IZ MEDIJA

  Београд, уторак 7. децембар 2004.     
 

КО ЈЕ НОВОИЗАБРАНИ ПРЕМИЈЕР КОСМЕТА

Организатор и извршилац

Рамуш Харадинај се није либио да убија или да наређује убиства не само Срба, него и Албанаца

Уместо да се ових дана „отпечати” већ написана оптужница за Рамуша Харадинаја и да он отпутује у Шевенинген, лидер Алијансе за будућност Косова је прекјуче постао први човек Владе Косова. Премијер који, због Интерполове оптужнице, неће смети да се креће ван граница Космета?!

Шеф истражитеља Хашког трибунала Жан Лопез–Перез је у неколико наврата рекао, како је на јучерашњој конференцији за новинаре изјавио бивши министар правде др Владан Батић, да је против Рамуша Харадинаја већ написана оптужница због великог броја злочина које је као бивши командант Главног штаба ОВК за Косово и Метохију починио над српским и осталим неалбанским становништвом. Зашто та оптужница још није обелодањена зна вероватно само главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте. Додуше, неки медији су то „приписали” Сорену Јесену-Петерсену, специјалном изасланику генералног секретара УН за Косово и Метохију, који је недавно био у Хагу.

Чиме је то Рамуш Харадинај привукао пажњу хашких истражитеља и тужилаца? Шта је све радио на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 2000. године.

Злочини на кућном прагу

Главни штаб терористичке организације „Ослободилачка војска Косова” именовао је, почетком 1998. године, Рамуша Харадинаја за команданта Штаба оперативне зоне ОВК „Дукађини”, која је обухватала подручја пет општина – Ђаковице, Дечана, Пећи, Истока и Клине. Штаб се налазио у селу Јабланица, општина Ђаковица. Харадинај је истовремено био и члан Главног штаба ОВК за Косово и Метохију.

У периоду од 1. јануара 1998. године па до двехиљадите, Харадинај је, као главнокомандујући, делујући сам или у спрези са осталим припадницима ОВК, починио на стотине злодела. Том приликом, смртно је страдало или је тешко рањено на стотине српских цивила и осталих неалбанаца. Нису се либили да злостављају, па чак и да убијају децу, жене, старе и немоћне.

Документ до којег је „Политика” дошла препун је примера злостављања, мучења, силовања, убијања, која је или наредио или у њима и сам учествовао Рамуш Харадинај. Издвојићемо само нека.

Да Харадинају и његовим саборцима из ОВК ништа није свето најбоље сведочи убиство Ђорђа Белића, почињено 9. јануара 1998. године. Наиме, по наређењу Харадинаја, припадници ОВК, „наоружани до зуба”, упали су у кућу Белића на дан славе (Светог Стефана). Ђорђа су извели у двориште и, наочиглед укућана, убили. Две недеље касније, 22. јануара, припадници ОВК су, опет по наређењу команданта, у селу Броћна зауставили возило Десимира Васића из Звечана. Васића су одвели у село Горња Јошаница, општина Клина, где су га убили.

Следећи злочин збио се 2. марта 1998. године, када су и у исто време (16.30), у селу Доњи Ратиш, општина Дечани, убијени Слободан Прашчевић и Игбала Тахирај.

Убијали и своје сународнике

Рамуш Харадинај се није либио да нареди нападе и на своје сународнике, који им „нису били по вољи”. Рецимо, 16. априла 1998. године, у вечерњим сатима, нападнута је кућа Албанца Рамадана Баљаја из села Игларево, општина Клина. Тада је Баљај задобио тешке телесне повреде. Припадници ОВК су били незадовољни „учинком”, па су напад на Баљаја поновили десетак дана касније. Албанца Екрема Бинакаја из Пећи убили су 31. маја исте године. Само два дана касније, у селу Косурић, општина Пећ, убили су свог сународника Уку Тачија.

Милоја Ђурића из села Грабаница, општина Клина, напали су 17. маја тачно у подне, док је обрађивао своје имање. Ђурић је при том тешко повређен.

У селу Велико Крушево, општина Клина, припадници ОВК су, како пише у документу, опет по наређењу Харадинаја, „извршили терористички напад на српске куће”. Тада су киднаповали малолетног Далибора Лазаревића, кога су убили, на само 50 метара од куће. Славишу и Драгољуба Миљановића су ранили.

Нису поштеђене ни српске куће у селима Крушевац и Дубочак, општина Пећ.

Рамуш Харадинај је својим борцима наређивао и колективна стрељања цивила. Један такав случај „пронашли” смо листајући документ до којег је дошао наш лист. Наиме, у јулу 1998. године, у каналу Радоњићког језера код Ђаковице, масовно је стрељано 37 претходно киднапованих српских и других цивила. У истом месецу припадници ОВК су, по наређењу команданта Харадинаја, у селу Лођ, општина Пећ, напали припаднике полиције Мирка Радуновића и Дејана Прелевића и убили их. Том приликом тешке телесне повреде задобили су Горан Новаковић, Дејан Дрљевић, Жељко Новићевић, Драган Кешељевић, Ненад Живковић, Ненад Милајић, Владан Крстовић и Боривоје Куч. Полицајце Срђана Перовића и Милорада Рајковића су одвели у базу ОВК. Приликом претраге терена која је обављена након десетак дана пронађена су њихова тела. Обдукцијом је утврђено да су Перовића и Рајковића зверски мучили и масакрирали.

После свега наведеног, с правом се намеће питање где је место Рамушу Харадинају – у кабинету Владе Космета или, пак, у ћелијама Шевенингена.

Стана Ристић

-----------------------------------------------------------

Харадинај преузео дужност

ПРИШТИНА - Одлазећи премијер косметске владе Бајрам Реџепи званично је јуче предао дужност Рамушу Харадинају, новоизабраном шефу владе Косова и Метохије, лидеру Алијансе за будућност Косова. Примопредаја дужности симболично је обављена на свечаности у седишту косметске владе, а Харадинај ће посао премијера обављати у наредном четворогодишњем мандату, колико ће, уосталом, по новој одлуци представника међународне мисије, функционисати и парламент у новом сазиву.

За заменика премијера изабран је Адем Саљиљај, а на основу коалиционог споразума (ДСК, ААК и мањинских групација), за министра привреде и финансија именован је Хаки Шатри, за саобраћај и телекомуникације Дјељаљ Ахмети, образовања Агим Зелију, културе Кастрат Харизи, енергетике Етхем Чеку, јавних служби Мелихате Трмколи, док ће Министарство за заштиту животне средине водити Бајрам Косуми. Први човек Министарства за рад и социјалну политику је Ахмет Јусуфи, Министарства индустрије и трговине је Бујар Дуголи, док је министар здравља Садик Идризи.

Први саветник премијера Харадинаја биће Адријан Ђини. За своје саветнике Харадинај је именовао и Махмута Бакалија, који је већ био посланик у ААК, као и Мајкла Орајлија, који је Харадинају помогао да сачини састав владе који је „Унмик позитивно оценио”.

Б. Р

.