Претпоследњи дан јуна 2005. године можда ће заиста бити уписан као датум од посебне важности за српскоцрногорску државну заједницу. Тог дана је, наиме, амерички председник Џорџ Буш потписао прокламацију о додељивању трговинских преференцијала држави СЦГ, повластица које се, иначе, по америчком закону о трговини, додељују махом земљама у развоју ради подстицања извоза.

О значају тог парафа довољно говори податак да укључивање у Општи систем преференцијала САД корисницима доноси могућност да на америчко тржиште, без царина, пласирају више од 4.600 производа. Зато су, ваљда, у првим реаговањима на ту добру вест овдашњи званичници и помињали сијасет наших производа прикладних за будући извоз: од подних облога, до челика, чији је бесцарински извоз из Србије у САД, разуме се, и од америчког интереса, будући да су власници овдашње, смедеревске железаре, управо Американци, који су у последње време постали доиста велики овдашњи инвеститори.

Иако баш и не волимо тога да се много присећамо, вредело би се, ипак, сада подсетити на годину 1992, на време када нам је једина светска велесила ускратила и преференцијале и истовремено завела санкције, као и тога да су све дотле док смо уживали у статус уваженог корисника америчке преференцијалне шеме, наши привредни односи са САД објективно били на високом нивоу. Деведесетих година прошлог века, Американци су, рецимо, били наш пети трговински партнер, са укупним обимом размене који је повремено премашивао и пола милијарде долара. Ми смо при томe извозили заиста свашта, а свашта смо и увозили. Шлаг на торти чинили су, међутим, многобројни уговори о такозваним вишим облицима сарадње који су за такође многобројне овдашње фирме значили спасоносну технолошку копчу с развијеним светом.

Санкције су, дабоме, сарадњу срозале на неподношљив ниво. Тај ниво остао је, међутим, незадовољавајући и након што су нам Американци санкције укинули, вероватно зато што они то, заправо, и нису све до садa учинили до краја. Иако се не треба надати да ће, бар док се не окончају хашки процеси, амерички услови за додељивање финансијске или већ неке друге помоћи сасвим нестати, најновији Бушов параф овде се не може разумети другачије него као олакшање и доказ срећне околности да се нормализација наших односа убрзано наставља.

Колико је пак значај те нормализације могла је, при томe, да посведочи и коинциденција да је председникова прокламација објављена истог дана када нам је Париски клуб допустио седмомесечно одлагање плаћања дуга, а Међународни монетарни фонд одобрио повлачење нове транше зајма од 180 милиона долара. А да је та прокламација, поред економског, имала и посебан политички значај, могло се закључити из чињенице да је враћањем СЦГ на листу корисника шеме преференцијала, заправо, уклоњена и последња институционална одлука у вези с увођењем сакција нашој земљи.

Санкције су сада, дакле, и формално укинуте. На нама је да искористимо шансу и повећамо извоз макар неких од тих 4.600 производа, без царине. Друго је питање хоћемо ли то бити у стању.