SPOLJNA POLITIKA - PRIORITETI

RAZVOJ ODNOSA I SARADNJE
REPUBLIKA SRBIJA - EVROPSKA UNIJA

Evropska unija je ključni partner Republike Srbije u procesu međunarodne podrške demokratskim i ekonomskim reformama zemlje. Razvoj odnosa sa EU je prioritet spoljne politike Republike Srbije. Usvajanjem Nacionalne strategije za pristupanje EU(www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678)., 2005. godine, pristupanje Srbije Evropskoj uniji definisano je kao prioritetan i dugoročan strateški cilj Vlada Republike Srbije obrazovala je 2002. godine Savet za evropske integracije, kao savetodavno telo Vlade, koje prati, razmatra, ocenjuje i usmerava proces evropske integegracije Srbije. Zadaci Saveta definisani su odlukom Vlade R.Srbije(www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?id=44), 2007. godine.

Godine 2004. osnovana je Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, kao posebna službe Vlade Srbije za poslove pridruživanja EU. Od 28.12.2007. godine, ova kancelarija nosi naziv Kancelarija za evropske integracije (www.seio.gov.rs ).

Vlada R.Srbije je 2007.godine donela odluku o formiranju novih koordinacionih tela u procesu pristupanja EU. Formirano Koordinaciono telo za proces pristupanja EU, koje razmatra sva pitanja u vezi sa evropskim integracijama i koordinira rad organa državne uprave, Stručna grupa Koordinacionog tela, kao glavno telo za horizontalno koordinisanje procesa pristupanja i Podgrupe stručne grupe - radne grupe za pregovore kao ključni mehanizam za koordinisanje različitih oblasti pravnih tekovina EU, čija se podela, nadležnost i sastav u osnovi podudaraju sa pregovaračkim poglavljima (http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=45).

Osnov za ulazak u novu fazu odnosa Srbije sa EU predstavljala je "Solunska agenda za zapadni Balkan", kojim je potvrđena evropska perspektiva zemalja ZB, kao i drugi dokumenti usvojeni na solunskom Samitu EU i Samitu EU-Zapadni Balkan (20-21. juna 2003.godine). Osnov saradnje Srbije sa EU definisan je «Evropskim partnerstvom za Republiku Srbiju» kao instrumentom kojim Komisija EU definiše ključne prioritete, političke i ekonomske kriterijume i osnove saradnje u oblasti EU sektorskih politika i prati i ocenjuje napredak R. Srbije u procesu evro-integracije.
O hronologiji odnosa sa EU http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=50

Republika Srbija podnela zahtev za prijem u članstvo u EU

Imajući u vidu kontinuirani napredak u reformskim procesima u R. Srbiji, kao i punu posvećenost ostvarenju jednog od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva R. Srbije, na preporuku Saveta za evropske integracije, Vlada Republike Srbije je 19. decembra 2009. godine donela odluku da Savetu EU podnese zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić predao je predsedniku Vlade Švedske Frederiku Rajfeldu 22. decembra 2009. godine u Stokholmu zahtev za prijem u punopravno članstvo u EU, tj. kandidaturu Srbije za članstvo.
Tom prilikom je predato pismo koje su potpisali predsednik Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije (http://www.srbija.gov.rs/view_file.php?file_id=2046) i Memorandum u vezi sa zahtevom Republike Srbije za prijem u članstvo EU (http://www.srbija.gov.rs/view_file.php?file_id=2049

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Pregovori između Evropske unije i Srbije i Crne Gore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su 10. septembra 2007. godine, završetkom pete tehničke runde pregovora između Republike Srbije i EU. Sporazum je parafiran 7. novembra 2007. godine, a potpisan 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP, kao i Prelazni trgovinski sporazum, 9. septembra 2008. godine, ali Sporazum tada nije stupio na snagu zbog odluke EU da, odmah nakon potpisivanja, isti zamrzne sve dok Srbija ne ostvari punu saradnju sa Haškim Tribunalom. Nakon pozitivne ocene Serža Bramerca, glavnog tužioca MKTJ, na sednici Saveta bezbednosti UN o saradnji Srbije sa MKTJ, na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU održanom 7. decembra 2009. godine doneta je odluka da se započne sa primenom Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima. Prelazni trgovinski sporazum je, nakon razmene nota dveju strana, formalno stupio na snagu 1. februara 2010.godine.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) (http://kzpeu.seio.gov.rs/srb_master_npi.doc) predstavlja prvi sveobuhvatni sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa Evropskim zajednicama i njihovim državama članicama. Ovim Sporazumom se regulišu skoro svi aspekti međusobnih odnosa Evropske unije i Republike Srbije, a iznad svega međusobni ekonomski odnosi, koji su do potpisivanja bili zasnovani na jednostranim izjavama volje dveju strana. Stupanjem na snagu SSP, Republika Srbija će postati država pridružena EU, sa jasnom perspektivom članstva u EU.
Nakon početka primene Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, država podnosi zvaničan zahtev za prijem u članstvo EU. Da bi dobila status kandidata, država mora da dokaže da je sposobna da primenjuje obaveze preuzete u SSP, tj. da ima dokaz primene Sporazuma (track-record). Srbija je, kako bi pokazala punu spremnost da stekne status kandidata, od 1. januara 2009. godine počela da primenjuje trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (tzv. Prelazni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu). Svi rokovi u liberalizaciji trgovine sa EU počinju da teku od 1. januara 2009. godine.

U prvoj godini primene (2009) Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, gubitak Republike Srbije u naplaćenoj carini (da se nije primenjivao ovaj sporazum, već prethodni tarifni sistem po klauzuli „najpovlašćenije nacije“) iznosio je 78,6 miliona evra. Ovakav smanjeni carinski prihod nije rezultat samo jednostrane primene Prelaznog sporazuma, već i opšteg smanjenja uvoza robe poreklom iz EU zbog širenja efekata svetske ekonomske krize i opšteg pada nivoa tražnje. U istom period usled bescarinskog izvoza robe iz Srbije u EU, domaći izvoznici su ostvarili korist od oko 404 miliona evra, što je u proseku oko pet puta više nego što je gubitak koji je nastao za srpski budžet.
Evropsko tržište je u potpunosti liberalizovano za srpske proizvode još novembra 2000. godine (Odluka EU o autonomnim trgovinskim merama – ATM - prvi put uvedene 2000. godine, zatim su produžene 2005. sa rokom važenja do 31.12.2010. godine), tako da odlaganje primene Prelaznog sporazuma od strane Evropske unije nije imalo faktičkog uticaja na izvoz iz Srbije u EU. Srbija će postepeno, u roku od 6 godina snižavati carine za proizvode koji se iz EU uvoze u Srbiju. Polazeći od planirane vremenske dinamike, najranije 2014. će tržište Srbije biti u potpunosti liberalizovano za uvoz iz EU, sa izuzetkom pojedinih poljoprivrednih proizvoda, koji će zadržati određeni nivo carinske zaštite i posle isteka roka od 6 godina. To znači da o sveobuhvatnoj liberalizaciji srpskog tržišta, kada je u pitanju SSP, možemo govoriti tek 2014. godine, s tim što ovaj rok može biti ubrzan ukoliko Srbija u međuvremenu postane članica EU.

I pre početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane EU, u Srbiju se iz EU mogla uvesti roba po sniženim carinama, definisanim Prelaznim sporazumom, ako ima preferencijalno poreklo što se dokazuje EUR1 sertifikatom koji izdaju carinske službe država članica EU. Sva roba koja se uvozi iz EU u Srbiju nema preferencijalno poreklo, već samo ona koja ima (potvrđeno) poreklo iz EU. Komisija EU je 22. februara 2010. godine usvojila predlog da se produže autonomne trgovinske mere (ATM) zemljama Zapadnog Balkana do 2015. godine. Uredbu će doneti Savet i Parlament i trebalo bi da stupi na snagu 1.1.2011. godine, imajući u vidu da aktuelne ATM ističu 31.12.2010. godine.
Odlukom EU da počne primenu PTS ušli smo u fazu dvostrane i pune primene sporazuma. Formiran je Odbor za sprovođenje PTS, koje će pratiti izvršavanje obaveza preuzetih potpisivanjem PTS, ali i biti adresa na koju će moći da se obrate i privrednici iz Republike Srbije ili EU, za čije je poslovanje važno puno sprovođenje PTS. Odbor za sprovođenje PTS će imati 5 pododbora (Pododbor za trgovinu, industriju, carine, poreze i saradnju sa državama kandidatima; Pododbor za poljoprivredu i ribarstvo; Pododbor za unutrašnje tržište i zaštitu konkurencije; Pododbor za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku; Pododbor za transport). Odborom i pododborima kopredsedavaju predstavnici EU i Srbije.
Prvi sastanak Odbora za primenu prelaznog trgovinskog sporazuma održan je 02.03.2010. Odborom su kopredsedavali Pjer Mirel, direktor za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Na sastanku su rezimirani najvažniji elementi u sprovođenju PTS koje je Srbija preduzela i usvojen Poslovnik o radu.

U skladu sa obavezama u oblasti usklađivanja zakonodavstva, preuzetim članom 72. SSP, Vlada je 25.06.2009. donela Zaključak o prihvatanju Informacije o uvođenju tabela usklađenosti domaćih propisa sa propisima Evropske unije za zakone predviđene Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima.

Priprema tabela usklađenosti za propise predviđene Prelaznim sporazumom predstavlja početni korak ka primeni ovog instrumenta u punom obimu. U toku je priprema za narednu fazu, u kojoj će za sva ministarstva i posebne organizacije biti uspostavljena obaveza pripreme tabela usklađenosti propisa prilikom izrade svih predloga propisa kojima se usklađuje zakonodavstvo Republike Srbije sa propisima EU, odnosno za sve propise predviđene Nacionalnim programom za integraciju R.Srbije u EU (). U toku su i pripreme odgovora na Upitnik, koji će Srbiji biti prosleđen, nakon što se u Savetu ministara EU postigne konsensus o prosleđivanju zahteva Republike Srbije za članstvo u EU, Evropskoj komisiji (EK) na izradu mišljenja. Radi informisanja, prosleđeni su upitnici koje je EK uputila Albaniji i Crnoj Gori, koji resorna ministarstva koriste za podelu nadležnosti i pripremu odgovora, kako bi nakon upućivanja Upitnika mogli da na pitanja odgovorimo u roku i na način koji potvrđuje naš administrativni kapacitet.

Instrument pretpristupne pomoći EU - IPA

Evropska unija pruža finansijsku podršku državama zapadnog Balkana kroz Instrument za pretpristupnu pomoć od 2007. Novi jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć za period od 2007. do 2013. godine objedinio je dotadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA i CARDS. Ukupan budžet IPA za period 2007-2013. iznosi 11,468 milijardi evra. Indikativno utvrđen iznos finansijske pomoći namenjen Republici Srbiji u istom periodu iznosi 1,183 milijardi evra. Ova podrška se upućuje kroz prve dve komponente: pomoć u tranziciji i izgradnja institucija i prekogranična saradnja. Korišćenje preostalih komponenti (regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj) uslovljeno je dobijanjem statusa kandidata za prijem u EU i akreditacijom decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU.
Proces programiranja Instrumenta za pretpristupnu pomoć, ključni nosioci, njihova uloga i dinamika procesa definisani su Akcionim planom za programiranje Instrumenta za pretpristupnu pomoć Vlade Srbije. Shodno pomenutom dokumentu, projekti koje pripremaju ovlašćeni predlagači (ministarstva, službe Vlade, posebne organizacije, Narodna skupština i Nardona banka Srbije) moraju biti u skladu sa prioritetima definisanim Evropskim partnerstvom (www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=48), Višegodišnjim indikativnim planskim dokumentom, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, ali i nacionalnim strateškim dokumentima, poput Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU (http://kzpeu.seio.gov.rs/srb_master_npi.doc ).

U okviru procesa programiranja prve IPA komponente za 2007. godinu (pomoć u tranziciji i izgradnja kapaciteta) je odobreno 189,7 miliona evra. Početkom aprila 2009, potpisan je Finansijski sporazum između Vlade Srbije i Komisije Evropskih zajednica kojim je za 2008. godinu odobreno finansiranje 37 projekata u ukupnoj vrednosti od 168 miliona evra. Takođe, kao posledica globalne finansijske krize i očekivanog budžetskog deficita, od 182,5 miliona evra opredeljenih za 2009. dogovoreno je da se 100 miliona evra preusmeri na finansiranje budžetskih rashoda, vodeći računa o potrebama procesa pridruživanja i pristupanja EU. U Briselu je 17. septembra 2009. potpisan Finansijski sporazum između EU i Republike Srbije o usmeravanju dela bespovratnih sredstava u okviru IPA programa 2009. u podršku budžetu R. Srbije u iznosu od 100 miliona evra. Preostali iznos usmeren je na realizaciju projekata koji su ocenjeni kao najprioritetniji u procesu programiranja IPA 2009, dok preostali pozitivno ocenjeni projekti predstavljaju osnov za programiranje prve komponente IPA programa za 2010. Potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije B. Đelić i šef Delegacije EU u Srbiji V.Dežer su 19. marta 2010. godine u Novom Sadu, potpisali Finansijski sporazum u iznosu od 70,5 miliona evra, koji predstavlja drugi deo sredstava iz IPA 2009, a kojima će biti finansirana 9 projekta u tri prioritetne oblasti (politički kriterijumi, društveno politički kriterijumi i sposobnost za preuzimanje obaveza iz članstva).
U junu 2009. godine, predstavnici Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije potpisali su Finansijski sporazum u vrednosti od 2,6 miliona evra, namenjen za finansiranje programa prekogranične saradnje za 2008. godinu. Programom prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=33) predviđeno je 3,3 miliona evra za period 2007-2009. godine, po 1,1 milion evra svake godine. Programom prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=32 ) namenjeno je 3 miliona evra za period 2007-2009, po 1 milion evra svake godine, dok je programom prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=7 ) namenjeno 1,5 miliona evra za isti trogodišnji period.

Srbija je potpisala i višegodišnji Finansijski sporazum o prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama članicama EU – Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom u ukupnom iznosu od 19,1 miliona evra. U Pirotu su 20. marta 2009. potpisani Finansijski sporazumi, ukupne vrednosti 8,1 miliona evra, namenjeni za finansiranje druge komponente programa IPA 2007 i to za programe prekogranične saradnje sa državama članicama: Mađarskom (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=39 ) (2,6 miliona evra), Rumunijom (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=35 ) (3 miliona evra) i Bugarskom (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=25 ) (2,5 miliona evra). Republika Srbija, takođe, učestvuje i u dva šira regionalna programa EU finansijske pomoći: Jadranskom programu (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=42 ) i Programu trans-nacionalne saradnje za područja Evrope u tranziciji na putu integracije (http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=42 ).
Evropska komisija je 22. decembra 2009. godine donela formalnu odluku o uplati prve tranše bespovratne pomoći (50 miliona evra) u budžet R. Srbije, jer su ispunjeni svi neophodni uslovi definisani u finansijskom sporazumu. Očekuje se da druga tranša (50 miliona evra) bude uplaćena tokom 2010.godine

Detaljne informacije o procesu programiranja EU finansijske pomoći možete naći na sajtu http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/index.aspx

Učešće Republike Srbije u komunitarnim programima EU

U skladu sa „Solunskom agendom za Zapadni Balkan“, nakon potpisivanja Okvirnog sporazuma o opštim principima učešća u programima zajednice (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2005:192:0029:0034:EN:PDF ) na forumu Evropskog saveta „EU-Zapadni Balkan“, 22. novembra 2004. godine u Briselu, komunitarni programi Zajednice su otvoreni za države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju (i Crnu Goru). Savet EU je Okvirni sporazum ratifikovao 2. juna 2005. godine, a Skupština državne zajednice SCG 29. juna 2005. godine.

Učešće u komunitarnim programima ne spada u okvir pomoći, već predstavlja dokaz spremnosti i napretka države nečlanica EU (kandidata/potencijalnog kandidata) u izgradnji administrativnih i tehničkih kapaciteta kako bi bila ravnopravan partner državama članicama u sprovođenju programa u okviru sektorskih politika EU. U tom kontekstu, učešće R.Srbije u komunitarnim programima bi trebalo da se horizontalno i vertikalno širi, jer predstavlja i odličnu pripremu za buduće članstvo, ali i pažljivo analizirati koristi od učešća u programima, uzimajući u obzir administrativnu i institucionalnu spremnost i budžetska ograničenja.

Republika Srbija aktivno učestvuje u sledećim programima:
- Sedmi okvirni program-FP7 (istraživanje, tehnološki razvoj) (www.nauka.gov.rs/lat/index.php?option=com_content&task=view&id=353&Itemid=45 )
- 13. jula 2007. godine potpisan je Memorandum o razumevanju za učešće u Sedmom okvirnom programu. Time je naučnicima, mladim istraživačima, i institucijama koje se bave naučno-istraživačkim radom omogućen pristup jedinstvenom programu za koji je izdvojeno 50 milijardi evra, koliko je ukupan budžet programa za period 2007-2013. godine.
- Kultura 2007-2013 (SULTURE 2007) (www.kultura.gov.rs)
- Memorandum o razumevanju za učešće u programu Kultura 2007 je potpisan 6. februara 2007. godine.
- PROGRESS (zapošljavanje i socijalna politika) (http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=article&id=685&catid=164&Itemid=252&lang=src ) - 12. novembra 2007. godine Republika Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju za učešće u programu PROGRESS u oblasti zapošljavanja, društvene integracije, ravnopravnosti polova, anti-diskriminacija.

- program CIP – program za konkurentnost i inovativnost- EIP (komponenta za preduzetništvo i inovacije) – Memorandum o razumevanju između Komisijom EU i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja potpisan je krajem 2008. godine, čime se Srbija uključila u pod-program EIP kao punopravni član.
- program CIP – program za podršku politici infomraciono-komunikacionih tehnologija ICT
- program Fiscalis 2013(http://www.poreskauprava.gov.rs) (namenjen saradnji u oblasti sprovođenja poreske politike Memorandum o razumevanju između Vlade R.Srbije i EZ potpisan 15. aprila 2009. godine, čime je Poreska uprava započela aktivno učešće u Programu. Cilj programa je unapređenje pravilnog funkcionisanja poreskih sistema na unutrašnjem tržištu Evropske zajednice i jačanje saradnje poreskih administracija učesnica programa.
-program Carina 2013 (namenjen saradnji u oblasti sprovođenja carinske politike (http://www.upravacarina.rs/CYR/MEDJUNARODNASARADNJA/Stranice/EvropskeIntegracije.aspx) – uspostavljen Odlukom Parlamenta EU i Saveta EU od 23. aprila 2007. godine, a učešće Srbije počelo 1. januara 2008. godine. Program obezbeđuje podršku i smernice za rade carinskim administracijama u cilju efikasnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta EU.

Postoji zainteresovanost za učešće u programima
- LIFE+ (životna sredina),
- Integrisani program za doživotno učenje (Life-long learning)
- Mladi u akciji (Youth in action),
- MARCO POLO II (transport)
- Evropa za građane (Europe for Citizens).
Kroz program IPA 2007 je izdvojeno dva miliona evra za podizanje kapaciteta R.Srbije da se pripremi i učestvuje (entry ticket) u programima Zajednice, kao i u podizanju svesti građana i institucija o mogućnosti učešća u programima Zajednice, dok je kroz program IPA 2008 5 miliona evra za entry ticket.

Predsedavanje EU

Španija je prva država EU koja je, zajedno sa Belgijom i Mađarskom, od 1. januara. 2010. godine preuzela predsedavanje EU (www.eu2010.es) po novim pravilima u skladu sa Lisabonskim ugovorom (http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?id=1296&lang=en ) i novim institucionalnim aranžmanima. Zajednički program, tzv. "Trio" predsedavanja, odobren je 7. decembra 2009. godine, na sastanku Saveta EU za opšte poslove i spoljne odnose (GAERC), na osnovu kojeg će svaka od država članica razviti poseban polugodišnji program predsedavanja EU. Zadržan je rotirajući sistem predsedavanja Savetom EU, pri čemu će se države članice na svakih šest meseci smenjivati i upravljati radom tematskih formacija Saveta EU.

Španija, Belgija i Mađarska, u funkciji timskog – trojnog predsedavanje EU, imaju zajednički logo Trojke, a usaglasili su i prioritete kojima će se rukovoditi u periodu od 2010. godine do kraja prve polovine 2011. godine. Fokus rada Trojke su, pre svega, aktivnosti oko pitanja recesije, klimatskih promena, socijalne agende, odnosno, promovisanju socijalne i konkurentne Evrope. Glavni cilj je da se u ovom periodu predsedavanja (18 meseci), EU izvede iz ekonomske recesije, uz nastojanje da se minimiziraju efekti i posledice krize.

Sve države članice EU podržavaju aktuelnog predsedavajućeg EU, Španiju u nastojanju da najvažniji zadatak predstojećih meseci bude izlaz iz ekonomske i finansijske krize, uz nastojanje da se minimiziraju efekti i posledice krize. Paralelno se odvija proces i koordinisan rad u oblasti zapošljavanja - stvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti, odnosno, promovisanje socijalne i konkurentne Evrope.

Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, uspostavljen je novi sistem rada institucija EU koji se umnogome razlikuje od prethodnog. Imaju se u vidu nove funkcije i prerogativi predsednika Evropskog saveta, visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, uvođenje dodatnih 18 poslanika u EP (ukupno 754 prema Lisabonskom ugovoru), kao i formiranje novog saziva Evropske komisije. Ustanovljen je nov način rada i funkcionisanja Evropskog saveta – bez prisustva MIP-ova, a pripreme za održavanje Evropskog saveta, tj. Samita EU najvećim delom obavlja predsednik Evropskog saveta (i osoblje Saveta EU), koji će voditi sastanke Evropskog saveta. S druge strane, visoki predstavnik za spoljnu politiku ima znatno šira ovlašćenja ("dvostruka" uloga) - potpredsednik je Evropske komisije i rukovodi Evropskom spoljnopolitičkom službom (European External Action Service - EEAS), koja je u fazi uspostavljanja.
Od spoljnopolitičkih tema, a u vezi sa politikom proširenja EU, špansko predsedavanje nastavlja da podržava dalje proširenje EU. Španska pozicija je da se politika proširenja pokazala uspešnom i da je put evropskih integracija bez sumnje jedina budućnost i cilj zemalja zapadnog Balkana. Španija smatra da proširenje treba da bude prioritet svakog predsedavanja EU i promoviše politički stav da evropska perspektiva članstva predstavlja značajan instrument za sve države koje teže evropskoj integraciji.

Španija je uspešno započela predsedavanje EU održavanjem redovnog Političkog dijaloga EU i Srbije (u Briselu 26. januara 2010. godine), na kome su razmatrana aktuelna pitanja u odnosima EU-Srbija, kao i politički odnosi na zapadnom Balkanu u okviru politike proširenja EU i pitanje KiM, a koji je ocenjen izuzetno značajnim i uspešnim. Takođe, konstatovani su pozitivni pomaci i vidan napredak Srbije u prethodnom periodu i dati su ohrabrujući signali za nastavak procesa evrointegracije u ovoj godini.

Značajno je da je predsedavajuća EU Španija prihvatila inicijativu Srbije da se organizuje radna poseta predstavnika Komiteta za zapadni Balkan EU (COWEB) Srbiji, od 23. do 26. marta 2010. godine.

Komitet za Zapadni Balkan pri Savetu EU (COWEB) zadužen je za problematiku Zapadnog Balkana, na radnom nivou. Radna grupa za Zapadni Balkan uglavnom deluje u dve formacije:

• na nivou eksperata država članica EU – tzv. formacija Brussels (sastaju se dva puta nedeljno u Briselu) i
• na nivou visokih predstavnika MIP-ova zemalja članica EU zaduženih za pitanja našeg regiona tzv. formacija Capitals (sastaju se jednom mesečno u Briselu).

Dogovori i zaključci sa sastanaka Komiteta za Zapadni Balkan u velikoj meri određuju kasnije zaključke Saveta EU u vezi sa Zapadnim Balkanom.

Članovi Komiteta za Zapadni Balkan (27 predstavnika zemalja članica) po prvi put su posetili Srbiju, što je podrazumevalo širi program susreta i razgovora sa našim zvaničnicima, predstavnicima nevladinog sektora i predstavnicima međunarodnih organizacija.

Praksa u radu ovog tela Saveta EU, koje se bavi problematikom Zapadnog Balkana je da povremeno održava sastanke van sedišta EU u Briselu, konkretno u prestonicama zemalja regiona. Do sada, Komitet je održao sastanke u Sarajevu i Skoplju (tokom nemačkog i slovenačkog predsedavanja EU 2007. i 2008. godine) i Tirani (tokom češkog predsedavanja EU u prvoj polovini 2009. godine).

COWEB je podređen radnom telu Saveta EU - Komitetu stalnih predstavnika (COREPER). Njega čine stalni predstavnici (ambasadori) država članica i njihovi zamenici. COREPER priprema dnevni red i odluke Saveta EU. Takođe, Komitet nadgleda i koordinira rad oko 250 radnih tela i grupa koje pripremaju rad Saveta na tehničkom nivou. Ovo diplomatsko telo, koje se sastaje jednom nedeljno, zauzima ključno mesto u strukturi donošenja odluka EU.

Španija planira da do kraja njenog predsedavanja EU organizuje ministarsku konferenciju EU sa zemljama zapadnog Balkana u Sarajevu, što bi mogao biti centralni događaj predsedavanja u okviru politike proširenja. Cilj i smisao konferencije je da se doprinese integraciji čitavog regiona sa aspekta reafirmacije i učvršćivanja evropske perspektive u novim uslovima, a ujedno bi se simbolički revitalizovao proces evropske integracije zemalja zapadnog Balkana, započet Samitom u Zagrebu 2000. godine (desetogodišnjica uspostavljanja Procesa stabilizacije i pridruživanja). Konsultacije oko održavanja konferencije i njenih ciljeva su u toku.

Republika Srbija podržava održavanje konferencije na kojoj očekuje definisanje konkretnih smernica za nastavak evropske integracije ZB, nešto poput Agende iz Soluna, ali za više forme integracije i odnose sa EU.

Aprilr 2010..