Инвеститори који намеравају да свој капитал уложе у Србију, убудуће ће скинути с врата бар једну бригу. И то велику – бирократију. Држава је, наиме, решила да на себе преузме терет пробијања кроз административне лавиринте и прикупљања неопходне документације за почетак реализације пројеката. Посебно за оне најкрупније улагаче – по висини инвестиција и броју људи које ће запошљавати.

Вишегодишња сугестија Савета страних инвеститора о „јединственом шалтеру”, „једној страници” или, како се већ овде одомаћено зове, „one – stop – shop”, као доброј пракси у земљама транзиционим шампионима у привлачењу инвестиција, нашла је своје место, међу новинама на страницама текста стратегије подстицања страних улагања у привреду Србије.

Надлежно Министарство за економске односе са иностранством увелико ради на нацрту овог кровног документа за све даље активности на побољшању инвестиционе климе и привлачењу страних улагања, да би га крајем месеца доставило влади. Тако би, након консултација и јавне расправе, Србија ову стратегију могла да добије већ на јесен. А она ће маркирати препреке, упутити на потенцијале, предложити измене институционалног оквира, мере и активности, укључујући и промотивне, за подстицање страних улагања, све до предлога протенцијалних пројеката.

Без ПДВ-а у слободној зони

– Након акционог плана за отклањање административних препрека улагањима, који ће иновиран, у складу са урађеним у протеклих годину дана, бити саставни део стратегије, при креирању овог документа посебну пажњу смо посветили отклањању највеће замерке инвеститора – проблема који произилазе из компликованих процедура и неажурности администрације. Стога смо се, уз остале новине, одлучили за увођење система „one – stop – shop”, објашњава Влатко Секуловић, заменик републичког министра за економске односе са иностранством.

Према Секуловићевом објашњењу, тај јединствени шалтер био би смештен у Министарству или Агенцији за страна улагања: инвеститор би дошао, изложио своју идеју, добио све потребне информације, онда поднео захтев, да би потом за то посебно задужени службеници у његово име прибавили потребне дозволе и осталу документацију или му у томе помогли.

Иако Србија, са становишта погодности за улагаче, има један од најпривлачнијих пореских система у окружењу, према најавама Секуловића, стратегијом је предвиђено и увођење нових форми подстицања које су успешно примениле друге земље. Реч је пре свега о индустријским парковима и развоју слободних царинских зона.

Мали уз велике

Реализацији пилот индустријских паркова који ће, како се сада планира, бити смештени у Беочину, Смедереву и Врању, у близини тамошњих великих индустријских система, претходиће доношење Закона о индустријским парковима који се приводи крају.

– Искуство не само транзиционих, већ и развијених земаља указује да што је у близини јача индустрија то је атрактивнија локација за индустријски парк. У пракси су познати и такозвани стратешки индустријски паркови, који се реализују у директним преговорима државе и великих инвеститора, као у Словачкој, која је у сарадњи са крупним улагачима у њену аутомобилску индустрију, попут „Пежоа” или „Кие”, успешно реализовала овакве пројекте, објашњава Секуловић, додајући да се систем базира на привлачењу инвеститора обезбеђивањем бесплатних, инфраструктурно опремљених локација, разних субвенција и пореских растерећења. Као што се, каже, размишља да се уз постојеће олакшице они који послују у слободним царинским зонама ослободе плаћања пореза на додату вредност.

Међутим, успешна реализација индустријских паркова подразумева и сарадњу локалне самоуправе која се, част изузецима, у доста примера показала недовољно предузимљивом и неспремном да се у старту одрекне неких својих прихода зарад улагања у будућност.

– Циљ нам је да реализацијом ове идеје истовремено подстакнемо и иницијативу општина, предузетнички дух њихових руководстава и свест о одговорности за локални привредни развој. Да схвате да им главни буџетски адут није једнократна наплата накнада за грађевинско земљиште, него приход који ће убирати од пореских обвезника – предузећа, која буду успешно пословала на њиховој територији и грађана, који у њима буду запослени, указује Влатко Секуловић, напомињући да ће се стога прве анализе предложених законских одредби обавити управо кроз дијалог са локалном самоуправом и у сарадњи са Сталном конференцијом општина и градова.

Измене у земљишној политици један су од главних предуслова за већи прилив страних, посебно гринфилд инвестиција. На томе инсистирају у Министарству, а на срећу, по речима Секуловића, за тај корак постоји и општа сагласност. Реч је пре свега о промени статуса грађевинског земљишта кроз измене уставних одредби које би отвориле могућност и приватне својине и изношења земљишта на тржиште. Наравно потребне су и пратеће измене Закона о средствима у својини Републике и Закона о планирању и грађењу, како би се поступак прибављања земљишта и административне процедуре до дозвола за градњу поједноставили и учинили транспарентнијим.

-----------------------------------------------------------------------------

Тендери за шест концесија

У српској инвестиционој понуди, како најављује Секуловић, ове године наћи ће се и шест концесионих аранжмана. Након добијене сагласности парламента, очекује се расписивање тендера, у сарадњи и уз техничку помоћ ММФ-а, за путне правце Хоргош – Пожега и Ниш – Димитровград.

Заинтересовани за концесије у рударству на јесен могу да рачунају на четири тендера, којима би требало да претходе измене матичног закона. У сарадњи са Светском банком, подсећа Секуловић, припрема се документација и расписивање јавног позива за три концесије на локацији Црни врх (за истраживање и експлоатацију руда бакра, злата и других метала) и једне на локацији Јаран Дол (за истраживање и експлоатацију борне руде).