(Према извештајима агенција)
Свет је изборе на Косову и Метохији пропратио уз опште уверење да су они протекли мирно, али у атмосфери етничких тензија, српског бојкота, забрињавајуће безбедносне ситуације и снажно изражене жеље косовских Албана за независношћу.

Неименовани званичници ЕУ изјавили су јуче приштинском листу „Коха диторе” да су веома забринути и разочарани због малог одзива Срба на општим изборима. Они су рекли да су очекивали лош одзив Срба, али не и масован бојкот.

Међу првима се огласила нова министарка иностраних послова Аустрије Урсула Пласник. Она је изразила разочарање због неизласка Срба. „Разумемо жељу за побољшањем стања безбедности и пуну слободу кретања на Косову. Косовски Срби исто тако знају колико се Аустрија залаже за праву децентрализацију Косова. Такве мере, међутим, имају изгледа за успех само ако ни једна етничка заједница не изабере пут у самоизолацију”.

Заједничка оцена западноевропских медија је да су избори протекли у знаку „етничких тензија, српског бојкота, забрињавајуће безбедносне ситуације и снажно изражене жеље косовских Албана за независношћу”.

Албански министар одбране Пандељи Мајко иде и корак даље. Он је у интервјуу швајцарском листу „Ноје Цирхер цајтунг”, који је јуче пренео приштински лист „Коха диторе”, оценио да је Косово практично независна држава, као и да је захтев за независношћу „компромис између српских и албанских интереса”.„Морамо да признамо да је Косово де факто независна држава зато што на Косову Србија више нема никакву контролу. Косово има свој законодавни и изборни систем, царину и валуту, који су различити од оних у Србији”, рекао је албански министар. Он је додао да „поједине западне земље треба да почну да верују да независност Косова није максималистички захтев”.

Агенција Ројтерс пише да су избори показали апатију тамошњих Албанаца и пркос српске мањине у покрајини над којом су УН преузеле управу пре пет година. Иако већина Албанаца верује да је независност одговор за њихове проблеме, одзив од само 53 одсто изашлих бирача показује колико су их изморили политичари, које обични људи виде само као неког ко служи сопственим интересима, оцењује Ројтерс и примећује да је, задавши ударац мултиетничком идеалу УН, 99 одсто од 150.000 српских гласача бојкотовало изборе - што је део стратегије српских лидера решених да не уступе Космет.

Америчка агенција Асошијетед прес истиче дубоке поделе на Космету, констатујући да је већи део угрожене мањинске српске етничке заједнице у покрајини бојкотовао изборе, док је албанска етничка већина журно изашла на њих надајући се да ће бити ближе независности.

И АП оцењује да је бојкот Срба ударац напорима међународних званичника да створе мултиетничку хармонију, која је, по њима, предуслов за било какве разговоре о будућем статусу покрајине

Према оцени „Вашингтон поста”, неизлазак на изборе Срба, огорчених албанским нападима у марту, задао је ударац међународним напорима да се постигне сарадња међу етничким заједницама у покрајини пред разговоре о коначном статусу покрајине. Представник ОЕБС-а у Приштини Паскал Фијески рекао је да је ОЕБС разочаран неизласком Срба на изборе, пренео је „Вашингтон пост”.

Срби на Косову и Метохији послушали су тврдње „тврде националистичке” струје у Београду да би њихов излазак на бирачка места представљао подршку албанским захтевима за независност покрајине, објавио је јуче „Вашингтон тајмс”.

У сваком случају УНМИК жели, како пише лист, да што пре оконча скуп протекторат над покрајином, иако се већина од 200.000 расељених Срба још није вратила на Космет.

Срби више не верују обећањима ни светске заједнице, ни косметским привременим органима власти да ће им бити осигурана основна људска права у право на живот, безбедност, слободно кретање, оценила је руска новинска агенција Итар-тасс.

Агенција указује на оцену вођа косметских Срба да су избори били „својеврсни референдум на којем је српски народ на Космету јасно изразио мишљење да мисија УН током пет година присуства није положила испит”.

„Ако УН не желе да се одрекну свог циља мултиетничког Косова, требало би онда да и хитно разјасне питање статуса и Албанцима ставе у изглед независност", пише у недељном издању „Велт" оцењујући да би тада Светска организација имала боље средство притиска за демократске стандарде. Лист оцењује да све док косметски Албанци страхују да ће поново доћи под српски утацај, неће бити њиховог приближавања са српском мањином.

Танјугов дописник из Брисела истиче да у појединим приступима косметским збивањима понегде провејава и мишљење да је сазрело време да ЕУ игра много важнију и снажнију улогу у покрајини , па чак и да је дошло време да Унија преузме од УН комплетну бригу за територију.