Србија је у протеклих пет година показала на делу да је за либерализацију спољне трговине. Иако неки тврде да је прескупо платила преурањену и претерану либерализацију, упућени сматрају да њеној привреди, која се још опоравља од десетогодишњих санкција и транзиционог шока, неће додатно наудити јединствена зона слободне трговине на западном Балкану о којој се све више говори у уједињеној Европи, као међуфази до њене већ многобројне фамилије од 25 земаља. У Србији постоји неподељено уверење у сврсисходност тог пројекта и уверење да се и тим трновитим путем може најбрже до Светске трговинске организације и ЕУ.

Уосталом, зона слободне трговине у овом делу Старог континента већ постоји, а трогодишње искуство Србије у примени постојећег билатералног споразума о слободној трговини у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе и није тако лоше. Оно говори да у размени робе без царина и уобичајеног администрирања са земљама у окружењу, Србија није „у минусу”, а балканска зона слободне трговине је „то исто, само мало другачије на вишем нивоу”. Један споразум који потписују сви, а не свако са сваким.

Правила за све

Споразуме о бесцаринској трговини у оквиру Пакта, Србија и Црна Гора је потписала и ратификовала са шест земаља у региону: Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Румунијом, Албанијом и Молдавијом, подсећа др Дејан Јововић, помоћник министра за међународне економске односе са иностранством СЦГ и наш преговарач за закључивање ових споразума. Нешто раније, пре постојања Пакта, споразум о трговини без царина потписан је и са Македонијом и Русијом.

– Одређена сумњичавост и страх постојали су и код представника влада и код привредника земаља-потписница постојећег споразума о слободној трговини – каже Јововић. – Потпуно безразложно. Дошло је само до очекиваног раста робне размене између земаља региона ЈИЕ. Чак и до смањивања дефицита у трговинском билансу, што важи и за Србију.

На примедбе Хрватске, у којој је таква идеја дочекана „на нож” јер неодољиво подсећа на бившу СФРЈ, а на њеном убрзаном путу ка ЕУ она не може за собом да вуче каљави Балкан, зону слободне трговине коју би чиниле Хрватска, БиХ, СЦГ, Македонија и Албанија, председник ПКС др Слободан Милосављевић каже да одмах треба одвојити политичке разлоге од економских.

– Регионална зона слободне трговине западног Балкана допринела би подизању конкурентности наших привреда, повећању извоза и смањењу ванцаринских баријера – тврди Милосављевић. – То би био и својеврстан тест припремљености економија пет земаља за пријем у ЕУ. Споразум би отклонио постојеће разлике и забране у међусобним трговинским односима, а биле би отклоњене и препреке будућим инвестицијама.

Тренинг за Европу

– Србија нема разлога да страхује од тржишне утакмице и овакав споразум би ублажио последице вишегодишњих санкција према нашој земљи, које се и данас осећају – убеђен је Милосављевић. – Сматрам да Србија има снаге да побољша присуство на регионалном тржишту, с обзиром на повољан геостратешки положај и привредне потенцијале и ресурсе, као и на то да су у нашој земљи важне раскрснице путева, пруга и будућих нафтовода и гасовода. Србија је највећа земља у региону и природно је да великим економијама одговара ширина тржишта. За нас би овај споразум био још један корак ка остварењу прокламованог циља да постанемо економски лидер и фактор стабилности региона.

Влатко Секуловић, државни секретар за економске односе са иностранством, каже да би мултилатерални споразум будуће зоне слободне трговине у региону унапредио постојећи, с временом све либералнији, режим трговања.

– Предност мултилатералног споразума је у јединственој процедури и условима трговине – каже Секуловић. – То ће поједноставити пословање и побољшати коришћење постојећих потенцијала региона. Примена 29 различитих споразума између осам земаља у региону је компликована, како за привреднике, тако и за државну администрацију.

На основу закључака Министарске конференције земаља ЈИЕ, одржане јуна 2005. године у Софији, којој је присуствовао Секуловић, две су основне препоруке: прво, да се створи заједнички правни оквир за инвестирање у региону и, друго, да се овим земљама омогући међусобно улагање капитала.

За професора Млађена Ковачевића, зона слободне трговине треба да буде терен на коме ће пет земаља „тренирати” по важећим правилима у ЕУ. На дужи рок сви добијају, а у почетку сиромашнији ће бити на већим мукама. Србија је, каже Ковачевић, у средини те табеле, јер је и даље најјача сировинска зона, али и таква каква је мора у свет.

-----------------------------------------------------------

Бура у комшилуку

Најновији предлог Европске комисије о формирању Простора слободне трговине земаља западног Балкана дигао је целу Хрватску на ноге. „Настоји ли Европска унија изгурати Хрватску и вратити је на маргине уједињене Европе”, „покушава ли се поновно створити нова (стара) Југославија, не би ли се Унија на дуги рок решила балканских земаља”, нека су од питања која се постављају у узбурканој хрватској јавности.

Предлог по коме би ту групацију чиниле Хрватска, БиХ, Србија и Црна Гора, Македонија и Албанија, у Загребу је одмах наишао на жестоко одбијање. Већина оних који су такву идеју дочекали „на нож”, свој негативан став су објаснили страхом да Европа поново покушава да Хрватску на силу угура у некакву нову Југославију и тако је удаљи од европске перспективе.