SRBIJA-ORGANIZACIJA ZA CRNOMORSKU EKONOMSKU SARADNJU

INFORMACIJA O ORGANIZACIJI ZA CRNOMORSKU
EKONOMSKU SARADNJU
(Black Sea Economic Cooperation -BSEC)

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju je formirana na Samitu šefova država i vlada jedanaest zemalja šireg crnomorskog regiona 25. juna 1992. godine u Istanbulu, usvajanjem Deklaracije o crnomorskoj ekonomskoj saradnji. Srbija i Crna Gora je postala članica BSEC u aprilu 2004. godine, a nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Srbija je nastavila članstvo u Organizaciji.

Na 54. Zasedanju Generalne skupštine UN, 1999. godine, BSEC je dobio status posmatrača u sistemu UN, čime je otvorena mogućnost njegovog partnerskog nastupa u inicijativama i akcijama globalnog značaja. Takođe, poslednjih godina BSEC je razvio razne oblike saradnje sa međunarodnim organizacijama (Svetskom bankom, Udruženjem crnomorskih transportera, OECD, UNDP i dr.), a u fazi je pregovaranja oko modaliteta saradnje sa FAO, IOM i MMF. Komisija EU je prošle godine dobila status posmatrača u BSEC.

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju obuhvata region sa preko 350 miliona stanovnika, sa površinom od približno 20 miliona kvadratnih kilometara, sa ogromnim prirodnim bogatstvima, među kojima su posebno značajna nalazišta nafte i prirodnog gasa. BSEC danas ima 12 zemalja članica - Albanija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina, a više zemalja i drugih organizacija ima status posmatrača (Austrija, Belorusija, Hrvatska, Češka, Egipat, Francuska, SRN, Izrael, Italija, Poljska, Slovačka, Tunis i SAD). Sedište Organizacije je u Istanbulu, gde se nalazi Stalni međunarodni sekretarijat BSEC (PERMIS). Zvanični jezici na sastancima BSEC su engleski i ruski.

Osnovni cilj BSEC je podsticanje, unapređivanje i razvijanje aktivnosti između zemalja članica na stvaranju i unapređenju povoljne ekonomske, ali i političke klime za saradnju u regionu. Saradnja je danas, međutim, proširena i na druge oblasti – bankarstvo i finansije, komunikacije, energija, saobraćaj, poljoprivreda, zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, turizam, nauka i tehnologija, saradnja carinskih službi, borba protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom, oružjem i radioaktivnim materijalima kao i protiv svih vidova terorizma i ilegalnih migracija, obrazovanje, saradnja u slučaju vanrednih situacija, državna uprava i mala i srednja preduzeća. U poslednje vreme aktivnosti BSEC čine i nastojanja da se region približi standardima EU, čime bi se omogućilo njegovo uključivanje u šire evropske ekonomske tokove.

U februaru o.g. u Kijevu je održan sastanak ministara spoljnih poslova EU i zemalja BSEC, što je bila kruna prethodnih aktivnosti na približavanju dve organizacije i unapređenju njihovih odnosa. Inače, odnos EU prema zemljama članicama BSEC je definisan kao politika sinergije, gde se poseban naglasak stavlja na objedinjavanje postojećih politika EU prema širem crnomorskom regionu, kao i na pospešivanje postojećih procesa unutaregionalne saradnje. Kao perspektivne oblasti saradnje definisani su energetika, transport, životna sredina, sloboda kretanja i bezbednost.

Republika Srbija i BSEC

Savezna Republika Jugoslavija je, u skladu sa svojim spoljnopolitičkim prioritetima i opredeljenjem da razvija saradnju sa susednim zemljama i zemljama šireg regiona, u prvoj polovini 2001. godine pokrenula proceduru za pristupanje BSEC, a punopravni status u BSEC je stekla po dostavljanju instrumenata o ratifikaciji Povelje BSEC i Dodatnog protokola o privilegijama i imunitetima, 14. aprila 2004. godine. U skladu sa članom 60. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Republika Srbija je nastavila članstvo u BSEC.

U periodu od novembra 2006. do kraja aprila 2007, Republika Srbija je predsedavala Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju - što je bilo prvo predsedavanje Srbije kao samostalne države nekom međunarodnom organizacijom. Naše predsedavanje je bilo izuzetno uspešno, budući da je održano preko 60 sastanaka, da su utvrđeni neki značajni principi unutrašnjeg funkcionisanja Organizacije i da su potpisani neki od najvažnijih projektnih i razvojnih dokumenata u istoriji BSEC (memorandumi o razumevanju o izgradnji kružnog autoputa, o razvoju plovnih puteva u Crnom moru, o saradnji diplomatskih akademija i o olakšicama u drumskom saobraćaju). Od posebnog značaja je što je dokument sa prioritetima Srbije kao predsedavajućeg, gde je razvoj odnosa i saradnje sa EU postavljen kao jedan od najistaknutijih prioriteta u budućim aktivnostima, identifikovao osnovne pravce buduće saradnje BSEC i EU i što su to nastavili i dalje razvili naredni predsedavajući, Turska i Ukrajina.

Organizacija i mehanizmi delovanja BSEC

Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju predsedava jedna od zemalja članica, po abecednom redu i sa šestomesečnim mandatom. Predsedavajući daje impuls aktivnostima i radu BSEC i, imajući u vidu zajedničke ciljeve, ali i svoje interese i prioritete, definiše Program predsedavanja i daje akcent određenim temama. U okviru BSEC postoji i sistem „Trojke“, koju čine predstavnici aktuelnog, bivšeg i budućeg predsedavajućeg, čija je uloga da osigura kontinuitet rada Organizacije, kao i sprovođenje i realizaciju odluka. Organizacijom trenutno predsedava Albanija (maj - oktobar o.g).

Najviši organ BSEC je Savet ministara spoljnih poslova. Savet odlučuje o svim pitanjima iz domena rada Organizacije, odlučuje o zahtevima za članstvo i dodelu posmatračkog statusa, usvaja i menja Pravila procedure, osniva pomoćne organe koji mu podnose izveštaje i preporuke i razmatra ostala pitanja. Sastaje se najmanje dva puta godišnje, po pravilu na kraju šestomesečnog mandata predsedavajućeg BSEC i usvaja rezolucije, odluke i preporuke.

Komitet visokih zvaničnika čine predstavnici MIP-ova zemalja članica. Komitet razmatra sva osnovna pitanja rada Organizacije, nadgleda aktivnosti pomoćnih organa, ocenjuje primenu odluka i preporuka Saveta, podnosi predloge i daje preporuke za usvajanje Savetu, razmatra budžet i podnosi Savetu predlog budžeta, koordinira saradnju sa srodnim telima BSEC i razmatra druga organizaciona pitanja.
Sekretarijat BSEC (PERMIS) je glavno administrativno telo zaduženo za distribuciju svih dokumenata i materijala Organizacije, a po nalogu Predsedavajućeg. Sedište mu je u Istanbulu. Aktuelni generalni sekretar je grčki diplomata, ambasador Leonidas Hrizantopulos, čiji je trogodišnji mandat počeo 1. maja 2006. godine.

U okviru BSEC postoji 18 radnih grupa, čije su aktivnosti vezane za specifične oblasti i dalje jačanje i unapređivanje saradnje u skladu sa osnovnim ciljevima Organizacije. Na čelu svake radne grupe nalazi se zemlja koordinator, koja tu funkciju vrši na dobrovoljnoj bazi, za period od dve godine, koji se na zahtev i uz saglasnost ostalih članica, može produžiti za naredne dve godine. Pored toga, u Organizaciji postoji i Projektni razvojni fond koji potpomaže regionalnu naučno-istraživačku saradnju, putem inicijalnog finansiranja fizibiliti studija naučno-istraživačkih ustanova iz najmanje tri zemlje članice. Akademske institucije i naučni instituti iz Srbije su do sada uspešno konkurisali sa pet istraživačkih projekata.

BSEC ima četiri srodna tela: Parlamentarna skupština (PABSEC), koja se sastoji od ovlašćenih predstavnika parlamenata zemalja članica, Banka za trgovinu i razvoj (BSTDB), sa sedištem u Solunu, čiji je osnovni zadatak finansiranje zajedničkih regionalnih projekata, Poslovni savet sa sedištem u Istanbulu, čija je uloga da podstakne kontakte privatnih poslovnih krugova i doprinese razvoju ukupne ekonomske saradnje između zemalja članica i konačno, Međunarodni centar za crnomorske studije sa sedištem u Atini, čiji je zadatak da se bavi istraživanjima i izradom studija o temama od zajedničkog ekonomskog interesa, ali i razvojem i unapređivanjem saradnje između nacionalnih naučnih instituta. Republika Srbija, odnosno odgovarajući organi i institucije, su članovi Parlamentarne skupštine, Poslovnog saveta i Međunarodnog centra za crnomorske studije.

februar 2009.