BEOGRAD - Srpska privreda imaće priliku od 29. novembra do 1. decembra da u okviru Nacionalne izložbe "Srbija 05" u Moskvi, prikaže robu i pokuša da otvori vrata ruskom kapitalu u Srbiji. Naš uvoz iz Rusije je danas skoro deset puta veći od izvoza, a deficit u razmeni sa ovom zemljom ove godine biće veći od milijardu dolara. Izložba će biti pogodna prilika i za sprovođenje u delo dogovora dve vlade o još većoj liberalizaciji robne razmene, posle čega bi čak 98 odsto proizvoda bilo oslobođeno carine. Uslov je da roba ima sertifikat o poreklu, što znači da mora da bude proizvedena u Srbiji ili oplemenjena sa najmanje 51 odsto vrednosti.

		Više šanse za industriju nameštaja Šansu za povećanje izvoza u Rusiju Dragana Muždalo vidi pre svega u prehrambenoj industriji, tekstilu i proizvodnji obuće i odeće i nameštaju. Posebno zato što će primenom dogovora o liberalizaciji trgovine Rusija ukinuti carinu za uvoz gotovog nameštaja, dok su do sada naši proizvođači morali da izvoze nameštaj u delovima, pa da ga tamo sklapaju. Jedan od bitnih ciljeva Sajma je i privlačenje ruskog kapitala, a Rusi su najviše zainteresovani za energetski sektor, kako za kupovinu tako i za remonte termoelektrana i hidroelektrana, pre svega "Đerdapa".

Međutim, iako se već dve, tri godine veliki broj proizvoda plasira na rusko tržište bez naplate carinskih dažbina, naša privreda nije u stanju da odgovori zahtevima ovog tržišta, ni u pogledu kvaliteta, ali ni cene. "Moramo da promenimo mišljenje o Rusiji jer to više nije zemlja socijalizma i barter aranžmana. Mislim da mnogi privrednici još ne shvataju da su ruski biznismeni danas školovani ljudi, kojima votka nije primarna"- kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca.

Zapanjen sam, dodaje on, brzinom reformi u Rusiji. "Sigurno je da je danas teže prodati robu u Rusiji nego u Nemačkoj i ono što u EU košta jedan evro, ovde je 0,99 centi. Oni znaju šta je kvalitet, i imaju stroge standarde i propise, istovetne onima koji važe u Nemačkoj ili SAD. Znači, ako niste konkurentni, nemate šta da tražite. Osim toga, roba se mora prilagoditi i njihovom dizajnu", kaže Vukadinović i dodaje da srpski privrednici više ne mogu od države da očekuju pomoć. "Njena podrška je jedino ta što je obezbedila bescarinski tretman naše robe pa, umesto sa 15 odsto carinske stope, srpski proizvod opterećen je samo sa jedan do dva odsto na ime troškova carinske evidencije", podseća Vukadinović.

Srbija je 2004. godine uvezla iz Rusije robe za čak 1,4 milijarde dolara, a izvezla za samo 158 miliona dolara. U prvih devet meseci ove godine uvezeno je za 1,2 milijarde dolara, a izvezeno za 160 miliona dolara. Čak 88 odsto uvoza iz Rusije su energenti, od čega je najviše zastupljena nafta, sa 54 odsto. Više od 650 miliona dolara u tri tromesečja ove godine potrošeno je na uvoz nafte. Sledi gas koji čini četvrtinu uvoza.

Privredna komora Srbije će na Sajmu otvoriti i četiri predstavništva u unutrašnjosti, kako bi naši privrednici mogli da dopru i do udaljenih delova ove zemlje. Filijale će biti otvorene u Jekaterinburgu, Krasnodaru, Orenburgu i Sankt Peterburgu - kaže Dragana Muždalo, samostalni savetnik PKS za Rusku Federaciju i zemlje ZND. Rusi su prošle godine investirali 240 miliona dolara u Srbiju, a 2005. godine ušli su u "Gošu" i dve firme bivšeg "Minela".

Z. M - M. O.