Evropska unija je ključni partner Republike Srbije u procesu međunarodne podrške demokratskim i ekonomskim reformama zemlje. Razvoj odnosa sa EU je prioritet spoljne politike Republike Srbije. Usvajanjem Nacionalne strategije za pristupanje EU, 2005. godine, pristupanje Srbije Evropskoj uniji definisano je kao prioritetan i dugoročan strateški cilj.

Vlada Republike Srbije obrazovala je 2002. godine Savet za evropske integracije, kao savetodavno telo Vlade, koje prati, razmatra, ocenjuje i usmerava proces evropske integegracije Srbije. Zadaci Saveta definisani su odlukom Vlade R.Srbije, 2007. godine.

Godine 2004. osnovana je Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, kao posebna službe Vlade Srbije za poslove pridruživanja EU. Od 28.12.2007. godine, ova kancelarija nosi naziv Kancelarija za evropske integracije.

Vlada Republike Srbije je 2007. godine donela odluku o formiranju novih koordinacionih tela u procesu pristupanja EU. Formirani su: Koordinaciono telo za proces pristupanja EU, koje razmatra sva pitanja u vezi sa evropskim integracijama i koordinira rad organa državne uprave, Stručna grupa Koordinacionog tela, kao glavno telo za horizontalno koordinisanje procesa pristupanja i Podgrupe stručne grupe - radne grupe za pregovore kao ključni mehanizam za koordinisanje različitih oblasti pravnih tekovina EU, čija se podela, nadležnost i sastav u osnovi podudaraju sa pregovaračkim poglavljima.

Osnov za ulazak u novu fazu odnosa Srbije sa EU predstavljala je "Solunska agenda za zapadni Balkan", kojim je potvrđena evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana, kao i drugi dokumenti usvojeni na solunskom Samitu EU i Samitu EU-Zapadni Balkan (20-21. juna 2003.godine). Osnov saradnje Srbije sa EU definisan je «Evropskim partnerstvom za Republiku Srbiju» kao instrumentom kojim Komisija EU definiše ključne prioritete, političke i ekonomske kriterijume i osnove saradnje u oblasti EU sektorskih politika i prati i ocenjuje napredak R. Srbije u procesu evro-integracije.

DOSTIGNUĆA U SARADNjI EVROPSKE UNIJE I SRBIJE

Srbija je u 2009. i 2010. godini ostvarila značajan napredak u evropskim integracijama. Uspešna politika Vlade Srbije u ispunjavanju strateškog prioriteta - članstva u EU, rezultirala je pozitivnim Izveštajem o napretku Srbije (14. oktobar 2009.godine, kao i najnovijim izveštrajem Evropske komisije i napretku Srbije od 9. novembra 2010. godine - izveštaj), odlukom o ukidanju viznog režima (30. novembra 2009.godine), "odmrzavanje" Prelaznog sporazuma (7. decembra 2009. godine), kao i podnošenje zahteva Srbije za prijem u članstvo u EU (22. decembra 2009.godine).

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić predao je predsedniku Vlade Švedske Frederiku Rajfeldu 22. decembra 2009. godine u Stokholmu zahtev za prijem u punopravno članstvo u EU, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije od 19. decembra 2009. godine. Tom prilikom je predato pismo koje su potpisali predsednik Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije i Memorandum u vezi sa zahtevom Republike Srbije za prijem u članstvo EU.

Uručivanjem kandidature Srbije Evropskoj uniji načinjen je pozitivan napredak i dat je zamah za nastavak evropske integracije tokom 2010. godine.

Kao najznačajniji događaji u evropskim integracijama tokom 2010. godine, mogu se izdvojiti: odluka Saveta EU o započinjanju postupka ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u zemljama članicama EU i Evropskom parlamentu (14. jun 2010. godine) i odluka EU da prosledi zahtev Srbije Evropskoj komisiji za članstvo čime je zatraženo od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo.

Odluka Saveta EU o započinjanju postupka ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u zemljama članicama EU i Evropskom parlamentu doneta je pošto je glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerc obavestio ministre EU o povoljnom toku saradnje R. Srbije s Tribunalom u Hagu.

Ubrzo posle tog događaja, ministri spoljnih poslova država članica EU su na sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu 25. oktobra 2010. godine, konsenzusom doneli odluku da proslede Evropskoj komisiji zahtev Srbije za članstvo i zatražili od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo. Povodom te odluke EU, komesar za proširenje i susedsku politiku Evropske unije Štefan File učinio je radnu posetu R. Srbiji, 24. novembra 2010. godine, kada je zvanično uručen „Upitnik" Evropske komisije predsedniku Vlade R. Srbije na osnovu kojeg će se procenjivati spremnost Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo.
U međuvremenu, Evropska komisija je 09. novembra 2010. godine objavila najnoviji izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu, u kome je data ocena da Srbija uglavnom ispunjava političke kriterijume (kriterijumi iz Kopenhagena), kao i da je makroekonomska stabilnost velikim delom očuvana, uprkos globalnoj krizi. U poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem, u nekim segmentima aktivnosti Srbije su ocenjene slabije (posebno oblast pravosuđa), a u drugim oblastioma su date znatno povoljnije ocene u reformama (izdvajaju se regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi).
Komesar za proširenje i susedsku politiku EU Štefan File pohvalio napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju političkih kriterijuma za članstvo u EU, ali je i podsetio da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ostaje suštinski uslov za članstvo u EU. On smatra da dodatne napore treba uložiti u reformu javne administracije i pravosuđa, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Republika Srbija je u rekordnom roku od samo 45 dana pripremila odgovre na Upitnik i predsednik Vlade Republike Srbije ih je 31. januara u Briselu uručio komesaru za proširenje Štefanu Fileu. Komisija EU je najavila da će u oktobru 2011. godine objaviti mišljenje o pripremljenosti Republike Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
U cilju jasnog definisanja preporuka čija realizacija treba da doprinese pozitivnom mišljenju Komisije EU o našem zahtevu za članstvo, Vlada Republike Srbije je 29. decembra 2010. godine usvojila Akcioni plan za ispunjavanje prioriteta iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu. Akcioni plan sadrži 96 preporuka koje se odnose na izvršnu vlast, kao i poseban spisak preporuka koje se odnose na ostale organe vlasti (zakonodavna, sudska valst i nezavisna tela). Za najveći broj prioriteta predviđeni rok za realizaciju je prva polovina 2011. godine. Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije će tromesečno (u martu, junu i septembru 2011. godine) izveštavati Vladu o realizaciji preporuka.

Pregovori između Evropske unije i Srbije i Crne Gore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su 10. septembra 2007. godine, završetkom pete tehničke runde pregovora između Republike Srbije i EU. Sporazum je parafiran 7. novembra 2007. godine, a potpisan 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP, kao i Prelazni trgovinski sporazum, 9. septembra 2008. godine, ali Sporazum tada nije stupio na snagu zbog odluke EU da, odmah nakon potpisivanja, isti zamrzne sve dok Srbija ne ostvari punu saradnju sa Haškim Tribunalom. Nakon pozitivne ocene Serža Bramerca, glavnog tužioca MKTJ, na sednici Saveta bezbednosti UN o saradnji Srbije sa MKTJ, na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU održanom 7. decembra 2009. godine doneta je odluka da se započne sa primenom Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima. Prelazni trgovinski sporazum je, nakon razmene nota dveju strana, formalno stupio na snagu 1. februara 2010.godine.

Savet EU je 14. juna 2010. godine, u Luksemburgu, doneo odluku o početku procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u zemljama članicama EU.

Evropski parlament ratifikovao je Sprozum o stabilizaciji i pridruživanju sa Republikom Srbijom 19. januara 2011. godine.
U toku je postupak ratifikacije Sporazuma u zemljama članicama EU. Sporazum su do sada ratifikovale Austrija, Bugarska, Češka, Estonija, Španija, Italija, Kipar, Luksembrug, Mađarska, Malta, Slovenija, Slovačka i Švedska.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) predstavlja prvi sveobuhvatni sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa Evropskim zajednicama i njihovim državama članicama. Ovim Sporazumom se regulišu skoro svi aspekti međusobnih odnosa Evropske unije i Republike Srbije, a iznad svega međusobni ekonomski odnosi, koji su do potpisivanja bili zasnovani na jednostranim izjavama volje dveju strana. Stupanjem na snagu SSP, Republika Srbija će postati država pridružena EU, sa jasnom perspektivom članstva u EU.

Nakon početka primene Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, država podnosi zvaničan zahtev za prijem u članstvo EU. Da bi dobila status kandidata, država mora da dokaže da je sposobna da primenjuje obaveze preuzete u SSP, tj. da ima dokaz primene Sporazuma (track-record). Srbija je, kako bi pokazala punu spremnost da stekne status kandidata, od 1. januara 2009. godine počela da primenjuje trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (tzv. Prelazni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu). Svi rokovi u liberalizaciji trgovine sa EU počinju da teku od 1. januara 2009. godine.

U prvoj godini primene (2009) Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, gubitak Republike Srbije u naplaćenoj carini (da se nije primenjivao ovaj sporazum, već prethodni tarifni sistem po klauzuli „najpovlašćenije nacije") iznosio je 78,6 miliona evra. Ovakav smanjeni carinski prihod nije rezultat samo jednostrane primene Prelaznog sporazuma, već i opšteg smanjenja uvoza robe poreklom iz EU zbog širenja efekata svetske ekonomske krize i opšteg pada nivoa tražnje. U istom period usled bescarinskog izvoza robe iz Srbije u EU, domaći izvoznici su ostvarili korist od oko 404 miliona evra, što je u proseku oko pet puta više nego što je gubitak koji je nastao za srpski budzet.

U drugoj godini primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, izvoz Srbije u EU iznosio je 3,8 mlrd eura, a uvoz 6,4 mlrd eura. I pored toga što je u 2010. godini izvršena dodatna liberalizacija prema PTS i sniženje carinskih stopa na proizvode iz EU, uvoz i dalje beleži niske stope rasta u poređenju sa izvozom. Tako je u ovom periodu uvoz rastao za 8,8%, a izvoz 31%. Izvoz u ceo svet je rastao po nižoj stopi (22,3%) nego što je rastao izvoz u EU, što dodatno potvrđuje značaj ovog tržišta za srpsku privredu, posebno imajući u vidu preferencijalni pristup za poljoprivredne proiizvode. I ovoj godini koristi od preferencijalnog izvoza u EU su tri puta veće od smanjenog priliva u budzet od carina. Naime koristi iznose skoro 400 miliona eura za naše izvoznike, a gubitak od smanjenih carina 150 miliona eura.

U 2010. godini u Srbiju je uloženo 880 miliona evra stranih direktnih investicija, od toga 80% predstavljaju investicije iz Evropske unije. U ovom periodu najveće investicije iz EU su stigle iz Italije, Češke, Holandije, Austrije, Velike Britanije i Slovenije.

Evropsko tržište je u potpunosti liberalizovano za srpske proizvode još novembra 2000. godine (Odluka EU o autonomnim trgovinskim merama - ATM - prvi put uvedene 2000. godine, zatim su produžene 2005. sa rokom važenja do 31.12.2010. godine), tako da odlaganje primene Prelaznog sporazuma od strane Evropske unije nije imalo faktičkog uticaja na izvoz iz Srbije u EU. Srbija će postepeno, u roku od 6 godina snižavati carine za proizvode koji se iz EU uvoze u Srbiju. Polazeći od planirane vremenske dinamike, najranije 2014. će tržište Srbije biti u potpunosti liberalizovano za uvoz iz EU, sa izuzetkom pojedinih poljoprivrednih proizvoda, koji će zadržati određeni nivo carinske zaštite i posle isteka roka od 6 godina. To znači da o sveobuhvatnoj liberalizaciji srpskog tržišta, kada je u pitanju SSP, možemo govoriti tek 2014. godine, s tim što ovaj rok može biti ubrzan ukoliko Srbija u međuvremenu postane članica EU.

I pre početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane EU, u Srbiju se iz EU mogla uvesti roba po sniženim carinama, definisanim Prelaznim trgovinskim sporazumom, ako ima preferencijalno poreklo što se dokazuje EUR1 sertifikatom koji izdaju carinske službe država članica EU. Sva roba koja se uvozi iz EU u Srbiju nema preferencijalno poreklo, već samo ona koja ima (potvrđeno) poreklo iz EU. Komisija EU je 22. februara 2010. godine usvojila predlog da se produže autonomne trgovinske mere (ATM) zemljama Zapadnog Balkana do 2015. godine ali Savet i Parlament još uvek nisu doneli odluku.

Vlada Republike Srbije je 9. oktobra 2008. godine usvojila Nacionalni program za evropske integracije (NPI), koji predstavlja sveobuhvatni planski dokument u kome su objedinjene sve zakonodavne i institucionalne mere koje bi Vlada trebalo da preduzme i sprovede kako bi Republika Srbije do kraja 2012. godine ispunila sve političke, ekonomske i pravne kriterijume koji proizilaze iz članstva u EU. Od usvajanja NPI ispunjavanje obaveze usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU prati se u skladu sa ovim dokumentom. Do kraja februara 2011. godine biće završena revizija NPI, tako što će se izvršiti dopuna planiranih zakonodavnih aktivnosti za 2011. i 2012. godinu.
Od usvajanja Nacionalnog programa za evropske integracije jula 2008. godine, do kraja 2010. godine, posmatrajući propise koji su planirani za usvajanje NPI je ispunjen 74% (planirano 742 propisa, usvojeno 549).

Instrument pretpristupne pomoći EU - IPA

IPA Komponenta I

Evropska unija pruža finansijsku podršku državama zapadnog Balkana kroz Instrument za pretpristupnu pomoć od 2007. Novi jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć za period od 2007. do 2013. godine objedinio je dotadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA i CARDS. Ukupan budzet IPA za period 2007-2013. iznosi 11,468 milijardi evra. Indikativno utvrđen iznos finansijske pomoći namenjen Republici Srbiji u istom periodu iznosi 1,183 milijardi evra. Ova podrška se upućuje kroz prve dve komponente: pomoć u tranziciji i izgradnja institucija i prekogranična saradnja. Korišćenje preostalih komponenti (regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj) uslovljeno je dobijanjem statusa kandidata za prijem u EU i akreditacijom decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU.

Proces programiranja Instrumenta za pretpristupnu pomoć, ključni nosioci, njihova uloga i dinamika procesa definisani su Akcionim planom za programiranje Instrumenta za pretpristupnu pomoć Vlade Srbije. Shodno pomenutom dokumentu, projekti koje pripremaju ovlašćeni predlagači (ministarstva, službe Vlade, posebne organizacije, Narodna skupština i Nardona banka Srbije) moraju biti u skladu sa prioritetima definisanim Evropskim partnerstvom, Višegodišnjim indikativnim planskim dokumentom, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, ali i nacionalnim strateškim dokumentima, poput Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU.

U okviru procesa programiranja prve IPA komponente za 2007. godinu (pomoć u tranziciji i izgradnja kapaciteta) je odobreno 189,7 miliona evra. Početkom aprila 2009, potpisan je Finansijski sporazum između Vlade Srbije i Komisije Evropskih zajednica kojim je za 2008. godinu odobreno finansiranje 37 projekata u ukupnoj vrednosti od 168 miliona evra. Kao posledica globalne finansijske krize i očekivanog budzetskog deficita, od 182,5 miliona evra opredeljenih za 2009. dogovoreno je da se 100 miliona evra preusmeri na finansiranje budzetskih rashoda, vodeći računa o potrebama procesa pridruživanja i pristupanja EU. U Briselu je 17. septembra 2009. potpisan Finansijski sporazum između EU i Republike Srbije o usmeravanju dela bespovratnih sredstava u okviru IPA programa 2009. u podršku budzetu Republike Srbije u iznosu od 100 miliona evra. Preostali iznos usmeren je na realizaciju projekata koji su ocenjeni kao najprioritetniji u procesu programiranja IPA 2009. Potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije Božidar Djelić i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer su 19. marta 2010. godine u Novom Sadu, potpisali Finansijski sporazum u iznosu od 70,5 miliona evra, koji predstavlja drugi deo sredstava iz IPA 2009, a kojima su finansirana 9 projekta u tri prioritetne oblasti (politički kriterijumi, društveno politički kriterijumi i sposobnost za preuzimanje obaveza iz članstva). U decembru 2010. godine ispunjeni su uslovi za drugu tranšu IPA 2009 budzetske pomoći u verednosti od 50 miliona evra.
Proces programiranja IPA 2011 u vrdnosti od oko 190 milona evra je završen. Delegaciji Evropske unije je dostavljen paket predloga projekata u junu 2010. godine, a proces internih konsultacija službi Evropske ikomisije, kao i usklađenost tekstova projektnih predloga sa preporukama je u toku. Očekuje se da će nadležna tela Evropske komisije usvojiti paket predloga projekata IPA 2011 do aprila 2011. godine.

IPA Komponenta II (Prekogranična saradnja)

U decembru 2010. godine potpisani su Finansijski sporazumi za 2009. godinu za sprovođenje programa prekogranične saradnje sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, i transnacionalnog programa Jugoistočna Evropa u ukupnoj vrednosti od 3,9 miliona evra.
U novembru i decembru 2010. godine potpisano je 13 ugovora sa institucijama na teritoriji Republike Srbije u ukupnoj vrednosti od 0.9 mil. evra u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora i 18 ugovora u vrednosti od 1,4 mil. evra u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija-Bosna i Hercegovina. Naredni konkursi za dostavljanje projektnih predloga planirani su za februar 2011. godine.
U toku je ugovaranje 11 projekata u okviru Programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija u vrednosti od preko 1,3 miliona evra. Naredni konkurs je planiran za februar 2011. godine.

Srbija je potpisala i višegodišnji Finansijski sporazum o prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama članicama EU - Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom u ukupnom iznosu od 19,1 miliona evra. U Pirotu su 20. marta 2009. potpisani Finansijski sporazumi, ukupne vrednosti 8,1 miliona evra, namenjeni za finansiranje druge komponente programa IPA 2007 i to za programe prekogranične saradnje sa državama članicama: Mađarskom (2,6 miliona evra), Rumunijom (3 miliona evra) i Bugarskom (2,5 miliona evra). Republika Srbija, takođe, učestvuje i u dva šira regionalna programa EU finansijske pomoći: Jadranskom programu i Programu trans-nacionalne saradnje za područja Evrope u tranziciji na putu integracije.

U okviru Programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija u toku je realizacija 70 projekata u vrednosti od preko 16 miliona evra. Dana 15. novembra 2010. godine objavljen je drugi konkurs za dostavljanje predloga projekata. Raspoloživa sredstva na tekućem konkursu su 12,5 miliona evra. Konkurs je otvoren do 14. februara 2011. godine.
U toku je potpisivanje ugovora u okviru Programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija, u ukupnoj vrednosti od preko 19 miliona evra. Predstavnici dve države dogovorili su raspisivanje dva nova konkursa za januar, odnosno februar 2011. godine, u ukupnoj vrednosti od preko 12 miliona evra. Jedan od konkursa biće namenjen finansiranju projekata u oblasti životne sredine u skladu sa EU Strategijom za razvoj Podunavlja.

IPA komponenta III (Regionalni razvoj) i IV (Raazvoj ljudskih resursa)

U okviru priprema za IPA komponente III i IV pripremljeni su prvi nacrti Operativnih programa za obe komponente i dostavljeni su Generalnom direktoratu za regionalnu politiku i Generalnom direktoratu za zapošljavanje na komentare. Operativni programi definišu prioritetne oblasti, mere, kao i projekte za njihovo sprovođenje.

U skladu sa „Solunskom agendom za Zapadni Balkan", nakon potpisivanja Okvirnog sporazuma o opštim principima učešća u programima zajednice na forumu Evropskog saveta „EU-Zapadni Balkan", 22. novembra 2004. godine u Briselu, komunitarni programi Zajednice su otvoreni za države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju (i Crnu Goru). Savet EU je Okvirni sporazum ratifikovao 2. juna 2005. godine, a Skupština državne zajednice SCG 29. juna 2005. godine.

Učešće u komunitarnim programima ne spada u okvir pomoći, već predstavlja dokaz spremnosti i napretka države nečlanica EU (kandidata/potencijalnog kandidata) u izgradnji administrativnih i tehničkih kapaciteta kako bi bila ravnopravan partner državama članicama u sprovođenju programa u okviru sektorskih politika EU. U tom kontekstu, učešće R.Srbije u komunitarnim programima bi trebalo da se horizontalno i vertikalno širi, jer predstavlja i odličnu pripremu za buduće članstvo, ali i pažljivo analizirati koristi od učešća u programima, uzimajući u obzir administrativnu i institucionalnu spremnost i budzetska ograničenja.

- 13. jula 2007. godine potpisan je Memorandum o razumevanju za učešće u Sedmom okvirnom programu. Time je naučnicima, mladim istraživačima, i institucijama koje se bave naučno-istraživačkim radom omogućen pristup jedinstvenom programu za koji je izdvojeno 50 milijardi evra, koliko je ukupan budzet programa za period 2007-2013. godine.

- Memorandum o razumevanju za učešće u programu Kultura 2007 je potpisan 6. februara 2007. godine.

- PROGRESS (zapošljavanje i socijalna politika) - 12. novembra 2007. godine Republika Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju za učešće u programu PROGRESS u oblasti zapošljavanja, društvene integracije, ravnopravnosti polova, anti-diskriminacija.

- program CIP - program za konkurentnost i inovativnost- EIP (komponenta za preduzetništvo i inovacije) - Memorandum o razumevanju između Komisijom EU i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja potpisan je krajem 2008. godine, čime se Srbija uključila u pod-program EIP kao punopravni član.

- program CIP - program za podršku politici infomraciono-komunikacionih tehnologija ICT

- program Fiscalis 2013 (namenjen saradnji u oblasti sprovođenja poreske politike Memorandum o razumevanju između Vlade R.Srbije i EZ potpisan 15. aprila 2009. godine, čime je Poreska uprava započela aktivno učešće u Programu. Cilj programa je unapređenje pravilnog funkcionisanja poreskih sistema na unutrašnjem tržištu Evropske zajednice i jačanje saradnje poreskih administracija učesnica programa.

-program Carina 2013 (namenjen saradnji u oblasti sprovođenja carinske politike - uspostavljen Odlukom Parlamenta EU i Saveta EU od 23. aprila 2007. godine, a učešće Srbije počelo 1. januara 2008. godine. Program obezbeđuje podršku i smernice za rade carinskim administracijama u cilju efikasnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta EU.

Kroz programe IPA 2007 i 2008 je izdvojeno dva i pet miliona evra za podizanje kapaciteta R.Srbije da se pripremi i učestvuje (entry ticket) u programima Zajednice, kao i u podizanju svesti građana i institucija o mogućnosti učešća u programima Zajednice.

U skladu sa Lisabonskim ugovorom i novim institucionalnim aranžmanima, Španija je prva država EU koja je, zajedno sa Belgijom i Mađarskom, od 1. januara. 2010. godine, preuzela predsedavanje EU po novim pravilima. Zajednički program, tzv. "Trio" predsedavanja, odobren je 7. decembra 2009. godine, na sastanku Saveta EU za opšte poslove i spoljne odnose (GAERC), na osnovu kojeg će se države članice, na svakih šest meseci, smenjivati i upravljati radom tematskih formacija Saveta EU.

Španija, Belgija i Mađarska, u funkciji timskog - trojnog predsedavanja EU, imaju zajednički logo Trojke, a usaglasili su i prioritete kojima će se rukovoditi u periodu od 2010. godine do kraja prve polovine 2011. godine. Fokus rada Trojke su, pre svega, aktivnosti oko pitanja recesije, klimatskih promena, socijalne agende, odnosno, promovisanje socijalne i konkurentne Evrope. Glavni cilj je da se u ovom periodu predsedavanja (18 meseci), EU izvede iz ekonomske recesije, uz nastojanje da se minimiziraju efekti i posledice krize. Jedna od najvažnijih aktivnosti je koordinisan rad u oblasti zapošljavanja - smanjenje nezaposlenosti, odnosno, promovisanje socijalne i konkurentne Evrope.

Nakon španskog i belgijskog šredsedavanja EU u 2010. godini, Mađarska je 1. januara 2011. godine preuzela predsedavanje EU i teme kojima će se baviti definisala u četiri stuba:

1) Privredni rast, zapošljavanje, socijalna inkluzija - kao predsedavajuća, Mađarska želi da pruži doprinos izlasku EU iz krize i ostvarivanju privrednog rasta, zasnovanog na otvaranju novih radnih mesta, kao i implementaciji strategije „Evropa 2020", uz fokusiranje na održiv rast i socijalnu koheziju.

2) Stvaranje uslova za bolju i jaču EU, jačanje uloge EU u svetu - dublja i jača Evropa, bliža svojim građanima (primena Štokholmskog programa, početak primene European Citizens Initiative, promocija kulturnih različitosti).
U ovoj stub spada tema efikasne i zajedničke energetske politike EU, gde se očekuje se jače mađarsko angažovanje o pitanju poboljšanja sigurnosti snabdevanja energentima EU, kao i stvaranja integrisanog energetskog tržišta. Mađarsko predsedavanje teži i usvajanju Strategije za Dunav i početku realizacije konkretnih projekata u prvoj polovini naredne godine.

3) Bezbednost i briga o građanima EU, kao i približavanje EU njenim građanima - Mađarska će se zalagati za dalje jačanje bezbednosti, slobode i pravde za građane EU, na osnovu Štokholmskog programa. Fokus će biti na efikasnijoj borbi protiv organizovanog kriminala i sajber kriminala, zaštiti ličnih podataka, kontroli prelaska granica i proširenju šengenske zone na Bugarsku i Rumuniju.

4) Politika proširenja i Istočno partnerstvo- Mađarska najavljuje da je politika proširenja u vrhu prioriteta njenog predsedavanja, a podrška evrointegraciji zemalja ZB jedna od ključnih tema. Najavljeno je da će se Budimpešta posebno angažovati na planu ubrzanja prijema Hrvatske u EU, tj. okončanje hrvatskih pregovora o pristupanju tokom mađarskog predsedavanja. Međutim, snažno će podržati i sve druge zemlje ZB, uključujući i Srbiju.

Istočno partnerstvo je važna tema mađarskog predsedavanja, a samit EU i država Istočnog partnerstva planiran je za 26. maj 2011. godine, gde će ključne teme biti liberalizacija trgovine i LVR, bezbednosti energetskog snabdevanja kroz države Istočnog partnerstva i infrastrukturni projekti u ovim državama.