SPOLJNA POLITIKA - PRIORITETI

KONTROLA NAORUŽANJA

• Vlada Republike Srbije je, 20. novembra 2008. godine, usvojila Zaključak o prihvatanju načela iz Kodeksa ponašanja Evropske unije;
  (The Govemment of the Republic of Serbia adopted the Conclusion on Acceptance of the Principles Embodied in the EU Code of Conduct, on 20 November 2008);
  
• Zaključkom Vlade, od 10. aprila 2008. godine, pokrenut je pregovarački mehanizam
  za pristupanje Republike Srbije međunarodnim kontrolnim režimima za izvoz
  naoružanja i robe dvostruke namene (Vasenar aranžman - WA, Australijska grupa -
  AG, Grupa nuklearnih snabdevača - NSG i Režim kontrole raketne tehnologije -
  MTCR);
  (In accordance with its Conclusion, adopted on 10 April 2008, the Government set into motion the negotiation mechanism for Serbia's joining the intemational control regimes for the export of arms and dual-use goods (Wassenaar Arrangement - WA, Australia Group - AG, Nuclear Suppliers Group - NSG and Missile Technology Control Regime -MTCR));
  
• Crna Gora i P. Srbija potpisale su bilateralni Sporazum o principima i
  proceduri za primenu Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja, u
  Podgorici, 06. jula 2007. godine;
  (Montenegro and Repubic of Serbia signed the bilateral Agreement on the principles and
  the procedure for the implementation of the Agreement on Sub-Regional Arms Control, in
  Podgorica, on 6 July 2007);
  
• Republika Srbija je potpisala Amandmane na Sporazum o podregionalnoj kontroli
  naoružanja, u Pržnu, 14. oktobra 2008. godine;
  (Republic of Serbia signed the Amendments to the Agreement on Sub-Regional Arms
  Control, in Pržno on 14 October 2008);
  
• Republika Srbija je 16. novembra 2006. godine pristupila Inicijativi za
  bezbednost protiv proliferacije;
  (Republic of Serbia joined the Proliferation Security Initiative (PSI) on 16 November
  2006);
  
• Republika Srbija je 2007. godine pristupila Globalnoj inicijativi za borbu
  protiv nuklearnog terorizma;
  (Republic of Serbia4flT2007 joined the Global Initiative to Combat Nuclear Terrorism);

KONTROLA NAORUŽANJA, NEPROLIFERACIJA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE, IZVOZNA KONTROLA I DRUGE AKTIVNOSTI

- U skladu sa članom 60. Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, Republika Srbijaje, od 3. juna 2006. godine, država kontinuiteta nekadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Republika Srbija je zadržala celokupno zakonodavstvo sa nivoa državne zajednice, s tim da su ministarstva na republičkom nivou preuzela odgovornosti koje su se prethodno nalazile na nivou ministarstava državne zajednice.

- U skladu sa svojim spoljnopolitičkim ciljevima i prioritetima, Republika Srbija nastoji da uskladi svoje aktivnosti i zakonodavstvo sa normama Evropske unije u oblasti kontrole naoružanja, neproliferacije kao i drugih međunarodnih standarda i prakse. Striktno poštuje međunarodne obaveze i dosledno ih sprovodi.

- Republika Srbija je ratifikovala najveći broj međunarodnih ugovora i konvencija koje se odnose na ovu oblast. Takođe, bila je među zemljama članicama UN koje su u roku poslale odgovor generalnom sekretaru UN u vezi sa Rezolucijom GS UN 61/89[od 6. decembra 2006 godine „U pravcu Ugovora o trgovini naoružanjem:

• uspostavljanje zajedničkih međunarodnih standarda za uvoz, izvoz i prenos konvencionalnog naoružanja (ATT)", a u vezi sa otpočinjanjem pregovora o usvajanju međunarodnog ugovora o kontroli izvoza naoružanja.

- R. Srbija je ratifikovala sledeće Konvencije i druge međunarodne dokumente
iz ovih oblasti:

• Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih ili drugih gasova, kao i bakterioloških metoda ratovanja/ Ženevski Protokol 1925;
  
• Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT);
  
• Konvenciju o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i njegovog uništavanja (BWC); Konvenciju o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC);
  
• Konvenciju o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala (CPPNM);
  
• Konvenciju o sprečavanju nuklearnog terorizma;
  
• Konvenciju o fizičkoj zaštiti nuklearnih materijala, kao i amandmane na Konvenciju o fizičkoj zaštiti nuklearnih materijala;
  
• Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (STVT);
  
• Konvencija o ranom obaveptavanju o nuklearnim nesrećama;
  
• Konvencija o pomoći u slučaju nukelarnih nesreća i radiološke opasnosti;
  
• Konvenciju o zabrani ili smanjenju upotrebe nekih vrsta konvencionalnog naoružanja koje bi moglo biti posebno opasno ili bi moglo imati nediskriminatorne posledice - tzv. nehumano naoružanje (CCW);
  
• Konvenciju o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa protivpešadijskih mina i njihovog uništenja - Otavska Konvencija o zabrani zemljišnih mina (Srbija i Crna Gora je predala instrumente ratifikacije Generalnom sekretaru UN septembra 2003. godine, a obaveze proistekle iz Konvencije su otpočele 1. marta 2004. godine);
  
• Pravila ponašanja Evropske unije u vezi sa izvozom naoružanja i vojne opreme;
  
• 2001 Regionalni plan - Pakt za stabilnost;
  
• Program akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine malim oružjem i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN RoA SALW);
  
• Protokol UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem i njegovim delovima, komponentama i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv međunarodnog organizovanog kriminala (UN Firearms Protocol - UN FP);
  
• Haški kodeks ponašanja (NSoS) protiv proliferacije balističkih raketa;
  
• Režim kontrole raketne tehnologije (MTCR) (Srbija i Crna Gora je februara 2004. godine unilateralno prihvatila da se pridržava dokumenta MTCR„Oprema, softver i tehnologija", od 30. maja 2003. godine i „Uputstva za važne transfere osetljivih projektila" od 7. januara 1993. godine);

Potpisnica je, odnosno prihvatila je i sledeđe međunarodne dokumente:

• Sporazum o podregionalnoj kontroli naoružanja/Sporazum iz Firence 1996.;
  
• Bečki dokument o merama za jačanje poverenja 99 (CSBM);
  
• Dokument OEBS o malom i lakom naoružanju (SALW), kao i druge odgovarajuće odluke OEBS iz ove oblasti - o skladištenju konvencionalnog naoružanja; o lakim prenosnim sistemima protivazdušne odbrane MANPADS; o potvrdi krajnjeg korisnika (End User Certification); o posredovanju (brokering) i dr.
  

Takođe, prihvata i poštuje načela iz Kodeksa ponašanja EU pri izvozu naoružanja (EU Code of Conduct on Arms Exports) koja su, ujedno, ugrađena u Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.

Vlada Republike Srbije je 20. novembra 2008. godine usvojila Zaključak o prihvatanju načela iz Kodeksa ponašanja EU pri izvozu naoružanja (EU Code of Conduct on Arms Exports) i o tome je obavešten Savet EU 25. novembra 2008. godine.

R. Srbija pravovremeno dostavlja informacije u vezi sa primenom Rezolucije
SBUN 1540, kao i odgovore na druge upitnike u vezi sa njenom primenom. Otočela je
pripreme za izradu Akcionog plana za primenu Rezolucijom SBUN 1540 u skladu sa
Rezolucijom SB UN 1810.

U toku je priprema novog Zakona o sprovođenju Konvencije o zabrani hemijskog
oružja (CWC), koji je pripremljen radi što efikasnijeg sprovođenja obaveza iz ove
Konvencije. Predlog novog Zakona je krajem 2007. godine upućen Narodnoj skupštini
i trebalo bi da bude usvojen do kraja 2008. (do njegovog usvajanja i dalje se primenjuje
Zakon usvojen na nivou državne zajednice SCG).
Poštujući preporuke VI Pregledne konferencije za primenu Konvencije BTWC, Vlada Republike Srbije je usvojila nacrt Zakona za povlačenje rezerve na Ženevski Protokol iz 1925. i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje. Takođe, u završnoj fazi je izrada nacrta Zakona za primenu BTWC.

R. Srbija je pristupila Inicijativi za bezbednost protiv proliferacije (Proliferation Security Initiative/PSI) 2006. godine;

R. Srbija je pristupila Globalnoj inicijtivi za borbu protiv nuklearnog terorizma (Global Initiative to Combat Nuclear Terrorism) 2007. godine;

Inicirala je proceduru za otpočinjanje pregovora za pristupanje međunarodnim aranžmanima o izvoznoj kontroli - Vasenarski aranžman (WA), a potom će uslediti aplikacija i za pristupanje drugim kontrolnim aranžmanima.

- U cilju očuvanja nacionalne bezbednosti, poštovanja relevantnih rezolucija
Saveta bezbednosti UN, međunarodnih konvencija i sporazuma, Republika Srbija
dosledno sprovodi važeće norme u oblasti neproliferacije oružja za masovno
uništenje (WMD). Nacionalni sistem kontrole izvoza naoružanja, vojne opreme i
robe dvostruke namene, koji je zakonski uređen u skladu sa relevantnim pravilima
Evropske unije i OEBS-a, predstavlja neophodni instrument kojim se jača opreznost,
sprečava širenje WMD, kao i mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika (non-state actors) da dođu u posed izvezenih roba i tehnologija.

- Sa stanovišta neproliferacije, važno je istaći da Zakon sadrži„sveobuhvatnu klauzulu" (catch-all clause) koja se primenjuje na robu koja se može upotrebiti u vezi sa hemijskim, biološkim ili nuklearnim naoružanjem ili drugim nuklearnim napravama i njihovom dostavom. U planu je da postojeća „sveobuhvatna klauzula" u budućoj dopunjenoj i izmenjenoj verziji Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene bude proširena, kako bi
eksplicitno obuhvatala i prenos robe dvostruke namene sa planiranom vojnom krajnjom svrhom na odredišta koja se nalaze pod embargom UN, EU i OEBS, odnosno kako bi postojeća „sveobuhvatna klauzula" bila usklađena sa zahtevima Uredbe EU o dvostrukoj nameni (EU Dual-Use Regulation).

- Striktno poštujući međunarodne obaveze i dosledno sprovodeđi politiku neproliferacije, Republika Srbija ne proizvodi i ne poseduje WMD u bilo kom obliku. Takođe, postoji jasno izraženo opredeljenje da se sa teritorije Republike Srbije uklone svi materijali koje bi mogli da posluže za izradu ovakvog oružja. U tom smislu, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije i Institut za nuklearne nauke VINČA (INN VINČA), uz podršku Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), pokrenuli su Projekat nuklearne dekomisije (Projekat
VIND od 2002. godine) koji obuhvata 5 faza.

Projekat VIND obuhvata odvoženje svežeg viskoobogaćenog ruskog nuklearnog goriva u Rusku Federaciju, što je realizovano 2002. godine, prepakivanje i transport isluženog ruskog nuklearnog goriva iz reaktora RA u INN VINČA u Rusku Federaciju, što će biti realizovano do 2010. godine, prerada isluženog goriva u Rusku Federaciju i odlaganje visokoaktivnog otpada koji nastaje pri preradi goriva, izgradnja novog privremenog skladišta i izgradnja postrojenja za tretman niskog i srednje aktivnog otpada u INN VINČA, kao i dekomisija istraživačkog nuklearnog reaktora RA, koja će otpočeti odmah no odvoženju isluženog nuklearnog goriva.

Tehničku, regulatornu i finasijsku pomoć pri relizaciji ovako velikog poduhvata Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije pružaju MAAE, Evropska komisija, Ministarstvo energetike SAD, Republika Slovenija, Republika Češka i neke nevladine organizacije iz SAD. U toku su i završne pripreme za potpisivanje međudržavnog sporazuma Republike Srbije sa Ruskom Federacijom koji će omogućiti realizaciju pojedinih faza Projekta VIND.

1. Saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju /IAEA (International Atomic Energy Agency)

Srbija ispunjava sve obaveze prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju. Srbija je među zemljama koje su potpisale i ratifikovale Međunarodnu konvenciju o sprečavanju nuklearnog terorizma, Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, Sporazum o grancijama sa MAAE, Konvenciju o fizičkoj zaštiti nuklearnih materijala, kao i amandmane na tu Konvenciju. Jedna od obaveza koje iz toga proističu je saradnja sa MAAE u vezi redovnih inspekcija nuklearnih materijala. Inspektori MAAE, zajedno sa nacionalnim inspektorom, četiri puta godišnje verifikuju prisustvo nuklearnih materijala u INN VINČA. Pošto se proces verifikacije usložnjava u procesu prepakivanja isluženog goriva, sa predstavnicima MAAE se prave planovi za pojačanje kontrole.
Tokom 52. Generalne konferencije MAAE Srbija je izrazila spremnost da početkom 2009. pristupi Dodatnom protokolu koji će omogućiti sveobuhvatniju međunarodnu kontrolu i verifikaciju nuklearnih materijala.

2. Implementacija Konvencije za zabranu hemijskog oružja (CWC) i saradnja sa Organizacijom za zabranu hemijskog oružja - OPCW

Zakon o sprovođenju Konvencije o zabrani hemijskog oružja (CWC) usvojen je oktobra 2005. godine. U cilju unapređenja primene ove Konvencije pripremljen je predlog novog Zakona, koji je krajem 2007. godine upućen Narodnoj skupštini i trebalo bi da bude usvojen tokom 2008. godine.

Srbija je u potpunosti ispunila sve svoje obaveze iz ove Konvencije, redovno podnosi godišnje deklaracije i ostvaruje sve druge obaveze u vezi sa njenim sprovođenjem.

Centar ABHO u Kruševcu ostvaruje tesnu saradnju sa Organizacijom za zabranu hemijskog oružja OPCW, kao Regionalni centar za obuku, u kome se odvijaju međunarodni kursevi za saradnju i pomoć od upotrebe hemijskog oružja i obuka inspektora OPCW.

Republika Srbija se na zasedanjima OPCW pridružuje zajedničkim izjavama zemalja EU na temu implementacije CWC.

3. Implementacija Konvencije o zabrani bakteriološkog/biološkog i toksičnog oružja/BTWC

Poštujući preporuke VI Konferencije za ocenu primene Konvencije o BTWC, Vlada Republike Srbije je usvojila nacrt Zakona za povlačenje rezerve na Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih ili drugih gasova, kao i bakterioloških metoda ratovanja - Ženevski Protokol iz 1925. i uputila ga Parlamentu na usvajanje. Takođe, u završnoj fazi je i izrada nacrta Zakona za primenu BTWC.

Srbija redovno dostavlja godišnje izveštaje o merama za jačanje poverenja (SVM) u vezi sa primenom ove Konvencije.

Srbija se redovno pridružuje zajedničkim izjavama zemalja EU na temu implementacije BTWC na Konferencijama za ocenu primene Konvencije, godišnjim sastancima i sastancima eksperata.

4. Saradnja sa Privremenim sekretarijatom Organizacije Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba /STVTO

SR Jugoslavija ratifikovala je Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CoMprehensive Nuclear Test Ban Treaty - CTBT), 19. maja 2004. godine. R. Srbija je, kao pravni sledbenik, uspostavila focal point za saradnju sa ovom Organizacijom -Republički seizmološki zavod, preko kojeg se ostvaruje program aktivnosti sa ovom Organizacijom.

5. Srbija je 2007. godine prvi put podnela Godišnju deklaraciju u vezi primene Haškog kodeksa ponašanja protiv širenja balističkih projektila - NSoS

Istu Godišnju deklaraciju podnela je i 2008. godine. Nastaviće sa pravovremenim dostavljanjem Godišnje deklaracije i učestvovaće na plenarnim sastancima NSoS, koji se redovno održava krajem maja u Beču.

6. Striktna primena odgovarajuće Rezolucije Saveta bezbednosti UN o uvođenju embarga na izvoz naoružanje za pojedine zemlje

U cilju usaglašavanja svoje regulative u ovoj oblasti sa standardima i praksom Evropske unije, kao i jačanja mera transparetnosti u toku je iniciranje rada na donošenju Zakona o međunarodnim restriktivnim merama (sankcijama).

7. Kontrola naoružanja

Republika Srbija kao pravni sledbenik, odnosno država kontinuteta SR Jugoslavije, tj. Srbije i Crne Gore je dala značajan doprinos usvajanju i primeni Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja, potvrđujući time na konkretan način značaj koji pridaje regionalnoj, odnosno podregionalnoj saradnji u tako značajnoj i osetljivoj oblasti, kao što je oblast kontrole naoružanja. Ovaj Sporazum je potpisan u Firenci, 14. juna 1996. godine, u skladu sa čl. IV Aneksa 1-B Dejtonsko-Pariskog okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

U dvanaestogodišnjem periodu primene Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja pravovremeno je izvršila sve obaveze i dala kreativan doprinos unapređenju njegove primene.
Najvažnije odredbe u vezi sa uspostavljanjem ograničenja za pet kategorija teškog naoružanja koje se ograničava, kao i utvrđivanje odnosa između Strana sadržane su u Aneksu 1-B i dosledno su primenjene u vezi konačnog dogovora o ograničenju naoružanja predviđenog Sporazumom. Osnovu za određivanje limita Strana činili su podaci koje je podnela SR Jugoslavija o broju svog naoružanja u kategorijama koje podleže ograničenju (tzv. polazna osnova). Izračunavanje konkretnih iznosa naoružanja kojim su mogle da raspolažu SR Jugoslavija, Republika Hrvatska i Bosna i Hercegovina vršilo se u odnosu 5:2:2, aunutar BiH između Federacije BiH i Republike Srpske u odnosu 2:1, na osnovu prve Informacije koju je podnela SR Jugoslavija.

Cilj usvajanja Sporazuma je bio da doprinese postizanju uravnoteženog i stabilnog nivoa oružanih snaga Strana i vojne ravnoteže. Sporazumom su utvrđeni gornji limiti Strana za pet kategorija naoružanja koje se ograničava. On se, međutim, ne odnosi na pitanja koja se tiču kvaliteta i usavršavanja naoružanja, u kom pogledu je ostavljena mogućnost svim Stranama, da prema svojim mogućnostima i potrebama, u okviru utvrđenih limita, preduzimaju mere koje smatraju neophodnim.

Po svojoj filozofiji i strukturi ovaj Sporazum je veoma blizak CFE. Rešenja koja su prihvaćena u Sporazumu zasnovana su na standardima Sporazuma o ograničenju konvencionalnih snaga u Evropi (CFE-Convetional Arms Treaty), potpisanom u Parizu, novembra 1990. godine, između članica NATO i bivšeg Varšavskog ugovora.

Pitanje dobrovoljnog ograničenja ljudstva u oružanim snagama regulisano je davanjem Izjava svake od Strana o dobrovoljnom brojnom stanju na koje će njihove oružane snage biti svedene u roku od dva meseca posle stupanja Sporazuma na snagu (do 1. septembra 1996.) i koje su sadržane uz Sporazum.

Od vremena potpisivanja Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja, dolazilo je i do promena Strana.

Crna Gora je referendumom od 21. maja 2006. godine postala nezavisna država.
Republika Srbija je nastavila kontinuitet, kao Strana Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja i PRKK u skladu sa članom 60. Ustavne povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Republika Crna Gora je 16. januara 2007. godine postala Strana u Sporazumu, nakon saglasnosti svih ugovornih Strana, kao sukcesor u odnosu na svoj deo teritorije.

Pitanja u vezi podele limita za pet kategorija naoružanja koje se ograničava iz člana IV Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja, Republika Srbija i Crna Gora rešile su dogovorno potpisivanjem bilateralnog Sporazuma o principima i proceduri za primenu Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja. Bilateralni Sporazum između dve Strane su potpisali ministri spoljnih poslova u Podgorici 06. jula 2007. godine.

Amandmani VII-XI, kojima u ugrađene promene na osnovu bilateralnog Sporazuma R. Srbije i Crne Gore o principima i proceduri za primenu Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja, potpisani su 14. oktobra 2008. godine - Pržno, tokom održavanja 41. sastanka Podregionalne konsultativne komisije.

8. Izvozna kontrola naoružanja, vojne opreme i robe dostruke namene

Republika Srbija, koja ima status respektabilnog proizvođača i izvoznika konvencionalnog oružja i vojne opreme, svoj nacionalni sistem kontrole izvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene zakonski je uredila u skladu sa pravilima i standardima Evropske unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao i obavezama u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih dokumenata.

Celokupna materija vezana za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz, transport, tranzit, posedovanje i pružanje usluga u spoljnotrgovinskom prometu, za nadzor i kontrolu, za zabrane i kazne, kao i ovlašćenja za usvajanje podzakonskih propisa regulisana je Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, koji je stupio na snagu 31. marta 2005. godine. Bitna kvalitativna novina ovog zakona je u tome što je njime nadležnost u ovoj oblasti preneta sa vojnih na civilne organe.

- U skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i konvencijama, R. Srbija dosledno sprovodi međunarodne obaveze u oblasti neproliferacije, kako konvencionalnog, tako i oružja za masovno uništenje. Takođe, polaže veliku pažnju razvoju i unapređivanju odgovarajuće zakonske regulative, o čemu svedoči uključivanje tzv. „sveobuhvatne klauzule" u predmetni zakon.

- Pravovremeno i redovno dostavlja informacije i odgovore na upitnike u vezi izvozne kontrole naoružanja shodno obavezama prema UN, OEBS i drugim relevantnim intitucijama.

- U sklopu izvozne kontrole, posebna pažnja se posvećuje zemljama koje se nalaze pod mandatornim embargom na izvoz naoružanja u skladu sa odgovarajućim Rezolucijama SB UN ili politički obavezujućim odlukama OEBS vezanim za izvoz naoružanja, kao i zemljama koje sponzorišu terorizam, ugrožavaju mir, sigurnost i stabilnost regiona, koje krše ljudska prava ili sprovode mere unutrašnje represije.

Relevantne Rezolucije SB UN o embargu na izvoz naoružanja, kao i odgovarajuće odluke OEBS s tim u vezi u potpunosti se primenjuju.

- Republika Srbija je 6. decembra 2006. godine glasala za usvajanje Rezolucije Generalne skupštine UN 61/89 „U pravcu Ugovora o trgovini naoružanjem:

• uspostavljanje zajedničkih međunarodnih standarda za uvoz, izvoz i prenos konvencionalnog naoružanja" (ATT). Smatra da se radi o važnoj i ostvarljivoj inicijativi, čiji je cilj efikasno sprečavanje daljih neregularnosti kod trgovine oružjem, te njegovog nekontrolisanog posedovanja od strane struktura nad kojima država nema kontrolu.

- R. Srbija je bila među zemljama koje su u roku, predviđenom pomenutom rezolucijom, dale svoj doprinos u vezi otpočinjanja rada na izradi ATT. U našem odgovoru, izneli smo mišljenje da treba poći od već postojećih pravila, standarda, principa ugrađenih u važeće multilateralne, regionalne i druge aranžmane iz ove oblasti i da je od posebne važnosti da se postigne kompatibilnost ATT sa
Vasenarskim aranžmanom čiju većinu odredaba bi budući instrument mogao da inkorporira, posebno kada je reč o uzajamnom obaveštavanju država o izdatim i odbijenim dozvolama za izvoz, uvoz i transfer naoružanja.

- Prvi, godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe za 2005. i 2006. godinu objavljen je krajem 2007. godine. Kao ilustraciju obima i značaja spoljnotrgovinskih transakcija kontrolisanom robom, navodimo podatak da je u 2007. godini u Republici Srbiji izdato 497 dozvola za transfer naoružanja i vojne opreme, od čega 351 za izvoz, a 146 za uvoz. Broj odbijenih dozvola u istom periodu bio je 16 za izvoz i 5 za uvoz naoružanja i vojne opreme.

- Zaključkom Vlade iz aprila 2008. godine, pokrenut je pregovarački mehanizam za pristupanje Republike Srbije međunarodnim kontrolnim režimima za izvoz naoružanja i robe dvostruke namene (WA, AG, NSG, MTCR). U skladu sa strateškim ciljem da postane članica Evropske unije, Republika Srbija je, na bazi širokog konsenzusa nadležnih državnih institucija i službi, zauzela opredeljenje da postane članica relevantnih međunarodnih režima kontrole izvoza naoružanja.