Intervju: Vuk Drašković

Nezavisnost Kosmeta dovela bi do nezavisnosti RS

- Kosovska nezavisnost značila bi i automatsku nezavisnost Republike Srpske po istim principima. U kontaktima sa svetskim liderima insistiram na principu istih standarda i stalno ističem da bi rešenje kosovskog problema u okviru Srbije stabilizovalo i BiH. Sve što dobiju Albanci na Kosovu, neka dobiju i Srbi u RS - kaže u razgovoru za „Blic“ šef diplomatije SCG Vuk Drašković.

- Naša dogovorena državna strategija za Kosovo glasi više od autonomije, manje od nezavisnosti. Takva formula odnosi se i postojeći status južnog Tirola ali i nepostojeći status bivše Republike Srpske Krajine koji je bio predviđen planom Z4. Po tom planu RSK dobija svoj parlament, vladu, predsednika, policiju, monetu, neke međunarodne veze, pravo da delegaciju pošalje u hrvatski sabor a predstavnike u Vladu Hrvatske. Istovremeno, hrvatska manjina u RSK imala bi pravo na maksimalnu zaštitu u vidu pozitivne diskriminacije. Državna granica Hrvatske ne bi bila menjana tako da RSK, iako država u državi, ne bi bila nezavisna, već bi bila u sastavu hrvatske države. Ono što je bilo ponuđeno Srbima kao većini, sada treba ponuditi Albancima kao većini na Kosovu. A zagarantovana prava hrvatskoj manjini sada bi bila zagarantovana prava za srpsku manjinu na Kosovu. Teritorijalna celovitost predviđena za Hrvatsku sada bi se odnosila na teritorijalnu celovitost Srbije. Ni koncept južnog Tirola ne razlikuje se mnogo od ovog plana.

Da li plan Z4 ima podršku državnog vrha?

- Siguran sam da demokratske snage u parlamentu neće biti protiv ovakvog plana za budući status Kosova, a što se tiče tzv. patriotskih snaga koje su onda odbacile Z4, njihov stav me i ne interesuje.

Na kakav prijem u međunarodnoj zajednici nailazi Z4?

- U Briselu odaju priznanje našoj državnoj formuli, i sa najvećom pažnjom primaju podsećanje na status južnog Tirola ili na plan Z4. Svet shvata da budući status Kosova mora da bude rezultat kompromisnog i nekonvencionalnog rešenja. Najgore bi bilo nametnuto proglašenje kosovske nezavisnosti. Svuda govorim da u Srbiji nema političara koji će potpisati dokument o nezavisnosti Kosova, a nezavisnost proglašena protivno volji Srbije odmah bi dovela do potresa u Srbiji, Makedoniji, BiH i u Albaniji. Bio bi to požar sa mnogo benzina prosutog po vatri koji bi brzo mogao da destabilizuje ne samo ovaj region nego celu Evropu i šire. Nezavisnost Kosova izazvala bi zahteve za nezavisnost RS, turskog dela Kipra, Baskije, Severne Irske, Korzike, Južne Osetije.

Da li se u Briselu govori o predlogu Međunarodne grupe za Balkan o nezavisnosti Kosova u fazama?

- Ni u fazama, ni bez faza, nezavisnosti nema. Nimalo slučajno nije šef italijanske diplomatije Đanfranko Fini najavio da bi proglašenjem kosovske nezavisnosti Srbiji bila oduzeta duša.

Kosovo je naša muka, naš bol, ali i ponos. I ta muka i taj bol moraju da budu rešeni u dogovoru Srba i kosovskih Albanaca, ali tako da Albanci dobiju sve što žele osim jednog na šta nemaju pravo, a to je da Srbiji i Srbima uzmu dušu.

Protpredsednik Vlade Miroljub Labus rekao je da će tehničke prepreke uticati da se početak pregovara o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju odlože za novembar. O kakvim tehničkim preprekama je reč?

- Tehnička prepreka zove se Ratko Mladić. U ovom trenutku ne smemo dozvoliti da bude stvorena i strateška prepreka. Pokušaću da takvo trenutno raspoloženje u Briselu promenim pozivajući se na politiku istih standarda. Hrvatska je i bez hapšenja Gotovine, postala članica Partnerstva za mir i počela je i završila pregovore o pridruživanju. Tražim isti aršin i za Srbiju bez obzira na to što naglašavam da je prepreka zvana Mladić odavno trebalo da bude uklonjena. Mislim da ćemo veoma brzo uz zgodnu formulaciju, koju ne bih hteo da obelodanim, bezuslovno postati polučlanica PZM sa realnim izgledom da u 2007. godini uđemo u NATO.

Sve više se govori o predaji Ratka Mladića i navodnim pregovorima u koje je uključena i Vlada Srbije.

- Sva pitanja o eventualnim pregovorima uputite predsedniku Vlade Srbije. To nije u mojoj nadležnosti.

Da li to govorite i prilikom susreta sa međunarodnim zvaničnicima?

- Naravno da govorim da pitaju premijera i ministra policije.

Da li očekujete da će pregovori sa EU započeti 5. oktobra?

- Po prirodi sam optimista bez obzira na to što bi životno iskustvo trebalo da mi naredi da budem pesimista. Centralni problem jeste da ubrzo nađemo izlaz iz dva tunela a ne da kopamo treći tunel sukoba između Beograda i Podgorice. Izlaz iz prvog tunela je pronalaženje preostalih optuženih za ratne zločine i njihovo isporučivanje Tribunalu. Izlaz za drugi tunel je ofanzivan nastup i kad su u pitanju standardi i razgovori o budućem statusu Kosova, a to podrazumeva i obavezu da kosovski Srbi uđu u radne grupe i parlament Kosova.

Ko će biti odgovoran ukoliko pregovori sa EU ne počnu na jesen?

- Mi, politički lideri. Neka javnost Srbije presudi da li je ono što zahtevam i javno govorim naš državni i nacionalni interes.

Da li se očekuje da Brisel bude medijator između Beograda i Podgorice pred održavanje referenduma?

- Mislim da nije postojao razlog da se Solana bavi bilo kakvim spiskom državljana Srbije, a on je doveden u poziciju da se bavi. Legitiman je politički stav da građani Srbije koji su i državljani Crne Gore učestvuju na referendumu o nazavisnosti Crne Gore. Međutim, spisak je neprihvatljiv jer građani Srbije ne smeju biti dodatno obeležavani. Brisel će sigurno odrediti uslove za referendum, ali ti evropski standardi još nisu dogovoreni ni saopšteni.

Kakvu presudu očekujete za optužene za ubistvo na Ibarskoj magistrali?

- Po stoti put sve je dokazano. Zločin četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali planirala je, organizovala i počinila Služba državne bezbednosti Srbije i njen JSO. Šef tog eskadrona ubica bio je, naravno, Slobodan Milošević ali njemu se ovde ne može suditi ni za taj zločin ni za još mnoge zločine. Ako je pravosuđe u Srbiji nezavisno, onda će sud prihvatiti zahtev državnog tužioca i svim optuženim, u skladu sa stepenom njihove krivice, izreći maksimalne kazne jer bi to bila presuda ne samo zločincima nego i samome zlu. Ne bude li tako, sud će počiniti zločin odbrane zločina, što je moguće samo u slučaju da je zaista sklopljen tajni dogovor sadašnje policijsko-pravosudne vlasti sa Miloradom Ulemekom Legijom i da je sudu istovremeno naloženo i da ebolira Miloševićevog Gebelsa Radomira Markovića. Sudeći po tome da su se optuženi u sudnici ponašali kao tužioci i da je čak, Legijin zamenik Maričić, u završnoj reči rekao da ubijeni na Ibarskoj magistrali nisu bili nevine žrtve, opravdana je moja slutnja da se zločinci i njihovi advokati nisu slučajno tako ponašali. U svakom slučaju, sud će za koji dan pokazati da li će presuditi po istini i zakonu ili po Miloševiću, Markoviću i Legiji.

Ivana Cvetković