Bilten vesti


31. JANUAR 2005.

SADRZAJ


* * *

SRBIJA I CRNA GORA

MAROVIC: BEZ SARADNJE SA HAGOM, REFERENDUM I PRE 2006.

PODGORICA, 30. januara 2005. (Beta) Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic izjavio je veceras da bi referendum o crnogorskoj nezavisnosti mogao doci na dnevni red i pre 2006. godine, ukoliko se ne uspostavi puna saradnja sa Hagom i ne zapocne proces pristupanja Evropskoj uniji.

"Bojim se da ljudi koji danas rade protiv saradnje sa Hagom, umesto da ucine da oni koji su protiv drzavne zajednice izgube argumente i da im kazu: 'pogledajte koliko smo uspeli da uradimo da se priblizimo Evropi', cine da mogucnost odrzavanja referenduma bude pre 2006. godine", rekao je Marovic za Televiziju Crne Gore.

Marovic je istakao da je njegova obaveza, kao predsednika drzavne zajednice, da na to upozori domacu i medjunarodnu javnost. On je, takodje, izrazio uverenje da ce osnivanje dva pokreta pokreta za nezavisnost Crne Gore i pokreta za ocuvanje drzavne zajednice, omoguciti civilizovno suocavanje argumenata koji se odnose na buducnost Crne Gore.

DRASKOVIC PRIMIO DORIS PAK

BEOGRAD, 31. januar 2005. (FoNet) Sef delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa zemljama Jugoistocne Evrope Doris Pak izjavila je danas da je veoma zadovoljna napretkom u saradnji Srbije i Crne Gore sa Haskim Tribunalom.

Pak je posle razgovora sa ministrom inostranih poslova SCG Vukom Draskovicem izrazila nadu da ce se i ostali generali predati, navodeci da je predaja jednog generala dobar potez koji ce pomoci EU da podrzi i pomogne SCG da se oslobodi nasledja Milosevicevog vremena. Prema njenim recima, zemlje EU ne misle da je srpski narod kriv za sve, vec se radi o pojedinim politicarima koji su cinili zlocine u ime naroda i zbog toga moraju da odgovaraju pred Tribunalom u Hagu. Ona je rekla da je tema razgovora bilo i Kosovo i da je to specijalno pitanje koje se mora resavati pazljivo.

Pak je navela da se mora raditi na pitanju decentralizacije vlasti na Kosovu i da ne treba govoriti o statusu dok se ne dostignu odredjeni standardi. Ona je ocenila da bi Beograd i Pristina sto pre trebalo da zapocnu dijalog, jer se nista ne moze uraditi bez jedne ili druge strane.

Sef diplomatije SCG Vuk Draskovic izrazio je nadu da ce drzava sto pre ispuniti svoju obavezu prema Tribunalu u onom stepenu koji je potreban da bi Brisel shvatio nasu resenost da se prikljucimo evropskim integracijama. On je izrazio nadu da bi to doprinelo dobijanju pozitivne ocene Studije o izvodljivosti, zatim prikljucenju programu Partnerstvo za mir, a onda i NATO.

Draskovic je rekao da je Doris Pak izlozio plan "Tri E" za Kosovo, koji podrazumeva evropski koncept resavanja pitanja i zalozio se za sto brzi pocetak dijaloga Beograda i Pristine o konkretnim pitanjima. Citirajuci britanskog diplomatu Denisa Meksejna da je "konacan status svih nas samo smrt", Draskovic je rekao da se na Kosovu zalaze za zivot i resavanje problema na nacin koji bi zadovoljio potrebe i Srba i Albanaca.

"Sigurno je da ce se status Kosova kretati u granicama vise od autonomije, a manje od nezavisnosti", rekao je Draskovic i naveo da bi to mogla biti neka vrsta uprave pod patronatom EU.

SAMI:URADILI SMO SVE STO SE OD NAS OCEKIVALO NA SKUPSTINI SE

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Predsednik Skupstine Srbije i Crne Gore Zoran Sami izrazio je danas zaodovljstvo zbog usvajanja 15 amandmana delegacije Skupstine SCG na rezoluciju o zastiti ljudskih prava na Kosovu Skupstine Saveta Evope (SE).

"U usvojenim amandmanima navodi se da je Kosovo sastavni deo Srbije i crne Gore, zahtevana je dosledna primena Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i da usvojeni dokument ne prejudicira konacan status Kosova", rekao je Sami na konferenciji za novinare u Skupstini SCG. On je naveo i da nije prihvacen nijedan amandman albanskih poslanika iz Albanije i Makedonije.

Prema njegovim recima, rezolucija "nije losa", jer definise kako ce ubuduce biti zasticena ljudska prava na Kosovu, odnosno definise zakonski okvir. Sami je, medjutim, ponovio da poslanici iz SCG nisu glasali za rezoluciju jer tim dokumentom nije obuhvaceno sadasnje stanje ljudskih prava Srba i nealbanaca na Kosovu, koje je, kako je rekao, "potpuno katastrofalno".

Predsednik parlamenta drzavne zajednice je ocenio da je delegacija SCG na Skupstini SE "uradila maksimalno sto je mogla". "Uradili smo sve sto se od nas ocekivalo. Svi diskutanti, osim Albanaca, drzali su nasu stranu", rekao je Sami.

Sami je naveo da je poslanik Demokratske stranke u Skupstini SCG Dragoljub Micunovic izabran za clana Biroa poslanicke grupe evropskih socijalista.

Povodom osnivanja medjunarodnog suda za ljudska prava na Kosovu koje je predvidjeno rezolucijom, Sami je rekao da nije odredjen rok za osnivanje tog suda.

STUDIJA IZVODLJIVOSTI DO KRAJA MARTA

BEOGRAD, 31. januara (Tanjug) - Srpski ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodic izrazio je danas uverenje da cemo "zeleno svetlo" za studiju izvodljivosti dobiti do kraja marta, da bi pocetkom iduce godine bio potpisan i sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju Evropskoj uniji.

Parivodic ocekuje investicioni ucinak u ovoj godini od milijardu do dve milijarde dolara i to blize gornjoj granici. Stotine miliona dolara doci ce vec u narednih nekoliko meseci samo od dve-tri transkacije u bankarskom sektoru i prodaje preduzeca na tenderima krajem godine, izjavio je Parivodic "Politici". Srpski tekstil i tekstilni proizvodi ce granicu EU bez carina i drugih kvantitativnih ogranicenja moci da prelaze, po svemu sudeci, tek od 1. juna, jer, posto sporazum bude potvrdjen i u EU i, kako se ocekuje, krajem marta zvanicno potpisan, nasa Skupstina bi trebalo da ga ratifikuje i o tome obevesti Uniju.

Parivodic je naglasio da je privatizacija najbolji odgovor na nase ekonomske probleme, ali ne bilo bila kakva - vec hitna i brza. "Pitanje brzine za mene je ispred pitanja cene po kojoj se preduzeca prodaju", istakao je Parivodic. On se, pored brze privatizacije privrede, zalaze i za privatnizaciju gradskog gradjevinskog zemljista, "bas kako je to ucinio i razvijeni zapad, ali i Slovenci i Cesi". Parivodic insistira i na denacionalizaciji,"jer, ni jedna zemlje nece biti ozbiljno shvacena ako legalizuje kradju". "Svestan sam da drzava nije u mogucnosti da u potpunosti nadoknadi oduzeto, ali je neka satisfakcija moguca. Rumuni su tako uradili. Odlucili su, recimo, da vrate pet stanova maksimum, ali su ih vratili", rekao je on. "A, gradjani koji su devedesetih otkupili stanove, nemaju razloga za zabrinutost zbog denacionalizacije. Njihova svojina je zasticena", porucio je Parivodic.

POLT: SAD NISU DONELE ODLUKU O BUDUCNOSTI KOSOVA

BEOGRAD, 28. januara (Tanjug) - SAD nisu donele nikakvu odluku o buducnosti Kosova, izjavio je veceras americki ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt i objasnio da ce odluka o daljoj politici prema Kosovu i Metohiji biti doneta posle ispunjenja standarda za ovu pokrajinu.

"Posto budu ispunjeni uslovi, kada bude vreme da se ide dalje, donecemo odluku", izjavio je Polt gostujuci u emisiji "Nezasticeni svedok" na Prvom programu RTS. "Nismo zadovoljni onim sto je postignuto na Kosovu. Svi bismo zeleli da je uradjeno vise, ali moramo da zivimo sa trenutnom situacijom", rekao je on dodajuci da postoje ljudi na Kosovu koji zele da se ide napred.

On je naglasio da se mora postici bezbednost za sve gradjane Kosova i dodao da SAD rade sa svima - Srbima i Albancima, da bi se uverile da se standardi primenjuju. Polt je objasnio da standardi nisu izmisljeni za Kosovo, vec da su to medjunarodno prihvacene vrednosti.

Upitan o uskracivanju pomoci vladi Srbije, Polt je naglasio da SAD nisu uvele niti imaju nameru da uvode sankcije Srbiji i objasnio da je vladi uskraceno 10 miliona dolara, dok ce 63 miliona dolara biti dato za pomoc gradjanima. "Nas ne zanima dobra volja vlade, vec sta ona moze da uradi da bi se islo napred", dodao je americki ambasador.

Komentarisuci ocene da SCG treba uclaniti u "Partnerstvo za mir" da bi se pospesila saradnja sa Haskim tribunalom, Polt je rekao da ne treba stvarati "alternativnu realnost" koja se nece ostvariti.

On je ocenio pritom da Haski tribunal nije "politicki igrac", vec sud koji pokusava da ostvari pravdu za sve u bivsoj Jugoslaviji. "Saradnja nije pitanje pritiska Karle del Ponte, vec ispunjavanje obaveze kao clanice UN", rekao je Polt.

On je rekao da SAD veruju da Ratko Mladic najvise vremena provodi u Srbiji i pruzio uveravanja da ce SAD proslediti sve informacije koje bi pomogle oko njegovog pronalazenja. Upitan o nagadjanjima da postoji tajni dogovor sa Radovanom Karadzicem, Polt je naglasio da nema specijalnih ni tajnih dogovora, vec samo jasna obaveza da svi optuzeni moraju da budu izvedeni pred Haski tribunal da se suoce sa pravdom.

EU CE SUTRA POZVATI NA JOS TESNJU SARADANJU S TRIBUNALOM

BRISEL, 30. januara 2005. (Beta) Sefovi diplomatija Evropske unije sutra ce u Briselu istaci neophodnost da zapadnobalkanske zemlje pojacaju svoje napore da svi optuzenici budu predati Haskom tribunalu, a posebno ce podrzati u decembru preduzete korake medjunarodnog predstavnika u BiH, Pedija Esdauna, da se to obezbedi u BiH, saopstili su izvori EU u Briselu.

Ocekuje se, kako je receno, da ce ministri EU, takodje, oceniti kao dobar korak ka potpunoj saradnji Beograda s Haskim tribunalom, odluku srpskog generala Vladimira Lazarevica da primi optuznicu i ode u Hag. Novi, "povoljan razvoj" u odnosima SCG i haskog suda ce doprineti i jos "konstruktivnijoj raspravi" sefa diplomatije SCG, Vuka Draskovica, i celnika EU, u utorak u Briselu, u okviru "unapredjenog politickog dijaloga SCGEU".

Draskovic ce o studiji izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju nase zemlje s Unijom, saradnji s haskim sudom i Kosovu, razgovarati sa Zanom Aselbornom, sefom diplomatije Luksemburga, predsedavajuceg EU, evropskim komesarom Olijem Renom i visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom.

U sredistu Draskovicevih razgovora s vodecim funkcionerima Unije ce biti i stav evropske dvadesetpetorice da drzavna zajednica mora efikasno funkcionisati i da Beograd i Podgorica moraju iskoristiti date povoljne mogucnosti za pridruzivanje uniji preko "dvojakog koloseka" ekonomskog priblizavanja i reformi.

Diplomatski izvori EU su Beti preneli da se zato s paznjom proucava novi predlog o izborima za parlament SCG, koji je prosle nedelje vlada Srbije urucila Solani. Prema tumacenju evropskih diplomata, taj predlog, o kojem bi trebalo da se izjasni i Podgorica, ne predstavlja nikakav bitan zaokret, ali jeste pokusaj nagodbe. Ono sto je za Evropsku uniju bitno, kako su podvukli ovi izvori, jeste da se obezbedi brize prikljucivanje SCG strukturama EU, a da se pitanje buducnosti odnosa u drzavnoj zajednici odlozi za razdoblje kad se bude jasnije znalo kako ce se resavati status Kosova.

Funkcioneri EU su ukazali na izjavu komesara Evropske komisije za prosirenje Olija Rena, koji je pozdravio odluku Lazarevica, naglasivsi da "saradnja s haskim sudom uklanja prepreke za pridruzivanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji".

Isto kao i u slucaju Hrvatske, od koje se zahteva da bezuslovno saradjuje s Hagom posebno u slucaju odbeglog Ante Gotovine, kao i Republike Srpske, kad su u pitanju prvenstveno Ratko Mladic i Radovan Karadzic, u krugovima Evropske unije se ocekuju i dalji, opipljivi potezi Beograda, rekli su agenciji Beta funkcioneri EU koji pripremaju sutrasnji ministarski sastanak.

Glavne spoljnopoliticke teme sutrasnjem zasedanja ministara inostranih poslova EU bice situacija u Iraku, na Bliskom istoku, pomoc azijskim zemljama posle katastrofe izazvane cunamijem, kao i odnosi s Ukrajinom.

PRIBE: NAPREDAK NA PUTU U EU, HAG I DALJE PREPREKA

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Direktor Direkcije EU za zapadni Balkan Rajnhard Pribe rekao je danas u Beogradu da je Srbija i Crna Gora ostvarila znacajan napredak u reformama u cilju integracije u Evropsku uniju i izrazio uverenje da ce preostala otvorena pitanja moci uskoro da se rese.

"Mi smo videli u proteklih nekoliko meseci napredak u oblastima u kojim su sprovodjene reforme, i, iako jos ima neresenih pitanja, smatramo da napredak moze biti ucinjen u vrlo kratkom vremenu i zato ponovljam da ima razloga da budemo optimisti", rekao je Pribe, nakon dvodnevnih razgovora sa zvanicnicima SCG i Srbije. Pribe je na konferenciji za novinare rekao da postoje tehnicki uslovi za zavrsetak Studije o izvodljivosti za SCG do kraja marta, ali je dodao da ne moze nista konkretno da kaze o ishodu studije, posto o tome odlucuje, na predlog Evropske komisije, savet sefova diplomatija EU.

Pribe je podsetio da je saradnja s Haskim tribunalom i dalje "veliki kamen spoticanja" na putu SCG u EU, pozdravivsi jutrosnju odluku generala Vladimira Lazarevica da se dobrovoljno preda Tribunalu kao prvi korak ka unapredjenju te saradnje.

On je ocenio da je pogresno zakljucivati da Crna Gora nema nikakvih obaveza prema Tribunalu, posto je rec o medjunarodnoj obavezi drzavne zajednice, sa kojom ce se potpisivati i jedinstveni sporazum o pridurzivanju.

EU, takodje, ocekuje da drzavna zajednica bude funkcionalna, sto podrazumeva i pronalazenje resenja za pitanje izbora za Skupstinu SCG, na cijem resavanju, kako je naveo Pribe, radi visoki predstavnik EU Havijer Solana sa predstavnicima SCG i republika clanica.

Brisel smatra i da republike clanice treba sto pre da donesu svoje ustave i ocekuje od SCG da ispunjava svoje medjunarodne obaveze u postovanju prava manjina i ljudskih prava i da unapredi administrativne kapacitete, pre svega pravosudje, kao i borbu protiv organizovanog kriminala.

Ministar za medjunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanovic je naglasio da Savet ministara SCG ima potpuno jasan stav da 2005. godina mora biti godina intenzivnog priblizavanja EU, sto podrazumeva pozitivnu Studiju o izvodljivosti i pocetak pregovora o Sporazumu o stablizaciji i pridruzivanju.

Savet ministara se, takodje, zalaze za politicku stabilnost u zemlji, punu saradnju s Haskim tribunalom, primenu pristupa "dvostrukog koloseka" i funkcionalnu drzavnu zajednicu, dodao je on. "Duzni smo da pokazemo sposobnost da izvrsimo evropeizaciju SCG", rekao je Ivanovic.

Poptredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus je rekao da su u dvodnevnim razgovorima sa evropskim strucnjacima razjasnjene dileme i tehnicki detalji u procesu pridruzivanja, ukljucujuci i detalje "dvostrukog koloseka". On je naglasio da u procesu pridruzivanja EU nema vise institucionalnih prepreka, vec politickih, navodeci da je to pre svega saradnja s Haskim tribunalom, koja se, kako je istakao, mora nastaviti i nakon danasnje odluke o predaji generala Lazarevica. Labus je rekao da je stekao utisak iz razgovora sa strucnjacima EU da je SCG "na repu dogadjaja" u regionu, ali je izrazio uverenje da ce drzavna zajednica moci da sustigne i prestigne svoje susede.

Razgovorima u okviru sestog sastanka Unapredjenog stalnog dijaloga EU i SCG juce i danas nisu prisustvovali predstavnici Crne Gore koji nisu mogli da dodju u Beograd zbog losih vremenskih prilika.

Pokusaj da se obezbedi njihovo ucesce video vezom je delimicno uspeo, pa ce evropski zvanicnici odvojeno sa crnogorskim predstavnicima razgovarati o pitanjima vezanim za Crnu Goru.

Razgovori u Beogradu su poslednji takav sastanak zvanicnika EU, SCG i republika clanica pred donosenje odluke o Studiji o izvodljivosti.

RUSIJA ZAINTERESOVANA ZA JACANJE JEDINSTVA SCG

MOSKVA, 28. januara (Tanjug) - Rusija smatra drzavnu zajednicu Srbija i Crna Gora svojim vaznim partnerom na Balkanu i zainteresovana je za jacanje njenog jedinstva, saopstilo je veceras Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

"Smatramo da je ocuvanje SCG vazno ne samo za ocuvanje stabilne situacije u samoj zemlji, vec i da ono ima prvorazredan znacaj za stabilnost u citavom regionu Balkana", navedeno je u saopstenju ruskog Ministarstva.

Istovremeno, izrazava se namera da se i dalje "energicno" razvija svestrana saradnja Rusije i SCG, kao i sa republikama koje je cine, na temelju ravnopravnosti, obostrane koristi i pragmatizma i imajuci u vidu civilizacijsku i istorijsku bliskost naroda dve zemlje.

U saopstenju se takodje podseca da je prosla godina bila veoma plodonosna za bilateralnu saradnju i da je vise susreta na razlicitim nivoima potvrdilo cvrstu i obostranu resenost za jacanje te saradnje.

Kako se navodi, tokom prosle godine predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa predsednicima vlada Srbije i Crne Gore Vojislavom Kostunicom i Milom Djukanovicem, predsednik Drzavne dume Boris Grizlov posetio je SCG, dok je ministar spoljnih poslova SCG Vuk Draskovic boravio u radnoj poseti Moskvi. Takodje, sefovi diplomatija dve zemlje redovno su razmatrali aktuelna pitanja tokom niza velikih medjunarodnih foruma, a sastajali su se i ministri finansija i industrije Rusije i republika u sastavu SCG.

U saopstenju se ukazuje da politicki dogovori pocinju da se realizuju u praksi, pre svega u ekonomskoj sferi, pa je tako robna razmena izmedju dve zemlje prosle godine premasila 1,5 milijardu dolara, sto je najvise u poslednjih 10 godina. U fazi razrade je niz velikih investicionih projekata, stvorene su dobre pretpostavke za sirenje direktnih veza medju preduzetnicima dve zemlje, a u Moskvi je odrzano peto zasedanje medjuvladinog Komiteta za trgovinsku, ekonomsku i naucno-tehnicku saradnju, koje je odredilo perspektive daljeg sirenja saradnje. Jacanje obostrano korisnog partnerstva sa SCG potpuno odgovara interesima Rusije, zakljucuje se u saopstenju.

CRVENKOVSKI DANAS STIZE U RADNU POSETU BEOGRADU

SKOPLJE, 31. januara 2005. (Beta) Predsednik Makednije Branko Crvenkovski stize danas u dvodnevnu radnu posetu Beogradu, na poziv srpskog predsednika Borisa Tadica.

Prema najavama, Crvenkovski ce se, pored Tadica, sastati i sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovicem, predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Kostunicom i predsednikom Skupstine Srbije Predragom Markovicem.

Crvenkovski ce sa zvanicnicima u Beogradu razgovarati pre svega o unapredjivanju bilateralnih odnosa, uz poseban naglasak na ekonomsku saradnju, evroatlantske integracije i situaciju u regionu, navodi se u saopstenju iz kabineta makedonskog predsednika.

Crvenkovski ce se sa najvisim zvanicnicma sastati u utorak, a sutra, po dolasku, ugostice ga srpski predsednik.

U Skoplju se naglasava da bi osnovni razlog posete Crvenkovskog Beogradu mogla da bude zelja Makedonije da se zatvori pitanje demarkacije medjudrzavne granice prema Kosovu, pre nego otpocnu razgovori o konacnom statusu pokrajine, ali u njegovom kabinetu nisu mogli da potvrde tu informaciju.

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova izjavio je nedavno da Pristina ne priznaje dogovor o granici koji su potpisali SCG i Makedonija.

Crvenkovoski je brzo reagovao na tu izjavu, rekavsi da je to samo politicko istupanje Rugove, bez posebnog znacaja, posto je sporazum o granici Makedonije i SCG medjunarodno potvrdjen.

PREDAJA GENERALA LAZAREVICA TRIBUNALU - REAGOVANJA

DRASKOVIC: LAZAREVIC POSTUPIO CASNO I ODGOVORNO

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Ministar spoljnih poslova Vuk Draskovic ocenio je danas da je general Vladimir Lazarevic odlukom da se dobrovoljno preda Haskom tribunalu "postupio casno i odgovorno". "Sledeci istorijsku tradiciju srpskih oficira, on je sebe podredio interesima svoje drzave i nacije. Nadam se da ce i ostali generali koje optuzuje tribunal u Hagu slediti odluku generala Lazarevica, koja je za postovanje", naveo je Draskovic u pisanoj izjavi.

Draskovic je dodao da veruje da ce se general Lazarevic brzo vratiti iz Haga u Srbiju.

"Nasa drzava ce mu maksimalno pomoci u odbrani od optuznice i pruziti svu pomoc njemu i njegovoj porodici. Istovremeno, preduzecemo sve sto je potrebno da tribunal dozvoli generalu Lazarevicu da se brani sa slobode", navodi se u izjavi Draskovica koju prenosi Minstarstvo spoljnih poslova SCG.

DAVINIC: PREDAJA LAZAREVICA JE PATRIOTSKI GEST

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinic ocenio je danas da je odluka penzionisanog vojnog generala Vladimira Lazarevica da se preda Haskom tribunalu "visoko patriotski gest koji je karakterisao njegov celokupan profesionalni rad". "Ovakvom odlukom general Lazarevic daje najveci doprinos dobrobiti svoje drzave i svog naroda", navodi se u pisanoj izjavi ministra Davinica.

Davinic je naglasio da ce Ministarstvo odbrane i on licno, u okviru svojih nadleznosti, uciniti sve da doprinese odbrani generala Lazarevica pred Haskim tribunalom.

TADIC: LAZAREVICEV POSTUPAK HRABAR, CASTAN I SAVESTAN

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic ocenio je danas "hrabrim, casnim i savesnim postupkom" odluku generala vojske Vladimira Lazarevica da se preda Haskom tribunalu i pozvao ostale haske optuzenike da slede njegov primer. Navodeci da je Lazareviceva odluka o dobrovoljnoj predaji "u interesu drzave Srbije i njenih gradjana", Tadic je ocenio i da ona predstavlja "pozitivan pomak u ispunjavanju obaveza koje je drzava preuzela prema Tribunalu", saopsteno je iz njegovog kabineta.

Pored poziva na predaju generalima i ostalim optuzenima pred Tribunalom, Tadic je pozvao i sve drzavne institucije da dosledno postuju Zakon o saradnji sa Hagom, ukazujuci da je saradnja sa tim sudom medjunarodna obaveza Srbije.

FLORANS ARTMAN: DEL PONTE POZDRAVILA ODLUKU LAZAREVICA

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte pozdravila je odluku generala Vladimira Lazarevica da se preda Haskom tribunalu, izjavila je danas portparol tog suda Florans Artman.

"Karla del Ponte je, medjutim, podsetila da Lazarevic nije jedini optuzeni u tom predmetu za zlocine koji su pocinjeni na Kosovu, i optuzena su jos tri generala", rekla je Florans Artman televiziji "BK".

"Nalozi za hapsenje optuzenih generala izdati pre godinu i po dana, a Karla del Ponte je podstila da Vlada Srbije ima obavezu da ih uhapsi ako se oni dobrovoljno ne predaju", rekla je Florans Artman.

SAD POZDRAVLJAJU PREDAJU LAZAREVICA

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Sjedinjene Americke Drzave ocenile su danas kao ispravnu odluku penzionisanog generala Vladimira Lazarevica da se preda Haskom tribunalu i pozvale ga da tu odluku u "kratkom roku realizuje". Kako se navodi u saopstenju americke ambasade u Beogradu, vlada SAD poziva Vladu Srbije da bez odlaganja ispuni sve svoje medjunarodne obaveze prema Haskom Tribunalu.

GALJAK:PREDAJA LAZAREVICA "IZUZETNO DOBRA VEST"

PODGORICA, 28. januara (Tanjug) - Portparol evropskog komesara Havijera Solane Kristina Galjak izjavila je danas da je dobrovoljna predaja generala Vladimira Lazarevica Haskom tribunalu za Evropsku uniju "izuzetno dobra vest".

"To je zaista dobra vest, jer oznacava napredak u Srbiji i Crnoj Gori", rekla je Galjakova crnogorskom drzavnom radiju. Ona je naglasila da saradnja Srbije i Crne Gore sa medjunarodnim organizacijama, pre svega sa Tribunalom u Hagu, mora biti "potpuna i bezuslovna". "EU ocekuje da se i ostali koji su optuzeni za ratne zlocine veoma brzo nadju u Hagu, gde ce im biti obezbedjeno posteno sudjenje", porucila je Galjakova.

OLI REN POZDRAVLJA PREDAJU LAZAREVICA

BRISEL, 28. januara 2005. (Beta) Evropska komisija pozdravila je danas odluku generala Vladimira Lazarevica da se preda Haskom tribunalu, ocenjujuci da ce ona omoguciti Srbiji i Crnoj Gori da se priblizi Evropskoj uniji.

"Radi se o dobrodosloj odluci. Nadam se da ce posle nje uslediti izrucenja ostalih optuzenih iz Srbije i Crne Gore", izjavio je evropski komesar za prosirenje Oli Ren.

MASARI: DOBROVOLJNA PREDAJA POMAZE, ALI NE RESAVA SARADNJU

CACAK, 28. januara 2005. (Beta) Sef Misije OEBSa u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari ponovio je veceras da pozdravlja odluku generala Vladimira Lazarevica da se preda Haskom tribunalu, ali je istakao da "princip dobrovoljne predaje pomaze, ali ne resava saradnju" sa tim sudom.

"Zato moraju da uslede i drugi koraci kao sto su predaja ili hapsenje i drugih generala protiv kojih je podignuta haska optuznica, hapsenje Ratka Mladica i ostalih optuzenika", rekao je Masari na konferenciji za novinare u Cacku. Masari je istakao da je medjunarodna zajednica jasno stavila do znanja Vladi Srbije da je saradnja sa Haskim tribunalom neophodna na putu do Evropske unije, i naveo da je srpska vlada svesna toga.

"Ukoliko nakon Lazareviceve predaje usledi isporucivanje ili predaja drugih haskih optuzenika, medjunarodna zajednica ce reagovati na odgovarajuci nacin, ali ukoliko njegova predaja ostane izolovan slucaj ne verujem da ce odgovor medjunarodne zajednice biti zadovoljavajuci", rekao je Masari.

Masari je rekao da u Cacku postoji dobra saradnja stranaka, dodao da je ucinjen napredak u borbi protiv kriminala i obezbedjen je socijalni mir. On je najavio da ce OEBS pomoci tom gradu u obuci odbornika lokalne skupstine, menadzera u malim i srednjim preduzecima, i podrzati nevladine organizacije u osnivanju informativnog i obrazovnog centra, kao i nezavisnost lokalnih medija.

Sef Misije OEBSa u SCG je danas u Cacku razgovarao sa opstinskim funkcionerima, predstavnicima nevaldinih organizacija, cacanske policije, Okruznog suda, udruzenja privrednika i lokalnih medija i odrzao predavanje ucenicima i profesrima cacanske Gimnazije.

SRBIJA

TADIC RAZGOVARAO SA PREDSTAVNICIMA MMFA

BEOGRAD, 28. januara 2005. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je danas sa predstavnicima Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) o neophodnosti obnavljanja privatizacije, restruktuiranja preduzeca i unapredjenja javnog sektora u Srbiji.

Tadic je tokom razgovora naglasio da se zalaze za "reforme i za sprovodjenje zahtevnih poteza koje tranzicija iziskuje" i dodao da se u tom procesu "posebno mora voditi racuna o ugrozenim socijalnim grupama", saopsteno je iz Predsednistva Srbije. Predsednik Srbije je istakao da je "neophodno sto pre preduzeti konkretne aktivnosti kako bi se povecao izvoz domacih proizvoda, pokrenula mala i srednja preduzeca i smanjili troskovi drzavnog aparata".

U saopstenju se navodi da su se predstavnici dve strane saglasili da je "prioritet smanjenje inflacije i spoljnotrgovinskog deficita" kao i da je "proces evropskih integracija uslov za poboljsanje investicione klime u Srbiji a samim tim i za stabilizaciju njene ekonomije".

DORIS PAK: VLASTI U VOJVODINI SU ISKRENO ZA MULTIETNICNOST

NOVI SAD, 30. januara 2005. (Beta) Sef Misije Evropskog parlamenta za utvrdjivanje cinjenicnog stanja o polozaju nacionalnih manjina u Vojvodini Doris Pak izjavila je danas u Novom Sadu da su je lokalne i pokrajinske vlasti u Vojvodini uverile da se zaista zalazu za postovanje principa multietnicnosti.

Na konferenciji za novinare u Skupstini Vojvodine, Doris Pak je kazala da konacne zakljucke o tome da li su proslogodisnji incidenti u Vojvodini zaista bili etnicki motivisani ili je rec o "obicnim" krivicnim delima, Misija Evropskog parlamenta nece donositi dok ne zavrsi i razgovore sa predstavnicima vlasti u Beogradu.

"Svi predstavnici vlasti s kojima smo pricali u Vojvodini zaista su nas uverili da se zalazu za multietnicnost, to moram da istaknem i nemam nikakvog razloga da sumnjam u njihove dobre namere", navela je Doris Pak.

Ona jeocenila da bi prevencija incidenata kroz sferu obrazovanja, zatim brza reakcija policije i vece nadleznosti lokalnih i pokrajinskih vlasti doprinele boljem sprecavanju ispada. "Mi u Evropi smo naucili lekciju da ne mogu svi problemi da se resavaju na najvisem nivou vlasti, pa smatram da bi i Beograd trebalo to da razume i da ucini sve da pomogne lokalnim i pokrajinskim vlastima", izjavila je Doris Pak.

Navela je da je u razgovoru sa policijom u Vojvodini stekla utisak da policija ozbiljno shvata i radi svoj posao i da je uverena da niko od sagovornika nista nije skrivao od Misije Evropskog parlamenta, vec su dostavili sve raspolozive podatke u vezi sa incidentima u radoblju od oktobra 2003. do septembra 2004. godine.

Ona je izrazila zadovoljstvo zato sto Vojvodina, kako je rekla "jedina u SCG", ima instituciju ombudsmana i pozvala medije da obaveste gradjane o postojanju ove institucije, kako bi gradjani koristili usluge ombudsmana na svoju korist.

Doris Pak je kazala da Misija Evropskog parlamenta zeli da pomogne Vojvodini da vrati svoj dobar imidz, posto je rec o pokrajini sa dugackom tradicijom multietnicnosti, kojoj "ne treba davati saveta kako da se zivi". "Vojvodina je geografski u susedstvu sa zemljama koje su ili clanice Evropske unije ili ce to postati. Vojvodina ce postati i clanica Interreg programa, preko kojeg moze da pomogne i Srbiji da se brze ukljuci u EU, jer je Vojvodina deo Srbije", rekal je Doris Pak.

Predsednici Skupstine i Izvrsnog veca Vojvodine Bojan Kostres i Bojan Pajtic obecali su da ce sve uciniti da se smanje medjunacionalne tenzije i da se sprece incidenti.

Bojan Pajtic je ocenio da su medjuetnicki odnosi u Vojvodini danas zadovoljavajuci i rekao da su i dosadasnji incidenti bili deo pojedinaca, a nikako drzave, politickih organa ili stranaka.

"Svaki incident mora brzo i veoma strogo da bude kaznjen, a sve to treba da isprate i mediji", kazao je Pajtic.

Misija Evropskog parlamenta, u kojoj su, pored Doris Pak, i Johanes Svoboda, Djula Hedji, Zolt Beceji i Jelko Kacin, popodne ce u Novom Sadu razgovarati sa predstavnicima nevladinih organizacija i medija.

Misija Evropskog parlamenta sutra ce se u Beogradu sastati sa ministrima unutrasnjih poslova, pravde i prosvete, a juce su posetili opstine Subotica i Temerin, gde su razgovarali sa celnicima lokalnih vlasti i predstavnicima partija nacionalnih manjina.

KOSTRES I PAJTIC RAZGOVARALI SA AMBASADOROM NORVESKE

NOVI SAD, 28. januara (Tanjug) - Predsednici Skupstine i Izvrsnog veca Vojvodine, Bojan Kostres i Bojan Pajtic, primili su danas u, odvojenim posetama, ambasadora Kraljevine Norveske u Beogradu Hansa Olu Urstada.

U razgovoru s predsednikom vojvodjanskog parlamenta norveski ambasador se interesovao za stanje medjunacionalnih odnosa u Vojvodini, u svetlu proslogodisnjih incidenata, navedeno je u saopstenju Pokrajinskog sekretarijata za informacije. "Odredjenim politickim grupacijama koje imaju ekstremne nacionalne predznake, odgovaralo je da tokom predizbornih aktivnosti podizu medjunacionalne tenzije koje su opale posle pokrajinskih izbora", ocenio je Kostres.

Predsednik Izvrsnog veca Pajtic je, zahvalivsi se na dosadsnjoj pomoci norveske vlade, ukazao na velike mogucnosti saradnje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Prema oceni norveskog amasadora, uspesno se odvijaju projekti sa farmerima-zadrugarima u Bacu, Srbobranu i Gospodjincima u kupovini opreme i poljoprivredne mehanizacije.

Vlada Norveske, istakao je ambasador Urstad, posebno je zaintresovana za projekat ciscenja Kanala Dunav-Tisa-Dunav, kojim bi bilo obuhvaceno navodnjavanje poljoprivrednog zemljista, ali bi se efekti tog projekta videli i na planu zastite zivotne sredine, navedeno je u saopstenju.

KOSOVO I METOHIIJA

SOLANA: NEOPHODNO UCESCE KOSOVSKIH SRBA I OBNOVA DIJALOGA

PRISTINA, 29. januara 2005.(Beta) Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana ocenio je da je odluka kosovskih Srba da bojkotuju izbore na Kosovu bila pogresna i zauzeo se za obnovu dijaloga Pristine i Beograda.

"Odluka Beograda i kosovskih Srba da bojkotuju izbore na Kosovu bila je pogresna. Bez ucesca kosovskih Srba u politickom i institucionalnom procesu bice veoma tesko postici opipljive rezultate u glavnim pitanjima", rekao je Solana za pristinsku agenciju "KosovaLive". On je dodao da bez takvog ucesca i saradnje ne moze biti napretka u pogledu decentralizacije vlasti i povratka raseljenih lica.

"Direktan dijalog je veoma vazan. Podrzavam sefa UNMIKa Sorena JesenPetersena u njegovoj inicijativi za otpocinjanje dijaloga u okviru radne grupe za nestala lica", rekao je Solana, dodajuci da svi na Kosovu imaju pravo da saznaju sudbinu svojih nestalih rodjaka.

Visoki zvanicnik EU takodje je upozorio da bi eventualno ponavljanje nasilja iz 2004. godine bilo veoma stetno za Kosovo. On je ponovio da je 2005. godina veoma znacajna i da je napredak u postizanju standarda, ukljucujuci stvaranje istinskog multietnickog drustva u kojem bi svi stanovnici Kosova mogli bez straha i diskriminacije da rade, zive i uzivaju slobodu kretanja, sustinsko pitanje za napredovanje Kosova.

Solana je jos ocenio da je novi sef UNMIKa Soren JesenPetersen doprineo stvaranju nove dinamike na Kosovu i da u svojoj misiji uziva punu podrsku Evropske unije.

RUSKI MIP KRITIKUJE IZVESTAJ MEDJUNARODNE KRIZNE GRUPE

MOSKVA, 28. januara 2005. (Beta) Resenje za Kosovo koje je predlozila Medjunarodna krizna grupa (MKG) u Moskvi se ocenjuje kao nepravilno, rekao je danas zvanicnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko.

"Na osnovu u celini pravilnih ocena teske i eksplozivno opasne situacije u pokrajini, u tom dokumentu daju se principijelno nepravilni zakljucci o mehanizmu i perspektivama sredjivanja situacije na Kosovu", izjavio je Jakovenko, prenose RIA Novosti.

MKG je, u izvestaju o Kosovu, objavljenom 24. januara, ocenila da je za Kosovo jedino resenje nezavisnost.

Prema njegovim recima, u izvestaju MKG se uporno namece teza o neophodnosti vestackog forsiranja procene realizacije standarda na Kosovu i prelaska na pregovore o statusu Kosova. "Sta vise, da bi se uduvoljilo vremenskom redosledu koji je sugerisala Medjunarodna krizna grupa, predlaze se da se odluka o buducem statusu pokrajine donese mimo Saveta bezbednosti UN", istakao je Jakovenko.

Ruski diplomata je rekao da u Moskvi slicne "recepte" ne ocenjuju samo kontraporiduktivnim, vec i opasnim kako za Kosovo, tako i za balkanski region u celini.

Prema recima Jakovenka, realizacija predloga MKG za Kosovo mogla bi da dovede do novih nasilja vecih razmera na Kosovu i u okolini, kao i da pogorsa "ionako jadan polozaj nacionalnih manjina u pokrajini". Jakovenko je ocenio da pokusaji da se resi problem Kosova bez razmatranja pozicija vise drzava u regionu, a pre svega Srbije i Crne Gore, protivurece opstoj logici sredjivanja stanja ciji je cilj izgradnja demokratskog multietnickog drustva u pokrajini, osiguranje dugorocne stabilnosti i bezbednosti na zapadu Balkana.

Ruski diplomata je rekao i da je Rusija spremna da nastavi saradnju sa partnerima u Savetu bezbednosti UN, Kontakt grupi i regionu, kako bi se pronaslo izbalansirano resenje za sve aktuelne probleme na Kosovu.

KOSOVO IDE KA KRIZI

VASINGTON, 29. januar 2005. (FoNet) Direktor Kosovskog projekta Medjunarodne krizne grupe Aleks Anderson izjavio je da Kosovo ove godine ide ka politickoj i ekonomskoj krizi, "jer sadasnji status kvo nece moci dugo da se odrzi".

"Albanska vecina ocekuje od medjunarodne zajednice da ispuni poluobecanje u vezi sa sredinom 2005. godine, kada treba da se proceni da li su ucinjeni dovoljni napori na ispunjavanju standarda, da bi zajednica pocela da se bavi konacnim statusom. Medjunarodne finansijske institucije slazu se da Kosovo, koje je vec u kriticnoj ekonomskoj situaciji, nece moci da ostvari privredni rast ako se ne resi konacan status i ako nema stabilne klime za strane investicije", ocenio je Anderson.

Prema njegovim recima, administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu je politicki u zastoju i postoje predlozi da Kosovo bude pod protektoratom Evropske unije, a da status formalno ne bude izvan Srbije i Crne Gore, ali EU nije voljna da preuzme takvu ulogu.

"Opcija povratka pod upravu Beograda nije realna zbog nasledja rata 1999. godine. Jos nema procesa pomirenja, Srbija je spora u istrazi ratnih zlocina, ukljucujuci masovne grobnice, kao sto je ona u Batajnici, i postoji opsta atmosfera neprijateljstva, skoro kao u vreme rata", izjavio je Anderson. On je izneo misljenje da u Beogradu nije shvaceno do koje mere bi Srbija morala da promeni svoj ustav da bi omogucila povratak kosovskih Albanaca u svoje okrilje.

"Da li je Srbija spremna da se Albanci vrate u Nis i Beograd, kupuju fabrike na privatizaciji, budu jednako zastupljeni u policiji i ministarstvima? Mislim da nije. Tako je skoro jedina preostala opcija kosovska nezavisnost, uz zastitu manjina", ocenio je Anderson.

"Kosovo je toliko osetljiva oblast da je ove godine moguce srljanje ka novom konfliktu, ako se pitanje statusa ne otvori", izjavio je Anderson Radiju Glas Amerike.

"Mirna buducnost Kosova je moguca, ali zahteva odlucan rad i koordinisani akcioni plan svih ucescnika. Medjunarodna zajednica treba da ima plan za 2005. godinu i da definise pravila procesa za kosovsku buducnost. U protivnom, mozda ce lokalni ekstremisti pokusati da uticu na rasplet i to brutalnom silom", rekao je Anderson.

AUSTRIJA I SLOVENIJA USAGLASENO O ODNOSU PREMA KOSOVU I METOHIJI

LJUBLJANA, 28. januara (Tanjug) - Austrijski i slovenacki ministri inostranih poslova Ursula Plasnik i Dimitrij Rupel danas su na pres-konferenciji u Ljubljani potvrdili da su stavovi obe drzave o resavanju krize na Kosovu veoma slicni.

Rupel je ukazao da Kosovo mora da ispuni temeljne medjunarodne standarde, a na prvom mestu je naveo postovanje standarda u vezi zastite i postovanje prava manjina. "Slovenija ce se zalagati da dijalog izmedju Srbije i Crne Gore na jednoj strani, i Kosova na drugoj, bude produbljen", rekao je Rupel.

Ocenjujuci situaciju u samoj SCG, on je istakao da ona jeste veoma komplikovana, ali da je, istovremeno, i obecavajuca. "Za sve drzave Zapadnog Balkana kljucna je evropska perspektiva i bez pruzanja evropske perspektive SCG nece biti moguce doci do zadovoljavajuceg resenja", naglasio je Rupel.

Austrijska ministarka je podsetila da ce za EU pitanje Kosova u tekucoj godini biti jedno od najvaznijih. Austrija ce se, prema njenim recima, zalagati da se manjinama na Kosovu pruzi potpuna zastita, a isto tako zalagace se i za decentralizaciju vlasti u pokrajini.

Rupel i Plasnik su ukazali da ce oboje, sto je moguce pre, otici u posetu Pristini i Beogradu, kako bi se sami uverili u mogucnosti resavanja ovog "regionalnog problema" koji ce ove godine, kako stvari stoje, biti na listi prioriteta agende EU.

Rupel je od 1. januara predsedavajucvhi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

MAKEDONSKO PREDSTAVNISTVO U PRISTINI

PRISTINA, 30. januar 2005. (FoNet) Vlada Kosova je pozdravila najavu makedonije da ce u Pristini uskoro otvoriti svoje trgovinsko predstavnistvo, javlja Makfaks.

Vladin portparol Arben Cirezi je ocenio da ce otvaranje trgovinskog predstavnistva "dati doprinos za unapredjenje odnosa izmedju Kosova i Makedonije".

Makedonski premijer Vlado Buckovski je najavio da njegova vlada namerava da trgovinsko predstavnistvo u Pristini otvori krajem februara.

CRNA GORA

DJUKANOVIC: NISAM DOBIO KOSTUNICIN PREDLOG

PODGORICA, 28. januara 2005. (Beta) Predsednik Vlade Crne Gore Milo Djukanovic izjavio je veceras da nije dobio predlog predsednika Vlade Srbije Vojislava Kostunice o izborima za Skupstinu Srbije i Crne Gore.

"Nista nisam dobio od Kostunice", kratko je rekao Djukanovic novinarima posle konstitutivne sednice Saveta Pokreta za nezavisnu Crnu Goru.

Predsednik Vlade Crne Gore jer zatim u saljivom tonu dodao da ce crnogorska vlast sa Kostunicinim predlogom najverovatnije biti upoznata iz Brisela. "Odgovoricemo mu preko Njujorka", nasalio se Djukanovic.

UKLJUCITI PREDSTAVNIKE CG U SVE ASPEKTE SARADNJE SA NATO

PODGORICA, 28. januara 2005.(Beta) Crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Vlahovic zatrazio je danas ukljucivanje legitimnih predstavnika Crne Gore u sve aspekte saradnje sa NATO, saopsteno je iz vladinog biroa za odnose sa javnoscu.

U razgovoru sa sefom Kabineta Generalnog sekretara NATO Edom Kronenbergom, Vlahovic je ocenio dvostruki kolosek u ekonomiji u procesu pristupanja EU pozitivnim iskorakom ka resavanju odnosa u drzavnoj zajednici i konstruktivnim pristupom za sto brze ukljucenje Crne Gore i Srbije u evropske i evroatlanske tokove.

Vlahovic je ocenio da bi slican pristup i kada je rec o clanstvu Crne Gore u Partnerstvu za mir bio isto tako "svrsishodan i pozitivan". "Time bi se uvazili crnogorski napori ka sto brzem integrisanju u bezbedonosne evroatlanske strukture, sto predstavlja jedan od spoljnopolitickih prioriteta Crne Gore", naglasio je Vlahovic.

U razgovoru sa predsedavajucim spoljnopolitickog odbora Evropskog parlamenta Elmerom Brokom, osim aktuelnih pitanja koja se ticu Crne Gore, razmenjena su misljenja o regionalnim problemima, problemu Kosova, a posebno slozenosti politickih prilika u Srbiji i potrebi njihovog poboljsanja.

Obostrano je ocenjeno da je ocuvanje multietnickog i multikonfesionalnog sklada u Crnoj Gori, u periodu kada je etnicka netrpeljivost bila osnov sukoba u regionu, vrednost koju treba cuvati i isticati kao pozitivan primer.

LUKOVAC: PREDAJA LAZAREVICA NIJE DOVOLJNA

PODGORICA, 28. januara 2004. (Beta) Ambasador SCG u Italiji i koordinator Saveta Pokreta za nezavisnu Crnu Goru Branko Lukovac ocenio je veceras da dobrovoljna predaja generala Vladimira Lazarevica moze biti samo nagovestaj medjunarodnoj zajednici o spremnosti Vlade Srbije na saradnju sa Haskim tribunalom.

U intervjuu Televizji IN, Lukovac je veceras odbacio mogucnost da odlazak Lazarevica u Hag moze biti dovoljan da Evropska unija "da zeleno svetlo" izradi Studije izvodljivosti za pridruzivanje SCG EU.

On je odbacio mogucnost da ce EU vrsiti pritisak na Crnu Goru da odustane od referenduma o nezavisnosti, navodeci da se situacija u glavnim centrima medjunarodne diplomatije promenila jer je, kako je dodao, shvaceno da drzavna zajednica nije bila dobro resenje. Zajednica SCG je odigrala dobru ulogu jedino u smirivanju tenzija koje su postojale u Crnoj Gori, ali i njenim odnosima sa Srbijom tokom vlasti Slobodana Milosevica, rekao Lukovac, navodeci da je "zbog tog neuspelog eksperimenta" drzavne zajednice SCG na poslednjem mestu u procesu pridruzivanja EU.

On nije iskljucio mogucnost da ce pojedine snage u Srbiji nastaviti da se mesaju u politicke prilike u Crnoj Gori, ali je ocenio da ce one to ciniti diskretnije.

Lukovac je najavio da ce posle izrade programa pokreta, on inicirati razgovore sa relevantnim politickim snagama opredeljenim za ocuvanje drzavne zajednice, gde, prema njegovom misljenju, jos uvek ne spada juce formirani Savez za ocuvanje evropske SCG.

KONSTITUISAN SAVET POKRETA ZA NEZAVISNU CRNU GORU

PODGORICA, 28. januara 2004. (Beta) U Podgorici je veceras konstituisan Savet Pokreta za nezavisnu evropsku Crnu Goru, koji cini vise od stotinu clanova iz skoro svih profesija.

Savet je usvojio platformu pokreta, u kojoj se navodi da su njegovi ciljevi konstituisanje nezavisne Crne Gore, clanstvo u Evropskoj uniji, prijateljski odnosi sa Srbijom, podrska regionalnom miru i stabilnosti, podrska medjunarodnim integracijama kao i vladavina demokratske i pravne drzave.

"Obnova nezavisne drzave je uslov i garancija donosenja slobodnih odluka o koriscenju nacionalnih resursa i ukupnim perspektivama Crne Gore", navodi se u platformi. Takodje je navedeno da Pokret okuplja gradjane Crne Gore razlicitih vera i nacija koji zele da se ona konstituise kao nezavisna, demokratska drzava clanica Evropske unije.

Koordinator Saveta Branko Lukovac naveo je da ce zadatak pokreta biti priprema referenduma o drzavnom statusu u ovoj godini ili najkasnije pocetkom 2006. godine. Prema njegovim recima, pokret ce raditi na okupljanju "svih koji vole svoju drzavu", i otvoren je za sve partije, institucije, nevladine organizacije i istaknute pojedince.

Savet je izabrao desetoclani Koordinacioni tim, kao operativno telo. U njemu su, pored Lukovca, reziser Branko Baletic, zvanicnici vladajucih partija Ivan Brajovic i Dragan Kujovic, profesori Miodrag Perovic i Serbo Rastoder. Taj tim trebalo bi, kako je rekao Lukovac na osnivackoj skupstini Saveta, da objasnjava gradjanima razloge zasto bi Crna Gora trebalo da bude nezavisna.

Premijer Milo Djukanovic, kao i predsednik Skupstine Crne Gore Ranko Krivokapic, koji su kao lideri vladajuce koalicije prisustvovali vecerasnoj skupstini, formalno nisu ukljuceni u organe pokreta.

Lukovac, koji je predsedavao konstutitivnom skupstinom, rekao je da pokret namerava da radi na stvaranju demokratskih uslova i atmosfere u kojima bi se gradjani izjasnili o drzavnom statusu Crne Gore.

On je porucio da ce pokret pokusati da doprinese prevazilazenju podela u Crnoj Gori i da ih nikako nece produbljivati. Lukovac je naveo da se pristalice nezavisnosti i pokret uzdaju u novu demokratsku Srbiju, sa kojom nameravaju da traze najbolje puteve za gradjenje boljih odnosa. On je ocenio da bi Crna Gora i Srbija trebalo jedna drugu da prihvate kao ravnopravne partnere koji bi gradili nove odnose, a susednim zemljama i uticajnim faktorima u medjunarodnoj zajednici porucio da "imaju poverenja u resenost Crne Gore da u pregovorima sa Srbijom dodje do resenja boljih odnosa".

Lukovac je zakljucio da je crnogorska politicka elita duzna da svojim gradjanima omoguci priliku za izjasnjavanje o drzavnom statusu.

AMBASADOR BRANKO LUKOVAC VRACA SE IZ RIMA

PODGORICA, 31. januara (Tanjug) - Ambasador Srbije i Crne Gore u Rimu Branko Lukovac potvrdio je danas da napusta tu funkciju, jer je nedavno u Podgorici izabran za koordinatora Pokreta za nezavisnu evropsku Crnu Goru.

Lukovac je u intervjuu podgorickoj "Republici" najavio da ce uskoro, po povratku iz Rima, obavestiti predsednika drzavne zajednice SCG Svetozara Marovica i sefa diplomatije Vuka Draskovica da podnosi ostavku, "jer je ambasadorska funkcija nespojiva s njegovim angazmanom u Pokretu za nezavisnost Crne Gore".

On je uveren da nova polarizacija snaga u Crnoj Gori nece dovesti do radikalizacije politickih prilika i porucio da ce Pokret koji predvodi biti primer dijaloga i tolerancije. "Referendum ce biti organizovan najkasnije pocetkom iduce godine i nema ni jednog razloga da se sumnja hoce li crnogorska vlast istrajati na tom zahtjevu", rekao je Lukovac.

MASARI: PITANJE IZBORA I REFERENDUMA RESITI U CRNOJ GORI

PODGORICA, 28.januara 2005. (Beta) Sef Misije OEBSa u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari ocenio je da pitanje izbora za parlament drzavne zajednice i referenduma treba resiti u Crnoj Gori.

"Vazna pitanja, kao sto je pitanje neposrednih izbora za parlament zajednice i mogucnost organizovanja referenduma, treba da budu razjasnjena i resena interno u Crnoj Gori", rekao je Masari u intervjuu za podgoricki list "Republika".

Masari je kazao da o tome treba postici konsenzus "partija i suprotstavljenih blokova".

OSNOVAN POKRET ZA ZAJEDNICKU EVROPSKU DRZAVU SRBIJE I CRNE GORE

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) - Pokret za zajedicku evropsku drzavu Srbije i Crne Gore osnovan je danas, na sednici Inicijativnog odbora u Beogradu.

"Podrzavajuci Pokret za evropsku drzavnu zajednicu Srbija i Crna Gora, koji je formiran u Crnoj Gori, ovaj pokret predstavlja interese crnogorskih drzavljana u Srbiji, ali i svih ostalih gradjana Srbije koji se zalazu za ocuvanje zajednicke drzave Crne Gore i Srbije", saopstio je Pokret. Unutar drzave, ali i u medjunarodnim institucijama, Pokret ce se zalagati za jednaka prava svih drzavljana Crne Gore u izjasnjavanju o drzavnom statusu Crne Gore i Srbije - bilo gde da oni zive.

"Pokret ce se deklaracijom i svojim programima - pravnim, politickim i kulturnim sredstvima - boriti za afirmaciju cinjenice da je zajednicka drzava Srbije i Crne Gore nedeljiva - po jeziku, istoriji, tradiciji, kulturi", navedeno je u saopstenju.

Prema oceni Pokreta, svi geopoliticki, ekonomski, privredni, odbrambeni i drugi prakticni razlozi su - na strani zajednicke drzave. Pokret ima Savet od 200 clanova, na cijem je celu Ljubomir Tadic. U Inicijativnom odboru su i Matija Beckovic, Slavenko Terzic, Zarko Komanin, Jovan Delic, Veselin Djuretic, Dragan Lakicevic, Radivoje Bojicic, Branko Popovic, Dragomir Brajkovic, Luka Kastratovic.