BEOGRAD - Guverner Narodne banke Radovan Jelašić izjavio je da je Srbija juče vratila poslednju ratu duga Međunarodnom monetarnom fondu od 232 miliona dolara, tako da "od sutra nema više nikakvih obaveza" prema toj finansijskoj instituciji. Guverner je upozorio da se naša zemlja neće proslaviti zbog onoga što piše u izveštaju MMF-a, a to će imati negativan uticaj na povećanje stranih investicija.

- Jedno je sigurno, na osnovu ovog izveštaja mi nećemo povećati broj preduzeća koja će biti zainteresovana da uđu u Srbiju - kazao je Jelašić i dodao da NBS smatra da da je za dalje sprovođenje reformi i jačanje međunarodnog kredibiliteta zemlje nastavak saradnje sa MMF-om od ključnog značaja za sprovođenje uspešne makroekonomske politike.

		RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA - Pored preispitivanja fonda zarada koje se isplaćuju iz budžeta, zalažemo se za preispitivanje celokupne državne potrošnje, posebno subvencija. Projekte iz Nacionalnog investicionog plana treba obustaviti, dok se celokupan program ne preformuliše, postavi na zdrave osnove i u potpunosti uključi u budžet. Ako se ne pronađu načini da se dovoljno poveća efikasnost rashoda, treba povećati indirektne poreze da bi se ostvario preporučeni budžetski suficit za 2007. godinu. Ukoliko se ne bude redefinisala ekonomska politika, opcije centralne banke u kratkoročnom periodu se u velikoj meri smanjuju, a monetarna politika će ostati restriktivna. U uslovima visoke budžetske potrošnje i rasta zarada koji podstiču uvoz, cena napora da se obuzda inflacija putem repo stope i posledično jakog dinara biće dalje povećanje spoljnih deficita - navodi se u izveštaju MMF-a.

 

On je naglasio da su glavni problemi, s kojima je suočena Srbija u proteklih nekoliko meseci, velika javna potrošnja, sporo restrukturiranje javnih preduzeća, započete reforme koje se ne dovršavaju, javnost reformi, formiranje vlade, nepostojanje budžeta... "Žalosno je što neko iz Vašingtona mora tako nešto da objavi kako bismo nešto promenili", rekao je Jelašić.
U izveštaju MMF-a navodi se da se pred formiranje nove vlade, Srbija suočava sa dva međusobno povezana makroekonomska izazova - održavanje privrednog rasta i stabilizovanje inflacije na niskom nivou.

- To nije lako postići. U periodu od 2003. godine privredni rast u proseku iznosi 6,5 procenta. U međuvremenu, centralna banka je uspešno oborila inflaciju, naročito tokom 2006. godine. U poslednjih sedam meseci, nivo baznih cena se nije menjao, bazna inflacija je nula. Međutim, rast nije bio ravnomeran. Bio je praćen upornim dvocifrenim deficitima tekućeg platnog bilansa i visokom nezaposlenošću, pri čemu su i jedno i drugo u najvećoj meri odraz dubokih slabosti u državnim i društvenim preduzećima. U 2006. godini, pored neuravnoteženog rasta, došlo je do veoma velikog nominalnog rasta plata, u proseku 20-30 odsto, i snažnog popuštanja budžetske politike. Budžetski rezultat je znatno pogoršan i prešao je iz suficita u deficit. Deficit tekućeg platnog bilansa je dodatno porastao i dostigao 13 odsto BDP-a (bez donacija), a finansiran je novim zaduživanjem u inostranstvu. Shodno tome, spoljni dug porastao je na 62 odsto BDP-a - piše u izveštaju MMF- a.

Ove neravnoteže ne mogu da potraju, tvrde članovi Misije MMF-a i podvlače da je sada više nego ikad potrebno hitno nastaviti strukturne reforme, sveobuhvatnu bezuslovnu privatizaciju, uvođenje stečajeva, pooštravanje konkurencije i beskompromisnu borbu protiv korupcije.

- To je sada od suštinske važnosti za podizanje produktivnosti, čime bi se "pokrilo" izdašno nagrađivanje kroz plate. Pored toga, kao apsolutni minimum, najdrastičnija povećanja zarada u 2006-07. godini, kako u budžetskom, tako i u nebudžetskom sektoru, treba da budu hitno ukinuta. To bi bio jasan signal čvrste namere nove administracije da se obezbedi umerenost realnih zarada i niska inflacija. Ove korake će morati da podrži snažna budžetska politika u 2007. i narednim godinama. Da bi se obuzdala tražnja i Srbija krenula održivim putem, budžet mora ponovo da bude u suficitu. Predlažemo suficit od oko 2,75 odsto BDP-a u 2007. godini. Deficit tekućeg platnog bilansa čak i u tom slučaju ostao bi na veoma visokom nivou u 2007. godini. To nije predloženo nacrtom budžeta za 2007. godinu, koji se sada nalazi u skupštinskoj proceduri. Prema našoj proceni, taj budžet podrazumeva deficit za 2007. godinu od 2,75 odsto BDP-a. Stoga je naš savet da se taj budžet ne usvoji - sugeriše MMF.

Agencije - S. J.