IZ MEDIJA

ponedeljak, 31. oktobar 2005.

Analiza vašingtonskog Enterprajz instituta

Kosovo - novi "Đubretistan"

Rizici "ograničene nezavisnosti": Kosovo danas

Dragan Bisenić
Nezavisno Kosovo, osim nekolicini, neće nikome koristiti. Ono će, ukoliko postane nezavisno, biti samo još jedan u nizu "Đubretistana", država nastalih u Istočnoj Evropi i centralnoj Aziji slepim pridržavanjem principa samoopredeljenja. Te "parazitske države" ili "državice" vode gangovi na vlasti, mafija i siva ekonomija, ocenjuje u svojoj analizi viši istraživač sa Amerikan Enterprajz Instituta Vens Serčuk. On je tokom jula boravio na Kosovu, a svoje viđenje stanja predstavio je 13. oktobra u vašingtonskom Enterprajz Institutu. American Enterprise Institute je vodeća analitička institucija Republikanske stranke, odnosno čitave grupacije koja čini sadašnje jezgro Bušove administracije.
Kosovo je ostalo "alfa i omega" svih balkanskih ratova, tvrdi Serčuk. Teško je i zamisliti realističnu pozitivnu alternativu za Kosovo: "Ako ne dobiju nezavisnost - stvoriće se problemi. Ako je dobiju, takođe će se stvoriti problemi", navodi on prognozu visokih zvaničnika UNMIK. I pored toga, autor ocenjuje balkansku politiku Bušove administracije "opasno površnom" kao što je to bila i politika Klintonove administracije. I pored toga što je administracija izložila svoje osnovne principe koji se zasnivaju na zabrani promene sadašnjih granica Kosova, ono je u suštini podeljeno. Predstavnici Kontakt grupe "iza zatvorenih vrata" već imaju pripremljen ishod pregovora u formi "uslovne nezavisnosti", da bi udovoljili albanskom nezadovoljstvu, a time će učiniti presedan i pokazati da albansko nasilje iz marta 2004. deluje, neke su od ocena koje je izložio Serčuk.

Kome koristi nezavisno Kosovo

Uz smanjen međunarodni nadzor i nestajanje UNMIK, Kosovo će postati suštinski "Đubretistan" ("Trashcanistan", originalni izraz, prim. aut), termin koji koristi istoričar s Prinstona Stefan Kotkin, kako bi se opisale "parazitske države ili državice, sa ili bez vlade, koje vode gangovi na vlasti i siva ekonomija" koje su nastale širom istočne Evrope i Centralne Azije posle sovjetskog kolapsa, a sve u ime samoopredeljenja.
- Kome će da koristi nezavisno Kosovo, pita se Serčuk i odgovara: "Budimo iskreni, veoma malom broju, a ne većini ljudi koji će živeti u tom entitetu. To ih neće zaustaviti da se uzdrže od tog zahteva, što je mala istina koju su američki političari davno shvatili". Dugoročno, Amerikanci i Evropljani se nadaju da perspektiva integracije u Evroatlantske institucije može da promeni unutrašnju politiku na Balkanu. Nametanje kompromisnog rešenja otvara neophodan prostor da taj proces počne. Političari, međutim, ne smeju da se zanesu da će rešenje za Kosovo u narednim mesecima doneti dublje, sistematske promene u regionu. Bez obzira na to da li im se to sviđa ili ne, Amerika i Evropa biće vezani za probleme Balkana u dugom periodu koji dolazi, zaključuje Vens Serčuk.

Posle 78 dana NATO kampanje, Srbi su isterani iz provincije, a uz usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti 10. juna 1999. međunarodna zajednica je postavila sebi paradoksalne ciljeve promovisanja "značajne autonomije i samouprave na Kosovu" uz istovremeno "poptuno uzimanje u obzir principa teritorijalnog suvereniteta i integriteta SRJ i drugih zemalja u regionu". Kontakt grupa i UN probali su u stvari da zbog diplomatskih i političkih razloga, prikriju veoma zapaljivu, egzistencijalnu dilemu o samoopredeljenju Kosova koje je bilo uzrok srpsko-albanskog sukoba, nadajući se da će ovo pitanje postati jednostavnije tokom vremena. Ali nije.

Ocene iz izveštaja

1. Administracija SAD od letos govori o "budućem" (future), a ne o "konačnom" (final) statusu Kosova.
2. Amerika i Evropa će ostati vezane za balkanske probleme u dugom periodu koji dolazi
3. Kontakt grupa jedini ishod pregovora vidi u "uslovnoj nezavisnosti"
4. Nezavisno Kosovo će koristiti samo nekolicini
5. Kosovo će biti parazitska država - tzv. "Đubretistan"
6. Političke partije imaju svoje obaveštajne službe (ili obrnuto?)
7. Nezavisno Kosovo će pre ličiti na Moldaviju, a ne na Češku
8. Imajući u vidu reputaciju Kosova u korupciji i kriminalu, teško je očekivati priliv stranih investicija
9. Kosovo je već u stvari podeljeno. Možda je vreme da se prizna "tužna stvarnost" da multietničko Kosovo nije realistično rešenje
10. Kriminalci su najboilji primer multietničke saradnje
11. Bolnica u Mitrovici je centar iz kojeg se kontroliše vlast na severu

Ugovor iz Rambujea i rezolucija 1244 UN preporučila je status kvo kojim ni Srbi, ni Albanci nisu bili srećni, ali je ono prihvaćeno kao "prelazno rešenje", niti je prisililo ni jednu stranu da pronađu bilo kakav kompromis. Na kraju krajeva, nije bilo ni jednog rešenja koje bi nakon svega trebalo prihvatiti ili odbaciti, nego samo ono koje je odlagalo probleme. Posledično, svaka politička elita bila je slobodna da fantazira o brojnim hipotetičkim scenarijima u kojima bi se ispunili svi njeni zahtevi. To je bilo posebno tačno među kosovskim Albancima čiji lideri su bili spremni da prihvate stanje posle 1999. samo kao prolazno stanje ka punoj nezavisnosti. Prisutan status kvo, nedovoljan progres prema državnosti i nedostatak jasnoće namera međunarodne zajednice brzo su postali prizma kroz koju su se sagledavale sve albanske političke i ekonomske frustracije.
U toj atmosferi došlo je do eksplozije nasilja protiv Srba i UN na ulicama u martu 2004. Od strane UN to je opisano kao "organizovana, široka i ciljna akcija" u kojoj su Albanci proterali oko 4.500 Srba i ostalih etničkih manjina iz njihovih kuća, rušeći njihove kuće isto kao i kancelarije UN. Više od 30 srpskih manastira i kulturnih spomenika je spaljeno, uključujući i spomenike iz 14. veka. "Manastiri se ovde smatraju ambasadama Beograda", kaže jedan službenik UN. Još gore od samog nasilja bio je slab i bezvoljan odgovor snaga NATO i UNMIK. Manastir Sveti Arhanđel, na primer, nemački vojnici su prepustili vandalima, tvrdeći da imaju naređenje da zaštite ljude, a ne imanje. Oni su uzeli srpske sveštenike u svoja oklopna vozila i prepustili nasilnicima da unište spomenik.
Sve to je dovelo do paradoksalnog zaključka UNMIK da je dominantan faktor koji je uzrokovao nasilje bila neizvesnost oko budućeg statusa Kosova. "To znači da dolazeći razgovori o budućem statusu Kosova nisu proizvod nikakvog značajnog kretanja između Srba i Albanaca u pravcu pomirenja, već izraz osećanja frustracije i iscrpljenosti kod međunarodne zajednice zbog necelovitog status kvoa", piše Serčuk.
- Ovim je, nastavlja on, napravljen presedan prema kojem nasilje donosi rezultate. No što vođstvo kosovskih Albanaca nije uspelo za pet godina, uspeli su nasilnim demonstracijama. Sve do ovih dana, međunarodne vlasti na Kosovu nisu uspele da pronađu ni jednog organizatora nasilja, ali bez obzira na sve, lekcija o korisnosti nasilja je naučena.
Kontakt grupa nije spremna da javno saopšti ono što priznaje privatno - da je uslovna nezavisnost poželjan ishod razgovora o budućem statusu. Iza zatvorenih vrata, bukvalno će svaki diplomata reći da je to jedini mogućan ishod razgovora. Kosovski Albanci nikada neće da prihvate da se vrate pod srpsku vlast (realnu ili stvarnu), niti međunarodni akteri koji postoje na Balkanu imaju energiju i volju da ih prisile na to. U isto vreme, Priština je nespremna za punu državnost, koja bi mogla da zaustavi politički progres u Srbiji koji je nastao posle 2001. Neki od limita uslovne nezavisnosti biće i to da se omogući zapadnim zemljama da presudno utiču na ključne poslove nastajuće kosovarske države, poput pitanja bezbednosti.
Stejt department je ovog leta počeo da govori o "budućem" (future), a ne o "konačnom" (final) statusu Kosova. U svom govoru, državni podsekretar Berns je identifikovao osnovne principe koji treba da vode ka rešenju statusa Kosova, uključujući zabranu promene "granica sadašnje teritorije Kosova ili putem podele ili pripajanjem Kosova sa bilo kojom zemljom ili delom zemlje".
Kosovo je u stvarnosti već podeljeno. Srbija svarno kontroliše četiri opštine na severu, gde je Mitrovica centar. U teoriji, Srbima na severu može da bude data značajna autonomija unutar nezavisnog Kosova u istoj šemi koja je već testirana sa srpskim enklavama na jugu. Razmatrajući sve opcije koje stoje za očuvanje koncepta multietničkog Kosova, Serčuk zaključuje da je kratkoročno "možda vreme da se suočimo s tužnom realnošću da multietničnost jednostavno nije opcija za rešenje Kosova". Nijedna od nacija nije spremna da prihvati vladavinu jedne nad drugom.
- Na Kosovu su, kao i na toliko mnogo mesta od iračkog Kurdistana do palestinskih teritorija, političke elite, sa prećutnom podrškom međunarodne zajednice, ohrabrile javnost da pitanje samopredeljnja povežu sa mnogo širim političkim, ekonomskim i socijalnim aspiracijama. Kosovski Albanci veruju da će nezavisnost doneti čarobne promene, umesto da počnu lagane, bolne reforme koje su im očajnički potrebne.
"U nekim stvarima nezavisnost može čak i da smeta. Uzmimo u obzir kosovsku ekonomiju koja je u celini zasnovana na inostranoj pomoći i na sredstvima iz albanske dijaspore na zapadu. Kratkoročno, nezavisnost će značajno umanjiti obe vrste prihoda. Albanski lideri se slažu sa ovom ocenom, ali smatraju da će gubici biti nadoknađeni lakšim pristupom međunarodnim finasijskim institucijama i prilivom stranih investicija. Imajući, međutim, u vidu postojeću reputaciju Kosova o korupciji i kriminalu, postoje veoma veliki razlozi za sumnju u ovu procenu. Kada se govori o "evropskoj sudbini" Kosova, u bliskoj budućnosti je verovatnije da će ona biti sličnija moldavskom slučaju, nego Češkoj republici", tvrdi Selčuk.
Uprkos naporima UNMIK da se stvore prepoznatljivo liberalne insitucije na Kosovu, vladina ministarstva, parlament, moć u regionima ostaje i dalje u rukama neliberalnih, neformalnih političkih patronata i njihovih mreža koji menjaju pseudokriminalnu "sivu ekonomiju". Političke partije imaju svoje obaveštajne službe (ili obrnuto?), a organi lokalnih vlasti se posmatraju kao prodavnice slatkiša.
Isto važi za teritorije u vlasti Srba na severozapadu Kosova. Serčuk navodi da je centar neformalne moći u Mitrovici zapravo kontrola bolnice jer je ona jedan od najvećih poslodavaca u regionu i obezbeđuje beskonačne mogućnosti patronaže i mogućnosti da se obezbedi lojalnost od bilo koga preko kratkoročnih ugovora. Nije slučajno ni to što jedan od najboljih primera međuetničke saradnje na zapadnom Balkanu može da se nađe u sve većim zajedničkim poslovima srpskih i albanskih kriminalaca.