|
Šta se krije iza katastrofalnog stanja u kome je srpski jezik
U jeziku se sve ogleda
Olako shvatanje jezika povlači za sobom i potiranje sopstvene
istorije, kažu lingvisti i upozoravaju Veliko lingvističko ime 19.
veka Vilhelm fon Humbolt govorio je da je jezik emanacija duha
jednoga naroda, a da „jezik najbolje narod otkriva“ znao je i
Dositej.
Katastrofalno stanje srpskog jezika danas, sudeći prema rečima
stručnjaka okupljenih na nedavno održanom okruglom stolu u Vukovoj
zadužbini, govori ponešto i o našem narodu. Srpski jezik nedovoljno
poznajemo, učimo; ostadosmo bez nacionalne filologije, predočavaju
naučnici. Olako shvatanje jezika povlači za sobom i potiranje
sopstvene istorije, odnosno sebe samog. Najzad, znaju li naša
ministarstva koji bi to nacionalni prioritet morali imati u ovom
trenutku?
Šta se krije iza ovakvog stanja? Sporost, neaktivnost, lenjost,
pa i zazor u naučnim institucijama od savremenih informacionih
tehnologija. Zaostali smo u istraživanju samog jezika toliko da su
komparativna istraživanja sa drugim jezicima, u ovom trenutku,
nemoguća. U procesu obrazovanja jezik se praktično uči još samo u
osnovnoj školi, pod uslovom da je nastavnik završio srpski jezik pod
A.
S druge strane, da li ikada o pitanjima jezika odlučuju
najstručniji? Zbog čega Srbi nemaju rečnik, iako ga finansiraju
upravo poreski obveznici Srbije? I uprkos tome što se na njemu radi
decenijama, kao da tek nekolicina ljudi shvata da se stvar mora
ubrzati i da pozivanje na obimnost posla i nedostatak novca ne pije
vodu. Svako normalan i iole sposoban iz naučnih instituta, u kojima
danas prima mizernu platu, teži da ode na fakultet. Tako se
instituti, pa i Institut za srpski jezik SANU, polako ali sigurno
gase, pa je pitanje da li će preostalu trećinu Rečnika SANU imati ko
da uradi. A ono što je urađeno u proteklih dvadesetak godina - 16
tomova Rečnika SANU, zaista ogromnim trudom nekoliko takoreći
entuzijasta učitano je u bazu podataka, osnovu CD izdanja.
- Tomovi Rečnika SANU, njih 16, i tomovi Rečnika Matice srpske
sad se, praktično, već nalaze na kompakt-disku. Od 1999. do 2001.
godine napravljena je ogromna rečnička baza, a sa idejom
elektronskog rečnika saglasili su se Institut, Naučno veće, Upravni
odbor, Odeljenje jezika i književnosti, Izvršni odbor SANU, ali
stvar stoji na tome. Postoje tu neka proceduralna pitanja, pitanja
vlasništva, pa se bavim mišlju da, pošto sam finansirao ukupan
posao, finansiram i taj deo posla uz pomoć, recimo, manastira
Hilandara, Svetog arhijerejskog sinoda SPC, Sekretarijata za vere...
E sad, ja sam uveren da će Institut za srpski jezik shvatiti značaj
toga, jer je ovaj rečnik ogroman rudnik - kaže za „Blic“ mr Milorad
Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU, urednik Rečnika
SANU, leksikograf i vlasnik agencije „Srbosoft“.
Dr Milosav Ž. Čarkić, lingvista svetskog glasa i urednik
međunarodnog časopisa „Stil“, koji nikada nije, ne svojom voljom,
održao predavanje na Filološkom fakultetu u Beogradu, na pomenutom
skupu izjavio je da mi nemamo nacionalnu filologiju.
- Jezik je bitno nacionalno obeležje, i ne treba da se čudimo
ovim narodima koji nastaju na prostorima bivše SRJ, što žarko žele
da stvore svoje jezike. Ne treba to da nam smeta, iako bi za sve nas
bilo bolje da negujemo zajedničku nit u jeziku, koja nas bitno
povezuje, i koja nas kao takva može činiti jačima u ovim vremenima
malih šansi za male jezike. Umesto što, gledajući preko ograde u
komšijino dvorište, stalno govorimo da su nam uzeli jezik, treba da
u okviru srpskog jezika napišemo istoriju jezika. Lingvistička
srpska javnost uopšte nema celovitu predstavu - šta je srpski jezik,
ko govori srpskim jezikom i gde su granice srpskog jezika. Svaki
lingvista svira u svoje strune, a sve to dolazi od klanovske
opredeljenosti. Pri tome se zaboravlja da nauka ne trpi kompromise
nego zahteva istinu. Nažalost, na ovom našem tlu kvazinaučnici, koji
su i političari, vode glavnu reč - kaže Čarkić i dodaje:
- Tako se u međuvremenu dešavalo da smo mi čak srpskoslovenski,
prvi pisani srpski književni jezik, proglašavali retroaktivno
srpskohrvatskim jezikom! Nemam ništa protiv toga da Hrvati i na
osnovama srpskog jezika stvaraju svoj književni jezik, ali da to
stvarno bude hrvatski jezik. Strašno će biti za nas ako Hrvati ne
stvore hrvatski književni jezik, nego srpski jezik proture u svetu
kao hrvatski, a to se polako dešava.
Inače, programski paket „Ras“ za profesionalnu pripremu teksta,
iza kojeg opet stoji mr Milorad Simić, funkcioniše u gotovo svim
izdavačko-grafičkim kućama. Međutim, „Majkrosoft“ se 1997. godine
ovde pojavio sa verzijom (od nekih 400.000 oblika u toj referentnoj
bazi na osnovu koje se vrši provera teksta) koju su jezički
stručnjaci ocenili kao promašaj.
- Zidanje je nastavljeno na lošim temeljima - kaže Čarkić - i taj
paket za koji je Ministarstvo dalo priličan novac ne može služiti za
profesionalnu pripremu teksta. Naši ljudi se odnose prema ovoj
činjenici po modelu „Brigo moja, pređi na ‘Majkrosoft’“,
zaboravljajući da se „Majkrosoft“ ne bavi čuvanjem jezika. Simić
priželjkuje finansijere domaće platforme koja bi imala sve što je
potrebno za srpski jezik i koja bi bila besplatno deljena.
Lj. Jelisavac
|
