SRBIJA-REGIONALNA SARADNJA

I N F O R M A C I J A

o regionalnim inicijativama

Republika Srbija učestvuje u brojnim regionalnim inicijativama i procesima: Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (PrS JIE), Regionalni savet za saradnju (RSS), Centralnoevropska inicijativa (CEI), Inicijativa za saradnju u JIE (SECI), Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbegla lica (MARRI), Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), Jadransko-jonska inicijativa (JJI), Proces saradnje na Dunavu, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR), Dunavska komisija, Međunarodna komisija za sliv reke Save, kao i u nizu specijalizovanih inicijativa i centara koji su uglavnom inicirani pod okriljem nekadašnjeg Pakta stabilnosti za JIE (PS JIE), čiji rad je preuzeo RSS.
Republika Srbija je, takođe, aktivno učestvovala u pregovorima i potpisala značajne multilateralne sporazume koji imaju regionalni karakter: Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA 2006, Ugovor o energetskoj zajednici, Sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, kao i Memorandum o razvoju osnovne saobraćajne mreže u regionu koji treba da preraste u Sporazum o transportnoj zajednici. U Beogradu je sedište Transportne observatorije (SEETO), kao i sedište regionalnog centra za kontrolu malog i lakog naoružanja (SEESAC).
Značajan doprinos Republika Srbija dala je u procesu definisanja novog koncepta regionalne saradnje i transformacije PS JIE u Regionalni savet za saradnju. Nova faza regionalne saradnje podrazumeva aktivniju ulogu i veću odgovornost samog regiona, a okosnicu čine funkcionalno povezani Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi i Regionalni savet za saradnju.

PROCES SARADNjE U JUGOISTOČNOJ EVROPI – PrS JIE

Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se Jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa. U radu Procesa saradnje u svojstvu punopravnih članova učestvuje jedanaest zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska. Zemlja koja predsedava ovom inicijativom u periodu maj 2008. – maj 2009. godine je Moldavija. Nakon Moldavije predsedavaće Turska.
Aktivnosti PrS JIE odvijaju se na samitima šefova država ili vlada, sastancima MIP, kao i na nivou političkih direktora MIP zemalja učesnica ove inicijative. Takođe, održavaju se i sastanci Trojke kao stalnog koordinacionog tela, koju sačinjavaju trenutni, prethodni i budući predsedavajući. Sastanci na nivou resornih ministarstava održavaju se prema potrebi uz razmatranje pojedinih pitanja koja su od interesa zemalja članica.
Srbija se uključila u punom kapacitetu u aktivnosti PrS JIE na Samitu u Skoplju održanom u oktobru 2000. godine.
Na Samitu Procesa saradnje održanom u Zagrebu 11. maja 2007. godine, doneta je odluka o uspostavljanju funkcionalnih veza između Procesa (PrS JIE) i Regionalnog saveta za saradnju (RSS), pri čemu će Proces nastaviti dosadašnju ulogu foruma za politički dijalog i usmeravanje saradnje zemalja učesnica, a Sekretarijat RSS, sa sedištem u Sarajevu će služiti kao operativna podrška Procesu saradnje.
Osnovni dokument PrS JIE je Povelja o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji u jugoistočnoj Evropi, usvojena 2000. godine u Bukureštu (www.parliament.bg/seecp/files/charter_en.pdf). Povelja je amandirana na Samitu Procesa saradnje u Zagrebu 11. maja 2007. godine kako bi se definisao odnos SEECP i Regionalnog saveta za saradnju.
Procesom saradnje u JIE do juna 2009. godine predsedava Republika Moldavija (www.chairmanship.mfa.md/en), nakon čega će predsedavanje preuzeti Turska.
Koordinaciju aktivnosti R. Srbije u ovoj inicijativi obavlja Direkcija za regionalne inicijative MSP, osoba za kontakt je Marina Jovićević, direktor Direkcije za regionalne inicijative u MSP R. Srbije, kontakt telefon: 011 306 8722, e-mail: marina.jovicevic@mfa.rs.

PAKT ZA STABILNOST JUGOISTOČNE EVROPE (PS JIE)

Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope (PS JIE) nastao je na inicijativu SR Nemačke, u vreme njenog predsedavanja EU, prilikom sastanka ministara inostranih poslova zemalja Evropske unije 10. juna 1999. godine u Kelnu, kad je usvojen politički dokument »Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope«. Nova inicijativa dobila je zvaničnu potvrdu 30. jula 1999. godine na Samitu u Sarajevu, a operativno je zaživela održavanjem prvog sastanka Regionalnog stola u septembru iste godine. Republika Srbija (tada SRJ) uključena je u aktivnosti PS JIE 26.10. 2000. godine na vanrednom sastanku PS JIE u Bukureštu.
Tokom proteklih godina, Pakt za stabilnost posredovao je u sprovođenju više uspešnih projekata sa ciljem uspostavljanja saradnje i povezivanja zemalja regiona JIE. Primenjivao se usaglašen pristup u više značajnih oblasti (borba protiv organizovanog kriminala i korupcije), razmenjivala se iskustva u oblasti migracija, integrisanog upravljanja granicama, politike viznog režima, razvijana je saradnja između lokalnih zajednica duž granice zemalja JIE, koje danas štiti policija, a ne vojska. Četiri zemlje sliva reke Save osnovale su Savsku komisiju u cilju efikasnog rešavanja ekonomskih problema i problema zaštite životne sredine u ovom slivu.
Najveći uspesi postignuti su u ekonomskoj oblasti. To se pre svega odnosi na uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu (Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA 2006 – potpisan 19. decembra 2006. g. u Bukureštu i stupio je na snagu juna 2007. godine, sem za Srbiju i BiH, gde je stupio na snagu u septembru 2007.g. kada je okončan proces ratifikacije). Formirano je i regionalno tržište električne energije kompatibilno sa unutrašnjim tržištem EU. Ugovor o uspostavljanju regionalne Zajednice JIE za energiju (ECSEE), potpisan je 25. oktobra 2005. godine u Atini, a stupio je na snagu 1. jula 2006. godine (Srbija je jedan od potpisnika). Potpisan je i Sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji će na snagu stupiti po okončanju procesa ratifikacije (najverovatnije tokom 2009. godine), kao i Memorandum o razvoju osnovne saobraćajne mreže u regionu koji treba da preraste u Sporazum o transportnoj zajednici u JIE.
Poslednji sastanak Regionalnog stola Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi koji je održan u Sofiji 27. februara 2008. godine, bio je ujedno i prvi sastanak Regionalnog saveta za saradnju koji, kao sukcesor, od tog datuma zamenjuje Pakt za stabilnost u JIE. Na sastanku je usvojena Zajednička deklaracija o osnivanju Regionalnog saveta za saradnju. Prethodno je donet Statut RSS, usaglašena su Pravila procedure, potpisan je Sporazum o sedištu Sekretarijata RSS (Sarajevo) i imenovan Generalni sekretar RSS (Hidajet Biščević). Sekretarijat PS JIE u Briselu, zvanično je prestao sa radom 30.juna 2008. godine.
Internet sajt je: http://www.stabilitypact.org/.

REGIONALNI SAVET ZA SARADNjU (RSS)

Okosnicu novog koncepta regionalne saradnje u JIE čine Proces saradnje za JIE, kao glavni politički forum i Regionalni savet za saradnju koji je funkcionalno povezan sa Procesom. RSS se sastaje u punom formatu jednom godišnje paralelno sa samitom Procesa saradnje u JIE. Operativno telo je Komitet RSS, koji će činiti nacionalni koordinatori svih članica i institucija koje će finansirati Sekretarijat RSS.
Regionalni savet za saradnju čine: jedanaest zemalja učesnica u Procesu saradnje u JIE (Albanija, BiH, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Turska i Crna Gora), UNMIK «u ime Kosova u skladu sa rezolucijom SBUN 1244“, Evropska unija koju predstavlja Trojka – predsedavajući Saveta EU, Komisija i Sekretarijat Saveta, kao i Evropski parlament, i određen broj zemalja i institucija koje će i dalje aktivno podržavati regionalnu saradnju u JIE.
Pored doprinosa jačanju stabilnosti, bezbednosti, međusobnom poštovanju i otvorenom dijalogu u JIE, kao i stvaranju novog imidža regiona, RSS će imati ulogu ključnog sagovornika i operativne veze između članica RSS iz regiona i Evropske Unije (i Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi) u pogledu generisanja i identifikovanja prioritetnih projekata u kontekstu Višekorisničkog IPA programa. Osim koordinicije tehničke i finansijske podrške, RSS će imati ulogu regionalnog foruma za dijalog između različitih zemalja, međunarodnih organizacija i donatorske zajednice.
Prioritetne oblasti regionalne saradnje, koje će se realizovati kroz RSS su:
1. Ekonomski razvoj – regionalna trgovina i domaće i strane investicije, posebno multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA;
2. Infrastruktura – saobraćajna infrastruktura sa fokusom na glavne koridore u JIE, energija (uključujući i gas), vazdušni prostor, zaštita životne sredine, elektronska JIE;
3. Pravosuđe i unutrašnji poslovi – posebno borba protiv organizovanog kriminala i korupcije;
4. Saradnja u sektoru bezbednosti – Konverzija odbrane i reforma sektora bezbednosti;
5. Jačanje ljudskog potencijala – podrška reformama i uključivanju u evropske tokove u oblasti obrazovanja i naučno-tehnoloških istraživanja;
6. Parlamentarna saradnja, kao „krovna“ tema, koja je uključena u sve pomenute prioritete.
Regionalni savet za saradnju će se paralelno sa prioritetnim oblastima fokusirati i na pitanja koja se odnose na rodnu jednakost, socijalnu koheziju i ulogu civilnog društva u procesu evropskih i evro-atlanskih integracija jugoistočne Evrope.
Strateški program aktivnosti Regionalnog saveta za saradnju u periodu 2008-2009. godina dostupan je na linku: http://www.rcc.int/index.php?action=doc_detail&id=39
Dogovor o finansiranju Sekretarijata podrazumeva da od planiranih 3 miliona evra godišnje trećinu pokriju zemlje regiona i UNMIK, drugu trećinu Evropska komisija (regionalna komponenta IPA), a treću pojedinačne zemlje i donatori koje izraze interes za to (minimalna kontribucija je 50.000 evra). Prema usvojenoj skali, godišnji doprinos Srbije iznosi 60.000 evra u periodu 2008-2010. godine.
Sekretarijat Regionalnog saveta za saradnju se nalazi u Sarajevu, a RSS ima i manju Kancelariju za vezu sa EU u Briselu. Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju je Hido Biščević, a zamenik generalnog sekretara i šef ekspertskog tima u Sekretarijatu u Sarajevu je Jelica Minić. Internet sajt je: www.rcc.int.
Nacionalni koordinator Srbije za Regionalni savet za saradnju je Marina Jovićević, direktor Direkcije za regionalne inicijative u MSP R. Srbije, kontakt telefon: 011 306 8722, e-mail: marina.jovicevic@mfa.rs. Zamenik nacionalnog koordinatora je Jasminka Kronja, zamenik direktora u Direkciji za regionalne inicijative MSP, telefon 306 8739, e-mail: jasminka.kronja@mfa.rs.

CENTRALNO-EVROPSKA INICIJATIVA – CEI

Centralnoevropska inicijativa (CEI) nastala je kao rezultat "četvorne saradnje", koju su 1989. godine pokrenule Italija, Austrija, Jugoslavija i Mađarska, sa ciljem da se, kroz intenzivnu političku i ekonomsku saradnju sa razvijenim partnerima iz susedstva, ubrza jugoslovensko i mađarsko približavanje evropskim integracijama. CEI je prerasla u Pentagonalu uključenjem ČSSR 1990. godine, odnosno u Heksagonalu ulaskom Poljske na sastanku premijera zemalja članica u Dubrovniku, jula 1991. godine. Zbog izbijanja i intenziviranja krize na prostoru bivše SFRJ, Jugoslavija od tada nije učestvovala u radu CEI. Srbija (tada Savezna Republika Jugoslavija) obnovila je članstvo u CEI na Samitu ove organizacije 24. novembra 2000. godine u Budimpešti.
Oblici saradnje u okviru ove inicijative su vrlo raznorodni što se tiče vrste, sadržaja i nivoa saradnje. U okviru CEI postoje redovni godišnji samiti (predsednika država/predsednika vlada, uključujući ekonomski forum) i redovni godišnji sastanci ministara inostranih poslova, a sastanci nacionalnih koordinatora i ministara zaduženih za pojedine resore organizuju se po potrebi. Aktivnosti zemalja članica CEI se ogledaju i kroz aktivnosti fokalnih tačaka koje su tematski definisane, a podrška tim aktivnostima se obezbeđuje preko tri fonda. Parlamentarna saradnja se odvija u okviru Parlamentarne skupštine.
CEI danas ima 18 članica: Austrija, Albanija, Belorusija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Mađarska, Makedonija, Republika Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Crna Gora. Specifičnost CEI, je između ostalog, i u tome što, za razliku od drugih inicijativa, raspolaže sopstvenim fondovima za finansiranje manjih projekata (glavni donator je Italija). CEI danas ima podjednak broj članica EU i ne-članica (članice su i zemlje tzv. evropskog susedstva – Belorusija, Ukrajina i Moldavija), što ovu inicijativu čini pogodnom za prenošenje iskustava u procesu evrointegracije.
U procesu restruktuiranja ove inicijative ukinute su dosadašnje radne grupe i zamenjene su tzv. fokalnim tačkama koje su sve zemlje članice imenovale u 13 oblasti saradnje koje su identifikovane kao budući prioriteti CEI (klima i okolina; održivo korišćenje energetskih resursa; preduzetništvo; turizam, razvoj ljudskih resursa – obrazovanje; izvršni odbor univerzitetske mreže CEI; informatičko društvo; mediji; nauka i tehnologija; kulturna saradnja – kultura; kulturna saradnja – mladi; manjine; multimodalni transport; održiva poljoprivreda; međunarodna i prekogranična saradnja).
Predsedavajući CEI u periodu 2009. – 2010. je Rumunija, a nakon Rumunije predsedavanje preuzima Crna Gora.
Sedište Sekretarijata CEI je u Trstu, aktuelni generalni sekretar je ambasador Gerhard Pfanzelter. Internet sajt: www.ceinet.org.
Funkciju nacionalnog koordinatora za R. Srbiju obavlja ambasador Zoran Popović, kontakt telefon: +381 11/306 8722 i +381 11/306 8540, e-mail: z.popovic@mfa.rs.

JADRANSKO-JONSKA INICIJATIVA – JJI

Jadransko - jonska inicijativa razvila se iz ranije Jadranske inicijative koju je lansirala Italija 1998. godine u cilju bržeg razvoja i koordinacije saradnje priobalnih zemalja (Italija, Slovenija, Hrvatska, BiH i Albanija). S obzirom da je prihvaćen interes Grčke za uključenje u ovaj oblik regionalne saradnje, Jadranska inicijativa je prerasla u Jadransko - jonsku na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja učesnica u Ankoni, maja 2000. godine.
Aktivnosti JJI odvijaju se u okviru četiri okrugla stola: za mala i srednja preduzeća, transport (posebno morski), turizam, kulturu i obrazovanje, kao i za ekološku zaštitu i zaštitu od požara (šumskih).
Najviše telo JJI je Jadransko-jonski savet koji čine MIP-ovi zemalja učesnica. Komitet visokih funkcionera operativno koordinira i priprema sastanke MIP.
Sekretarijat Jadransko-jonske inicijative nalazi se u Ankoni, a predsedavajući JJI u periodu maj 2008 – maj 2009. je Grčka.
Srbija aktivno učestvuje u svojstvu punopravnog člana u svim strukturama JJI. Osoba za kontakt u MSP R. Srbije je Dragan Stojović, savetnik u Direkciji za regionalne inicijative, kontakt: 011 306 8782, e-mail: dragan.stojovic@mfa.rs.

INICIJATIVA ZA SARADNjU U JUGOISTOČNOJ EVROPI – SECI

Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI) je regionalna inicijativa pokrenuta od strane SAD, kao podrška implementaciji Dejtonskog sporazuma. SECI je osnovan decembra 1996. godine na inauguralnom zasedanju u Ženevi, na osnovu "Tačaka za zajedničko razumevanje između EU i SAD" (Final Points of Common EU-USA Understanding), kako bi se razvila održiva privredna strategija u regionu. SECI je usmeren na programe i projekte prekogranične saradnje u oblastima razvoja infrastrukture, trgovinskih i saobraćajnih pitanja, bezbednosti, energetike, ekologije i razvoja privatnog sektora.
Sve SECI programe i projekte sprovode eksperti iz zemalja članica i zemalja koje podržavaju ovu inicijativu, uz tehničku podršku Evropske komisije, Ekonomske komisije UN za Evropu (UN ECE), Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Svetske carinske organizacije i u izvesnoj meri Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Takođe, SECI blisko sarađuje i sa Regionalnim savetom za saradnju, Centralno-evropskom inicijativom, Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju, specijalizovanim agencijama i programima UN i drugim organizacijama.
Zemlje članice SECI su: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Moldavija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Rumunija, Slovenija, Srbija, Turska i Crna Gora.
Među prioritetnim ciljevima SECI su: uklanjanje administrativnih i drugih prepreka u cilju povećanja efikasnosti u protoku roba i povećanja trgovine, identifikacija uskih grla na glavnim međunarodnim saobraćajnim koridorima, stvaranje mreža i zona energetske efikasnosti, investiranje u unapređenje povezanosti mreža gasovoda i njihovog priključenja na međunarodne gasovode, obezbeđivanje finansijskih sredstava za unapređenje preduzetništva, pre svega kroz projekte malih i srednjih preduzeća, i dr.
Glavni organ u okviru SECI inicijative je Programski komitet koga čine nacionalni koordinatori zemalja članica. Koordinator SECI inicijative je bivši austrijski vicekancelar dr Erhard Busek. Web site: www.secinet.org.
Koordinaciju aktivnosti Srbije u ovoj inicijativi obavlja Odeljenje za regionalne inicijative MSP. Osoba za kontakt je Snežana Filipović, opunomoćeni ministar u MSP R. Srbije, kontakt: 306 8558, e-mail: snezana.filipovic@mfa.rs.

SECI CENTAR – REGIONALNI CENTAR ZA SPREČAVANjE I BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA

U okviru SECI deluje Regionalni centar za sprečavanje i borbu protiv prekograničnog kriminala sa sedištem u Bukureštu. Sve zemlje članice su zastupljene u Centru preko stalnih oficira za vezu (liasion officer) i to su jedan predstavnik policije i jedan predstavnik carine. Regionalni centar u Bukureštu ostvaruje blisku saradnju sa Svetskom carinskom organizacijom i INTERPOL-om, po čijim preporukama organizuje svoj rad (ove organizacije imaju status stalnog savetnika Centra). Osnovni cilj Regionalnog centra u Bukureštu je razvoj efikasne međuresorske saradnje između zemalja članica na planu identifikacije, sprečavanja, vođenja istraga i borbe protiv prekograničnog kriminala putem razmene informacija i dokumenata.
U strukturi Centra izvršena je "podela rada" po zemljama, tako da je Mađarska zadužena za problematiku krađe kola, Albanija za praćenje rada carina, a Srbija vodi Regionalnu radnu grupu tužilaca zemalja JIE. Reč je o posebnoj inicijativi koja ima za cilj da poboljša saradnju tužilaca u regionu JIE, čime će doprineti efikasnijoj borbi protiv prekograničnog kriminala, odnosno unapređenju zakonitih proceduralnih mehanizama za komunikaciju tužilaca u regionu, a u skladu sa ovlašćenjima iz Sporazuma o razmeni podataka u borbi protiv organizovanog kriminala koji su potpisale sve zemlje članice SECI, kao i u skladu sa ostalim međunarodnim ugovorima.
SECI Centar ulazi u novu fazu, kako u pogledu organizacije, tako i u pogledu finansiranja svojih aktivnosti, što je u skladu sa politikom regionalnog vlasništva i preispitivanja mesta i uloge regionalnih inicijativa. Ova pitanja se razmatraju na sastancima Zajednički komitet za saradnju SECI Centra (JCC) u okviru dve radne grupe - Radna grupa za budžet koja usaglašava nov nacin finansiranja i Radne grupe za SELEC konvenciju koja treba da stvori novu pravnu osnovu i mandat za buduću delatnost SECI.
Direktor SECI centra je Gurbuz Bahadir (Turska). Internet sajt Centra je: www.secicenter.org.
Srbija (tada SRJ) zvanično je postala članica Regionalnog centra odlukom Savezne vlade od 23. avgusta 2001. godine. Nacionalni koordinator R. Srbije za SECI Centar je gospodin Miloš Oparnica, direktor INTERPOL, e-mail: sm_nfp@secicenter.org.

REGIONALNA INICIJATIVA ZA MIGRACIJE, AZIL I RASELjENA LICA – MARRI

Regionalna inicijativa Pakta stabilnosti za migracije, azil i raseljena lica (MARRI) nastala je tokom 2003. godine spajanjem Inicijative o migracijama i azilu (MAI) i Inicijative o regionalnom povratku raseljenih lica (RRI) – obe kreirane u okviru Pakta stabilnosti u JIE.
Zemlje članice ove inicijative su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija i Srbija.
MARRI je osnovan u skladu s osnovnim smernicama koncepta regionalnog vlasništva čime se dokazuje sposobnost navedenih zemalja da samostalno sarađuju i usklađuju sopstvene politike u veoma važnom segmentu evro-integracija, migracijama, tj. dostignu evropske standarde.
Najviše telo Inicijative je Regionalni forum koji daje političku podršku za rad inicijative i u njegovom radu učestvuju ministri i visoki predstavnici zaduženi za pitanja azila, migracija, upravljanje granicama, vizni režim i povratak raseljenih lica. Forum služi za razmenu informacija, iskustava i donošenje odluka od zajedničkog interesa zemalja članica. Centar takođe logistički podržava kontakte između predsedavajućeg Regionalnog foruma i država članica MARRI. Aktuelni direktor Regionalnog centra MARRI u Skoplju je Trpe Stojanovski.
Kao podrška Regionalnom forumu, dogovoreno je formiranje Sekretarijata odnosno Regionalnog centra MARRI, koji je otvoren 18. novembra 2004. u Skoplju. U radu Centra učestvuju predstavnici zemalja članica. Predviđeno je da Centar služi kao kancelarija za vezu kroz koju se u praksi sprovode odluke Foruma koje se odnose na oblast migracija, azila i izbeglih lica. U njemu se sakupljaju i čuvaju podaci iz ovih oblasti, a Centar služi i za vezu između predsedavajućeg Regionalnog foruma i država članica MARRI. Naš predstavnik u Regionalnom centru u Skoplju je Dragan Slavko Petrović, predstavnik MUP-a Srbije, a nacionalni koordinator za MARRI je Jelena Vasiljević, pomoćnik načelnika Uprave granične policije MUP R. Srbije.
Od 2007. godine u skladu sa konceptom regionalnog vlasništva, zemlje članice MARRI u potpunosti finansiraju rad Centra, dok se u realizaciji planiranih projekata Centar oslanja na donacije. Prvi sastanak obnovljenog rada Regionalnog komiteta MARRI održan je 22. septembra 2009. godine u Skoplju. Web sajt Centra je www.marri-rc.org.
Osobe za kontakt u MSP R. Srbije, Odeljenje za regionalne inicijative, su Snežana Filipović, opunomoćeni ministar, kontakt: 306 8558, e-mail: snezana.filipovic@mfa.rs i Aleksandra Jovanović, prvi sekretar, kontakt: 306 8409, email: aleksandra.jovanovic@mfa.rs.

PROCES SARADNjE NA DUNAVU

Proces saradnje na Dunavu je političko-diplomatska inicijativa koja ima za cilj "pružanje novog političkog podstreka za jačanje i razvoj višestranih odnosa između podunavskih zemalja, bez uspostavljanja novih institucija". Njime su obuhvaćene sve podunavske zemlje, kao i pojedine zemlje kandidati za prijem u EU. Proces je iniciran u junu 2001. godine od strane Austrije, Rumunije, Evropske komisije i Pakta za stabilnost JIE, a zvanično je uspostavljen na prvoj Ministarskoj konferenciji, održanoj u Beču, 27. maja 2002. godine.
Uspostavljanje Procesa kao političkog, diplomatskog i ekonomskog konsultativnog foruma, komplementarnog sa postojećim regionalnim mehanizmima i inicijativama, ima za cilj dalje unapređenje saradnje i povezivanja na Dunavu, a u funkciji procesa evrointegracija. Široka i dobro utemeljena platforma Procesa, interes ključnih međunarodnih faktora (SAD, EU i međunarodnih organizacija), kao i zainteresovanost zemalja učesnica za regionalne i subregionalne oblike saradnje, predstavljaju glavne karakteristike ove inicijative. Na ovaj način Proces omogućuje da dođu do izražaja opredeljenost zemalja regiona za poštovanje i jačanje demokratskih principa i vrednosti, puno uvažavanje nacionalnih, verskih i kulturnih osobenosti, okrenutost ka ekonomskom razvoju i integrisanju regije u evropske strukture.
Osnovni dokumenti kojima se definišu strateški pravci Procesa su Zajednička deklaracija i Principi i radne metode za funkcionisanje Procesa. Deklaracijom je uspostavljeno šest „oblasti” u okviru kojih se odvija saradnja u okviru Procesa a to su ekonomska, plovidbena, ekološka, kulturna, subregionalna saradnja i saradnja u oblasti turizma.
Proces se odvija kroz diplomatsku, političku i poslovnu dimenziju, u skladu sa proklamovanim ciljevima. Svake druge godine održavaju ministarske konferencije, a poslednja je održana 18. aprila 2007. godine u Beogradu. Poslovne konferencije su zamišljene kao organizovan oblik konkretizacije pojedinih "oblasti saradnje" i ključnih ciljeva Procesa, prvenstveno u ekonomskoj, razvojnoj sferi.
Republika Srbija (tada SRJ) bila je uključena u pripremu osnivačke ministarske konferencije i aktivno delovala na utvrđivanju principa i ciljeva Procesa. U okviru ovih aktivnosti, prihvaćena je i kandidatura Srbije da bude nosilac radne grupe za turizam.
Koordinator aktivnosti Republike Srbije u Procesu saradnje na Dunavu je Snežana Filipović, opunomoćeni ministar u MSP R. Srbije, kontakt: 306 8558, e-mail: snezana.filipovic@mfa.rs

MEĐUNARODNA KOMISIJA ZA SLIV REKE SAVE

Pod pokroviteljstvom Pakta stabilnosti za JIE pokrenuta je inicijativa za realizaciju regionalnog projekta rehabilitacije basena reke Save. Pribrežne zemlje R. Slovenija, R. Hrvatska, Bosna i Hercegovina i SR Jugoslavija su 3. decembra 2002. godine potpisale Okvirni sporazum za sliv reke Save i Protokol o navigaciji. Sporazum je stupio na snagu 29. decembra 2004. godine. Sporazum je rađen u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama Evropske unije, a objedinjuje i elemente Beogradske konvencije o Dunavu iz 1948. godine i Sofijske konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav iz 1994. godine.
Na osnovu Okvirnog sporazuma za sliv reke Save, koji je Srbija (tada DZ SCG) ratifikovala 27. maja 2004. godine, u junu 2005. godine osnovana je Međunarodna komisija za sliv reke Save kao stalno radno tela zaduženo za implementaciju Okvirnog sporazuma, izradu Akcionog plana za basen reke Save i donošenje neophodnih pravnih akata i pratećih Protokola. Sedište Savske komisije je u Zagrebu. Internet sajt: www.savacommission.org.
Srbija, kao najnizvodnija zemlja u slivu reke Save posebno je zainteresovana za ubrzanje procesa izrade protokola o specifičnim pitanjima (o prekograničnom zagađenju, prevenciji zagađenja s plovnih objekata, o vanrednim situacijama i o zaštiti od poplava, površinskih voda, leda, suše i nedostatka vode).
Koordinaciju aktivnosti Srbije u ovoj inicijativi obavlja Odeljenje za regionalne inicijative MSP. Osoba za kontakt je Snežana Filipović, opunomoćeni ministar u MSP R. Srbije, kontakt: 306 8558, e-mail: snezana.filipovic@mfa.rs.

maj 2011.