pomoc ukazanu u ambulanti u susednom selu Vrbovac, a potom je prebacen u vranjsku bolnicu, izjavio je Medjunarodnom pres centru potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nenad Kojic.

Kojic je dodao da je "taj najnoviji, ko zna koji po redu, napad na Srbe uneo veliko uznemirenje meń'u preostalo srpsko stanovnistvo u Pokrajini".

U selu Lepnica danas zive dve srpske porodice. U njemu su do 1999. godine uglavnom ziveli Hrvati, a danas Albanci koji dolaze iz Makedonije.