Kako prenosi jučerašnji "Fajnenšel tajms", predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je na tradicionalnom godišnjem susretu ovog vikenda sa stranim novinarima, stručnjacima i intelektualcima, ponovio ruski stav da „ne možemo jedno pravilo da primenimo za Kosovo, a druga pravila u drugim situacijama", upozorivši Zapad da bi nezavisnost Kosova postavila presedan za druge problematične regione, uključujući Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji. Britanski list navodi da je u razgovoru sa Putinom Kosovo bila jedna od tema u trenutku kada „SAD vrše pritisak da UN do kraja godine pronađu konačno rešenje za Kosovo koje će 'skoro sigurno' imati za posledicu nezavisnost Kosova od Srbije".

Izjavu Putina da se "Rusija neće uzdržavati da upotrebi svoje pravo veta u Savetu bezbednosti UN, ukoliko rešenje za Kosovo ne bude prihvatljivo i za Moskvu", pozdravila je Vlada Srbije.

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković izjavio je za "Politiku" da je Putinova izjava "logična i principijelna, a samim tim i očekivana". On je ocenio da je Putinova izjava dragocena u ovom trenutku.

Pred današnju sednicu Narodne skupštine Srbije, potpredsednik Rade Obradović rekao je za "Politiku" da je izvesno da će srpski pregovarački tim za rešavanje statusa Kosmeta u parlamentu dobiti punu podršku, kako za dosadašnji tako i za budući rad. On kaže da će se poslanici osvrnuti na "neprimerene izjave pojedinih zvaničnika" i "razgovarati o statusu Kosova i Metohije u okviru novog ustava Republike Srbije". Odluka o tome da skupština usvoji dokument kojim se Kosovo i Metohija i u novom ustavu tretira kao deo Srbije, posledica je ubrzanja zbivanja na međunarodnoj političkoj sceni u vezi sa budućim statusom Kosova.

Pošto je predsednik Boris Tadić, posle sastanaka sa državnim funkcionerima SAD preneo poruku da u "Americi provejava mišljenje da bi Kosovu trebalo dati neki vid nezavisnosti", pojavile su se i informacije da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na inicijativu Amerikanaca, priprema rezoluciju o Kosovu i da su u toku konsultacije sa zemljama članicama Kontakt grupe o njenom sadržaju. Novom rezolucijom trebalo bi da bude regulisan prenos nadležnosti sa Unmika na lokalne organe vlasti i evropske vojne snage koje će po odlasku Kfora naslediti odgovornost za bezbednost u pokrajini. Funkcioner Pakta za jugoistočnu Evropu Goran Svilanović za "Politiku" je potvrdio da je tačno da se u Kontakt grupi ("ali siguran sam da to ne obuhvata sve članove") razmišlja o novoj rezoluciji i da je čak oko 90 odsto teksta već napisano, ali je potvrdio da ne postoji saglasnost Rusije za to i da nije siguran da li će te saglasnosti biti i kasnije. Ako uopšte dođe do iznošenja te rezolucije, u diplomatskim krugovima se pominju dva termina: jedni tvrde da će ona biti usvojena najkasnije do marta iduće godine, a prištinska štampa poslednjih dana piše da će rešenje biti izneto na sednici SB u drugoj polovini novembra.

Oni koji na tome rade očekuju da bi sve moglo da bude usaglašeno na sastanku ministara Kontakt grupe krajem septembra i da bi rezolucija mogla da bude usvojena u novembru, ali sam ja prilično skeptičan da to može da bude tako brzo, pogotovo što nema nikakvih indicija da se stav Ruske Federacije promenio", kaže Svilanović.

Povodom izjave Vladimira Putina da se Moskva neće uzdržati da iskoristi pravo veta, Svilanović podseća da se veto odnosi na status, a da najavljena rezolucija neće regulisati status, nego tehnička pitanja prenosa nadležnosti.

Direktor vladine kancelarije za odnose sa medijima Srđan Djurić podsetio je ovih dana da je "Rezolucija SB UN 1244 za Srbiju 'alfa i omega' za rešavanje statusa pokrajine i da svaka buduća rezolucija o Kosovu mora eksplicitno da sadrži stav iz te rezolucije kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu".

Koliko god se ova rezolucija predstavlja kao tehničko pitanje, ona može da bude okidač za proces priznavanja koji bi usledio. Svilanović se slaže da bi nova rezolucija regulisanjem transfera vlasti sa Unmika na neko novo međunarodno prisustvo „istovremeno kidala vezu sa sidrom koje vlada pominje govoreći o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, a što je prisutno u Rezoluciji 1244".

Države u Kontakt grupi koje su naklonjene nezavisnosti Kosova procenjuju da bi se takvom novom rezolucijom mogla izbeći konfrontacije u SB i da bi takvo rešenje možda prošlo bez ulaganja veta Rusije i Kine, koje su do sada najglasnije protiv nezavisnosti Kosova. Iznoseći očekivanja uoči jučerašnjeg sastanka Kontakt grupe u Sofiji, prištinski dnevnik "Koha ditore" piše da je i poslednji sastanak Kontakt grupe u Atini bio veoma koristan. Međutim, diplomatski izvori u pojedinim beogradskim ambasadama zemalja članica Kontakt grupe tvrde za "Politiku" da "ceo projekat uopšte ne ide glatko".

Na poslednjem sastanku Kontakt grupe nije došlo do približavanja stavova povodom budućeg statusa Kosmeta. SAD i Velika Britanija sa svojim predlogom nezavisnosti Kosova (koji zovu "uslovna nezavisnost") nisu uspeli da pridobiju evropske zemlje (Italiju, Nemačku i Francusku), koje nisu spremne da prihvate presedan da jedna etnička grupa nasilnim putem stekne nezavisnost, pa su još uvek na pozicijama' "ograničenog suvereniteta", a predstavnik Rusije je i tada tvrdo zastupao princip univerzalnog kriterijuma.

Biljana Mitrinović