NAŠE MESTO U SVETU ELEKTRONIKE

Nauci nedostaje sređivanje

Niš, septembra

Gde smo, u poređenju sa svetom, u elektronici?

Profesor Ninoslav Stojadinović

 

Na to pitanje odgovor, koji nema samo naučnu važnost, potpunije je dobijen na konferenciji Društva ETRAN (elektronika, telekomunikacije, računarstvo, automatika i nuklearna fizika), koja je ove godine održana u Herceg Novom i okupila preko 500 naših (i 16 inostranih iz najrazvijenijih zemalja sveta) naučnika i istraživača. Predsednik Društva ETRAN, dr Ninoslav Stojadinović, profesor Elektronskog fakulteta u Nišu i jedan od naših najistaknutijiih naučnika u oblasti mikroelektronike, prikazane rezultate sažima u ocenu:

- U više od 450 radova ETRAN je pokazao da u svim oblastima i podoblastima elektronike imamo dostignuća koja predstavljaju sam vrh svetske nauke. Tako je urađeno samo ono što se moglo u sadašnjim materijalnim mogućnostima, organiizacije i opremljenosti naučnoistraživačkih institucija i stanja privrede. Zbog tih uslova, ali i zato što smo mala zemlja ne možemo da svega imamo dovoljno, mi postižemo vrhunske rezultate u naučnim segmentima, ali nemamo snage za čitav lanac od fundamentalnih istraživanja, preko primenjenih i razvojnih programa do novog proizvoda. Zato je jedini put za našu nauku integrisanje u evropske i svetske programe i projekte, ali i naše unutrašnje. Jer, mi u svetu i u Evropi pojedinačno već jesmo, tamo su naši kadrovi priznati i izuzetno cenjeni, mnogi uspešno uključeni u najuglednije svetske institucije i projekte. Međutim, onim što imamo i šta sve možemo kao celina u Evropu ćemo tek ako se mi u zemlji organizujemo, sredimo i ujedinimo snage. To je sada jedna od naših najvećih slabosti - kaže profesor Stojadinović i posebno ističe podatak da je, pošto se ETRAN održava već 48 godina, ove godine bilo čak više radova negoli dok je to bilo udruženje za područje cele SFRJ. A kao dokaz da ni kvalitet nije pao, navodi da je konfrencija ETRAN-a sada prvi put organizovana u saradnji sa Međunarodnim institutom inženjera elektronike i elektrotehnike, čije je sedište u Njujorku, s kojim je potpisan ugovor o saradnji.

Pred uzbunu

- To je takođe dokaz da i svet veruje u naš naučni potencijal, pored onog još očiglednijeg - da je odliv naših stručnjaka iz oblasti elektronike koji je oko 1990. počeo, posle 2002. godine čak uvećan, pa je iz većine istraživačkih grupa otišlo više od polovine ljudi. I što je za naš naučnoistraživački rad još pogubnije, odliv mozgova se sada podigao na viši nivo - ne odlaze, kao ranije, samo dobri studenti i magistrandi, već i naučnici sa najvišim zvanjima! To je poslednji signal pred uzbunu, kaže dr Stojadinović i na pitanje šta bi moralo da se učini, sudeći prema onom što je pokazao ETRAN, kao jednogodišnje sumiranje naših rezultata u elektronici - odgovara:

- Najpre da se mora napustiti populistički pristup nauci, što znači i da se novim zakonom, umesto socijalnog, prihvati razvojni koncept. Jer, pitanje je kakvi se rezultati mogu očekivati ako je od 2002. započeo rad na projektima u koje je uključeno čak 13.000 istraživača. Znači, neophodno je da se uradi studiozna analiza kompetentnosti istraživača na našim fakultetima i institutima, pa da se maksimalnim povezivanjem fakulteta i instituta stvore kolikogod je moguće uspešni timovi koji će stvarno moći da realizuju projekte. A to dalje znači i da se napusti parola "nauka u skladu sa potrebama privrede". Iz dva razloga.

Prvo, zato što su u sadašnjem stanju naše privrede pod mnogo znakova pitanja njene potrebe. I, drugo - dugoročno važno - zato što se samo selekcijom i integracijom našeg naučnog kadra pravi ljudi mogu na pravi način stimulisati da rade, i da ostanu ovde, kako bi se od našeg naučnog potencijala spaslo ono što se još spasti može. Novi Zakon o naučnoistraživačkom radu bi morao da omogući da se raščisti teren za ono što nam je najneophodnije: da se mi kod kuće dovedemo u red, jer ovako nesređenima mogu samo da nam budu puna usta želje da hoćemo u Evropu i sa svetom.

Mnogo mladih

Profesor dr Ninoslav Stojadinović kao veliko ohrabrenje iznosi podatak da je na ovogodišnjem ETRAN-u svoj rad predstavio veliki broj mladih istraživača s fakulteta i instituta, pa i iz preduzeća, što znači da stiže novi talas naučnoistraživačkog potencijala, koji još jasnijim čini koliko je potrebno da se naučno i kao celina uključujemo u svetske tokove. I navodeći primer naše mlade naučnice, koja je na ETRAN-u simulirano prikazala projektovanje senzora pomoću kompjutera, što je razvila u švajcarskom državnom institutu u Lozani, ali zaključila da bi u svojoj zemlji trebalo da predstavi taj gotov proizvod.

- Neophodne naučne integracije i našeg unutrašnjeg sređivanja stanja i odnosa teško može biti ako se ne shvati da jedan bez drugoga ne mogu da idu - Zakon o univerzitetu i zakon o nauci. U pripremi Zakona o visokom školstvu je bilo mnogo lutanja, i to sve u ime usklađivanja s Evropom i Bolonjskom deklaracijom. Neće biti dobro ako tako ide i sa zakonom o nauci, i ako ne budu u raspravu uključeni svi od SANU, do, recimo, Inženjerske akademije i svih udruženja. Jer, samo ako budu usklađena ova dva zakona dobiće se osnova za sklad koji će omogućiti da dobijemo najviše od onoga što imamo (pamet, znanje i sposobnost) i onoga čega nemamo dovoljno (materijalne i mogućnosti za realizaciju naučnih rezultata). To znači stvaranje jedinstvenog sistema u kojem će i na fakultetima i u institutima sve biti usklađeno, od programa do ekvivalenata naučnih zvanja. Jednom reči, nije samo promena forme reforma univerziteta i naučnoistraživačkog rada. I ovde polazište mora da bude da nesređeni ne možemo u svet, ni u korak s njim, podvlači profesor dr Ninoslav Stojadinović, ističući da bi se to kao zaključak moglo izvesti i iz uvodnog izlaganja koje je, pod naslovom "Izazovi savremenog inženjerstva", na ETRAN-u podneo akademik Miomir Vukobratović, i onoga što je profesor iz Velike Britanije, Toni Dejvis, potpredsednik IEEE, govorio o saradnji ovog međunarodnog instituta sa nacionalnim strukovnim udruženjima.

- Odgovor na početno pitanje bi, znači, mogao biti da mi u elektronici i elektrotehnici pratimo savremene trendove razvoja i postižemo zapažene rezultate, i to u istraživanjima, modelovanjima, simulacijama, projektovanjima, merenjima i karakterizacijama, ali do krajnjih ciljeva možemo da stižemo samo u saradnji sa drugima. A koliko ćemo od svoje pameti, i da je ne gubimo, moći da i sami imamo koristi, to ne zavisi samo od materijalnih mogućnosti i drugih objektivnih ograničenja - zaključuje dr Ninoslav Stojadinović, predsednik ETRAN-a i jedan od kopredsednika IEEE - Međunarodnog instituta elektronike i elektrotehnike.

Tihomir Nešić