Александар Николајевич Алексејев, амбасадор Руске Федерације у Београду, на ову дужност ступио је крајем прошле године. Важи за једног од водећих руских дипломата експерата када је реч о региону Балкана – већ више од деценије укључен је у решавање конфликата на овом подручју, од Босне до Космета. Између осталог, Алексејев је био и руски представник у Контакт групи…

Иначе, треба истаћи да је међународна позиција Русије у последње време умногоме ојачана, о чему сведочи и податак да је само у протеклој години увећала сопствене девизне резерве за читавих 64 милијарде долара (сада досежу 146 милијарди)! Разговор са господином Алексејевим почињемо управо од најтежег, косовскометохијског питања. Наш саговорник истиче да „позиција Русије није претрпела значајније промене по овом питању”:

– Сматрамо да решења за КиМ нема без учешћа Београда као пуноправног учесника. Желим да нагласим да о томе постоји консензус у међународној заједници. Решење не може бити наметнуто без сагласности Београда.

Колико се одмакло у постизању тог решења?

– Сада се приближавамо почетку оцене стандарда на КиМ, и важно је тачно утврдити у којој мери је то постигнуто. Тек након тога можемо приступити другој фази – отпочињању преговора о коначном статусу. Али, чак и тада ће бити сувише рано говорити о томе какав ће тај статус бити. Верујем да ће оцена стандарда бити свестрана, објективна и непристрасна. Русија сматра да у процесу примене стандарда тек предстоји велики посао како би се они спровели. И нико, суштински, то и не оспорава! Права неалбанаца морају бити максимално заштићена. Ту убрајамо владавину закона, децентрализацију, слободу кретања…

Ако, којим случајем, оцена примене стандарда буде позитивна, да ли нас то приближава независности Космета?

– То нас приближава само почетку преговора о статусу, где постоји могућност примене веома широког спектра решења. У последњих неколико месеци сведоци смо појачаних напора Београда на изналажењу решења. Предлог српске стране – „више од аутономије, мање од независности” – свакако је корак напред. Русија је спремна да помогне. У том смислу, отворили смо, пре десетак дана, одељење наше амбасаде у Приштини. За сада је тамо само један службеник, али ће их ускоро бити неколико.

И поред отворене подршке коју СЦГ ужива у Бриселу, утисак је да та подршка није неподељена. Какав је став званичне Русије о државној заједници?

– Веома желимо да државна заједница СЦГ има будућност, сматрамо је за приоритетног партнера на Балкану. Желимо да она јача, и то не кријемо. То значи да су односи са СЦГ за нас од посебног значаја и да имате нашу пуну подршку. Али то не значи да намеравамо да намећемо СЦГ наша решења. Русија се са великим неповерењем односи према плановима за даље уситњавање Балкана. Председник Русије Владимир Путин је својевремено предлагао одржавање међународне конференције за Балкан, са учешћем свих земаља региона, на којој би се потписао правно обавезујући документ о непроменљивости граница. Од те идеје не одустајемо ни сада, мада морам да признам да је нису сви наши партнери подржали.

Познато је да је РФ један од највећих спољнотрговинских партнера СЦГ. Међутим, наша земља има велики дефицит у робној размени са Русијом. Има ли ту каквих позитивних помака?

– На срећу, има. За прва четири месеца ове године Русија је избила на прво место по економској сарадњи у СЦГ, са 17,8 одсто укупног промета ваше земље! Добро је што ваш извоз у Русију расте брже него наш у СЦГ, али и у поређењу са укупним растом спољнотрговинског промета државне заједнице. За протеклих годину дана, ваш извоз у Русију нарастао је за читавих 55 одсто!

Има ли простора за даљи напредак економске сарадње?

– Не само да има, већ је он неопходан. Али потребно је пуно труда да би се то остварило. Ми у Русији радимо на два важна уговора са СЦГ: о ратификацији споразума о слободној трговини и на потписивању споразума о гашењу клириншког дуга, што ће бити велики подстицај за даљу сарадњу. Мислим да је коначно дошло време за велике руске инвестиције у СЦГ! То се већ делимично реализује – наш „Русал” је победио на тендеру за Комбинат алуминијума Подгорица. Остварују се и веома озбиљна улагања у туризам на Јадрану. „Лукоил” такође предузима велика улагања капитала у енергетски сектор, а ова компанија има и замашне планове у вези са стратешким партнерством са НИС-ом, односно његовом приватизацијом! Има још веома крупних, дугорочних инвестиционих пројеката, у области машиноградње, туризма и читавог низа других области, али је рано излазити са тиме у јавност.

У Русији ради доста наших држављана. Како они живе, имате ли контакта са њима?

– Само у Москви има између 30.000 и 50.000 Срба и Црногораца! Поред тога, ваши привредници ангажовани су у Новосибирску, Тјумену, Иркутску и широм Русије. Одржао сам састанак са њима и уочи свог ступања на дужност, али и пре неколико дана, када је једна њихова делегација посетила нашу амбасаду овде. И, када их питам како се осећају у Русији, они одговарају – као код куће! Могу да потврдим да се и Руси у Србији осећају исто тако.

-----------------------------------------------------------

Ко се скрива у Русији

У Србији се доста спекулише да се појединци оптужени пред домаћим и међународним судовима скривају негде у Русији. У том контексту се помињу Мирјана Марковић, генерал Властимир Ђорђевић, па чак и Ратко Младић…

– Желим да будем потпуно јасан. У Русији постоји законски механизам по коме се оваква питања решавају. Чим се појаве информације да се одређена лица за којима је расписана потерница налазе на нашој територији, оне се одмах проверавају од стране надлежних државних органа. Тим пре што између Русије и СЦГ постоји међудржавни споразум у овој области. Наглашавам да се ови наводи константно проверавају. Да смо ишта пронашли, одмах бисмо пружили информацију онима који нам упућују те захтеве.

-----------------------------------------------------------

Захвалност „Политици”

– Веома ценимо пажњу коју нам је ваш лист указао приликом прославе 60-годишњице победе над фашизмом, када је штампан посебан додатак посвећен том изузетном јубилеју. То је наша заједничка победа и празник.