Vlada Srbije izražava zadovoljstvo zbog toga što je naišla na podršku i što se danas ostvaruje naša inicijativa da se o budućem uređenju pokrajine Kosovo i Metohija pokrenu novi pregovori sa novim međunarodnim posrednicima, i što je najvažnije – da se organizuju neposredni razgovori Srbije sa predstavnicima kosovskih Albanaca.

Čvrsto smo uvereni u to da razgovori i strpljivi pregovori predstavljaju jedini put koji nas može dovesti do sporazumnog, kompromisnog, održivog i trajnog rešenja za buduće uređenje pokrajine. Drugim rečima, mi iznosimo konkretan predlog da se sve tri strane – Srbija, međunarodna zajednica i albanska strana – danas jasno obavežu na to da će podržati i prihvatiti samo ono rešenje do kojeg se sporazumno dođe u pregovaračkom procesu. Podjednako je važno da svaka strana preuzme obavezu da neće posegnuti za jednostranim rešenjima jer bi to moglo da znači jedino primenu politike sile i sprovođenje pravnog nasilja.

Verujem da delite moje mišljenje da bismo, ukoliko postignemo saglasnost oko ovog važnog principa, na taj način napravili veliki zajednički korak napred u postizanju pravičnog i istorijskog sporazuma o budućem uređenju pokrajine Kosovo i Metohija. S druge strane, sve dok postoji makar i prećutna mogućnost da se jedna strana, u ovom slučaju albanska, opredeli za jednostrana rešenja, izgledi da dođemo do sporazuma biće praktično nepostojeći.

Današnji razgovor predstavlja i jedinstvenu priliku da se saglasimo oko toga da rešenje budućeg uređenja pokrajine može biti jedino demokratsko. Složićete se da demokratsko rešenje samo po sebi isključuje bilo kakve pretnje i bilo kakav oblik pravnog nasilja koje bi podrazumevalo kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN. Složićete se i da demokratsko rešenje isto tako isključuje mogućnost da se vojno prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji može iskoristiti u funkciji eventualnog jednostranog proglašavanja nezavisnosti pokrajine, budući da su međunarodne vojne snage došle na Kosovo da bi se zaštitile Rezolucija 1244 i važeće norme međunarodnog poretka.

Da bismo mogli zajednički da usmerimo pregovarački proces ka pronalaženju demokratskog rešenja, moramo zajednički da razmotrimo i suštinu problema sa kojim se suočavamo.

Pretpostavljam da niko od prisutnih ne dovodi u pitanje činjenicu da je Srbija međunarodno priznata demokratska država, punopravna članica i jedna od zemalja osnivača UN. Poznata je i neosporna činjenica da na delu teritorije Srbije, u pokrajini Kosovo i Metohija, predstavnici albanske nacionalne manjine pokušavaju da izvrše secesiju i da na na taj način stvore još jednu albansku državu na Balkanu. Za sve nas ovde suštinsko pitanje bi moralo da bude kako garantovati i urediti institucionalna prava albanske nacionalne manjine u suverenoj i međunarodno priznatoj državi Srbiji.

Ako se opredelimo za pronalaženje demokratskog rešenja budućih institucionalnih prava albanske nacionalne manjine u pokrajini, izvesno je da ćemo zajedničkim naporom do demokratskog rešenja i doći. Moramo, naravno, poći od načina na koji je rešen status nacionalnih manjina u drugim demokratskim državama. Srbija je spremna da u najboljoj volji razmotri sve što kao država treba da prihvati radi postizanja demokratskog rešenja statusa albanske nacionalne manjine u pokrajini.

Srbija je SB UN upoznala sa predlogom suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija. Sa našim predlogom takođe su upoznati Kontakt grupa, predstavnici kosovskih Albanaca i, naravno, posrednička trojka. Ovo je, poštovana gospodo, prava prilika za to da nam konkretno ukažete na sve što u tako predloženom demokratskom rešenju statusa albanske nacionalne manjine u pokrajini nije dobro. Spremni smo da čujemo šta je to što treba promeniti, šta bi trebalo dopuniti ili izbaciti kako bismo u pravom smislu došli do demokratskog rešenja. Činjenica je da mi nikada na svoj predlog nismo dobili ni jednu jedinu konkretnu primedbu ili bilo kakvu sugestiju.

Najkorisniji pristup bi bio kada bismo mogli da čujemo argumentovane prigovore koji bi ukazali da neka, bilo koja, nacionalna manjina u Evropi ili bilo gde u svetu ima u bilo kom segmentu veća prava nego što se to predviđa u našem predlogu suštinske autonomije za Kosovo. Mi pozivamo i albansku stranu i trojku da nam ukažu na neki primer potpunijeg ostvarivanja manjinskih prava i spremni smo da sada konkretno o tome raspravljamo. Uveravam vas u to da će Srbija, u svom opredeljenju za pronalaženje demokratskog rešenja, odmah zauzeti stav prema svakoj sugestiji i, ako je potrebno, odmah dopuniti svoj predlog o suštinskoj autonomiji, sve do neprelazne granice zadiranja u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Jer nijedna nacionalna manjina, nikada i nigde, nema pravo da stvara državu u državi, pa to pravo ne može imati ni albanska nacionalna manjina na teritoriji Srbije.

Želim jasno i nedvosmisleno da saopštim da Srbija ne može da zamisli da bi međunarodna zajednica mogla da odustane od demokratskog rešenja i opredeli se za jednostrane korake i pravno nasilje. Upitajmo se šta bi uopšte za svet u celini, poredak u kojem svi živimo i, u krajnjoj liniji, za autoritet Svetske organizacije i budućnost sveta značilo odustajanje od međunarodnog prava i pribegavanje nasilju nad Srbijom? Koji to razlozi i koji viši interesi bi mogli da nas sve zajedno spreče da dođemo do demokratskog rešenja?

Čuli smo da bi jedan od razloga mogao biti pretnja albanskih terorista da će izazvati masovno nasilje ako nema nezavisnosti pokrajine. Ukoliko bismo zbog toga odustali od demokratskog rešenja i svesno pogazili Povelju UN, bila bi to ponižavajuća kapitulacija svih država članica UN pred jednom terorističkom pretnjom. Otvoreno rečeno, to bi bilo nedvosmisleno priznanje da je teror postao jači od međunarodnog prava i međunarodnog poretka.

Ako treba da odustanemo od prava i pravde i da rasparčavamo suverenu državu Srbiju zarad primene Aneksa 11 Ahtisarijevog plana, kako bi se obezbedili geostrateški i vojno bezbednosni interesi određenih sila, onda bi to, poštovana gospodo, značilo krah demokratskog poretka i legitimisanje superiornosti politike sile nad pravom i poretkom na kojem počiva savremeni svet.

Pošto do sada u pregovorima zaista još nijednom nismo na ozbiljan način zajednički razmatrali predlog Srbije o suštinskoj autonomiji kao konkretnom demokratskom rešenju pitanja kosovskih Albanaca u pokrajini, bilo bi izuzetno važno da posrednička trojka obezbedi takvu vrstu razgovora. Još konkretnije rečeno, bilo bi najbolje kada bismo mogli zajednički da razmotrimo šta model suštinske autonomije predviđa za albansku nacionalnu manjinu.

Sve dok ne postoji volja albanske strane da se uopšte razgovara o obostrano prihvatljivom demokratskom rešenju, jasno je da je do takvog rešenja nemoguće doći. Logična je pretpostavka da bi jasno upozorenje međunarodne zajednice da nipošto neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost sasvim sigurno motivisalo kosovske Albance da u razgovorima idemo od jedne oblasti do druge, kako bismo videli da li im je u predlogu suštinske autonomije neko pravo uskraćeno i, ako jeste, kako se to na najbolji način može ispraviti.

Istorijska je činjenica da pokrajina Kosovo i Metohija do sada još nikada nije bila uređena na jasnim i čvrstim demokratskim načelima. Sada je pravi trenutak da zajedničkim naporima to uradimo i da demokratski uređena pokrajina postane sastavni deo ustavnog demokratskog sistema Srbije. Više je nego očigledno da cilj Srbije nije da ograničava prava albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji, već da je njen dugoročni i prirodni cilj upravo uspostavljanje institucionalnih garancija za ostvarivanje manjinskih prava Albanaca u vidu najvišeg stepena autonomije. Prosperitet albanske nacionalne manjine i prosperitet južne pokrajine logično predstavljaju suštinski interes Srbije.

To je razlog što mi iskreno težimo da pronađemo demokratsko rešenje koje garantuje funkcionalnu suštinsku autonomiju, a koje će obezbediti da se albanska nacionalna manjina slobodno razvija i ostvaruje sve svoje vitalne interese u pokrajini. Srbija želi da albanska nacionalna manjina ima punu slobodu na Kosmetu i da kroz suštinsku autonomiju upravlja svojom budućnošću.

Niko danas nema pravo da ohrabruje kosovske Albance u uverenju da je ovo što im nudi Srbija malo i da im obećava podršku za nezavisnost. Istinu govoreći, to nije samo nasrtaj na teritorijalnu celovitost Srbije i pokušaj njenog nasilnog rasparčavanja, i to nije samo beskrupulozno gaženje međunarodnog prava. Prava je reč da smo suočeni sa demonstracijom politike sile koja veruje da nacionalne manjine može da pretvara u narode, da pokrajine pretvara u države, a da granice međunarodno priznatih, nezavisnih država prekraja po meri svojih interesa. Realno gledano, oni koji bi sprovodili takvo međunarodno bezakonje ponajmanje će voditi računa i ponajmanje će poštovati prave interese albanske nacionalne manjine na Kosmetu.

Pozivam kosovske Albance da zajedno radimo na pronalaženju demokratskog rešenja i uspostavljanju pune i funkcionalne autonomije u kojoj će imati punu slobodu da ostvaruju sva svoja prava i upravljaju svojim životima. Pozivam kosovske Albance da razumeju da ne može nijedna strana država imati veći interes od same Srbije da radi na ostvarivanju istinskih interesa svih građana i svih zajednica koje žive na teritoriji Srbije. Jasno je da do demokratskog rešenja možemo doći samo zajedno, i to ako podjednako uvažavamo suštinske interese države Srbije i suštinske interese albanske nacionalne manjine. I naravno, ako uvažavamo međunarodno pravo, a pre svega Rezoluciju 1244 i Povelju UN.

Smatram da je posebno važno da naglasim da svi moraju biti svesni da je opasna zabluda verovati da je moguće da se Srbiji nametne rešenje, i da će Srbija bilo kada priznati da na njenoj teritoriji postoji nezavisna država Kosovo. Da li zaista neko može poverovati da će bilo kada Srbija na referendumu promeniti svoj Ustav i ustavnu odredbu o Kosmetu, što je jedini način da Srbija prizna postojanje albanske države na svojoj teritoriji? Bilo bi zato važno da svako ko odgovorno pristupa rešavanju budućeg uređenja pokrajine vodi računa o činjenici da je svako jednostrano i nametnuto rešenje nemoguće i neodrživo.

Ovome treba dodati i jedno načelno pitanje. Da li je uopšte moguće doći do rešenja budućeg uređenja pokrajine bez saglasnosti Srbije kao međunarodno priznate države? Ovo pitanje ima i svoj radikalniji oblik u kojem glasi: da li je moguće bilo kojoj suverenoj zemlji bez njene saglasnosti prekrojiti državne granice i na njenoj teritoriji proglašavati postojanje nove nezavisne države? Od najveće je važnosti da pre svega međunarodna zajednica nedvosmisleno pokaže da poštuje neprikosnoveno pravo Srbije da odlučuje o svojoj teritoriji, a onda će sasvim sigurno i albanska strana morati da poštuje neophodnost da se samo uz saglasnost Srbije može doći do rešenja.

Skrenuo bih pažnju i na to da smo više puta mogli da čujemo primedbu kako Srbija navodno zna šta neće, ali da nije izložila konkretan predlog šta hoće. Ako kojim slučajem bilo ko u relevantnim međunarodnim institucijama zaista nije bio upoznat sa onim što Srbija predlaže, posle današnjih razgovora ova primedba sasvim sigurno više neće moći da stoji.

Zato i kažemo da Srbija na svojoj teritoriji u pokrajini Kosovo i Metohija albanskoj nacionalnoj manjini garantuje najpovlašćeniji status koji bilo koja nacionalna manjina danas ima u svetu. Jedina granica suštinske autonomije za ostvarivanje prava kosovskih Albanaca postavljena je tamo gde bi počelo rušenje Srbije stvaranjem nove države na njenoj teritoriji.

Dakle, Srbija tačno zna šta hoće i zna šta neće. Ona hoće prosperitetnu albansku nacionalnu manjinu koja se razvija kroz funkcionalnu suštinsku autonomiju, a neće ono što ne može da dopusti nijedna država na svetu, a to je da se na njenoj teritoriji pravi nova država. Ključno je i od svega važnije da je i ono što Srbija hoće i ono što Srbija neće u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom, Poveljom UN, istorijskom praksom, opštim moralnim vrednostima i poznatim i usvojenim svetskim standardima.

Smatram da bi današnji razgovor morao da bude prelomni trenutak pre svega za predstavnike međunarodne zajednice kako bi odlučno i konačno postavili pregovarački proces u čvrste okvire međunarodnog prava. Veliki broj nacionalnih manjina širom sveta, koje imaju ili bi mogle imati slične separatističke pretenzije kao albanska nacionalna manjina, sa najvećom pažnjom prate kako se međunarodna zajednica postavlja u ovim pregovorima i da li će biti striktno poštovane norme međunarodnog prava. Otuda svi možemo biti sigurni da se kroz rešavanje pitanja statusa albanske nacionalne manjine na Kosmetu utvrđuje praksa za rešavanje budućih pitanja koja separatistički nastrojene manjine širom sveta mogu koliko sutra početi da postavljaju. Prema tome, Kosovo ne može ni biti ni ostati izuzetak.

Moja zemlja snažno poziva na pronalaženje demokratskog rešenja i na puno i bezrezervno poštovanje međunarodnog prava i ustavnog poretka Srbije. Samo na takvom temelju zasnovano rešenje može doneti stabilnost, mir i prosperitet i za kosovske Albance, i za pokrajinu Kosovo i Metohiju, i za Srbiju, i za čitav Balkan.

U svakom slučaju, i međunarodna zajednica i albanska strana mogu u potpunosti da računaju na to da će Srbija, zalažući se za demokratsko rešenje, dosledno i odlučno braniti svoje neotuđivo i zagarantovano pravo na nepromenjivost svojih međunarodno priznatih granica i da će braniti pravo na poštovanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti svoje zemlje.

U istoj meri, zalažući se za demokratsko rešenje, mi ćemo braniti čast nacije, dostojanstvo svoje istorije, vere i kulture, koji su neraskidivo i organski povezani sa Kosovom i Metohijom. Čime bi se mogla opravdati odluka da simboli srpske države i nacije, Pećka patrijaršija i Gračanica, koje je srpski narod podizao pre osam vekova, od 2007. godine prestanu da budu u Srbiji?

Svako ko makar malo poznaje Srbiju, srpski narod i srpsku istoriju svakako mora dobro znati da nikada i ništa neće moći da promeni odluku, koja je narodnom voljom potvrđena i u novom Ustavu Srbije, da pokrajina Kosovo i Metohija kao suštinska autonomija ostaje sastavni i neotuđivi deo države Srbije. Budite uvereni, poštovana gospodo, da niko i nikad, suprotno Povelji UN i svojim jednostranim aktima, ne može poreći ove istine, pogaziti Ustav Srbije i volju njenih građana. Na svetu ne postoji država koja bi se ikada pomirila sa takvim poniženjem, pa bi bilo apsurdno očekivati tako nešto i od moje zemlje", navodi se u obraćanju predsednika Vlade Srbije.