B92: U emisiji Ogledalo B92 govoricemo o tome kakav je zivot u Srbiji. O tome razgovaramo sa premijerom Srbije gospodinom Zoranom Djindjicem. Pre nego sto pocnemo da razgovoramo o reformama i o Vasim prognozama i obecanjima o tome kako cemo ziveti u ovoj godini, pretpostavljam da veliki broj nasih gradjana zanima i kako vi zivite. Ono sto intrigira javnost poslednjih nedelja jeste mogucnost da se vi preselite na Dedinje, to je deo grada prema kome ste radnije imali odredjenu averziju, cak ste tvrdili da to nikada necete uciniti. Uz ono saopstenje koje ste vec plasirali u javnost, ono sto mene zanima jeste da li se vama mozda preti, da li ste nezasticeni, jer kada ste vec godinu dana ziveli u stanu kao premijer, zasto imate potrebu sada da prelazite na Dedinje?

Djindjic: Tu ima nekoliko elemenata. Kao prvo, ja se ne selim. Znaci, ako budem koristio zvanicnu rezidenciju, koristicu je dok sam na funkciji. Moj stan ostaje moj stan i ja stanujem u svom stanu kao sto bih otisao da provedem izvesno vreme u hotelu, ne bih se preselio u hotel. To je jedna namestena rezidencija koja ima sve ono sto treba da ima, nema potrebe da bilo kakve stvari preseljavam i mislim da je interesanto i pitanje zasto je Srbija jedina zemlja medju normalnim zemljama gde nosioci najvecih funkcija treba da se pravdaju ako rade ono sto rade svi predsednici vlada drzava u normalnim zemljama, a to znaci da stanuju po odredjenom sistemu, jer oni zive po odredjenom sistemu...

B92: Ja sam to pomenula jer ste imali odredjenu averziju prema tome i dok ste bili opozicija rekli ste da nikada necete da predjete na Dedinje.

Djindjic: Imam je i sada. Naravno, mislim da je to jedan deo grada koji je na losem glasu kao sto je od '45 godine pa nadalje to bilo vidjeno kao statusni simbol, ljudi cije su to kuce bile tamo, koji su ih stekli svojim radom i svojim poslovnim sposobnostima isterani su odatle. Te kuce su im uzete, podeljene su zasluzenim ljudima iz rata pa u talasima kada su se pojavljivali novi zasluzni ljudi, oni su opet odlazili na Dedinje i ja ne vidim sebe kao normalnog stanovnika Dedinja. Najjeftinije resenje za vladu jeste da se koristi jedan vec uredjen objekat.

B92: To ste zakljucili tek posle godinu dana?

Djindjic: Pa vec tri meseca traje to neko razmisljanje i ja sam pregledao listu svih objekata kojima raspolaze drzava Srbija. Za svaki od njih bi bilo potrebno dodatno ulaganje da on bude osposobljen za normalno stanovanje.

B92: Ali jedno od obrazlozenja je bilo da ste zabrinuti za svoju bezbednost. S obzirom na to da ste deset godina govorili da Milosevic zeli da vas likvidira, a ipak ste uspeli da opstanete u svom stanu, da li da pomislimo da je ovo sada nesigurnije vreme nego kada je Milosevic bio na vlasti?

Djindjic: Pretpostavljam da bih uspeo da opstanem cak i u manje obezbedjenom objektu nego sto je moj stan ali za odredjene funkcionere postoje odredjena pravila, postoji takodje i zakon, i ako se nesto desi, onda odgovaraju oni ljudi koji su zaudzeni za sprovodjenje tih pravila, u ovom slucaju uprava za licno obezbedjenje. Oni su mi pre tri meseca rekli - mi ne mozemo da snosimo odgovornost za vasu bezbednost jer taj objekat u kome vi stanujete nije moguce obezbedjivati, ne toliko zbog gradjana koji ulaze i izlaze, zbog stanara, nego zbog parkiranih automobila kojih ima mnogo u ulici u kojoj ja stanujem, u ulici kroz koju prolaze, i to vrlo sporo zato sto je to jednosmerna ulica i svaki od tih automobila je potencijalna auto-bomba – nije moguce kontrolisati sva ta vozila.

B92: Rekli ste da razmisljate. Hocete li doneti odluku?

Djindjic: Blizu sam tome da donesem tu odluku i sve sto je ta stvar kontroverznija, to sam blize tome jer smatram da to nije nikakvo simbolicno, emocionalno, politicko pitanje nego je pitanje da li postujete zakone i pravila ponasanja u jednoj zemlji u kojoj zelite da uvedete red. Ako je za moje obezbedjenje u uslovima u kojima ja sada zivim potrebno angazovati za minimum obezbedjenja mnogo veci broj ljudi nego tamo gde postoje i kamere, i cuvari, i kucice koje su inace tamo - taj objekat izmedju Tolstojeve i Uzicke je inace obezbedjen i sada - pitanje je s kojim pravom moze neko da angazuje deset ili petnaest ljudi vise nego sto bi to bilo normalno samo zato da bi svoju licnu zelju ispunjavao, da zivi u centru grada, da zivi u svom stanu, da mu deca idu u skolu na sto metara, da zena moze da mu izadje u kafic na sto metara. Iz moje licne perspektive kvalitet mog zivota na Studentskom trgu je na mnogo visem nivou nego sto bi bio kvalitet mog zivota na nekom drugom mestu. Ja imam stan koji mi se svidja, na mestu koje je najbolje u gradu, nemam nikakvih problema sa komsijama, ne traze moje komsije da se ja selim, njih niko ne maltretiram, nemam losu savest...

B92: I ne smeta vam moguci odijum povodom toga da se i nova vlast polako preseljava na Topcidersko brdo?

Djindjic: Ako je to u cilju stvaranja nekog realizma i toga da svaki buduci predsednik vlade bude duzan da postuje pravila a ne da namece svoj licni ukus...

B92: A da li se secate saopstenja Demokratske stranke kada je Mirko Marjanovic trebalo da se preseli u tu kucu? Bilo je dosta osude tim povodom.

Djindjic: Toga se zaista ne secam. Mislim da nije sve sto je u nekom trenutku politicke borbe, kao sto sada veci deo tih primedbi dolazi, ne zato sto ljudi promisle da li je to opravdano ili nije, da li je to jeftinije za drzavu i da li je to za ljude cija je duznost da rade taj posao bolje ili nije, nego je to vise jedna simbolicna stvar i sigurno je da je pravo opozicije da od toga pravi komediju. Ali je pitanje da li mi treba da se ravnamo prema tome.

B92: Dobro. A po cemu cemo se ravnati ako govorite da postoje pravila u obezbedjivanju odredjenih funkcionera, ako smo u prilici da cesto vidimo potpredsednika savezne vlade zaduzenog za finansije gospodina Miroljuba Labusa kako peske seta po Dorcolu, a na posao ga vozi samo vozac, i kada vidimo recimo samo predsednika poslanicke grupe DOS-a gospodina Cedomira Jovanovica u blindiranom automobilu sa nekoliko telohranitelja. Dakle, sta tu odlucuje? Da li se ljudi u ovoj zemlji cuvaju po funkciji koju obavljaju ili, ne daj boze, po nekakvoj umesanosti u nesto?

Djindjic: Po dve stvari. Prvo po funkciji, i tu postoje pravila, a drugo po proceni sluzbe ko je ugrozen.

B92: Zasto bi Cedomir Jovanovic bio ugrozeniji od gospodina Labusa?

Djindjic: Jeste ugrozen zbog mnogih dogadjaja u kojima je ucestvovao od 31. marta, 28. juna, razgovora sa Milosevicem, kao predsednik poslanickog kluba u mnogim kontroverznim dogadjajima, kao meta odredjenih napada. Ne samo on. Postoje i neki drugi ljudi koji nemaju veze sa vlascu a koji imaju odredjeno obezbedjenje jer duznost sluzbe je da proceni stepen ugrozenosti pojedinih lica. To nije mehanicka stvar. Pretpostavljam da je obezbedjenje Kofija Anana vrlo malo, mada je on generalni sekretar Ujedinjenih nacija i covek bi pomislio da on treba da ima najvise obezbedjenja. Ali postoji jedna strucna procena ko je ugrozen s obzirom na informacije iz okruzenja, s obzirom na razne grupe koje imaju razne ideje, i ta sluzba, ja se nadam, profesionalno daje procenu. Ako ona pogresi, onda se moze desiti da neko strada i onda se postavlja pitanje da li ste vi mogli to da predvidite, da li ste mogli to da sprecite i onda je to problem za sluzbu. Ja to ne bih tako mehanicki gledao i rekao - hajde, svako ko ima funkciju dobice obezbedjenje a neko ko nema funkciju ali je aktivan u javnom zivotu, privlaci na sebe negativnu energiju, posto on nije taj tip funkcionera, on nece imati obezbedjenje.

B92: Vi insistirate uglavnom na stedljivosti. Pretpostavljam da se jednom velikom delu gradjana dopada to sto vi ne trosite drzavni novac za svoja putovanja, ali svakako da je javnost zaintrigiralo vase poslednje putovanje. Dakle, isli ste na racun vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Moze li se obavljati javni posao uz privatne donacije. Ja sam sigurna da ovde veliki deo naroda smatra da  nema besplatnog rucka. Kakve su vase obaveze prema donatorima?

Djindjic: To je stvar kontrole. Ako nema kontrole, nikada ne mozete da znate da li ce neko nesto da uradi na svoju ruku a najmanja donacija i najgluplja donacija bi bila da vam nesto sto bi inace drzava trebalo da plati da vam on plati. Ako neko plati zvanican put u London ili u Pariz i onda neko misli da je to placanje za neke usluge koje cete vi uciniti, zasto vi ne biste uzeli drzavni avion kao sto svi uzimaju a onda od njega uzeli pare za vas put. To je glupo.

B92: Mozete li da navedete ijednu evropsku zemlju u kojoj premijer neke vlade putuje na racun neke druge zemlje?

Djindjic: Ja mogu da vam navedem nekoliko zemalja u kojima je izbio skandal zato sto su drzavnici koristili sluzbene avione u privatne svrhe a ne mogu da vam navedem nijednog premijera koji je imao ceo taj napor da svoje prijatelje optereti da plate drzavne racune. To ne postoji zato sto ti ljudi imaju drugaciji pristup prema drzavi nego sto imam ja. Nema sanse...

B92: Vi ste rekli da je potrebna kontrola. Kako cemo mi Vas kontrolisati? Znate, recimo, da u Americi postoji zakon da nijedan politicar ne moze da primi veci poklon od 50 dolara, da mora da ga da drzavi. Dakle, vi kazete da je potrebna kontrola. Kako cemo mi kontrolisati to da vi nemate obaveze prema donatorima?

Djindjic: Potrebna je pre svega kontrola funkcionisanja vlasti u pogledu mogucnosti da neko nekome ucini uslugu kao protivuslugu...

B92: A ko ce vas da kontrolise?

Djindjic: Ne, ne. To su dve stvari. Jedna stvar su donacije a druga stvar je da li ima dovoljno kontrole da ja u svom poslu nekome ne ucinim protivuslugu za koju se obicno ne zna. Naivno je verovati da ce neko da vas podmiti na tako javan nacin da vam plati drzavni put. Realnije je da ce neko da vam da pare u koverti i da vam kaze - za te pare koje sam ti ja dao sutra ces ti meni da ucinis protivuslugu, tako da vi lupate na otvorena vrata. Nema sanse da ako vam neko pod svojim imenom plati put delegacije vlade da je to nesto tajno jer je to najgluplja stvar, jer to zna 50 ljudi tog istog trenutka.

B92: Ako je to tako dobro, zasto ste odustali od voznje Suboticevim avionom?

Djindjic: Zato sto ljudi to nisu razumeli. Tim avionom se pet puta vozila americka ambasada, isti taj avion je americka vlada pet puta koristila da ide do Podgorice i nazad. Nikome nije palo na pamet da pita da li americka vlada ucestvuje u trgovini cigaretama, pri cemu je americka vlada koja placa americku ambasadu vrlo bogata vlada. Ja sam rekao - u redu, ako je gradjanima Srbije i medijima Srbije draze da sve to placa poreski obveznik Srbije, ja nemam nista protiv. U celu tu situaciju dosao sam tako sto izvesno vreme, znaci dok ta afera nije pokrenuta, kada smo zeleli da putujemo kao vlada, ja bih nazvao Aerodrom i pitao bih da li ima neki privatni avion na aerodromu. Bila su dva, ili tri ponekad. Ja sam zamolio da nazovu vlasnika i da ga zamole da mi se javi. Nekoliko puta je bio pomenuti gospodin, dva ili tri puta. Ja sam ga pitao da li bi on imao nesto protiv da vlada Srbije koristi taj avion a mi cemo nadoknaditi troskove sa idejom da ce on reci - ne morate da nadoknadite - kao sto se i desilo. Mi smo kao vlada Srbije...

B92: Znaci vi mislite da javni posao premijera moze da se obavlja uz neke privatne donacije, privatne usluge itd.?

Djindjic: Ja mislim da smo mi u situaciji kao zemlja da ako dodjemo u neku drugu zemlju...

B92: Ova zemlja je kriminalizovana, gospodine DJinidjicu...

Djindjic: Pustite vi to. Ova zemlja je pre svega siromasna. Kada dodjete u neku drugu zemlju i kada kazete - mi smo dosli sponzorisanim avionom, mi placamo svoje hotelske troskove sami, ne placa vlada, i mi od vas trazimo podrsku za nasu ekonomiju, za nase socijalne programe - mnogo ubedljivije izgledate nego ako dodjete "falkonom" drzavnim, ako odsednete u hotelu sa drzavnim racunom, ako organizujete vecere i placate te vecere i pozivate svoje domacine i onda oni kazu - pa ja ne bih bas rekao da vasa drzava tako lose stoji, hajde vi malo stedite kada vec trazite nase pare.

B92: Vi ste premijer u Srbiji i mislim da je vama prevashodno potrebna uverljivost pred gradjanima Srbije?

Djindjic: Mislim da je nama potrebno da ostvarimo rezultate i ja ni u jednoj zemlji koje su vrlo osetljive na ta pitanja i ciji su politicari znali, naravno posto mi dolazimo na njihove aerodrome, mi smo njihovi gosti, kada trazimo da nam oni plate hotel ili da oni preuzmu deo troskova ni u jednom slucaju nisam nasao na primedbu da to nije umesno nego su nam svaki put rekli da razumeju da je nama tesko. E sada, ako ja treba ljudima u Srbiji koji imaju prosecnu platu 200 maraka da kazem - znate sta, ali mi treba prema spolja da izigravamo da smo Svajcarska ili da odustanemo od svih tih putovanja i da kazemo - sta da radimo, siromasni smo, ne mozemo da promovisemo nasu zemlju u svetu - ja sam praktican covek i kazem - dajte da postignemo taj cilj sa najmanje troskova. Ako sada narod u Srbiji kaze: nama je draze da sacuvamo svoj ponos i da mi to sve placamo - u redu. Mislim da to nije bas pametno, ali od tada mi koristimo savezni avion koji koriste savezni organi svakoga dana, mi ga kao vlada Srbije koristimo. Meni nije drago to sto placamo putovanja cije troskove bismo mogli da izbegnemo ali, eto, pristajem na to kao na mali kompromis. Ne mislim da je to pametno. Mislim da bi bilo pametnije da mi sve pare koje imamo ulozimo u razvoj nase zemlje a da troskove koje mozemo prebacimo na neke ljude koji imaju novca, da plate mali deo za svoju drzavu, malo dobrovoljno, malo nedobrovoljno ali vise dobrovoljno. Kada su bile poplave, sazvao sam 20 banaka i najvecih preduzeca i rekao da mi u fondu imamo 50 miliona dinara, gubitak tih ljudi u zapadnoj Srbiji je otprilike 100 miliona maraka ili...

B92: A da li je tako u demokratskim zemljama?

Djindjic: Pa mi smo jedna zemlja u tranziciji...

B92: To malo podseca na onaj Milosevicev sistem, pozvacu privatnike koji ce morati da me saslusaju jer obavljam tu funkciju i dace svoj doprinos?

Djindjic: S tim sto sada ti ljudi znaju da ja nemam nacina da ih kaznim, ne mogu ni da ih otpustim niti da uradim bilo sta drugo, ali oni racunaju na to da ako je cilj opravdan da ce oni pred svojim upravnim odborima i akcionarima... ...to su sve privatna preduzeca, nijedno nije javno, to su ljudi kojima mi kazemo ajde da vidimo ko je imao najveci promet, ko je imao najvecu dobit, i da li moze jedan promil toga da da za nekoga ko je poplavljen. I oni su svi pristali i ja imam utisak da nisu bili nesrecni i da to nisu doziveli kao presiju. To je jedan politicki pritisak. Indirektno, mozda je, ali da vas pitam, otidjite i razgovarajte s onim covekom koji je dobio 50.000 ili 100.000 dinara i od toga moze da plati svoje racune i pitajte njega da li on misli da li je Hemofarm iz Vrsca trebalo to da plati ili nije trebalo. Ja ipak vodim racuna o krajnjem rezultatu, o krajnjem korisniku. Mi smo vlada koja je orijentisana na rezultat a ne toliko na proceduru, pa da procedura bude toliko vazna da i ako ne postignemo rezultat, sve je bilo u redu - jedino pacijent nije ostao ziv.

B92: Da, ali zato kazu da vam je legalizam i najomrazenija rec, o Makijaveliju ste se vec izjasnili, zanima me da li koristite i onu komunisticku Titovu, dakle "ne treba se drzati zakona kao pijan plota".

Djindjic: Ako vas pitam ko je sve te zakone izglasao, izglasao ih je Milosevic, izglasao ih je Tito. Sada vi mozete...

B92: Pa zasto ih niste promenili? Rekli ste u prvih 100 dana Zakon o denacionalizaciji, antikorupcijski, Zakon o javnom informisanju, da ne nabrajam.

Djindjic: Trideset pet zakona je na saveznom i republickom nivou promenjeno, pedeset je u pripremi, treba da dodju u martu, aprilu na dnevni red. Ne mozete da promenite 500 zakona. S druge strane...

B92: Imali ste losu prognozu kada ste bili opozicija o tome sta cete uraditi i kojom brzinom?

Djindjic: Ne, ne. Mi smo u medjuvremenu promenili neke zakone koje nismo najavili. Recimo Zakon o radu nije bio najavljen, to je jedan ozbiljan zakon, tri meseca su trajale pripreme, Zakon o lokalnoj samoupravi je ozbiljniji zalogaj, Zakon o denacionalizaciji...

B92: Ali kada sam vas pitala za taj legalizam, jos nemamo Ustavni sud Srbije, a govorimo o kontroli Vlade Srbije. Nemamo izmedju ostalog ni nacelnika Privrednog suda...

Djindjic: Vlada Srbije nema veze sa sudovima, ni sa saveznim, ni sa...

B92: Niste zabrinuti sto ne postoji Ustavni sud Srbije?

Djindjic: Ja sam zabrinut zbog mnogih stvari, jeste li vi zabrinuti?

B92: Pa rekla bih da jesam. Ne postoji Ustavni sud i moguca kontrola izvrsne vlasti...

Djindjic: U istoj smo poziciji dakle. Parlament Srbije postavlja sudije, parlament Srbije se sastoji od mnogih stranaka. Mi smo izvrsni organ. Nemojte sada da neko pomisli da ja hocu da postavljam sudije. Necu da postavljam sudije.

B92: Ali ko kontrolise vladu s obzirom na to da parlament izglasava ono sto se dogovori na Predsednistvu DOS-a.

Djindjic: Svaki parlament u svakoj zemlji izglasava ono za sta postoji vecina. Ne postoji...

B92: Ali u svakoj drugoj zemlji postoji ustavni sud.

Djindjic: Ne postoji u svakoj zemlji ustavni sud. U nekoj zemlji postoji...

B92: ...postoji neki deo koji ima ingerencije nad vladom...

Djindjic: Postoji sudstvo, postoji i sada sudstvo u Srbiji, i ono naravno moze da ospori neku odluku vlade da ona ne bude sprovedena. Ne postoji nijedna zemlja na svetu gde kada vlada predlozi neki zakon taj zakon ne prodje u parlamentu jer svaka vlada pociva na parlamentarnoj vecini. Samo u Srbiji je to cudo. Samo u Srbiji se jave ljudi i kazu - demokratija bi bila u tome kada vlada ne bi mogla da progura svoj predlog u skupstini - ali ko onda bira tu vladu. Pa valjda je skupstinska vecina izabrala tu vladu. Parlamentarna kontrola za neke ljude se sastoji u tome da parlament ne prihvati predloge svoje vlade. Ja kazem u tom slucaju - hajde, izglasajte nepoverenje vladi ali logicno je da parlament podrzava vladu.

B92: Ne, ja sam samo mislila da vam se olaksa posao da ne morate da vladate uredbama, vec da imate odredjene zakone.

Djindjic: U svakoj zemlji postoje hiljade uredbi koje se mozda ne zovu uredbe, zovu se nekako drugacije, koje se odnose na neke konkretne teme koje znace konkretizaciju nekih zakona jer ne mozete za sve da donesete zakon. Dakle, mi smo danas doneli deset uredbi, o sljivama, o duvanu, o mleku. Ne mozete da donesete zakon po kome cete da subvencionisete ljude koji hoce da sade sljive ali morate da imate neku odluku vlade. Ta odluka je u formi uredbe. To je jedna pojedinacna odluka. Takvih odluka mi imamo na nedeljnom nivou desetak. Druge vlade ih imaju mnogo vise jer imaju mnogo vise mogucnosti...

B92: Ja sam mislila na promet nafte i cigareta, ne na sljive, ali...

Djindjic: Da vam kazem nesto o samom legalizmu. Postoje neki ljudi koji kazu da sve sto radimo u ovim reformama treba da bude zasnovano na ustavu i zakonima. Postoji jedan ustav koji ne moze da se promeni zbog stanja u federalnoj drzavi. Taj ustav je ustav starog sistema. I sada neko kaze - mi hocemo da menjamo taj sistem ali da to bude u skladu sa ustavom koji je taj stari sistem cementirao. Taj ustav ne mozemo da promenimo dok se ne dogovorimo sa Crnom Gorom, znaci mi hocemo reforme bez reformi i onda je taj poznati slogan - reforme u Srbiji se ne dogadjaju ali su prebrze. Najveca primedba koju imamo je da nema reformi ali da su one ipak prebrze. Znaci, ili hocete jare ili hocete pare. Mi smo nasli resenje da u nekim kljucnim stvarima gde imamo prepreku tog starog ustava i tog starog sistema donesemo politicke odluke. Pitanje je da li su te politicke odluke opravdane i pitanje je njihovih posledica. Kada mene neko pita za uredbu o ogranicavanju prometa naftom ili nesto drugo, ja pitam - hajde da vidimo sta se desilo na osnovu te uredbe. Na osnovu te uredbe smo mi mogli da isplatimo penzije jer smo 18 puta povecali prihod a tih 18 puta je do sada islo u privatne dzepove putem sverca. Onda neko kaze - ali zasto to niste tako organizovali da se napravi kontrola na granicama, da carinske sluzbe to obavljaju. Zato sto to nije realno. Zato sto je carinska sluzba u takvom stanju da priznaje da ne moze da kontrolise sverc.

B92: Svesni ste da ovde postoji odredjeni strah javnosti i znamo sta smo imali deset godina, dakle da se odredjene stvari ne ponove. Gospodine DJindjicu, pominjete reforme. Neminovnost je da veliki broj ljudi, bar u zemljama u tranziciji, ostane bez posla.

Djindjic: Bez radnog mesta, posto oni ni sada nemaju posao.

B92: Bez radnog mesta. Kakav program spremate za ljude koji imaju 50 godina i koji su fakticki ostali na ulici?

Djindjic: Jedini pravi program za takve probleme jeste razvoj ekonomije. Nema socijalnog programa koji bi mogao da resi taj problem jer takav socijalni program podrazumeva velika sredstva. Ta velika sredstva podrazumevaju ekonomiju koja funkcionise a posto je veliki broj ljudi koji nemaju posla u ekonomiji znak da ta ekonomija ne funkcionise, ocigledno da ta ekonomija ne moze sama sebe da izvadi iz krize pa da kazemo - iz te ekonomije cemo da uzmemo pare da servisiramo taj broj ljudi koji je ostao bez posla. Mi moramo da imamo jedan globalni projekat ozdravljenja ekonomije kojim ce postepeno jedan broj ljudi da se premesta sa mesta gde imaju ugovor o radu a ne posao na mesta gde ce imati i ugovor o radu i posao. Cinjenica je da smo mi u ovih deset godina izgubili dve trecine svog bruto socijalnog proizvoda, znaci dve trecine ekonomije vise ne funkcionise, a da nije toliko ljudi otislo iz ekonomije nego je u ekonomiji koja ne funkcionise ostao veliki broj ljudi koji imaju radno mesto a nemaju posao. Moje pitanje za njih je da li ako imate 50 godina i cekate 63 godinu zivota da idete u penziju, da li je u vasem interesu da tih 13 godina imate radno mesto a da znate da nemate posao i da dobijate tu neku bednu platu i da znate da je to socijalna pomoc ili je u vasem interesu da zajednicki pokusamo da razvijemo ekonomiju i da nadjemo radno mesto gde cete imati posao i gde cete 5, 6, 7 godina do vase penzije nesto korisno raditi.

B92: Ali ti ljudi strahuju zato sto znaju da je mnogo mladih bez posla a pri tom i nasi ljudi od 50 godina nisu na nivou mozda onih od 50 godina u drugim zemljama s obzirom na to sta su proziveli: deset godina ratova, gladi, bede. Dakle, ne bi se reklo da su energetski bas spremni za konkurenciju sa mladima.

Djindjic: Treba da sami sebe autosugestijom dovedu u stanje da shvate sa 50 godina da su to najbolje godine. Da je zelja da uspeju 50% uspeha. Ako nemaju zelju da uspeju...

B92: Znaci, vi radniku koji je sada ostao bez posla u banci otprilike preporucujete da autosugestijom pokusa da pronadje za sebe posao?

Djindjic: Ne. Ja mu kazem ovako - hajde autosugestijom ti reci sebi da vidim sta ja znam, da vidim sta sam ja radio 20, 30 godina u banci. Znam da citam, znam da pisem, znam da racunam, znam osnovne bankarske operacije. Koliko je potrebno da stegnem jos nekog znanja da bih mogao u nekom sektoru za koji se ocekuje ekspanzija, a to je finansijski sektor, da nadjem neki smislen posao, da budem knjigovodja u nekoj privatnoj firmi, da budem savetnik...

B92: Ja vas razumem, ali vi ste svesni da su ljudi ovde ocekivali da bude mnogo bolje. Ocekivanja su, naravno, vremenom padala. Sta mislite kako se oseca obican radnik kada mu, ne mislim sada na Vas, ali neko od funkcionera u odelu od 2.000 nemackih maraka, a nije ih imao kada je bio u opoziciji, koga ceka besna limuzina, kaze: stegni kais - a njemu stizu visoki racuni za struju i ne moze da se prehrani?

Djindjic: Vi govorite o psihologiji a ja govorim o strukturi, o kretanju drustva, o tom glavnom pravcu kojim se krece drustvo. Postoji 1.800.000 ljudi zaposlenih u Srbiji. Od tih 1.800.000 ljudi 500.000 radi u firmama koje su prakticno nelikvidne, koje bi po zakonu mozda sutra mogle da budu likvidirane. Znaci 30.000 firmi je u stecajnom postupku sa 500.000 ljudi. Od toga broja dodatno jos 400.000 ljudi je placeno iz budzeta, oko 350.000 do 400.000 sa lokalnom samupravom, 160.000 dodatno radi u javnim preduzecima, u drzavnim preduzecima. Situacija je vrlo losa. Krvna slika zaposlenih u nasoj zemlji je vrlo losa. S druge strane, imamo jednu zemlju relativno vaznu u regionu, sa perspektivom da bude trziste od 8.000.000 ljudi i sa ekonomijom koja ako sve normalno tece kao sto je u prosecnim drugim zemljama, za godinu, dve, tri, moze da apsorbuje 3.000.000 ljudi u toj ekonomiji, kao sto je slucaj sa Madjarskom koja ima 8.000.000 ili 9.000.000 stanovnika, kao sto je slucaj u nekim drugim zemljama. Ja govorim o jednom kretanju, ja ne govorim o jednom pojedinacnom coveku koji ce mozda uvek biti nezadovoljan, jer ako pravite anketu u Svajcarskoj ja mislim da jedan prosecan Svajcarac takodje nije zadovoljan svojim statusom. Ja vam govorim o jednom trendu i pitanju tog pojedinacnog coveka, da li ova vlada radi na tom putu, na tom kretanju, gde ce stotine hiljada ljudi doci u priliku da dobiju zdrav posao, zdravo radno mesto, ili ova vlada ne radi na tome.

B92: Gospodine DJindjicu, kada je Milosevic bio na vlasti, govorili ste da se vlast u to vreme bogatila dok narod nije imao ni za cipele. Ja vas sada pitam da li se pojavio opet isti problem tog raslojavanja. Mediji licitiraju koliko clanova DOS-a je u Upravnim odborima, Nadzornim odborima...

Djindjic: Ne postoji taj trend da se vlast bogati, postoji trend raslojavanja. Oni koji su relativno bili poluzivi kao firme, znaci ta preduzeca koja su imala proizvod, koja su imala trziste ali su patila zbog izolacije, zato sto nisu imala kreditne linije..

B92: Znaci ljudi na vlasti ne nagomilavaju funkcije?

Djindjic:  ...sada jedan Hemofarm ima 700-800 maraka prosecnu platu zato sto su 50% povecali svoj izvoz, zato sto su povecali svoju proizvodnju, zato sto su bili relativno zdravi i pre. Oni koji su bili ili polumrtvi ili vec mrtvi njima je sada teze jer nemaju subvencije. Ljudi u metalskom kompleksu, ljudi u nekom rudniku koji lose stoji, naravno da im je losije, i ako govorimo da je prosecna plata 230 maraka, nazalost, u tom proseku su i jedni i drugi. Neki imaju mnogo manje od 230 maraka i ne razumeju kada kazemo 230 maraka jer kazu - ja imam 80, a cene su rasle. To raslojavanje postoji. Ali ako vi kazete da vlast sada ima finansijske privilegije, ja cu vas demantovati time sto cu vam navesti koji su bili izvori privilegija i reci cu vam da ti izvori danas ne postoje.

B92: Odlican slagvort. Koji su izvori privilegija bili? Govorili ste godinama da se prethodna vlast bogatila nelegalno i da je pljackan drzavni novac. Navedite mi ime jednog funkcionera koji se nelegalno obogatio a da je odgovarao, da je protiv njega pokrenut sudski postupak. Pitacu vas i za Mirka Marjanovica koga ste vi optuzivali da se okoristio na psenici, on, koliko ja vidim, ima novu karijeru, ostao je u Progresu, postao je novi potpredsednik SPS-a. Dakle, postoji li ovde problem da se pridje takvim ljudima?

Djindjic: Niste dobro informisani, 50 krivicnih prijava je samo vlada...

B92: Ali da li je bilo ko u zatvoru? Da li se vode sudski procesi?

Djindjic: Da, da. Vode se sudski procesi i mislim da je u slucaju Mirka Marjanovica spreman predmet. Najmanje 50 prijava je Ministarstvo finansija podnelo protiv funkcionera bivse vlasti za neovlasceno trosenje, nenamensko trosenje budzeta. Radi se o tome da ne ide sve to tako. Sa stanovista posmatraca, sve je to suvise sporo. Sa stanovista ucesnika i mi bismo voleli da to ide brze, ali imamo ogroman problem u nedostatku ljudi koji bi se profesionalno necim bavili, u nedostatku struktura koje bi to profesionalno odradjivale, u nedostatku procedura koje bi to regulisale. Vi imate mogucnost da vam neki sud oslobodi nekoga ko je uhvacen sa pet kilograma heroina. Po nasem zakonu vi morate da imate dokaz da je on hteo da proda tih pet kilograma heroina. Nasi zakoni su pravljeni tako da vi skoro nikoga ko je kriv ne mozete da osudite i imate tu istu mogucnost da ga oslobodite i samo od sudije zavisi da li ce on te mogucnosti da koristi. Postoji jedna mreza koja je u Srbiji pravljena pet stotina godina i koja otezava normalno, legalno poslovanje i zivljenje. Ako mislite da za godinu dana ta mreza treba da bude potpuno isecena i zamenjena nekom normalnom demokratskom, mislim da je to previse ambiciozno i mozda cak i naivno.

B92: Dobro, ali se ovde ipak deset godina, pa i ovih poslednjih, govori o velikom uticaju mafije i kriminala. Kako se vi osecate kao premijer kada procitate u novinama da sef MUP-a Bosko Buha izjavljuje da su s njim kontaktirali mafijasi a takve ljude ne uhapsi? Da li onda ovde postoji paralelna drzava, odredjene grupacije kojima niko nista ne moze?

Djindjic: Pa taj sef MUP-a je zbog nemogucnosti da izadje na kraj s tim promenio svoju funkciju. Postoji jedan drugi sef MUP-a koji ce pokusati da resi taj problem. Mi smo nasledili razne mreze, izmedju ostalog i kriminalnu mrezu u ekonomiji, u klasicnom kriminalu, u medjunarodnom kriminalu, sverc cigareta, sverc narkotika, sverc ukradenih automobila, sverc ljudi i to je mreza koja je ovde harala decenijama.

B92: Da li mislite da je to sada destabilizovano?

Djindjic: Ono sto je sigurno jeste da su odseceni potpuno od drzavnih organa. Oni su mogli da narastu uz podrsku vlasti. Oni sada nemaju nikakvu podrsku vlasti ali daleko od toga da je vlast bila u stanju da tu mocvaru isusi i, da tako kazemo, malarije kriminala u Srbiji vise nema. Ima je ali ima je i u mnogim drugim zemljama u kojima mnogo duze vlast pokusava da izadje na kraj s tim. Mi iskreno imamo plan da raskrstimo s tim. Imamo probleme, imamo probleme u ljudima koji sada treba za par stotina maraka da rizikuju zivot, i sudije koje treba da osude nekoga takvog, i ovi cuvari u zatvoru koji treba da ga izoluju i da mu ne dozvoljavaju da on iz zatvora vodi svoje poslove, i onaj iz policije koji treba da ga uhapsi ima decu, ima porodicu. Jos mi nismo u stanju da mozemo da zastitimo svakoga od tih sluzbenika i da kazemo - ti radi svoj posao i ne brini se nista. Dovoljno je da ga pozove neko i da mu kaze - slusaj, imas malu decu i znas sta moze da se desi. Ovo drustvo jos nije dovoljno stabilno da bi ljudi rekli - ma daj...

B92: Da li se vi kao premijer zabrinete sto nema dovoljno spremnosti u ljudima, dakle i u policiji i u sudstvu da zbog prosperiteta ove zemlje ako treba stave u pitanje i svoj zivot. Mozda ne veruju dovoljno ovoj vlasti.

Djindjic: Nije dovoljno da se zabrinem. Mislim da sam pomalo ponekad i razocaran malom spremnoscu ljudi da se bore za sebe jer ja mislim da se svi oni bore za sebe, ne bore se za mene, bore se za zemlju u kojoj mogu normalno da zive. Malo sam razocaran i spremnoscu ljudi u preduzecima da se bore za sebe i naravno zabrinut sam kada vidim da ljudi koji primaju platu od drzave mnogo vise razmisljaju o svojoj licnoj bezbednosti i svom statusu koji nije bas toliko ugrozen, radi se o neprijatnostima, o rizicima, ali sta da radimo. Godinu dana je premalo vremena da bi ljudi poverovali da je ovo stabilno. Imali su i u ovih 500 godina nase istorije mnoge pokusaje modernizacije drustva koji su propali pa su onda stradali, uglavnom su bili ubijeni oni koji su prednjacili. U ovakvim zemljama nije popularno menjati zatecene odnose i ljudi su svesni toga. Onda kazu - hajde da vidimo da li ce to zaista da bude sigurno pa tek onda da ja udjem u to.

B92: Vi ste se opredelili da ucestvujete, odnosno da rukovodite savetom za drzavnu bezbednost. Nema primera mnogo u svetu da vlada ima direktne, odnosno odredjeni ljudi iz vlade pa i premijer, odredjene ingerencije nad tajnom policijom. Zasto ste se odlucili za tako nesto i zar nije logicno da to potpada pod parlament.

Djindjic: To nije tacno. U vecini zemalja je predsednik ili premijer direktno nadlezan za sluzbu, nije ministarstvo unutrasnjih poslova. Mi smo jedna od retkih zemalja gde je to unutar Ministarstva unutrasnjih poslova. Da bismo premostili...

B92: Da li ste onda vi bili neinformisani kada ste u "NIN"-u 11. novembra 1998. godine, govoreci nesto o Jovici Stanisicu, rekli da DB nikako ne sme da odgovara jednom coveku, pa makar on bio predsednik, ili partiji vec parlemantu. Sta bi onda Zoran DJindjic...

Djindjic: To su bile dve stvari. Jedna stvar je kontrola, to jest jedna stvar je podnosenje godisnjih izvestaja, a druga stvar je operativna odgovornost. U svim tim zapadnim zemljama CIA je direktno u nadleznosti predsednika Amerike. Naravno, postoji u Kongresu i Senatu Odbor za bezbednost kome CIA i FBI podnose odredjene izvestaje i moraju da odgovaraju na odredjena pitanja. U ovoj sadasnjoj situaciji je de facto tako, Drzavna bezbednost je u nadleznosti Ministarstva unutrasnjih poslova, MUP odgovara predsedniku vlade i samo dva coveka su informisana o tome sta se desava u sektoru bezbednosti. Onda su oni rekli zasto. Hajde da ukljucimo dok se ne nadje resenje da ta sluzba bude izlozena demokratskoj kontroli da veci broj ljudi zna sta se dogadja na jugu Srbije, sa Crvenim beretkama, u Sandzaku, u Vojvodini, na Kosovu, gde god mogu da postoje neki problemi.

B92: Da li gradjani onda nemaju potrebe da strahuju da opet tajna policija bude stavljena u licne interese ili...

Djindjic: Ali pogledajte sada vasu argumentaciju. Vi sada kazete: problem je u tome sto se prosiruje krug ljudi koji mogu da kontrolisu taj rad u odnosu na...

B92: Ja Vas pitam da li ce biti upotrebljena za Vas licni interes...

Djindjic: Ja hocu da vam kazem da u odnosu na prethodno stanje gde je samo ministar unutrasnjih poslova i predsednik vlade bio nadlezan za to sada imate krug od sedam ili osam ljudi uz obaveze da te izvestaje dostavljamo i predsedniku Jugoslavije da i on bude informisan. Znaci, umesto da kazete konacno jedan korak u pravcu transparentnosti rada drzavne bezbednosti unutar organa koji se time bave, vi sada kazete - a zasto sada nije i parlament, zasto sada nije...

B92: Gospodine DJindjicu, parlamentarna kontrola nad tajnom policijom treba da postoji, to bi bilo logicno.

Djindjic: Taj odbor za bezbednost je u parlamentu i taj odbor je zato da dobijate izvestaje o stanju u zemlji.

B92: Znaci, ovo sto ste '98. rekli dobro ste  mislili i nije kontradiktorno sa ovim sto radite danas...

Djindjic: Da.

B92: ...i nije kontradiktorno sa ovim sto radite?

Djindjic: Ne, ja mislim da je naravno vrlo lose da jedan covek, bilo da je to ministar, bilo da je to sef Drzavne bezbednosti, da ima monopol...

B92: Hocete i policiju tako da depolitizujete istim nacinom na koji sada to cinite?

Djindjic: Policija je sada vec depolitizovana. U policiji nema stranackih...

B92: Kako mozete da kazete da ce nesto biti depolitizovano ako nudite Demokratskoj stranci Srbije mesto generalnog inspektora policije...

Djindjic: Dakle, mesto koje je uvedeno, to nije nikakva virtuelna funkcija, jednostavno...

B92: Generalni inspektor, a ne postoji niko zaposlen u tom generalnom inspektorijatu, raspitala sam se u policiji...

Djindjic: Ne, nije niko zaposlen, to je novo, to je kontrolna funkcija. Nije to funkcija upravljacka u MUP-u Srbije. To je jedna struktura koja treba da bude mehanizam za internu kontrolu u slucaju da dodje do neke neregularnosti...

B92: To je model iz neke strane policije ili je to vasa ideja?

Djindjic: Da, to postoji. Postoji u Americi i u Evropi. Uobicajeno je, ta unutrasnja kontrola koja ima dovoljno autoriteta i poziciju da ne ostane... vi kao gradjanin ste nazadovoljni radom policijske sluzbe pa prijavljujete to policiji, pa onda...

B92: Zanima me samo da li je to u Evropi, u Americi tu dolazi covek iz stranke...

Djindjic: Mi kazemo: neka oni predloze kandidata za tu funkciju. To jeste politicka funkcija ali je kljucna. Mi ne kazemo - neka neki funkcioner DSS-a - posto DSS kaze - mi smatramo da policija ima mnogo problema, ima mnogo nepravilnosti. Mi kazemo odlicno, vi imate informacije koje mi nemamo, mi bismo voleli da vi delite sa nama te informacije. Onda im predlozimo - nadjite nekog strucnog coveka koji moze da kontrolise rad MUP-a i da bude inspektor i da onda sutra na vladi kaze - izvinite, postoje nepravilnosti, ta i ta ispostava u Leskovcu radi to i to - jer ja ne zelim da MUP to radi. Ja bih voleo da imam podatake o nepravilnostima da bismo to mogli da ispravimo. Mislim da je to fer pounuda i ako neko kritikuje rad te sluzbe ja mu kazem - evo ti zvanicna, autoritetom opremljena funkcija da mozes onda legalno da skupljas te informacije i da unapredimo rad te sluzbe.

B 92: Upravo je ta druga strana imala primer kada je Cedomir Jovanovic otisao u posetu Crvenim beretkama, ipak je on clan Demokratske stranke...

Djindjic: Cedomir Jovanovic nije tome prisustvovao, Cedomir Jovanovic je bio samo u kolima...

B92: Videli smo ga na snimku sa vama kako je izasao i pozdravili su ga...

Djindjic: Ne.

B92: A on se verovatno zadrzao u hodniku negde.

Djindjic: Tako je. On nije prisustvovao tom sastanku. Tom sastanku sam prisustvovao samo ja.

B92: Da li to znaci da je tako gospodin Marsicanin mogao da krene za vama, da ostane u hodniku ili...

Djindjic: Zasto nikada niste postavili pitanje kada je predsednik Kostunica u pratnji gospodina Marsicanina obisao pola Srbije?

B92: Nije obilazio specijalne jedinice.

Djindjic: Pa da li je odlazio u Kostolac u rudnik ili u Crvene beretke, zasto mislite...

B92: S druge strane, to je kampanja, ne mislim za Kostolac nego za Pozarevac ako se ne varam...

Djindjic: Bio je u Kostolcu sa rudarima i obecao je razne stvari i gospodin Marsicanin kao predsednik skupstine i clan DSS-a. Meni to nije smetalo. Ali mislim da moramo da odvojimo ono sto je bitno od onoga sto je dim i cega ima... ako govorimo o dimu mozemo do dimne zavese...

B92: Evo, jedan dim. Dignite tu dimnu zavesu kada je u pitanju policija, kada se pominje odredjeno izdvajanje, sarmantno zvuce "zip" upaljaci, ali vi cete mi reci ako nisam u pravu da li je istina da stizu cetiri blindirana BMW-a za policiju od kojih svaki kosta 550.000 nemackih maraka?

Djindjic: Pa sigurno ne, ta cena sigurno nije moguca zato sto oni imaju odredjeni budzet za nabavku vozila. Taj budzet je limitiran.

B92: Mislite da nisu onda blindirana ili...

Djindjic: Pa, ili su jeftinija mnogo ili nisu blindirana, ali ako mislite da...

B92: Zasto ide velika svota novca policiji?

Djindjic: Realno, jedini budzeti koji su, dva budzeta koja su znatno manja nego 2000. godine jesu javna preduzeca i policija. MUP Srbije ima jedini realno smanjene plate i smanjene troskove i plate u javnim preduzecima. One su za skoro 10% realno nize nego 2000. godine dok su svuda drugo u Srbiji 13% realno vece. Znaci, 20% su ti ljudi primali manje nego sto su primali 2000. godine.

B92: Zato sto se godinama pricalo kako je Milosevic mnogo finansija ulagao u policiju, pa da li su nam bas sad neophodna ta cetiri blindirana vozila?

Djindjic: Ne znam za blindirana vozila, sigurno da nije potreban nikakav luksuz ali ono sto mogu sigurno da vam kazem jeste da je policija uzasno tehnicki opremljena. Ako udjete u bilo koju policijsku stanicu i pitate kojim sredstvima policija raspolaze u pogledu kompjutera, vozila, vi cete videti da je tu stanje strasno. Ono sto je placano tokom tih godina bile su plate. Na to je trosen ogroman novac. Sada su te plate smanjene. Ako pogledate tehnicka sredstva, stotine miliona maraka su neophodne da se uloze u policiju da bi ona danas bila na nivou osrednje organizovanog kriminala u Srbiji. U nekoliko otmica koje su se desavale, gde je primopredaja bila na auto-putu, policija nije mogla da prati otmicare jer su automobili koje policija vozi bili sporiji od automobila otmicara. U prelaznoj vladi, decembar 2000 - januar 2001. godine, bile su dve ili tri otmice gde smo mi mogli da uhvatimo otmicare kada su uzeli novac da je policija bila tehnicki opremljena. Znaci, morate da vidite sta nam je cilj. Da li nam je cilj da suzbijamo kriminal, da izvrsavamo odredjene operacije. Pitanje je da li mi imamo instrumente za to. Instrumenti su ljudi i tehnicka sredstva. Ljudi - hajde da ih nadjemo, da ih motivisemo. Tehnicka sredstva - moramo da ih nabavimo. Ne mozete sada da kazete "ali zasto su sada oni kupili nesto"...

B92: Ja pitam da li su, vi niste informisani.

Djindjic: Pa nisam ja bas o svemu informisan.

B92: A da li cete biti kada budete rukovodili savetom? Pominjete rekonstrukciju vlade Srbije. Ako se ne varam, gospodin Micunovic je najavio da bi u subotu mogla da bude sednica DOS-a. Culi smo ponude DSS-a. Da li zaista verujete da ce oni pozitivno odgovoriti i da li uopste komunicirate sa predsednikom Kostunicom? Da li se cujete?

Djindjic: Ne, nismo se culi dugo. Mislim da je dnevni red za tu sednicu nacelni, razgovori sa Crnom Gorom, funkcionisanje savezne skupstine. Ja se nadam da ce jedna tema biti i ova ponuda o kojoj je rec ali to ne zavisi od mene. Dnevni red i sednicu zakazuju drugi. Mislim da bi dobro bilo zbog neke politicke stabilnosti u zemlji da se tu nadje neko resenje. Ako se ne nadje, stvari ce funkcionisati kao do sada, one ocigledno funkcionisu i bez DSS-a u vladi. Bolje bi bilo da bude DSS u vladi ali samo od njih zavisi da li ce se naci resenje. Vrata su otvorena, mislim da je ponuda relativno fer...

B92: A nije ultimativna? Tri ili cetiri mesta?

Djindjic: Ne, nije. Mislim da se, sto se nas tice, ne radi o broju mesta. Radi se o jednom, rekao bih, psiholoskom preispitivanju odnosa DSS-a prema ovoj vladi od trenutka njenog nastanka. Mislim da je DSS imao odredjene rezerve prema ovoj vladi i prema drugim strankama mozda jos od 6. oktobra. Vec 6. oktobra je nastala takva situacija,  DSS na proslavi izborne pobede u decembru nije bio prisutan u gradskoj skupstini a sve druge stranke su bile prisutne. Nastaje utisak da oni ostatak DOS-a posmatraju kao merdevine koje njima sluze da se popnu negde na vrh i da onda gurnu to i da izadju na neke izbore gde ce sami da pobede i da im nije bilo stalo da taj nas zajednicki projekat uspe. Mislim da to treba da preispitaju jer mi ostali smo sve to vreme izmedju sebe neku solidarnost negovali, uz sve probleme, uz sve animozitete izmedju 18 ljudi i stranaka itd. ali nekako smo funkcionisali. Jedino su se oni izdvajali. Sada ako oni kazu - u redu, vracamo se na taj brod sa koga smo 6. oktobra u nekom camcu otisli - onda je sve u redu i nastavicemo mi da imamo probleme,  imacemo mi diskusije kao sto ih imamo iza zatvorenih vrata i sada a vi mislite da su nasi sastanci harmonija. Ne, ali smo svesni toga da ako u javnost izadjemo sa svim tim da ce ljudi da kazu - pa stani...

B92: Niko ne misli da je to harmonija posto mnogo toga izlazi vec u javnost. Gospodine DJindjicu, savetnik predsednika Jugoslavije pominje jednu osobu, ne imenuje je ali kaze da ona otprilike ala kard odlucuje o tome ko ide u Hag. Sada se pominju neki novi ultimatumi, odnosno ponovo 31. mart. Uslovljava se eventualnim davanjem novca za saradnju sa Hagom. Jeste li vi mozda ta osoba koja odlucuje s obzirom na to da ste pomenuli da u Hag nece ici onaj ko je kooperativan, pa se misli da ciljate na gospodina Milutinovica?

Djindjic: Naravno da ne odlucujem ja. Zaista, tu treba jedan visok stepen paranoje da se pretpostavi da ja mogu da upravljam Savetom bezbednosti. Ne bi bilo lose ali...

B92: Ali nekako se dogodilo da dva puta kada ste bili u Americi, jednom je po vasem povratku otisao Milosevic, a drugi put kada ste bili u Americi, kada se pominjao novac, otisla su braca Banovici. Dakle, je li to koincidencija ili?

Djindjic: O datumu Milosevicevog odlaska u Hag su odlucili njegovi prijatelji iz Saveznog ustavnog suda. Da oni nisu tog dana ponistili uredbu vlade SRJ, dva-tri meseca bi trajala procedura oko Milosevicevog slanja u Hag jer je on imao mogucnosti zalbi, izuzeca sudija itd. Mi smo racunali s tim da ce on verovatno otici negde u julu, avgustu... da ce taj period proci. Tog trenutka kada su oni demonstrativno dan pre pocetka donatorske konferencije rekli - nije po Ustavu saradjivati sa Hagom - tog trenutka je bilo jasno da je nas politicki i moralni kredibilitet na kocki i da mi mozemo da zatvorimo firmu. Ako to prihvatimo, mi mozemo da kazemo - hajde da Milosevica vratimo da bude predsednik jer nam je svejedno.

B92: A koliko ce vas to slanje ljudi u Hag na osnovu uredbe kostati u vasoj politickoj karijeri ili mozda u istoriji, da li razmisljate o tome?

Djindjic: Moje je pitanje koliko bi zemlju kostalo da se to nije desilo. Ja rado preuzimam tu cenu za razliku od onih ljudi koji su se busali u grudi kao najvece patriote pa se sada kao poslednji misevi kriju po rupama i kazu - necu da idem u Hag, nisam kriv - mada moj narod moze da padne u izolaciju i mada moze da ima probleme zbog toga. Ako si dosao na tu funkciju, budi spreman da podneses licnu zrtvu cak i ako nisi kriv. A ako si kriv, onda to nije nikakva zrtva. Zrtva je ako nisi kriv. Ja sam preuzeo odgovornost samim tim sto sam preuzeo ovu funkciju i spreman sam da platim cenu koja je prirodna i neophodna ako se nalazite na toj funkciji, a to znaci da preuzmete odgovornost za nepopularne stvari. Sto se tice Amerike i 31. marta, taj 31. mart je bio i prosle godine. Automatski je samo produzen taj zakon. Mi smo jedan stepen saradnje sa Hagom ostvarili, nismo odlikasi ali imamo prolaznu ocenu. Tako ce se i nastaviti i ne vidim razlog zasto ne bi 31. mart prosao manje-vise sa primedbama, manje-vise sa odredjenim komentarima, zlobnim, manje zlobnim, od kongresmena, od...

B92: Da li mozete da prokomentarisete ono sto sam vas malopre pitala - da li ce u Hag ici oni koji su kooperativni...

Djindjic: Ne, ne. To je stav Haskog suda. Stav Haskog suda je da postoji mogucnost...

B92: Na koga mislite. Na one koji odu da svedoce ili...

Djindjic: Na one koji su spremni da ovde svedoce i da odgovore na optuzbe koje im se stave na teret. Ako mogu da obesnaze te optuzbe, ja sam siguran da ne postoji takva vrsta politicke namere kakva je postojala pre 5. oktobra da se i oni ljudi za koje nema dovoljno dokaza dovuku u Hag. Postoji spremnost suda u Hagu da ako je bilo greske kod stavljanja nekih ljudi na listu, po funkciji, da se onda kaze - u redu neke od tih mozemo da skinemo sa liste. To je Karla del Ponte deset puta rekla. To nije moj stav. I drugo, verovati da jedna mala vlada u jednoj maloj zemlji moze na to da utice, to malo lici na Milosevica. On je mislio da moze malo Evropu, malo Ameriku da posvadja, ja nemam takve ambicije. Mi smo deo jednog svetskog procesa. Imamo jedno vrlo malo mesto u tom svetskom procesu. Nas cilj je da se ne sudaramo sa velikima, da ne zrtvujemo ljude, da ne gubimo buducnost zbog nekih ludackih ideja da cemo mi da promenimo svet. To je to. I pokusavamo da uz minimum troskova postignemo maksimum ciljeva, kao i u putovanjima, kao i u svim drugim stvarima, i u stanovanju, tako se i u medjunarodnoj politici rukovodimo principom - cilj koji smo utvrdili postici sa sto manje troskova a to sto nekada moramo da idemo malo levo, malo desno, to je priroda malih vozila, malih naroda, da ne mogu da kazu ja sam tanker i idem, i neka se svi sklanjaju, nego kada naidjem na neku veliku prepreku nisam lud da se sudarim.

B92: A da li zbog manjka troskova i dalje nemamo predsednicke izbore u Srbiji nego cemo ih imati tek eventualno na kraju ove godine kada gospodinu Milutinovicu istekne mandat? Da li vama odgovara da on samo figurira na toj funkciji...

Djindjic: A koja je alternativa?

B92: Pa izbori.

Djindjic: A kako? Da li znate kako se zakazuju predsednicki izbori?

B92: Da on podnese ostavku ili vec...

Djindjic: A hocete da ga ubedite da podnese ostavku?

B92: A vi ne mozete, posto ste rekli da je kooperativan?

Djindjic: Pa ne, kakve to veze ima sa mnom? Kakve to veze ima...

B92: Vi tvrdite da ne mozete da uticete na to da dobijemo novog predsednika...

Djindjic: Da vam kazem, vi trazite od mene da krsim Ustav na koji se vi malopre pozivate kao legalista, da ja sada menjam Milutinovica. Ne, izbor predsednika je definisan ustavom. Ako taj predsednik podnese ostavku ili ako se u skupstini dvotrecinskom vecinom glasa pa onda ide na referendum, pa na referendumu ucestvuje preko 50% stanovnika i preko 50% se izjasni da on treba da bude smenjen, sto je procedura od tri meseca, to je nacin da se smeni predsednik. Ako neko zeli da pokrene tu proceduru, potpuno mu je otvorena mogucnost. E, sada, da li treba ja da to podnesem? Osamnaest stranaka DOS-a ima, medju njima i nekih koji su kandidati za predsednika pa neka pokrenu...

B92: Na kraju ove godine kada istekne mandat gospodinu Milutinovicu, dobicemo, dakle, predsednika. Pominju se kandidati, gospodin Ilic je doduse sam sebe kandidovao, spominje se gospodin Covic, gospodin Labus. Koja vam je opcija najbliza ili, ako vec necete da kazete ime, profil politicara koji bi trebalo da bude predsednik?

Djindjic: Mislim da treba da bude simbol evropske, moderne Srbije. Nama treba predsednik Srbije koji ce kroz svoju licnost i kroz svoj nastup da reprezentuje nas program modernizacije zemlje. U zavisnosti od toga koji se kandidati prijave videcemo i ja i Demokratska stranka kako cemo na to da gledamo. Ali, u svakom slucaju, to je najjednostavniji nacin, kada istekne mandat. Ako ne postoje procedura da se skrati mandat ovom predsedniku, a ne postoji za sada, jedini nacin je da to ide po Ustavu. A kada dodje trenutak da se kandidature objave, tu smo, videcemo kako ce ko da se deklarise.

B92: Vi ste, gostujuci u jednoj od emisija, cini mi se na drzavnoj televiziji, sarmantno obavestili javnost da vas cesto pece savest kada odstupite od svog biznis-plana i kada pojedete kolacice u Svedskoj posle 22 sata. Inace ne jedete posle 20 sati. Gospodine DJindjicu, da li ima jos necega zbog cega vas pece savest ili zbog cega mozda ne spavate mirno ovih meseci ili ovih godinu dana otkada ste premijer?

Djindjic: Pa u tom smislu savesti da, sigurno mnogo stvari propustim da uradim. Mislim da previse vodim racuna o ministrima u smislu da provedem neko privatno vreme s njima, da negujem taj neki timski duh sa ljudima koji su bitni u javnosti... direktor JAT-a, direktor poste, direktor zeleznice - nisam ih nijednom sreo. Postavilil smo ih na neka mesta a oni su ocekivali odredjenu podrsku. Postoji ono sto se zove ljudska komunikacija, to je inace moj deficit. Baveci se nekim temama, cesto zaboravim ljude i imam problem sto skoro nikoga od svojih starih prijatelja ne vidjam, retko idem na slave, ne idem na rodjendane, pri cemu to nije sada samo licni problem nego je to problem i funkcionisanja sistema, jer sistem u jednom delu funkcionise i na taj neformalan nacin da vi skupite pet-sest ljudi i da pitate "kakve ti imas probleme, kakva vrsta podrske ti treba". To je najcesca tema kada imam malo vremena, onda kada razmisljam sta sam propustio da uradim, najvise sto sam propustio odnosi se na pojedinacne ljude, manje na poslove jer me onda ne bi savest prestala da pece kada bih razmisljao o svim poslovima koje nisam uradio.

B92: Hocete li jednom ipak odluciti da razresite najzad tu dilemu da li je gospodin Novakovic, gradonacelnik Novog Sada, mogao da porusi zakon Isaka Njutna pa da jedno telo bude u isto vreme na dva razlicita mesta? Hocemo li saznati najzad da li je on bio u Solunu ili nije?

Djindjic: ...teorija relativiteta. To nije moj posao. Vi zelite meni da date takva ovlascenja da se ja zaista plasim tih ovlascenja. Ja bih se plasio sebe kada bih bio tako mocan kakvim vi zelite da me napravite. Da regulisem sud u Hagu, da regulisem predsednika Republike Srbije, da regulisem poslanike, da regulisem sluzbe drzavne... Ja ne mogu sve to da radim.

B92: Zar necete graditi demokratiju na nekim postenim osnova, da najzad znamo da li je jedan zakon lazno usvojen ili nije?

Djindjic: Ali nisam ja merilo demokratije. Postoje institucije, postoji parlament, postoje odbori, postoje poslanici, postoji nacin da se to pitanje pokrene kao i za predsednika Srbije, postoji procedura. Ja ocekujem...

B92: Ako se nesto mulja u skupstini, da upotrebim narodski izraz, vas to nece interesovati?

Djindjic: Ne, ne. Ja racunam s tim da su u tu skupstinu izabrani mnogi casni i odgovorni ljudi.

B92: Ali on je u vasoj stranci.

Djindjic: Pa znam, ali on je i gradonacelnik Novog Sada, on je jedan od 250 poslanika. Tamo su i drugi poslanici.

B92: Vi ne mozete to nikako da proverite, nije vam ingerencija ili necete?

Djindjic: Nije to moj posao. Ja imam toliko drugih poslova...

B92: A ne smeta vam tolika dilema u javnosti?

Djindjic: Pa ne vidim toliku dilemu u javnosti. Ja sam video da je to bilo pitanje jedan ili dva dana. Bilo je pitanje sa falsifikovanim snimkom na kom je pokazana jedna ruka koja je navodno glasala pa se ispostavilo da nije, nisam se ni time bavio. Niko nije posle pitao: izvinite, ko je montirao taj snimak? Videli smo da ima dilema, u redu - ima mnogo dilema u nasem zivotu. Ono sto je moj posao pokusavam da radim cisto i da razjasnim sve dileme. To sto je posao drugih ljudi  - tu sam posmatrac. Mogu s vama da se slozim da nije dobro da se takve dileme pojavljuju. Tacno, nije dobro. S druge strane, mi smo u jednoj tranziciji u kojoj ljudi treba da se naviknu na odgovornost, da se naviknu na to sta znaci biti poslanik. Mene isto muci dilema sto cesto nemamo kvorum. Plate su visoke, poslanicka funkcija je ugledna. Zasto ne dodju ljudi... Nema sanse da na zapadu, u Francuskoj ili Italiji, imate sednicu skupstine na kojoj nema kvoruma. Nije se desilo 50 godina. Ali to je u redu, navikavamo se na jedan demokratski sistem. Mnogo bih imao glavobolja kada bih pokusavao da resim svaki od tih problema, ne bih nista drugo radio nego bih samo isao okolo i gasio male pozare. Ali ja ocekujem da i drugi koji su ukljuceni u taj politicki proces rade svoj posao na nacin na koji ja radim svoj posao kao predsednik vlade.

B92: Na kraju, kada ste bili u opoziciji podsmevali ste se Milosevicu sto tokom svoje vladavine nije mogao tako mirno da sidje medju gradjane i narod. Da li mislite da cete vi uvek moci da izadjete medju gradjane ciste savesti?

Djindjic: U ovih godinu dana mogu. Znaci, ovih godinu dana sam bio vise medju narodom nego Milosevic za ceo zivot.

B92: A u perspektivi?

Djindjic: U perspektivi, ako budem radio ono sto sam radio do sada i na isti nacin -pretpostavljam da da. Jedna strana sam ja, druga strana je narod. Moj mali problem sa narodom je u tome sto ja pokusavam da radim i one stvari koje nisu popularne verujuci da je to dobro za buducnost i sto ne mogu bas svakog trenutka da ubedim ljude da ako se zrtvujemo da bi bilo bolje za godinu ili dve, i da oni to prihvate, jer oni mozda i ne veruju da ce za godinu ili dve tako biti. Ali u nekoj vremenskoj perspektivi mislim da ce ova vlada ostati upamcena po tome sto je investirala u buducnost i sto je za sebe uradila vrlo nepopularne stvari, u vrlo kratkom vremenskom periodu, nije podilazila narodu zato da bismo imali neke temelje na kojima neka druga vlada moze da gradi. Ali da opet umirim savest, mi smo jedina vlada od svih zemalja u tranziciji koja je posle godinu dana svog mandata popularnija nego na pocetku. To nije jos dozivljeno i ja sam iznenadjen. Ja sam iznenadjen sto ljudi imaju, uprkos svemu, razumevanja za podizanje cena, za poreski sistem, za finansijsku disciplinu, za ukidanje subvencija. Kada smo donosili te odluke, meni je bilo hladno oko srca. Ministar finansija je rekao - da li mi smemo to da uradimo. Ja sam rekao - sta je alternativa. Rekao je da dve-tri godine produzimo sve to, da platimo malo vecu cenu... Ja sam rekao ne, nemamo toliko vremena. Sada kada razgovaramo, on kaze - ovi Srbi su cudo, ja sam mislio da ce da nas proteraju posle sest meseci. Znaci, ipak nije tako strasno. Ljudi su istrpeli to, ali shvataju da to nije ni zla volja, ni nekompetentnost ove vlasti, ni da neko sada pokusava da ih uci, nego da je to naprosto zateceno stanje koje mi pokusavamo da resimo. Siguran sam da ce ove 2002. godine biti bolje nego 2001, i ako su ljudi na kraju 2001. ocenili rejting vlade visim nego na pocetku, na kraju 2002. ce ga oceniti jos visim. I u tom smislu nemam nikakve bojazni da zajedno prosetamo ako treba i Knez Mihailovom, a mozemo da odemo i u Leskovac na leskovacku rostiljadu.

B92: Nisam sigurna da cu vam se pridruziti u tom segmentu. Hvala vam sto ste bili nas gost...

Djindjic: Onda ja nisam kriv ako ne budem isao u narod...