(Од нашег сталног дописника)
ЊУЈОРК, 24. октобра – Решавање питања Косова и Метохије ушло је данас у нову фазу, препоруком Савета безбедности УН да почну разговори о будућем статусу те покрајине Србије под међународном управом.
Оваквим ставом, како се може сазнати у дипломатским изворима, не прејудицира се ни какав би требало да изгледа наговештени нови статус, ни када треба да се оствари. Претпоставља се, уједно, да ће током трагања за садржином те промене, следеће године захтевати ванредне напоре, вештину и стрпљење свих преговарача – како међународног тима на челу са специјалним изаслаником генералног секретара УН, тако и делегација Београда и Приштине.
До председничког саопштења Савета безбедности дошло је баш на 60. рођендан УН а поводом препоруке првог човека УН Кофија Анана који је на основу извештаја свог специјалног изасланика Каја Ејдеа препоручио почетак разговора о будућем статусу. Тим новим актом се отвара вероватно најзначајнија етапа после Резолуције 1244 којом је регулисан статус Космета 1999. после војне интервенције НАТО.
Резолуција остаје на снази – са свим својим захтевима међу којима и за заштиту Срба и демократизацију локалних институција, али се осетно мења тактика. Уместо принципа „стандарди пре статуса” почиње примена начела – „стандарди и статус” по којој ће се о статусу разговарати, иако стандарди нису испуњени.
Безрезервно смо опредељени за компромис и спремни да Косову и Метохији као саставном делу СЦГ обезбедимо суштинску аутономију – предочио је председник владе Србије Војислав Коштуница Савету безбедности, у говору пре којег су се петнаесточланом саставу обратили Кај Ејде и шеф Унмика Сорен Јесен-Петерсен. У излагању београдског премијера није било тонова конфронтације: обиловало је жељом да се сарађује с тим органом „од којег не постоји поузданији гарант темеља не само УН већ и читавог светског поретка” уз очекивање да ће Савет поштовати принципе на којима почива његов рад а међу којима су и поштовање територијалне целовитости и непромењивости граница држава мимо њихове воље.
Повезујући локални и глобални значај косметског питања, Коштуница је нагласио: „Убеђен сам да нам је свима заједничко уверење да је незамисливо да се распарчава једна осведочено демократска земља и да се, противно њеној вољи, мењају њене међународне границе. То би, без сумње, био незапамћен случај у међународном праву и пракси светске организације, али и опасан преседан санесагледиво дугорочним последицама по међународни поредак у целини.”
Позивајући се на Ејдеове наводе, премијер Србије је назначио да је Савет пред „веома одговорним задатком” јер треба да донесе одлуку о преласку на нову фазу решавања питања Косова и Метохије, а да претходна фаза ни изблиза није испунила јасно пројектоване задатке”.
У свом излагању Ејде је, иначе, апострофирао делове свог извештаја о стандардима, нагласивши да треба улагати додатне напоре у њихово поправљање. „Успех у преговорима и примена будућег статуса зависиће од даље примене стандарда. Ако њихово остваривање не буде довољно, то би запретило да будући статус претвори у неуспели статус”, нагласио је Ејде.
Сорен Јесен-Петерсен је пак посебно подвукао да је „за последњих 12 месеци било и запаженог напретка” у које је уврстио „примену стандарда, побољшање безбедности”... Он је оценио да предстојећи преговори суочавају лидере с тешким избором али да „представљају и огромну шансу за Косово”.
Савету је приложено писмо косметског премијера Бајрама Косумија. У том акту се, уз остало, понавља став да „коначни статус мора да буде независна држава, с границама Косова какве су данас, без икаквих подела или кантонизација”. Рекао је и да „верујемо да Косово треба да буде мултиетничко демократско, с владавином права, да живи у миру са суседима и сарађује с њима”
Пошто је изнео низ података о тешком положају Срба и других мањина на Космету, Коштуница је прецизирао четири става за решавање тог питања. По њему, то су: 1. неповредивост суверенитета и територијалног интегритета, 2. незамисливо је да се једној демократској земљи каква је СЦГ намећу решења а најмање она која би угрозила њене међународне границе, 3. радиће се на остваривању суштинске аутономије за Косово и Метохију, 4. мирно и споразумно решење будућег статуса Косова и Метохије унутар СЦГ представљаће одлучујући корак ка европским интеграцијама целог региона.
Кад се све речено има у виду, може се закључити да почиње нова важна фаза у уређивању једног још нерешеног балканског питања. За тај процес се већ усавршавају специјализовани домаћи и међународни тимови.
-----------------------------------------------------------
Специјални изасланик биће Ахтисари
На данашњој конференцији за новинаре, генерални секретар УН Кофи Анан, после седнице Савета безбедности, потврдио је да ће већ ове недеље именовати специјалног изасланика УН за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије. То ће бити, како је потврдио Кофи Анан, бивши фински председник Марти Ахтисари.
-----------------------------------------------------------
Председничко саопштење
Не пренебрегавајући изазове с којима се још суочавају Косово и шири регион, време је да се покрене нова фаза политичког процеса који ће одредити будући статус Косова, истиче се у председничком саопштењу издатом после данашње седнице Савета безбедности УН посвећене Косову и Метохији. У истом документу се понавља да је циљ „мултиетничко и демократско Косово које треба да ојача регионалну стабилност”.
Већи део саопштења, којим су подржани налази Каја Ејдеа и препоруке Кофија Анана, садржи оцене да власти на Косову морају да повећају напоре за остваривање стандарда на свим нивоима. Посебно пажњу, при том, треба да посвете, како се указује, „заштити мањина, развоју процеса децентрализације, стварању неопходних услова за одржив повратак, очувању културног и верског наслеђа Косова и подстицању измирења”.
Савет такође тражи да „власти у Београду учине све што могу да олакшају тај процес и конструктивно се ангажују”. У саопштењу се, уједно, подржава предлог да у процесу трагања за будућим статусом Косова генерални секретар одреди свог новог специјалног изасланика, и поздравља намера Контакт групе (Француска, Немачка, Италија, Русија и САД) да остане ангажована у поменутом политичком процесу.
Момчило Пантелић
-----------------------------------------------------------
Косуми: И Коштуница добродошао у Приштину
ТИРАНА – Косметски премијер Бајрам Косуми изјавио је јуче да ће се почетком новембра у Приштини састати председници влада Косова, Албаније, Македоније и Црне Горе и додао да је и српски премијер добродошао.
После сусрета са албанским премијером Саљијем Беришом у Тирани, Косуми је рекао да је дужност владе Косова да реализује вољу грађана који желе независну и суверену државу, преноси Асошијетед прес.
Он је, такође, позвао власти у Тирани да пруже подршку косовским институцијама и на бољу сарадњу током преговора о будућем статусу Косова.
Косуми је изразио уверење да ће Косово наредне године постати независна држава, и додао да ће власти понудити све гаранције мањинама у покрајини.„Чврсто верујем да ће у јуну 2006. бити окончани разговори о статусу и да ће Косово бити независна и суверена држава, као и све друге државе у региону”, рекао је Косуми.
Саљи Бериша је позвао косовске институције да успоставе сталан дијалог са Београдом. (Бета – АП)
-----------------------------------------------------------
ЕУ не подржава Дрновшеков став о Космету
БРИСЕЛ - Европска унија не подржава став словеначког председника Јанеза Дрновшека по којем би Косово и Метохија добило неку форму условне независности, изјавила је синоћ у Бриселу Кристина Гаљак, портпарол Високог представника Еу за спољну политику и безбедност, Хавијера Солане.
„Европска унија и државе чланице Уније се не слажу са овим ставом” рекла је Гаљакова за Танјуг.
„Дрновшек никако није изнео став Европске уније већ свој став као председник једне земље” додала је Соланин портпарол. |
