Intervju: Goran Svilanović

Deo Kosova možda ostaje Srbiji

Ideja srpskih vlasti o raspisivanju referenduma o statusu Kosova je nejasna. Sada, u ovom trenutku, razumem je samo kao pokušaj da se na neki način zadrži pravo da se kasnije Kosovo traži nazad. Ako je to tako, onda to nije realno. Postoji mogućnost kaskadnog referenduma, ali to je nešto savim drugo kaže u razgovoru za „Blic“ Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova.

Šta podrazumeva ta vrsta referenduma?

- Ovi pregovori, ipak, ostavljaju mogućnost i za započinjanje jednog veoma dugačkog procesa u kojem će, kroz sistem tzv. „kaskadnih referenduma“, možda deo Kosova ipak ostati deo Srbije, dok bi drugi deo ubrzano stekao puni međunarodni suverenitet. Dobar poznavalac ovoga o čemu govorim je član srpskog pregovaračkog tima, prof. Tomas Flajner. Ovaj scenario trenutno nema međunarodnu podršku, a nisam siguran i da je to ono što naša vlada želi. Međutim i naša i pozicije drugih učesnika mogu se menjati pod uslovom da učestvujemo u pregovorima, a ne da ih posmatramo sa strane.

Da li mislite da je nezavisnost Kosova, makar i uslovna, gotova stvar kada je reč o stavu međunarodne zajednice. Slično je prvi javno izneo britanski diplomata Džon Sojers?

- Kosovo je faktički nezavisno od Srbije od 1999. godine, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma i ulaska prvo ruskih, a zatim i trupa NATO. Nezavisno od Srbije, a pod međunarodnom upravom. Vremenom su od 1999. ovlašćenja privremenih kosovskih organa postala sve veća, a tendencija je da u dogledno vreme pored Ministarstva pravde i unutrašnjih poslova, Kosovo dobije i spoljne poslove. Sve ovo o čemu govorim neće se dogoditi sutra, ali će se dogoditi. Međutim, nije svejedno kako će faktičko stanje biti pretvoreno u pravno stanje. Da li u procesu u kojem Srbija nastoji da zaštiti svoje interese ili u procesu u kojem Srbija neće učestvovati i neće moći da zaštiti te interese.

Šta Srbija onda tu može da uradi?

- Pa može da uradi mnogo više nego što je da stalno ispaljujemo parolu da Kosovo nikada neće biti nezavisno. Nama, Srbiji, ovi pregovori su potrebni da bismo omogućili maksimalne uslove da Srbi na Kosovu opstanu. To znači da je potrebno ispregovarati takav sistem decentralizacije Kosova koji će obezbediti poseban status za sever Kosova sa centrom u Mitrovici, zatim precizno definisati opštine u kojima žive Srbi i obim njihovih prava koji bi bio najmanje onakav kakav imaju Albanci u Makedoniji, ako ne i iznad toga. Trebalo bi ispregovarati da se vrate uzurpirani stanovi i zemlja, odredi udeo države Srbije u nizu javnih preduzeća na Kosovu i pravo preče kupovine kada budu privatizovana. Sve to treba da se dogovori i sa Albancima i sa međunarodnom zajednicom. Sa SPC je neohodno dogovoriti sadržinu pojma „eksteritorijalnost crkava i manastira“, a treba ispregovarati i povratak para koje je Srbija dala isplaćujući dugove Kosova. Ima mnogo toga o čemu mora da se razgovara, a sve to nije direktno u vezi s nezavisnošću Kosova.

Kažete da imate drugačije viđenje kako bi Srbija trebalo da pregovara o Kosovu i Metohiji. Gde greši naš pregovarački tim?

- Mislim da bi naš tim trebalo da javno saopšti da ulazi u pregovore u kojima su sve opcije otvorene, uključujući i mogućnost da će na njihovom kraju Kosovo postati i formalno nezavisno. U pregovorima bi zatim trebalo da iznese svoje primedbe i svoje predloge u vezi sa statusom, ali ne pre nego što sve ostalo što sam pomenuo dogovori i ispregovara.

Srbija ne ide u EU sa Kosovom u okviru svoje teritorije?

- Bojim se da će ući bez Kosova. Još od 2002. godine, EU vodi posebne pregovore sa SRJ/SCG, a posebne sa Kosovom. To je takozvani mehanizam za praćenje pridruživanja Kosova EU. U toku je izrada novog modela pregovora između EU i Kosova, kojima bi ovi pregovori i stvarno započeli. Dakle, što se EU tiče, ona će sa Kosovom voditi posebne pregovore o pridruživanju.

Nikola M. Jovanović

„Blic“ analizira vlade republika iz bivše SFRJ

Koštunica najstariji premijer

Srbija ima najstarijeg premijera od svih republika sa prostora bivše SFRJ. Od kabineta Vojislava Koštunice u proseku su jedino starije vlade Slovenije i Bosne i Hercegovine. Uzimajući u obzir broj članova, samo je crnogorska vlada brojnija od Vlade Srbije.

Premijer Vojislav Koštunica je sa 62 godine daleko najiskusniji predsednik vlade u nekoj od republika nastalih raspadom SFRJ. Prosečna starost članova Vlade Srbije je 50,6 godina.

Najmlađi predsednik vlade sa prostora bivše SFRJ je makedonski premijer Vlado Bučkovski sa 42 godine. Hrvatski predsednik vlade Ivo Sanader ima 53 godine, slovenački premijer Janez Janša 48, predsednik Veća ministara BiH Adnan Terzić ima 46, dok crnogorski premijer Milo Đukanović ima 44 godine.

Vlada BiH ima najmanje članova, ali je u proseku najstarija (nešto više od 52 godine). Od Vlade Srbije malo starija je i slovenačka vlada (51,1 godina). Najmlađa je Vlada Hrvatske, čiji članovi u proseku imaju 46,5 godina, a zatim crnogorska vlada (u proseku 46,6 godina). Prosečna starost članova makedonske vlade je 47 godina.

Najstariji član jedne vlade u republikama bivše SFRJ je ministar pravde u BiH Slobodan Kovač sa 70 godina, a najmlađi je crnogorski ministar finansija Igor Lukšić koji ima 30 godina.

U Koštuničinom kabinetu najstariji ministar je Vojislav Vukčević (69 godina) koji vodi resor za dijasporu, dok je majmlađi ministar za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandar Popović (35 godina). Najbrojnija je crnogorska vlada (21 član), dok po 19 članova imaju vlade Srbije i Makedonije. U slovenačkoj vladi ima 18 članova, a u Vladi Hrvatske 14 ljudi. Veće ministara BiH ima samo deset članova.

N. Čaluković

Ahtisari očekuje nezavisnost Kosova

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari predvideo je, uoči današnjeg početka albansko-srpskih pregovora u Beču, da će Kosovo biti nezavisno jer će to biti verovatna odluka većine njegovih građana.

U razgovoru za „Špigl“ on je rekao da su „odrednice jasne“ i da je „međunarodna zajednica odlučila da sadašnji status ne može da i dalje ostane“.

- Kontakt-grupa je na sastanku u Londonu postigla sporazum o tome da na kraju stanovništvo Kosova treba da odluči o tome kako će izgledati budućnost Kosova. Devedeset odsto čine Albanci - pa šta mislite kako će da odluče - objašnjava Ahtisari. Izaslanik UN je naveo i da Beograd ne može da računa da će ostvariti svoje političke i ekonomske nacionalne ciljeve, ako ne sarađuje na odgovarajući način u rešavanju statusa Kosova.

On je rekao da „u pregovorima postoje dva odvojena, istovetno značajna dela“, od kojih se prvi odnosi na „pitanje decentralizacije, odnosno samoupravu srpske manjine i pitanja obrazovanja i bezbednosti“, a drugi kompleks tema tiče se samo Srbije: članstva u Evropskoj uniji i NATO i o ekonomskom aspektu.

- Ako Beograd ne sarađuje na rešavanju pitanja Kosova, to će imati negativne posledice po ciljeve Srbije - istakao je Ahtisari.

Trčanje za vozovima Šta vezuje ova dva stava - „Mladić mora da se nađe u Hagu što pre“ i „Referendum važi ako je glasalo 55 odsto izašlih“? Oba stava izneli su diplomate međunarodne zajednice srpskom i crnogorskom premijeru i oba su uslovi za ulazak u EU. A kolege premijeri kao da su se dogovarali, odlučili se se za, istu, proverenu balkansku taktiku - odugovlačenje. Koštunica sada kalkuliše, šta to Srbija može da dobije u zamenu za izručenje nekadašnjeg komandanta VRS. Ulazak u EU? Je l’ tu može nešto preko reda? Đukanović, sa druge strane, nije baš presrećan što EU sada duva u jedra mini DOS-u time što je za odluku o nezavisnosti vezao lokalne izbore. Očigledno je da međunarodna zajednica smatra da samo ultimatumi „pale“ sa SCG. Vreme kada smo dobijali ponude bilo je vezano za davno prošli medeni mesec koji smo zaslužili promenama 2000. godine. Užasava mogućnost koju je izneo predsednik Srbije - da bismo mogli da propustimo taj evropski voz 2012. a da sledeći stiže tek 2020. godine. Umesto da jednom lepo uđemo u taj voz, odlažući teške odluke, mi za njim stalno trčimo. A da Koštunica i Đukanović jednom probaju da promene taktiku i urade sve što treba da bismo na stanicu stigli na vreme?