| KOSOVO I METOHIJA-GOVORI |
 |
Njujork, 28. 09. 2007
OBRAĆANJE PREDSEDNIKA TADIĆA NA POČETKU DIREKTNIH PREGOVORA O BUDUĆEM STATUSU KOSOVA I METOHIJE
Dame i gospodo,
Republika Srbija shvata da ovaj trenutak predstavlja veliku šansu, ali i veliku odgovornost.
Mi smatramo da je ova runda pregovora o budućem statusu velika šansa da se postigne istorijski kompromis i ostave u prošlosti izvori sukoba i neslaganja koji su karakterisali odnose između Srba i Albanaca.
Mi takođe samtramo da ova runda pregovora predstavlja veliku odgovornost zato što budući status neće odrediti samo sudbinu Srba i Albanaca, već i svih zemalja Zapadnog Balkana, a verovatno i šireg prostora. Ako ne budemo vodili računa, mogli bismo da narušimo čitavu arhitekturu međunarodnog poretka.
Zato strateško rešenje koje postignemo mora biti potpuno u skladu sa principima međunarodnog prava, koje je zaštićeno dokumentima poput Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija. Njime se mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i ispuniti legitimno pravo albanske zajednice na Kosovu na samoupravu. Time bi se prokrčio put za potpunu i brzu integraciju svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju - što je naš zajednički fundamentalni cilj.
Da bi se postigao ovaj istorijski kompromis, najpotrebnije je promeniti pravac: neophodno je da dođe do suštinske transformacije odnosa između Srba i Albanaca, od istorijske sumnjičavosti i neprijateljstva u poverenje i saradnju 21. veka.
Ovu transformaciju možemo postići ako kolektivno prihvatimo tri obavezujuća principa.
Prvi se odnosi na pomirenje. Srbi i Albanci moraju prestati da ponavljaju isključiv i ponekad mitski pristup događajima iz prošlosti koji ima za cilj pre svega da se sopstvena strana predstavi kao žrtva, a druga kao agresor. Mi moramo pružiti ruku jedni drugima tako što ćemo priznati ono što nam je zajedničko, odati poštu našim nacionalnim tragedijama i naglasiti našu multietničku sudbinu.
Drugi način na koji možemo doprineti transformaciji naših odnosa jeste da se istinski posvetimo miru. Sve strane moraju kategorički odbaciti svaku pretnju upotrebom nasilja. Pretnje ne smeju biti element nijedne faze ovog mirnog procesa zato što oni koji su spremni da posegnu za nasiljem u ostvarivanju svojih političkih zahteva ne zaslužuju da sede za ovim stolom.
Treći doprinos transformisanju naših odnosa se sastoji u partnerstvu pod zajedničkim suverenim krovom. Mi do sada nismo smatrali jedni druge kredibilnim partnerima u zajedničkom poduhvatu. To se sada mora promeniti. Kompromis mora postati glavni cilj. Mi moramo uliti poverenje jedni drugima iskrenim dokazivanjem dobre volje. Mi moramo shvatiti da nismo ovde da bismo maksimizovali svoje usko koncipirane dobitke, već da učvrstimo zajedničku budućnost. Sve ovo će biti teško, ali je apsolutno neophodno i moguće.
Zato molim Albance sa Kosova da sa nama pogledaju u zajedničku budućnost kako bismo mogli da poboljšamo položaj naših naroda i da obezbedimo prosperitet čitavog regiona. Nema drugog načina osim da radimo zajedno.
Dame i gospodo,
Želeo bih da završim svoju uvodnu reč uz nekoliko jednostavnih reči: Republika Srbija će i dalje biti odgovoran akter. Trudićemo se da budemo izvor stabilnosti i bezbednosti u regionu u vremenu političke transformacije. Mi smo iskreno spremni za kompromis. Nameravamo da budemo veoma fleksibilni u pogledu cilja samoupravljanja za Kosovo. Spremni smo da zauvek zakopamo stara neprijateljstva i mržnje. Spremni smo da budemo hrabri, da imamo viziju i da budemo partner u miru.
Ukratko, dame i gospodo, spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći da ispunimo svoje demokratske odgovornosti – prema sebi, svojim susedima i svetu.
Iskreno se nadam da će naši sagovornici iz Prištine danas usvojiti isti stav jer je za kompromis potrebno dvoje.
Hvala vam na pažnji i sada ću ustupiti mesto premijeru Srbije.