IZ MEDIJA

četvrtak, 16. mart 2006.

Istorija propadanja u slikama - od uspona do smrti Slobodana Miloševića

Najmračnije godine srpske istorije

Mnogi i posle smrti Slobodana Miloševića, pozivajući se na hrišćanstvo, o pokojniku govore samo najlepše. Ipak, ima i onih koji smatraju da se u ovom slučaju ne može primeniti poslovica - de mortuis nil nisi bonum - sećajući se da period obeležen Miloševićevom vladavinom spada u najmračnije u istoriji Srbije. Srbija je za njegova vakta u očima sveta na sebe navukla imidž loših momaka, ko je mogao spasavao se bekstvom iz zemlje kako je znao, a mnogi od onih koji nisu uspeli završili su - u zemlji.
Zemljom su vladali Porodica i njena klika, policijska sila, strah, korupcija... Opustošena je ratovima. Primali smo plate od nekoliko maraka, kupovali benzin u plastičnim bocama, čekali redovima pred izmišljenim piramidalnim bankama da bi nas još jednom opljačkali, čekali u redovima za ulje, šećer, benzin...
Glasovi naroda su kradeni, a dnevnik koji pledira na ozbiljnost obznanio je njegovu izbornu pobedu sa dobijenih 103 odsto glasova. Neistomišljenici su ubijani, proganjani, hapšeni, prisluškivani... Vođena su tri rata čija je stravična posledica na stotine hiljada ubijenih, raseljenih, unesrećenih. Srbija je preživela NATO bombardovanje. Neki građani - nisu.
Konačno, čak ni poraz nije priznat ljudski - demokratska opozicija, nakon 15 godina borbe i mitingovanja uspela je da svrgne diktatora.
U Hag nije otišao svojevoljno, a snimci i dokazi s nikad okončanog suđenja i tonski zapisi presretnutih razgovora ponovo su podsećali Srbiju na izgubljene godine. I nakon smrti, njegova porodica pokazuje da su neki građani više građani od drugih.
Danas, kroz nekoliko slika, podseća građane na ono što su preživeli tokom godina Miloševićeve diktature. Nataša Bogović

Stambolić: Ubistvo nekadašnjeg prijatelja

"Nema sumnje da je Osma sednica zaista bila operativni uvod u sukobe u Jugoslaviji, pa i sam rat", izjavio je svojevremeno Ivan Stambolić, nakadašnji predsednik Predsedništva Srbije i Miloševićev prijatelj još iz dana dok je Milošević karijeru gradio u Tehnogasu. Na Osmoj sednici CK SKS 23. i 24. septembra 1987. Milošević se obračunava s političkim neistomišljenicima. Nekoliko dana kasnije Ivan Stambolić je podneo ostavku pod pritiskom Miloševićevih pristalica. Stambolić je 25. avgusta 2000. neposredno pred savezne izbore u vezi sa kojih je pominjana i njegova kandidatura, otet na Košutnjaku. Istog dana su ga ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 28. marta 2003. na Fruškoj gori. Iako nikada nije dokazano, postoje indicije koje ukazuju na to da iza ovog ubistva stoji tadašnja vlast. Prema optužbama koje dolaze is SPO, vlast stoji i iza zločina na Ibarskoj magistrali.

Gazimestan: Niko ne sme da vas bije

"Niko ne sme da vas bije", čuvena je rečenica i obećenje izgovoreno na Gazimestanu 24. aprila 1987. kojim je Milošević započeo svoj populistički uspon zahvaljujući podgrevanju nacionalnog mita. Bilans - na Kosovu jedva da ima Srba i žive u getima, bez prava na slobodno kretanje. Životi su im ugroženi, a uslovi u kojima žive nedostojni 21. veka

Demonstracije: Tenkovi na ulicama Beograda

Prve velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića održane su 9. marta 1991. u Beogradu. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska - i tenkovi. U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda poginuli su učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povređena su 203 demonstranta. Na demonstracijama su učestvovale desetine hiljada građana. Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Devetomartovske demonstracije bile su prve u nizu protiv Miloševićevog režima - usledili su Vidovdanski sabor, tromesečne demonstracije koalicije Zajedno i studentske demonstracije 1996 - danonoćna okupljanja građana koji su tražili priznavanje svojih glasova i odlazak diktatora.

Rat u Hrvatskoj: Vukovar kao simbol

Insistiranje Miloševića da svi Srbi žive u jednoj državi i naoružavanje Srba u Hrvatskoj dovelo je do stvaranja Republike Srpske Krajine. Sve je završeno operacijom Oluja nakon koje su kolone izbeglih krenule ka Srbiji. Pred Beogradom su zaustavljene - nije im bio dozvoljen ulazak u grad. I danas na hiljade izbeglica ne uspeva da nađe svoje domove - bilo da su u Srbiji ili rasuti po svetu. Konačan bilans njihove tuge je nesamerljiv. Bilans žrtava meri se hiljadama i desetinama hiljada i još uvek nije pouzdano sveden. Tragedija Vukovara u kojem je uništeno sve po čemu je ovaj grad bio prepoznatljiv, tek je deo opšte tragedije.

Rat u BIH: Srebrenica - ponovno ubijanje žrtava

Pandan RSK u BIH je bilo stvaranje Republike Srpske. Stanovnici Sarajeva bili su izloženi višegodišnjoj opsadi, granatiranju i snajperskoj paljbi. Procene su da je samo u Srebrenici bilo oko 7.000 žrtava. Javnost je bila šokirana prikazivanjem snimaka na kojima se vidi kako pripadnici jedinice Škorpioni ubijaju muslimanske mladiće. Poricanjem zločina, žrtve se ponovo ubijaju. Izbeglice koje su pobegle u Srbiju hapšene su i vraćane na front. Kolone dobrovoljaca i tenkova upućivane su ka Bosni. Iza finansiranja i naoružavanja stajao je Slobodan Milošević i njegov režim. Rat na terenu pratio je medijski rat obe strane. Izgubljeno je na desetine hiljada života.

Asanacija: Druga reč za prikrivanje zločina

Službeni naziv asanacija terena odnosio se na premeštanje tela zakopanih u masovnim grobnicama. Pored građana Srbije prolazili su kamioni natovareni mrtvim telima. Hladnjače su služile i za prebacivanje leševa s Kosova u Srbiju. I danas se tek pomalo priča o spaljivanjima i zakopavanjima žrtava na raznim mestima poput Batajnice. Broj žrtava rata na Kosovu i dalje je predmet manipulacija.

Beda, pljačka i poniženje: Zločin prema svojim građanima

Propala ekonomija kakva je bila ekonomija Srbije u to vreme nije mogla da finansira ratove i vojsku. Inflacija je stigla na drugu najvišu vrednost u istoriji dostigavši nezamisliv 15-cifren postotak od 116 triliona procenata. Penzije su bile dostatne jedva za kutiju šibica. Rafovi prodavnica bili su prazni. U redovima se čekalo za brašno, šećer, hleb... Bankarski sistem nije postojao. Srbija je bila pod sankcijama međunarodne zajednice. Benzin je, za one koji nisu bili miljenici vlasti, prodavan u plastičnim bocama. Iza crnog tržišta cigareta i benzina stajale su službe i Porodica. Vlast je pribegla još jednom izvlačenju para iz već ispražnjenih slamarica građana - osnovane su piramidalne štedionice. Beznađe i poniženje na svakom koraku nadoknađivani su pričama o nacionalnom ponosu. Mediji i mitinzi su korišteni za zavođenje i zavađanje građana.

Bombardovanje: Epilog lažne pobede

Sirene - šizela i smirela, koncerti i bezumna okupljanja na trgovima i mostovima, zamračenja, cenzura, izbeglice (raseljeni), eksplozije.... bio je deo okruženja u kome su živeli stanovnici Srbije od 24. marta do 1. juna 1999. Bombardovanje SRJ posledica je odbijanja delegacije SRJ da potpiše sporazum u Rambujeu koji je predviđao i ulazak NATO trupa na Kosovo. Rezultat je između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Među poginulima su i trogodišnja Milica Rakić, 16 poginulih radnika RTS za koje se i danas veruje da su žrtvovani ("Leševi ko bombonice"). Šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara. Strah je bio besplatan. Aleksinac (na fotografiji) samo je jedan od stradalih gradova. Rezultat: nakon "pobede", NATO trupe su i dalje na Kosovu, a Kosovo bliže nezavisnosti nego ikad.

Početak kraja: Odlazak

Kraj je počeo porazom na izborima i neprihvatanjem njihovih rezultata. Bilo je potrebno gotovo milion ljudi na ulicama 5. oktobra 2000. da bi diktator priznao poraz. Hapšenje je počelo 30. marta 2001, a okončano 1. aprila nakon pregovora i ucena. Paralelno je trajalo okupljanje pristalica i simpatizera SPS i JUL ispred kuće. Upravo na mitski datum, Vidovdan, Milošević je izručen Haškom tribunalu. Svedoci tvrde da je pre ulaska u avion poljubio zemlju u koju je vraćen tek po smrti.