(Према извештајима агенција)
Специјални изасланик генералног секретара УН за оцену стандарда на Космету Кај Ејде изјавио је јуче у Београду да „незадовољство” које је раније изразио постигнутим напретком на Космету ипак не искључује „бољу оцену” у коначном извештају, али да је неопходно да у покрајини дође до „конструктивног напретка”.

Уколико Ејдеов извештај, који би он крајем септембра требало да поднесе Кофију Анану и Савету безбедности УН, буде позитиван, односно ако Ејде процени да је остварен довољан напредак у спровођењу стандарда, УН су најавиле да би разговори о будућем статусу покрајине, која је сада под протекторатом УН, могли почети већ на јесен.

Ејде је у Београд дошао након једнонедељне посете Космету, а реч је о трећој и, по свему судећи, последњој серији разговора пред израду извештаја. Ананов изасланик је, по завршетку боравка на Космету, изразио незадовољство постигнутим напретком у испуњавању стандарда и истакао да је разочаран појединим разговорима у Приштини (косметском премијеру Бајраму Косумију је, рекао је, такође указао на неопходност побољшања ситуације на Космету), али и недавним сусретом са званичницима у Београду. Ејде се јуче састао са председником Србије Борисом Тадићем и са министром спољних послова Вуком Драшковићем.

Након сусрета са министром Драшковићем, Ејде је нагласио да је на Космету неопходан већи напредак не само када је реч о етничким односима, већ и другим областима достизања стандарда које је поставила међународна заједница као услов за почетак разговора о будућем статусу. Норвешки дипломата је указао да је „конструктиван приступ” Београда веома важан за процес решавања будућег статуса, као и активније учешће косметских Срба, и да подразумева већу подршку политичким представницима Срба у покрајини, односно давање „зеленог светла за њихово учешће у косовској скупштини, за шта се неки од њих залажу”. Ејде је изразио жаљење због неучешћа косметских Срба у раду парламента, оценивши да је тиме „пропуштена прилика” да се утиче на процесе у покрајини и да је потребан другачији приступ.

Вук Драшковић је изразио уверење да ће норвешки дипломата објективно проценити степен достигнутости стандарда и да ће генералном секретару УН препоручити решење за које „искрено и људски буде уверен да је најбоље у овом тренутку”.

Шеф дипломатије СЦГ је оценио да Космет „није ни близу тренутка да могу да почну разговори о будућем статусу Косова”, наводећи да је општеприхваћена чињеница, у водећим светским центрима, да је ситуација у покрајини у погледу стандарда „веома лоша”. „Ситуација је драматично тешка, компликована, неконвенционална и она ће сигурно захтевати и неконвенционална решења”, нагласио је Драшковић и додао да је план Београда изражен у формули „више од аутономије мање од независности” најбоље решење за проблеме на Космету. Он је рекао да се будући статус мора дефинисати дијалогом Београда и Приштине, уз поштовање воље и захтева косметских Албанаца и Срба. У осврту на приступ власти у Београду и косметских Срба процесима у покрајини, шеф дипломатије СЦГ је нагласио да је дошао тренутак да се заузме активнији приступ, јер „није довољно само одбијање предлога косметских институција, већ се мора дати и јасно образложење”.

Драшковић је рекао да верује да има времена за „План Ц” о децентрализацији Космета, који ће предложити српски народ у покрајини, и указао да је за српску страну неприхватљиво да Чаглавица не буде у саставу општине Грачаница. Он је пренео да се СЦГ залаже за формирање нове пилот-општине која ће обухватити Косово Поље, Прилужје, Бабин Мост, са изједначеним односом становништва, и изразио наду да ће такве општине бити образоване и у косовском Поморављу.

Председник Србије Борис Тадић разговарао је јуче са специјалним изаслаником генералног секретара УН Кајем Ејдеом о тешкоћама у испуњавању стандарда и о проблему децентрализације која, како је истакао Тадић, остаје кључ за позитивно решавање нагомиланих проблема на Космету. Саговорници су се сложили да је дијалог Београда и Приштине важно средство у решавању ових проблема, и да су потребни уступци како би дошло до пожељног напретка у децентрализацији, која је од суштинске важности за српску заједницу, саопштила је председничка прес-служба.

Тадић је, како је саопштено, посебно инсистирао на свеобухватној заштити српских цркава и манастира у Покрајини, као значајног сегмента укупног смиривања напетости и успостављања међусобног поверења. Он се, такође, заложио за промоцију нових вредности и стандарда међуетничких односа на Космету.