Srbiju ne zanima imovina na Kosmetu

BEOGRAD - Srbija je izgubila godine i godine da pokrene pitanje zaštite imovinskih prava na Kosovu i Metohiji i sada, stisnuta, naprečac, zahtevom međunarodne zajednice da se reši status pokrajine nagoveštava da će to pitanje biti predmet pregovora u okviru razgovora o statusu. Istina, bilo je nekoliko parcijalnih pokušaja, a jedan od njih je i preko Projekta zaštite imovine pravnih lica, u okviru koga je trebalo da deluje deset advokata i revizor, ali on, zbog nedostatka para - nije realizovan. Prošle godine, kada se shvatilo da ističe rok od pet godina za nadoknadu štete zbog otete imovine, pokrenuta je akcija i podneto je 17.000 tužbi.

		Hidroelektrana privatniku EPS na Kosmetu ima dve termoelektrane "Kosovo A" i "Kosovo B" i Površinske kopove "Kosovo" i od 1. jula 1999. godine ne upravlja ovom imovinom. Termoelektrane imaju ukupno sedam blokova snage 1.200 megavati i godišnje mogu da proizvedu više od 3.500 gigavat-sati struje. Zalihe uglja na Kosmetu procenjene su na oko 13 milijardi tona i obezbedile bi rad elektrana za 200 godina. Teško je proceniti vrednost elektrana, ali se pominje suma od oko stotinu miliona evra. Rezerve uglja ekvivalentne su nafti vrednoj oko 1,7 milijardi evra. Milorad Moračić, direktor Direkcije EPS-a za Kosmet, kaže da privatizacija ovog sektora nije u planu, ali postoji mogućnost da se ulaganje stranih investitora u remont prizna kao dokapitalizacija. Hidroelektrana "Kožnjar", snage osam megavati, data je privatniku na 20 godina, što je suprotno propisima koje su donele sadašnje vlasti na Kosovu, objašnjava Moračić. Radna grupa za energetiku, ističe on, tek nedavno se saglasila da razgovaramo o snabdevanju Srba strujom, ali o svemu ostalom još nema razgovora, pa ni o tome da Srbija sada otplaćuje oko 500 miliona evra kredita koji su iskorišćeni za energetske objekte na Kosmetu.

Kosovska poverilačka agencija, koju je Civilna misija Ujedinjenih nacija zadužila da prodaje društvenu imovinu do sada je prodala 145 preduzeća za oko 148 miliona evra od čega bi 80 odsto trebalo da se odvoji u Fond iz koga će se nadoknaditi imovina vlasnika, a 20 odsto će se podeliti radnicima. Prema nepotpunim informacijama preduzeća iz Srbije, među kojima i najveća javna kao PTT, ŽTP, EPS, "Srbijašume" i druga, na Kosmetu poseduju oko 1.400 preduzeća u koja je uloženo više milijardi dolara. Prema podatku Saveznog ministarstva finansija, od pre nekoliko godina u tu pokrajinu Srbija je uložila 17 milijardi dolara. Srbija sada otplaćuje spoljni dug tamošnjih preduzeća koji je 1,16 milijardi dolara i do sada je platila 130 miliona dolara.

Advokat Nikola Radosavović, saradnik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, kaže da smatra da borbu za vraćanje ili nadoknadu štete oduzete imovine treba voditi paralelno na više frontova, što nikako ne bi škodilo, naprotiv - sigurno bi bilo delotvornije.

- U Kosovskoj poverilačkoj agenciji smatraju da treba da se privatizuje sva društvena imovina, pa čak i ona koja je privatizovana 1992. i 1993. godine jer je, navodno, to učinjeno na nezakonit način. Nezakonitim se smatra i uvođenje privremenih mera tadašnje države u pojedina preduzeća, što je učinjeno zbog toga što su albanski radnici već tada počeli da bojkotuju rad i uništavaju imovinu. Kada su pitali Joakima Rukera, predsednika četvrtog stuba Unmika pri EU, zaduženog za ekonomsku rekonstrukciju i izgradnju na Kosovu i Metohiji, istovremeno i predsednika borda direktora Kosovske poverilačke agencije i pomoćnika Sorena Jesena-Petersena, čija je imovina preduzeća, on je rekao da ona pripada radnicima. Problem je sada što su Srbi izbačeni iz preduzeća i što jedino sudskim putem mogu da dokažu da su bili radnici dok se albancima to pravo automatski priznaje - objašnjava Radosavović.

Izuzetak od ovog pravila jedino je pogon "Utve", gde se na spisku našlo i desetak radnika srpske nacionalnosti. Radosavović vodi 17 sudskih postupaka, a između ostalih zastupa "Termovent", "Sartid", Jugobanku i Agenciju za osiguranje depozita. On podvlači da, prema Unmikovoj uredbi koja ne predviđa da se opozove tender, srpsko preduzeće čiji je pogon prodat ne može da očekuje da će mu imovina biti vraćena već, u najboljem slučaju, može dobiti nadoknadu. Radosavović ističe da je posebno zanimljiv primer pogona "Staklopana", koji je osnovala istoimena firma iz Srbije i registrovala ga u Srbiji, ali prema Uredbi Unmika, bez obzira na registraciju, Kosovska poverilačka agencija nalazi da ima pravo da proda aktivu, odnosno svu imovinu koja se nalazi na toj teritoriji.

- Voleo bi kada bi Venecijanska komisija ocenila privatizaciju na Ksmetu. Takođe, nije isključeno ni da neko od oštećenih preduzeća ili pojedinaca podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ako se prodaja društvene imovine i može razumeti sa ekonomskog stanovišta, sa pravnog ne može, jer u situaciji kada je Srbima ugroženo čak i slobodno kretanje, a da o kupovini firmi i ne govorimo, to je zapravo način za etničko čišćenje, što je u svom izveštaju primetio i Kaj Ejde, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Kofi Anana - kaže Radosavović.

		Obeshrabrujuće prognoze Jugobanka od "Feronikla" potražuje 11,5 miliona evra, a od "Trepče" 65 miliona evra. Agencija za osiguranje depozita, na ime dugova prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, pokušava da od Kosovske poverilačke agencije naplati 61 milion evra. PKB "Beograd" na Kosmetu ima 13 preduzeća, a tužbe su podnete zbog "Mlintestpeka", "Orvina", farme Gornje Dobrevo i Pećke pivare. Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj, kaže da Srbija ima podatke o tome koliko je uložila u tamošnje firme, ali ne zna kolika je sadašnja vrednost ni koliko je od toga prodato. ""Zato smo Vladi Srbije predlagali podizanje tužbi protiv KAP-a, ali smo dobili obeshrabrujuće prognoze pravnika, budući da na Kosmetu postoji rezolucija koja poriče državno vlasništvo - ističe Božićeva. Prema njenim rečima, Nebojša Čović, bivši šef Koordinacionog centra za Kosmet, organizovao je sastanak sa Unmikom i KAP-om, na kojem su srpski predstavnici dokazivali svoje pravo na imovinu. - Tada su članovi KAP-a i Unmika rekli da zakon mora da se poštuje, ali na pitanje zašto onda Fond nije dobio novac pri prodaji "Feronikla", nismo dobili odgovor - tvrdi Božićeva.

S. J. - V. S. - A. M.