MAKROEKONOMSKI POKAZATELjI I PRIVREDNA KRETANjA U REPUBLICI SRBIJI U 2009. GODINI

Uvodne napomene. Globalna ekonomija prolazi kroz svoju najdublju krizu u poslednjih 60 godina. Pad domaće i svetske tražnje, usporavanje kreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na smanjenje industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, zaposlenosti, prometa na malo. Sprovođenjem Vladinog paketa mera ekonomske i monetarne politike Srbija je uspela da spreči dublje poremećaje u finansijskom i realnom sektoru, tako da je održana makroekonomska stabilnost i ublažena recesiona tendencija. Vlada Republike Srbije usvojila je 14. januara 2010. godine Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize za 2010. godinu. Osnovni cilj Programa je očuvanje radnih mesta uz mogućnost otvaranja novih i ostvarivanje blagog privrednog rasta. EBRD je u januaru revidirala na više svoju prognozu rasta za 2010. za tranzicione zemlje, predviđajući nešto brži ekonomski oporavak nego što je predviđeno u oktobru 2009, ali sa varijacijom po regionima. Oporavak i umereno jačanje očekuje se u 2011. EBRD očekuje prosečan rast tranzicionih zemalja od 3,3% u 2010, u poređenju sa 2,5% predviđenih u oktobru. Za 2011. EBRD predviđa prosečan rast regiona tranzicionih zemalja od 3,8%. Procena ovogodišnjeg privrednog rasta u Srbiji od 2,4%, je najveći rast u odnosu na bivše jugoslovenske Republike. Međunarodni monetarni fond u svom najnovijem izveštaju o Srbiji navodi da će oporavak srpske privrede od krize biti postepen. Procenjuje da će domaća tražnja u 2010. godini stagnirati, a rast izvoza ubrzati 2011. godine, s obzirom na usporenu tražnju prognoziranu za glavne trgovinske partnere Srbije u ovoj godini. Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije, na nivou od pre krize, nastaviće se u 2012. godini.

Ekonomski razvoj. Nakon uticaja krize na privrednu aktivnost Srbije početkom 2009, u drugoj polovini godine započet je blagi oporavak. Makroekonomska kretanja u četvrtom kvartalu 2009. karakterišu pozitivni trendovi. Za Q4 2009. Republički zavod za razvoj procenjuje minimalan pad BDP od -0,1%, dok se za 2009. procenjuje smanjenje BDP od -2,7%.

Spoljnotrgovinska aktivnost je pod uticajem usporavanja tražnje na tržištima najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije i u 2009. iznosi 17,2 mlrd. EUR što je za 25,3% manje u odnosu na 2008. Izvoz robe je manji za 19,7%, a uvoz robe za 28%. Deficit robne razmene iznosi 5,2 mlrd. EUR i manji je za 35,6% u odnosu na 2008. Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom. Najveći deficit iskazan je u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata nafte i gasa. EU je najznačajnija spoljnotrgovinska destinacija Srbije i na ovu ekonomsku integraciju odnosi se 54,5% robnog prometa u 2009. Izvoz u EU opada za 20,7% i iznosi 3,2 mlrd. EUR, uvoz je niži za 25,6% i iznosi 6,1 mlrd. EUR. Deficit od 2,9 mlrd. EUR, dostiže 69,7% negativnog salda iz 2008. godine.

Fizički obim industrijske proizvodnje u 2009. godine, u odnosu na 2008. manji je za 12,1%. Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imali su: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja nameštaja. Visok pad industrijske aktivnosti u prvih šest meseci 2009. godine (pad od -17,4%, a prerađivačka industrija -22,1%) posledica je pre svega pada tražnje, kako domaće tako i izvozne. Industrijska proizvodnja u drugoj polovini 2009. godine zabeležila je povoljnije rezultate – ublažen je pad koji u drugom polugođu iznosi -7,0%, a u prerađivačkoj industriji -9,8%. To je rezultat preduzetih mera Vlade RS za ublažavanje posledica svetske ekonomske i finansijske krize tokom 2009. godine i blagog početka oporavka svetske ekonomije.

Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), BCI indikator poslovne klime prerađivačke industrije nastavio je blagi rast u decembru 2009. ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Rastući trend BCI opredeljen je boljim ocenama proizvodnje, zalihama gotovih proizvoda i većim proizvodnim očekivanjima, a pad vrednosti u odnosu na novembar 2009. godine zabeležen je kod izvoznih porudžbina, a u manjoj meri i kod ukupnih porudžbina.

U 2009. godini produktivnost rada u industriji ostvarila je pad od 2,2%. Najveći doprinos padu produktivnosti ukupne industrije dale su oblasti: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (-11,9%) i proizvodnja osnovnih metala (-13,1%). Pojedine oblasti ostvarile su rast produktivnosti: proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa, proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode.

U 2009. godini registrovan je visok međugodišnji pad realnog maloprodajnog prometa robe u trgovini na malo od 12,3% i nominalnog od 5,4%. Pozitivno je da je posle četvoromesečnog opadanja povećan promet robe na malo u decembru 2009. godine u odnosu na novembar realno i nominalno za 14,7%, dok realno povećanje u desezoniranoj seriji iznosi 2,5%.

Tržište rada. Ukupan broj zaposlenih u 2009. godini bio je 1.889.085 i u odnosu na 2008. godinu smanjen je za 5,5%. Najviše je smanjen broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji za 30.926 lica (-8,4%). Broj nezaposlenih-aktivnih lica u decembru je 730.372 lica (odnosno 89,9% ukupnog broja lica koja traže zaposlenje) što je 0,4% više nego u decembru 2008.
U 2009. prisutna je pozitivna tendencija usporavanja rasta započeta 2007. godine. Prosečna neto zarada u 2009. godini iznosila je 31.733 dinara i u odnosu na 2008. nominalno je veća za 8,8%, a realno je na istom nivou (rast za 0,2%). U decembru je i pored kontrolisanog kretanja zarada došlo do rasta zarada, jer su poslodavci u poslednjem mesecu isplaćivali, stimulacije, bonuse i dr. i u odnosu na novembar realno je veća za 16,6%. Prosečna penzija u periodu januar-novembar 2009. iznosila je 19.786 dinara i realno je povećana za 5,1% u odnosu na isti period 2008. i iznosi 63% prosečne neto zarade.

Cene. Ukupna inflacija, merena indeksom potrošačkih cena, u decembru 2009. u odnosu na decembar 2008, iznosila je 6,6% što je u projektovanim okvirima (definisani koridor 8%±2%) i najvećim delom je rezultat rasta regulisanih cena (15,5%). Prosečan godišnji rast potrošačkih cena iznosio je 8,4%. U decembru 2009. zabeležen je pad potrošačkih cena od 0,2%.

Monetarna kretanja. NBS je u 2009. godini vodila relaksirajuću monetarnu politiku. Prostor za ublažavanje monetarne politike postojao je zbog niske agregatne tražnje i smanjenih inflatornih očekivanja. Tokom 2009. NBS je snizila referentnu kamatnu stopu sa 17,75% početkom godine na 9,5% krajem decembra 2009. Plasmani banaka krajem decembra 2009. godine (1.306,2 mlrd. dinara) zabeležili su rast od 16,1% u odnosu na kraj decembra 2008. U 2009. plasmani privredi su ostvarili veći rast (19,8%) od rasta plasmana stanovništvu (9,5%). Ukupna štednja stanovništva krajem decembra 2009. iznosila je 577,1 mlrd. dinara (devizna 565,3 mlrd. dinara, a dinarska 11,8 mlrd. dinara) i u odnosu na kraj decembra 2008. godine povećana je za 36,3% (devizna za 36,7%, a dinarska za 20,1%).

Bilans plaćanja. Deficit tekućeg računa u novembru 2009. iznosi 28,7% vrednosti iz 2008. godine, odnosno, 1,6 mlrd EUR, a bez jednostranih transfera 1,7 mlrd. EUR. SDI u neto izrazu iznosile su 1,1 mlrd. EUR i u odnosu na period januar-novembar 2008. godine manje su za 37,8% Spoljni dug u novembru 2009. godine iznosio je 22,0 mlrd. EUR i u odnosu na decembar 2008. beleži rast od 1,0%. Dugoročne obaveze su veće za 462,0 mil. EUR (2,4%) i iznose 19,8 mlrd. EUR. U decembru 2009. ukupne devizne rezerve iznosile su 12,1 mlrd. EUR i dostigle su najviši godišnji nivo u proteklom tranzicionom periodu. U odnosu na decembar 2008. veće su za 2,8 mlrd. EUR (30,8%). Na početku Q4 devizno tržište bilo je stabilno. Krajem perioda došlo je do destabilizacije deviznog tržišta i kurs dinara u odnosu na EUR i USD, u decembru oscilirao je u rasponu od 95,03-96,57 RSD/EUR i 63,09/65,72 RSD/USD. Nominalni i realni efektivni kurs depresirali su u decembru 2009. za 7,2% i 2,3%.

Javne finansije. U 2009. godini ostvarena su ukupna primanja budžeta Republike Srbije od 651,2 mlrd. dinara, dok su ukupna izdavanja bila veća i iznosila su 746,4 mlrd. dinara, što je dovelo do budžetskog deficita od 95,2 mlrd. dinara. U odnosu na 2008. realno su manja primanja budžeta za -7,3% i izdaci budžeta za -1,9%

Privatizacija. U 2009. godini tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 74 preduzeća, ostvareno je 75,6 mil. EUR prihoda i obezbeđeno je 43,0 mil. EUR za investicije. U periodu 2002-2009. godine (do 25. januara) tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 1.784 preduzeća, ostvareno 2,2 mlrd. EUR prihoda, obezbeđeno 1,4 mlrd. EUR za investicije i 276,7 mil.EUR za socijalni program. Od ukupnog broja ponuđenih preduzeća (2.652) prodato je 67% (109 tenderskom i 1.675 preduzeća aukcijskom privatizacijom). Nepoštovanje ugovornih obaveza (neplaćanje rate, neizvršavanje socijalnog programa, nepoštovanje kontinuiteta poslovanja i radno-pravnih odnosa) imalo je za posledicu raskid kupoprodajnih ugovora za 478 preduzeća (23 tendera, 455 aukcija).

U 2009. godini Akcijski fond je prodao manjinske pakete akcija 228 kompanije za 7,7 mil. EUR. Prodajom akcija 1.589 kompanija iz portfelja Akcijskog fonda u periodu 2002-2009. godine ostvareno je 708,7 mil. EUR privatizacionih prihoda.

Mart, 2010