TheEconimist-London

BALKANSKI HAOS

LONDON - Za liberalne Srbe, ili za bilo koga ko želi da se Srbija pomiri sa Zapadom, saradnja Beograda i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu trebalo je da predstavlja prvi korak u jednom dobronamernom procesu. Tako je to bilo u teoriji. Trebalo je da neki od najgorih likova u ovom regionu budu diskreditovani u očima sveta, uključujući i sopstvene sunarodnike. Njihov zloćudni uticaj na domaću politiku trebalo je da prestane. Ljaga "kolektivne krivice" Srbije bi bila sprana.

U praksi, sve je ispalo prilično drugačije. Više od tri godine nakon svrgavanja Slobodana Miloševića, Srbija posrće kroz političku krizu u kojoj dvoje aktera predstavljaju partije na čijem čelu su se do nedavno nalazili ljudi koji su sada osumnjičeni za ratne zločine.

Za vlast se u Beogradu, između ostalih, nadmeću i socijalisti, ranije predvođeni Miloševićem, i Srpska radikalna stranka, koja je dobro prošla na opštim izborima u decembru: njen osnivač Vojislav Šešelj je toliko ekstreman da je, pre nego što se predao Hagu, izjavio da su socijalisti previše meki.

Obe partije preziru svaku ideju o novim izručenjima Hagu. Bivši predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, koji će biti premijer i glavni je u stvaranju nove koalicije, kaže da izručenja ni za njega ne predstavljaju prioritet.

Šta je krenulo naopako? Mnogi Srbi su mislili da saradnja njihove zemlje sa Hagom predstavlja deo jednog procesa nagodbe, u kom će oni činiti ustupke kako bi za uzvrat nešto dobili na drugoj strani. Sa njihove tačke gledišta, svi ustupci su bili jednostrani. "Tribunal je izgubio propagandni rat", kaže Dragana Nikolić, analitičar službe vesti úVPR Beograda. "Srbi veruju da ih Hag ucenjuje, i sada ga mrze više nego što mrze NATO".

Svaki kafanski filozof u Beogradu može da nabroji promašaje ovog suda. Nijedan Albanac nije optužen zbog ubijanja ili nestanka stotina srpskih civila na Kosovu za vreme rata i nakon njega. Do sada su u Hag odvedena četvorica kosovskih Albanaca, a sud tvrdi da sprovodi istragu i o drugima. Drugo nezadovoljstvo potiče od otkrića da je Alija Izetbegović, pokojni predsednik Bosne, bio pod istragom ovog suda.

Zbog čega je, pitaju Srbi, muslimanski lider za života tretiran tako popustljivo? Treći razlog nezadovoljstva predstavlja to što ovaj sud odbija da razmotri da li je NATO možda bio kriv za ubijanje civila koje se moglo izbeći tokom vazduhoplovnog rata tokom Srbije 1999. (NATO tvrdi da je nastojao da pobije što manje civila; posmatrač iz redova boraca za ljudska prava smatraju da je poginulo oko 500 ljudi).

Ono što Srbi priznaju jeste da je odlazak nekih od najmračnijih figura sa srpske političke scene možda direktno koristio njihovoj zemlji. To je ono što ostaje istina, bez obzira na ma kakve "nagrade" koje ovakva izručenja eventualno mogu da donesu.