IZ MEDIJA

   Београд, понедељак 21. септембар 2005.     
 

ПРЕДСЕДНИК ГРЧКЕ КАРОЛОС ПАПУЉАС ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ”

Вера у Балкан

На дугом и тешко проходном путу, наш регион све ближе постизању политичке и друштвене стабилности

 

(Специјално за „Политику”)
АТИНА, септембра – „После заједничког историјског пута кроз векове, везе наших земаља постале су присније и нераскидиве: на политичком плану контакти су чести и ставови конвергентни.” Председник Каролос Папуљас прво помиње чврсте темеље односа, а одмах затим 76-годишњи ветеран политичке и дипломатске сцене Атине указује на потребу и изгледе да будућност што пре донесе више видљивих плодова.

У ексклузивном интервјуу „Политици”, дочекујући данас председника Србије и Црне Горе Светозара Маровића – „чија ће посета сигурно допринети даљем напретку билатералне сарадње” – шеф грчке државе је сасвим прецизан: – Наши привредни односи бележе значајан успон, а очекује се да ће и побољшање инвестиционог амбијента у Србији и Црној Гори дати још већи допринос у том правцу. Најбољи доказ за то је велика заинтересованост грчких инвеститора на скуповима прошлог марта у Атини и маја у Београду. Упркос томе, верујем да још није искоришћен сав потенцијал за развој наших економских односа. Побољшање инфраструктуре у привредној сарадњи и на сектору транспорта и, конкретније, реализација Коридора 10, који Београд друмски повезује са Солуном и Атином, треба да представља наш непосредни приоритет. Верујем да то има посебну тежину, а то је нешто на чему сам радио и лично, као министар иностраних послова.

У многим Папуљасовим годинама проведеним у дипломатији, у министарству или парламенту, данашњи шести председник Републике, увек је посебан интерес поклањао Балкану: „После узастопних тешких сукоба и криза, на дугом и тешко проходном путу, верујем да се наш регион налази ближе постизању политичке и друштвене стабилности и привредног раста. Годишњица масакра у Сребреници, 11. јула, где су се нашли један поред другог лидери бивших смртних непријатеља и прокламовали вољу да се овакви догађаји више не понове, доказала је да је могуће зарастање рана из прошлости. Међутим, потребан је упоран рад. Ритам реформи није увек и свуда задовољавајући.”

Каролос Папуљас зато скреће посебну пажњу:

• У свим земљама Балкана на власти се налазе демократски режими. Али, изборна процедура није увек компатибилна са прототипом Европске уније, како у погледу одржавања, тако и што се тиче резултата. Извештаји Организације за европску безбедност и сарадњу су доста јасни у том погледу.

• Одржавање мирних и поштених избора, на којима ће слободно и без предрасуда учествовати припадници мањина, остаје и даље један од основних параметара демократске зрелости и европског понашања. Право на различитост представља темељну моралну основу савремених демократских друштава и држава.

Председник потом оптимистички закључује: „Доказано је да Европска унија на Балкану делује каталитички у правцу одрживог решавања криза и проблема. После самита ЕУ о западном Балкану, у Солуну јуна 2003, постало је јасно да подстицај који потиче из перспективе уласка у Унију, представља најзначајнији и најуспешнији механизам политике ’умерене силе’. То је политика која може да заштити наш регион, не само од недаћа и остатака прошлости, већ и од бича тероризма, који је у последње време попримио међународне размере. Балкан ће, укључен у европску породицу, бити регион у коме ће националистичке, ксенофобичне и дестабилизаторске снаге свих врста имати знатно малобројније ослонце него у декади деведесетих. На том циљу ради Грчка, као чланица ЕУ, а и својству несталног члана Савета безбедности УН и у Процесу сарадње југоисточне Европе, где током нашег садашњег председавања желимо да израз ’регионална сарадња’ стекне своју реалну димензију. Реализација визије коју имамо претпоставља решавање кризног проблема Космета; Грчка је, будући да је свесна ове потребе, развила вишедимензионалну активност утемељену на очувању међународне законитости, каква се одржава у оквиру УН, а за прихватање европских критеријума и вредности и чување стабилности у региону.”

Атина у таквим настојањима, посебно на Балкану, упошљава и нову форму дипломатије – економску, насупрот традиционалној. Председник Папуљас промену овако представља: „У данашњем амбијенту глобализације, привреда добија све већи значај и тежину. Свесна значаја која има развој привредних односа за политичку стабилност и афирмацију целог региона, Атина – као што је познато – примењује један гигантски, за данашње стање наше привреде, пројекат развојне помоћи у износу од 550 милиона евра, познат као ЕСОАВ програм. Верујемо да ће његова примена свакако допринети зближавању народа Балкана са ЕУ. Спремни смо, у том циљу, да убрзамо активности и да решимо пропусте и кашњења. Ову жељу грчка влада имала је прилику да изрази у Београду почетком маја, преко свог заменика министра спољних послова.”

Одлучност Грчке у том погледу темељи се на сопственом искуству у Европској унији, која својом политиком – према речима председника републике – „доприноси јачању демократских институција, одбрани људских права, добром функционисању тржишта, бољем квалитету живота и снажнијем присуству држава чланица на међународној сцени, а грађани су данас свесни свих ових преимућстава”. Каролос Папуљас сматра да „развојни пут Европске уније никад није био без препрека, али је она на крају увек успевала да направи корак напред”, па недавне „поруке негативних референдума у Француској и Холандији, као израз слободне демократске воље, не доводе у питање европску грађевину, док је у Атини уставни споразум ратификован још у априлу”.

Правник из Јанине, уз докторат из међународног приватног права Универзитета у Келну, у младости одбојкаш (кога је пре скоро пола деценије тренирао Београђанин Сава Гроздановић), својевремено и првак Грчке у скоку мотком, у дугом политичком веку један од оснивача Пасока са Андреасом Папандреуом, најновији петогодишњи изазов ове године је започео уверен да „председништво републике представља институционални кров демократске државе, под којим се окупљају сви грађани”.

Боривој Ердељан