А што се тиче судбине Косова, додаје сенатор за читаоце „Политике”, овај проблем ће се дуго решавати, и крајњи исход ће зависити пре свега од спремности Београда и Приштине на разговор. Међународна заједница ће, свакако, помоћи и то, нада се Воинович, успешније него раније. „Унмик и Кфор морају радити свој посао боље, како се не би поновило мартовско насиље. Рекао сам тада да Холбрука треба опозвати. Неприхватљиво је оно што смо видели на снимцима: кфоровци мирно посматрају паљење српских цркава и манастира на Косову”, рекао је Воинович. Он је, после сусрета америчких сенатора са председником Србије Борисом Тадићем, на заједничкој конференцији за новинаре, поручио Србима са Косова да не чекају никакво чудо да се догоди, већ да узму своју судбину у сопствене руке учешћем у политичком животу покрајине.

Крајишник из Кливленда

Да је сенатор Џорџ Воинович рођен у Крајини, одакле су његови преци, уместо у Кливленду (држава Охајо, САД), звао би се Ђорђе Воиновић, али би његова каријера вероватно била једнако упечатљива. Ситни, одлучни републиканац челичног погледа и, кажу, меког срца, један је од најугледнијих и међу бирачима најпопуларнијих конгресмена у америчком Сенату.

Највише политичких поена сакупио је као градоначелник родног Кливленда. За време свог десетогодишњег мандата (до 1989) успео је да од првог главног града неке америчке државе који је прогласио банкротство након „велике депресије” направи место привредног напретка, применивши јединствен модел власничког партнерства приватне и државне својине.

После тога је изабран за гувернера Охаја. И ту је увео промене, учинивши државну администрацију ефикаснијом, јевтинијом и успешнијом, у складу са потребама грађана чије мишљење је Воинович увек уважавао. До 1998. године, кад је гувернерску одору заменио сенаторском, незапосленост у Охају је пала на најнижи ниво у последњих четврт века.

Као сенатор, нарочито се залагао за програме и законе који ће заштитити традиционалну породицу и јачати права деце, а посебно могућност што ранијег, квалитетнијег и свеобухватнијег образовања. Један од његових највећих успеха је што се у Сенату изборио да радници који су се разболели јер су у време „хладног рата”, радећи на пословима одбране, били изложени радијацији и другим опасним материјама, добију новчане компензације и доживотне здравствене бенефиције.

С једне стране осетљив на проблеме својих сународника, с друге стране он је неумољив према обавезама јавних службеника. Захтева строгу фискалну дисциплину и крајње рационално коришћење новца који држава узима од пореских обвезника.

Четири посете Космету

Воинович није заборавио ни на домовину својих предака. Као водећи стручњак за југоисточну Европу у америчком Сенату, долазио је у више наврата да се и лично увери у напредак демократије и поштовање људских права, изградњу институција које ће гарантовати мир, стабилност и економски просперитет у региону. Досад је четири пута био на Космету – више од свих других америчких сенатора.

Приликом ове најновије посете нашој земљи, као члан делегације америчких сенатора, Воинович је (поново) у разговору са највишим званичницима Србије и државне заједнице указао да је сарадња са Хашким трибуналом основни предуслов за евроатлантске интеграције СЦГ, да без предаје генерала против којих је подигнута хашка оптужница неће бити ни подршке и финансијске помоћи САД.

Грађанима СЦГ се то мора јасно рећи, наглашава Воинович, који је то исто казао и

премијеру Србије Војиславу Коштуници.

У разговору са председником СЦГ Светозаром Маровићем он је приметио: „Знамо да људи овде мисле да је питање Хашког трибунала мешање у унутрашње ствари, али ово је веома важно питање и за САД… и зато хајде да то решимо. Хајде да урадимо оно што мора да се уради!”