l

11000 Beograd, Kneza Miloša 24-26, Tel. +381 11/ 36 18 022, Fax: 306 81 56

Davanje ovlašćenja, overa potpisa i fotokopije

U diplomatsko-konzularnim predstavništvima R. Srbije, pored ostalog, vrši se sastavljanje ovlašćenja, overa potpisa, fotokopije, prevoda i sl. Obim i forma punomoćja definisani su Zakonom o opštem upravnom postupku. Overa potpisa izvršiće se na svakoj izjavi kojom se ne izaziva rasna ili verska netrpeljivost, ne vredja država, državni organi i njeni predstavnici. Izuzetak u poslovima overe potpisa u DKP predstavljaju ugovori o kupoprodaji nepokretnosti jer se oni overavaju isključivo kod suda. Jedna od načješće sastavljanih i overavanih izjava u DKP je naslednička izjava.

Legalizacija Javnih Isprava Za Upotrebu U Inostranstvu

Javne isprave izdate u Srbiji legalizovaće se samo, ako zakon države u kojoj će biti upotrebljene zahteva legalizaciju.

Strane javne isprave legalizovaće se za upotrebu u Srbiji ukoliko je to zakonom propisano.

Legalizacija, je zakonom propisana formalna procedura kojom se inostranom organu saopštava činjenica da je određena pismena isprava, javna isprava države iz koje potiče i da je sastavljena, izdata, ili overena, od nadležnog organa te države.
Legalizacija je formalnost, jer se u propisanom postupku ne ispituje, niti potvrđuje, istinitost sadržaja isprave.
Legalizacijom strana javna isprava stiče istu dokaznu snagu javne isprave, kao da su je izdali organi države, u kojoj će se upotrebiti.

1. DIPLOMATSKO-KONZULARNA LEGALIZACIJA

Legalizaciju stranih javnih isprava, za upotrebu u Srbiji, vrše organi države koja ih je izdala i diplomatsko-konzularno predstavništvo Srbije akreditovano u toj državi.

Legalizaciju isprava izdatih u Srbiji, za upotrebu u stranoj državi, vrše nadležni organi Srbije i diplomatsko-konzularno predstavništvo strane države, akreditovano u Srbiji

Diplomatsko-konzularna legalizacija, ili samo, konzularna legalizacija. (Napomena: u običnom govoru često se koristi i naziv: „puna legalizacija“) je formalnost, kojom diplomatsko-konzularni predstavnici države, na čijoj teritoriji treba da se upotrebi strana javna isprava, potvrđuju verodostojnost potpisa, svojstvo u kom je potpisnik isprave postupio i istovetnost otiska pečata ili žiga, kojim je isprava snabdevena.

Nadležni organi, po redosledu overavanja, su: osnovni sudovi, Ministarstvo pravde Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatsko-konzularno predstavništvo države u kojoj će isprava biti upotrebljena.

1. Predsednik osnovnog suda, odnosno sudija koga on odredi, svojim potpisom i otiskom pečata suda, na ispravi koju su izdali, ili overili, organi sa sedištem na području tog suda, potvrđuje potpis ovlašćenog lica, njegovo svojstvo u organu i otisak pečata organa.
2. Ministarstvo pravde potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata Ministarstva pravde, potvrđuje potpis predsednika suda, ili ovlašćenog sudije i otisak pečata suda.
3. Ministarstvo spoljnih poslova, potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata Ministarstva spoljnih poslova, potvrđuje potpis ovlašćenog lica i otisak pečata Ministarstva pravde.
4. Diplomatsko-konzularna legalizacija javne isprave izdate u Srbiji okončana je, kada diplomatsko-konzularno predstavništvo države, u kojoj će isprava biti upotrebljena, potvrdi potpis ovlašćenog lica i otisak pečata Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Tog trenutka javna isprava izdata u Srbiji stiče dokaznu snagu javne isprave i u državi u kojoj će biti upotrebljena, kao da su je izdali organi vlasti te države.

Kada strana javna isprava treba da se upotrebi u Republici Srbiji zakonska procedura sprovodi se prema zakonodavstvu države iz koje potiče, a dokaznu snagu javne isprave u Srbiji stiče, overom u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije.

2. APOSTILLE POTVRDA

Apostille potvrdu izdaju organi države koji su izdali ispravu

Protekom vremena pokazalo se da, iako je samo formalnost, komplikovana procedura legalizacije, ne može da prati razvoj međunarodno-pravnog saobraćaja i potrebe savremenog sveta, što je imalo za rezultat dogovor između određenog broja država da potpišu u Hagu, 05.oktobra 1961. godine, Konvenciju o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.
Potvrda Apostille je jedina formalnost, koja prema odredbama Konvencije, može da se zahteva da bi javne isprave, sačinjene na teritoriji jedne države potpisnice, mogle da se upotrebe na teritoriji svih država potpisnica, sa dokaznom snagom koju imaju i javne isprave tih država.
Potvrda Apostille izdaje se na zahtev svakog imaoca isprave.
Države potpisnice slobodno određuju odgovarajući organ vlasti, nadležan za izdavanje potvrde Apostille.
Konvencijom je određeno na koje javne isprave se primenjuje, a na koje se ne može primeniti.
Primenjuje se na isprave koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige i na službne overe potpisa na privatnim ispravama.
Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.
Potvrda Apostille treba da bude sačinjena u skladu sa propisanim obrascem, stavljena na samu ispravu ili njen dodatak, može da bude sastavljena na službenom jeziku vlasti koja je izdaje, ali naslov: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961“ mora da glasi na francuskom jeziku, da bi je organi država ugovornica prepoznali i prihvatili.
U Srbiji je za izdavanje potvrde Apostille nadležan osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda.
Potvrdu Apostille potpisuje predsednik Opštinskog suda ili sudija koga on ovlasti i snabdevena je pečatom tog suda.
Države potpisnice Konvencije.

3. KADA LEGALIZACIJA NIJE POTREBNA

Legalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni potvrda Apostille:

a) Kada između Srbije i države, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije,

b) Kada isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, ne podležu legalizaciji za upotrebu u nekoj državi, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji,

v) Kada organ države pred kojim će se upotrebiti javna isprava izdata u Srbiji ne zahteva legalizaciju;

g) Kada legalizacija nije moguća zbog prirode, karaktera, ili tipa javne isprave, (putne isprave, lične karte i sl.), kao i kada se javne isprave odnose na komercijalne, spoljnotrgovinske ili carinske poslove, odnosno, prate robu, pri izvozu i uvozu, a izdaju ih, ili overavaju, nadležna privredna komora, ili carinski organi (carinske deklaracije, fakture, uverenja o carinskom nadzoru, poreklu robe, direktnoj pošiljci, krajnjem korisniku i sl.).

4a) Međunarodni ugovori o oslobađanju od legalizacije

Države sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije

4. KADA SE VRŠI LEGALIZACIJA PREVODA

Da bi javna isprava jedne države mogla biti upotrebljena u drugoj državi, u kojoj se koristi jezik, različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da bude prevedena na jezik države u kojoj će biti upotrebljena.
Prevod može biti sačinjen u državi iz koje potiče isprava, ili u državi u kojoj će biti upotrebljena.
Prevod isprave je prateća isprava i važi samo uz izvornu ispravu.
Ukoliko je prevod sačinjen u državi iz koje potiče isprava, treba da bude legalizovan na isti način kao i izvorna isprava.
Na izvornoj ispravi, overava se potpis ovlašćenog lica i otisak pečata, ili žig organa, koji je izdao ispravu, a na prevodu, potpis ovlašćenog prevodioca i otisak pečata, ukoliko ga koristi.
Legalizacijom prevoda saopštava se inostranim organima da je prevodilac jedne države, zakonom te države, zvanično ovlašćen za sačinjavanje prevoda na određeni jezik. (Registrovani sudski tumač, ovlaćena agencija, prevodilački biro i sl.)

Ostavine u inostranstvu

Naslednici mogu u DKP dati nasledničku izjavu, overiti specijalno punomoćje za davanje nasledničke izjave i sačiniti konzularno zaveštanje (testament).
Jedna o osnovnih konzularnih funkcija je zaštita naslednih prava i interesa državljana RS na teritoriji države prijema, a u skladu sa zakonima i propisima te države (čl.5 Bečke konvencije o konzularnim odnosima).
Konzul postupa u skladu sa citiranim članom Bečke konvencije ukoliko je ostavilac državljanin RS, odn. ukoliko su naslednici državljani RS koji ne žive u zemlji u kojoj se zaostavština nalazi.

U slučaju potrebe za dodatnim informacijama u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom naslednih prava u inostranstvu, možete kontaktirati Direkciju za konzularne poslove – Odsek za ostavine u inostranstvu na sledeće brojeve: (011) 306 8327 i 306 8328, svakog radnog dana od 9,00 do 15,00.

Transfer osudjenih lica

Prema krivičnom zakonodavstvu R. Srbije, postoji mogućnost da naši državljani osudjeni na kazne zatvora u inostranstvu iste nastave izdržavati u Srbiji ako je to sa zemljom u kojoj izdržavaju kaznu regulisano međunarodnim ugovorom ili na osnovu uzajamnosti. Kada se radi o licima koje imaju prebivalište na području Republike Srbije, odnosno rođena su na području ove Republike, njihov transfer radi izdržavanja kazne zatvora u Republici Srbiji može se vršiti kako sa zemljama sa kojima postoji zaključen međunarodni ugovor, tako i na osnovu principa uzajamnosti.

Uslovi:
a) Osuđeno lice mora biti državljanin Srbije;
b) Presuda koja mu je izrečena u inostranstvu mora biti pravnosnažna;
c)  Preostali deo kazne koju osuđeno lice treba da izdrži mora biti u trajanju od najmanje šest meseci (po Konvenciji) od dana kad je primljen zahtev za njegov transfer ili u neograničenom trajanju;
d) Osuđeno lice mora podneti zahtev, odnosno dati saglasnost;
e) Krivično delo zbog koga je lice osuđeno u inostranstvu mora se smatrati i krivičnim delom i u našoj zemlji;
f) Dve države moraju se dogovoriti u vezi sa transferom osuđenog lica.