Према Лабусовим речима, покривеност спољнотрговинске размене увозом роба из Хрватске и извозом роба из Србије достиже 75 одсто, што је много боље у односу на прошлогодишњу покривеност која је износила 42 процента.

Лабус, међутим, наводи да две земље углавном тргују сировинама, јер је таква структура привреда обеју земаља. У структури српског извоза у Хрватску сировине чине око 60 процената, као што и Хрватски извоз у Србију такође чини 70 одсто роба за репродукцију. Та структура би, како истиче потпредседник Владе Србије, могла да се промени једино уколико дође до директних страних инвестиција у обе земље.

„Оно што отежава међусобну сарадњу”, истиче Лабус, „јесу углавном технички проблеми из банкарских послова, јер се трговина обавља преко трећих лица, углавном аустријских и немачких банака. Када се ради о прехрамбеним производима постоје ванцаринске препреке, али све ће то брзо бити решено”, наводи он.

У Опатији је било речи и о стварању услова за већу присутност српских предузећа у Хрватској, као и о пројекту нафтовода од Констанце до Панчева, преко Омишја у Хрватској до Трста, који је добио статус паневропског пројекта, који би требало да буде финансиран спрегом приватног и државног сектора са превагом приватног.

Потпредседник Владе Србије у Опатији састао се и са премијером Хрватске Ивом Санадером са којим је, како је истакао, разговарао о свим нерешеним проблемима двеју земаља, о свему ономе о чему ће бити речи приликом његове скоре посете Београду – проблему повратка својине, избеглица... Лабус истиче да је то својеврсна припрема предстојећег састанка. Санадер је, према његовим речима, изразио жељу да се на ефикасан начин отклоне све препреке које постоје између две земље.