Uporedo sa pojačanim diplomatskim aktivnostima povodom priprema za pregovore o budućem statusu Kosova, sve glasniji su i albanski lobisti. Poslednjih meseci široka "naučno-analitička logistička mreža" nastoji da uspostavi predstavu kako je srpska pozicija potpuno izgubljena. Od Srba se traži da se "pomire s realnošću" jer, navodno, gube Kosovo i Metohiju, te da tome "priđu racionalno i prihvate ono što im bude ponuđeno zauzvrat".

Eksperti poput Danijela Servera, Mortona Abramoviča i Janusa Bugajskog, proverenih prijatelja kosovskih Albanaca, skoro svakodnevno se oglašavaju izjavama koje idu naruku nezavisnosti Kosova. U kampanju se uključio i zamenik državnog sekretara Nikolas Berns rečima da su "SAD nestrpljive da sve narode u Bosni vide kao Bosance", te da "žitelji Kosova imaju prava da kažu u kakvoj državi (ne) žele da žive". Slučajno ili ne, tek nekako u isto vreme pojavilo se i američkih "trinaest pitanja za proces konačnog statusa Kosova", koja su u Prištini prihvaćena sa odobravanjem.

Albanski lobi ima najjače uporište u SAD, gde je već dve decenije u toku kampanja za nezavisno Kosovo. Novo je da su proteklog decembra organizacije kosovskih Albanaca u SAD i njihovi američki saveznici formirali "Savez za Novo Kosovo". Tekst je objavio specijalizovani francuski bilten za bezbednosno-obaveštajna pitanja, "Intelidžensi on lajn", a prenela Beta.

"Savez za Novo Kosovo" finansira albanski biznismen u Švajcarskoj Bedžet Pacoli, a njime rukovode dvojica lobista iz američkog kabineta "Džeferson Vaterman", bivši potpredsednik Nacionalnog saveta za obaveštajne poslove Semjuel Hoskinson i nekadašnji pomoćnik za trgovinu Istok-Zapad u Stejt departmentu Kempton Dženkins. Pacoli je jedan od najbogatijih kosovskih Albanaca i ne pita kolika je cena kampanje za nezavisno Kosovo.

		Pridobijanje Francuza Kosovski Albanci na svaki način pokušavaju da za ideju o nezavisnom Kosovu pridobiju Francuze, u čemu veliku ulogu igra Francusko-albanska asocijacija "Albanija" i delovanje "Instituta albanske kulture u Parizu", asocijacije koju su osnovali albanski studenti u Parizu. Albanci očekuju podršku francuskih intelektualaca koji su i ranije lobirali za albansku stvar. Značajnu ulogu u formiranju francuskog javnog mnjenja, podsećamo, odigrali su Bernar Kušner, Mari Fransoa Alan i Mišel Ru, Bernar Anri Levi, Andre Gliksman, Alen Finkelkrot...

Ovo je samo jedna od više lobističkih grupa koje su pojačale svoje aktivnosti u Americi i Evropi radi pridobijanja ključnih međunarodnih centara za postavljeni cilj nezavisnosti Kosova ili, ako je to u ovom trenutku nemoguće, bar prenosa što više državotvornih nadležnosti na lokalnu vlast i uslovnu nezavisnost. Predstavnik Demokratske stranke iz Kalifornije u američkom Kongresu Tom Lantoš, jedan od najvećih zagovornika nezavisnog Kosova, prosto se utrkuje sa republikancem iz Ilinoja i predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Henri Hajdom. Osnivač albanskog lobija u SAD, bivši republikanski kongresmen iz Njujorka Džozef Diogardi, uz svesrdnu podršku svoje supruge Šeli, i protivkandidat Bila Klintona na predsedničkim izborima 1996. godine Robert Dol ponose se svojim naslednicima.

Lantoš i Hajd danas su vodeći albanski lobisti i u tome su zamenili doajene - Diogardija i Dola, koji su početkom osamdesetih godina prošlog veka započeli lobiranje u korist kosovskih Albanaca. Njih dvojica su juna 1986. godine podneli Kongresu Nacrt rezolucije br. 150, u kojoj su izrazili zabrinutost zbog položaja Albanaca u tadašnjoj Jugoslaviji. Tri godine kasnije Diogardi je osnovao "Albansko-američku građansku ligu".

Uz veliku finansijsku pomoć albanske dijaspore u Njujorku, počeo je, s Dolom, da propagira strategiju i ciljeve Lige čiji je simbol mapa "Velike Albanije", na kojoj su kao "albanske zemlje" navedeni Kosovo i Metohija, jugoistočna Srbija, zapadna Makedonija i južni Epir. Posle toga Diogardi i Dol postali su neformalni ambasadori kosovskih Albanaca u Vašingtonu. Njihove posete Kosovu devedesetih godina praćene su uz okupljanja velikog broja Albanaca koji su u njima videli borce za albansku stvar u Americi.

		Zadaci albanske dijaspore Jedan od osnovnih zadataka albanske dijaspore u Americi jeste i regrutovanje lobista iz redova uticajnih ličnosti tamošnje političke scene, pre svega članova Kongresa i Senata, ali i medija i institucija koje se bave analitikom. Poznate su bliske veze albanskih lobista sa članovima komiteta Predstavničkog doma i Senata za međunarodne odnose, poput Eliota Engela, Džesi Helmsa, Džozefa Libermana i Bendžamina Gilmana. Kao albanski lobista pominje se i profesor prava na američkom univerzitetu u Vašingtonu Pol Vilijams, koautor kosovskog ustava i jedan od savetnika delegacije kosovskih Albanaca u Rambujeu 1999. godine i američki advokat i predsednik Albansko-američkog nacionalnog odbora Martin Vuljaj.

Poslednji put je Diogardi, koji je duboko zakoračio u desetu deceniju života, bio na Kosovu jula 2003. godine. Tada je u Gnjilanu zagovarao bezuslovnu nezavisnost Kosova pre nego što eventualno postane član Evropske unije. Po povratku u Ameriku započeo je regionalnu kampanju za nezavisno Kosovo, nakon čega je u ovoj pokrajini, ali i u Albaniji i Makedoniji, sakupljeno više stotina hiljada potpisa. Podsećamo da je Diogardi, koji je poreklom Albanac iz italijanske provincije Pulja, rođen u Bronksu, gde živi oko 20.000 Albanaca poreklom s Kosova. Njihovi glasovi i novac imaju uticaja na izbor kongresmena.

Svih ovih godina značajnu ulogu imao je i kongresmen iz Njujorka Eliot Engel, koji je preuzeo ulogu vodećeg albanskog lobiste u Kongresu.
Za finansiranje lobista koristi se narko-kapital, a za medijsku promociju u SAD angažovana je ista kompanija za odnose s javnošću koja je sredinom devedesetih uspešno promovisala tadašnju politiku Zagreba i Sarajeva - "Ruder Fin Inc".

Albanski lobi svoje delovanje s prostora SAD polako premešta u Evropu, što je postalo uočljivo sredinom prošle godine, kada je već postalo jasno da će ključne odluke da se donose u Beču i Briselu. Mada njihov uticaj na evropske centre moći nije do sada bio jak, niti je njihov angažman bio transparentan kao što je to slučaj u SAD, brojne proalbanske nevladine grupe i pojedinci u Evropi u poslednje vreme sve otvorenije lobiraju u prilog nezavisnosti Kosova.

Najuočljiviji je uticaj albanskog lobija u Švajcarskoj. U ovoj zemlji albanska emigracija godinama ima jaka ekonomska uporišta. S obzirom na sve veću ulogu Beča u razgovorima o budućem statusu Kosova, albanski lobi počeo je da deluje i u Austriji, mada u ovoj zemlji proalbanske organizacije i institucije rade više tajno, ali podjednako uporno i promišljeno.

Najjači simpatizeri nezavisnog Kosova nalaze se u Nemačkoj, u kojoj živi oko 11.500 državljana Albanije koji podržavaju interese kosovskih sunarodnika. U ovoj državi živi i mnogo kosovskih Albanaca, ali se njihov tačan broj ne zna, jer su evidentirani kao građani Srbije i Crne Gore. Kao sedište albanskih lobista evidentiran je Hamburg, u kome su još pre raspada SFR Jugoslavije postojali moćni centri i pojedinci koji su bili živo zainteresovani za Albance na Kosovu. Kasnije, sredinom devedesetih godina, za političke interese kosovskih Albanaca počeli su da se interesuju pojedinci i institucije iz Kelna, Berlina i Getingena. Nakon dolaska albanskih izbeglica s Kosova za vreme bombardovanja u Nemačku, lobisti su dobili pojačanje. Izbeglice su bile spremne da se slikaju za novine i TV, glume, ali i da deo pomoći koju su dobijali daju za OVK i lobiste.

Pojačano lobiranje za nezavisno Kosovo postalo je uočljivo u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj.
Posebno je zanimljivo delovanje lobista u Francuskoj, u kojoj živi i radi najveći broj albanskih intelektualnih emigranata, ali i studenata s Kosova. Najveći uticaj i ugled među njima ima poznati albanski pisac Ismail Kadare. Prema nekim procenama, u Francuskoj se nalazi oko 60.000 Albanaca iz Albanije, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova i Metohije.

Iako u Velikoj Britaniji živi veći broj Albanaca, u ovoj državi ne postoje legalne i javne lobističke grupe. Ali, kako je premijer Toni Bler bio jedan od predvodnika NATO bombardovanja, posle čega je došlo do zbližavanja njegove vlade sa liderima kosovskih Albanaca, London je postao jedan od najupornijih zagovornika albanskih separatističkih ambicija i nezavisnosti Kosova.

LJILJANA STALETOVIĆ