gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Dnevni bilten RSS
ponedeljak, 27. avgust 2018. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Dnevni bilten 27.08.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

DAČIĆ: SRBI U CRNOJ GORI TRPE TORTURU I DISKRIMINACUJU

PODGORICA, 25. avgusta 2018. (Beta) - Nova srpska demokratija (NOVA) Andrije Mandića saopštila je 25. avgust da ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sa zabrinutošću gleda na seriju poteza zvanične Podgorice u kojima prepoznaje torturu i diskriminaciju nad građanima Srbije u Crnoj Gori, kao i nad Srbima u toj zemlji, saopšteno je iz te stranke posle susreta njenog lidera sa Dačićem u Beogradu. "Izražavam bojazan da se radi o smišljenom projektu, o mogućoj organizovanoj političkoj akciji usmerenoj protiv srpskog naroda. Državljani Srbije trpe maltretiranje od strane crnogorskog sudstva i tužilaštva, bezrazložno se pritvaraju, neki su godinama u pritvoru, drugi imaju zabranu izlaska iz Crne Gore, kazao je Dačić, a saopštila Nova srpska demokratija. Po navodima te partije šef srpske diplomatije je ocenio da je posebna priča diskriminacija nad Srbima iz Crne Gore kojima se pokušavaju uskratiti sva moguća prava. "Od zapošljavanja do toga da im se zabranjuje upotreba srpskog jezika u školama, na udaru se nalazi SPC, progone se politički lideri Srba... Nema primera u Evropi u 21. veku, da je jedan narod u tako lošem položaju, kao što su to Srbi u Crnoj Gori", kazao je Dačić. Lider NOVE Andrija Mandić saglasio se sa Dačićem i saopštio niz podataka koji "potvrđuju da se Srbi u Crnoj Gori nalaze pod strahovitom državnom torturom". "Crna Gora se želi okrenuti naopako i postaviti na neke temelje na kojima nikada nije bila, i na kojima ne može opstati jer se okreće protiv sebe, svoje istorije i tradicije. Naša obaveza i dužnost je da branimo naš narod, srpski jezik, crkvu, istoriju, tradiciju, da pružimo otpor na svakom mestu gde smo napadnuti i pokažemo žilavost kao i do sada", kazao je Mandić. Dodaje se da je Mandić izrazio zadovoljstvo zbog toga što je vlast u Srbiji prepoznala tešku situaciju i iskazala spremnost da pomogne Srbima u Crnoj Gori.

VUČIĆ RAZGOVARAO S KURCOM

BEOGRAD, 26. avgusta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beču, pred početak EU samita u Alpbahu, sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom i Hašimom Tačijem, saopšteno je iz Predsedništva Srbije. Kancelar Kurc je rekao da su za Austriju, trenutno predsedavajuću zemlju EU, prioriteti politika proširenja i susedstva, bezbednost i migracije. On je izrazio podršku dijalogu Beograda i Prištine i naveo to kao osnovni preduslov za pristupanje EU. Kurc je rekao i da Austrija podržava evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana. Vučić je rekao da je za Srbiju i region podrška Austrije važna.

VUČIĆ: BEZ DETALjA O KIM DOK SVE NE BUDE DOGOVORENO

ALPBAH, 26. avgusta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 26. avgusta u Alpbahu, u Austriji, gde je učestvovao na Evropskom forumu, da neće iznositi detalje o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine dok sve ne bude dogovoreno. Na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednicima "Kosova", Austrije i Slovenije, Hašimom Tačijem, Aleksanderom van der Belenom i Borutom Pahorom i evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, Vučić je rekao da se nada da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen jer bi eventualno rešenje imalo pozitivan uticaj na ceo region. "Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da nastavimo s razgovorima. Ne mogu da iznosim detalje jer ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno, što je moto (šefice evropske diplomatije) Federike Mogerini", kazao je Vučić. On je naveo i da je 25. avgusta imao sastanak s Tačijem, uz posredovanje austrijskog kancelara Sebastijana Kurca i komesara Hana. Ponovio je da bi eventualni dogovor Srba i Albanaca bio ogromno dostignuće za ceo region jer bi zbog toga postao odlično mesto za ulaganja. "Moramo da rešimo problem sa Albancima u korist oba naroda i celog regiona. Srbi i Albanci su dva najveća naroda u regionu. Iako sam i dalje pesimista, jer vidim mnogo problema i nisam siguran da će građani Srbije podržati dogovor, u slučaju postizanja sporazuma, rešićemo problem koji postoji više od dva veka", rekao je Vučić. Srpski predsednik je ponovio da je potrebno naći rešenje koje ne bi bilo jednostrano i koje bi bilo bolno za obe strane, jer onda svi mogu da budu i malo zadovoljni i malo nezadovoljni. "Da Srbija prizna Kosovo, a da ne dobije ništa, to se neće dogoditi u narednih 100 godina. Ako misle da zamrznuti konflikt može da traje stalno, ne može. Jednog dana će se odmrznuti i onda imamo rat, što niko ne želi", naveo je Vučić. Predsednik Srbije je rekao da se nada da će dobiti veću podršku EU u procesu nalaženja rešenja kosovskog problema. "Dogovor bi bio ogroman korak za ceo region, ali ne možemo to da ostvarimo bez podrške cele EU", kazao je Vučić. Dodao je da od Austrije, predsedavajuće EU do kraja godine, očekuje podršku u dijalogu Beograda i Prištine.
Tači je na zajedničkoj konferenciji za medije ponovio da nijedna zemlja ne treba da se plaši potencijalnog mirovnog sporazuma sa Beogradom, ni ako on bude podrazumevao korekciju granica. "Kosovo i Srbija neće biti ni prvi ni poslednji koji su vršili korekciju granica u cilju rešenja konflikta", naveo je Tači. On je ocenio da bi eventualni dogovor predstavljao istorijski uspeh i upozorio da će u suprotnom ostati otvorena mnoga pitanja na celom Balkanu. "Vreme je da brže napredujemo. Dijalog i pregovori sa Aleksandrom Vučićem su teški. Imamo velike razlike u stavovima o mirovnom sporazumu, ali smo opredeljeni za nastavak razgovora i razmatranje brojnih opcija", rekao je Tači.
Evropski komesar Johanes Han izjavio je na istoj konferenciji da EU snažno podržava proces proširenja na Zapadni Balkan i ocenio da je od predstavljanja Strategije proširenja Unije u februaru ostvaren veliki napredak u regionu. "U EU smo shvatili da je briga o evropskim zemljama naša odgovornost, da ne treba da prepuštamo drugima da rešavaju probleme na našem kontinentu", rekao je Han. Naveo je da EU ne može da prima nove članice dok one ne reše bilateralne konflikte, što je potvrdio i austrijski predsednik van der Belen, rekavši da otvorena bilateralna pitanja ne mogu da se unose u EU i da treba da budu rešena pre članstva u Uniji.
Van der Belen je kazao da će dijalog Beograda i Prištine biti jedan od prioriteta Austrije tokom predsedavanja EU i dodao da je uveren da treba iskoristiti postojeći trenutak za napredak u pregovorima. "Sinoć se nešto dogodilo. Imam utisak da sam prisustvovao istorijskom trenutku", rekao je van der Belen, imajući u vidu panel "Nove perspektive proširenja EU" na kojem su Vučić i Tači govorili i sedeli jedan pored drugog.
Predsednik Slovenije Pahor naveo je da je potrebno podržati proces dijaloga Beograda i Prištine i poštovati eventualni dogovor ako bude postignut. "Ako dogovor bude postignut, region ima svetlu budućnost. Znam koliko je to teško, ali prepoznajem privrženost Vučića i Tačija da dođu do održivog rešenja", kazao je Pahor.

VUČIĆ I TAČI POZVALI MEDjUNARODNU ZAJEDNICU DA PODRŽI EVENTUALNO REŠENjE KOSOVSKOG PITANjA

ALPBAH, 25. avgusta 2018. (Beta) - Predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači 25. avgusta su na Evropskom forumu u Alpbahu pozvali međunarodnu zajednicu da podrži eventualno rešenje do kojeg bi se došlo u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Vučić je na panelu "Nove perspektive proširenja EU" apelovao na međunarodnu zajednicu da dozvoli Srbima i Albancima da sami reše kosovsko pitanje i izrazio nezadovoljstvo zbog želje drugih zemalja da utiču na sadržaj eventualnog sporazuma Beograda i Prištine, dok je Tači podršku zatražio pošto, kako je rekao, rešenje koje bi proisteklo iz dijaloga nikog neće ugrožavati. Na panelu na kojem su, između ostalih, učestvovali i evropski komesar za proširenje Johanes Han i predsednici Slovenije i Austrije Borut Pahor i Aleksander van der Belen, Tači je rekao da nijedna zemlja ne treba da se protivi sporazumu Srbije i "Kosova", ni ako bi on podrazumevao korekciju granica. "Sada je vreme za obavezujući pravni sporazum Kosova i Srbije, imamo odškrinut prozor koji treba da iskoristimo. To nije lako uraditi, veoma je teško. Potrebna nam je podrška svih koji žele da vide Zapadni Balkan u EU", rekao je Tači pre obraćanja Vučića. Tači je rekao da je s Vučićem razmatrao "svaku moguću opciju" za rešenje kosovskog pitanja, uključujući korekciju granica i dodao da ona u potencijalnom sporazumu ne bi išla duž etničkih linija. "Uveravamo da sporazum u tom scenariju neće ići duž etničkih linija. Kosovo će ostati multietnička zajednica s najvišim standardima manjinskih prava, a isto važi za Srbiju", kazao je Tači. Vučić je ocenio da se eventualni dogovor Beograda i Prištine tiče samo Srba i Albanaca i dodao da o dijalogu Beograda i Prištine "svi više brinu od Srba i Albanaca". "Sada pokušavamo da napravimo nešto što je od izuzetnog značaja za našu budućnost, nešto što je veoma važno i za Albance. Mi moramo da živimo zajedno, mi smo dva najbrojnija naroda na Balkanu. Ako mi ne možemo da rešimo, ko će. Čujem glasove iz Londona kao da su oni više zainteresovani za našu budućnost od nas samih", kazao je srpski predsednik. Ocenio je da bi eventualni sporazum o rešenju kosovskog pitanja bio "neverovatno dostignuće", ali je dodao da je "skeptičan" da će on biti postignut. Tači je naveo da je za Zapadni Balkan "veliko dostignuće" to što je dijalog ušao u konačnu fazu ka sporazumu o normalizaciji i pomirenju i ocenio da "niko ne treba da se plaši mirovnog sporazuma Srbije i Kosova", jer bi "uzajamno priznanje" Kosova i Srbije imalo pozitivan uticaj na ceo region. "Mi nismo problematični momci, mi želimo da postignemo sporazum", dodao je Tači. Vučić je rekao da zbog nastojanja da reši pitanje KiM ima mnogo protivnika u Srbiji, među kojima je veliki broj crkvenih velikodostojnika, da ga opozicija optužuje da je izdajnik, a da ga u inostranstvu mnogi predstavljaju kao zagovornika takozvane "Velike Srbije". "A ja samo želim mir i stabilnost u regionu, i sada kada smo počeli da pričamo o suštinskim stvarima, pitate nas šta vi to radite. Zašto vas se to tiče, radimo nešto za našu budućnost", rekao je Vučić. Ukazujući na težinu kosovskog problema, on je upitao i šta su granice Srbije, a šta "Kosova". "Mi smatramo Kosovo delom Srbije, a oni ga smatraju nezavisnom državom. Pola zemalja sveta kaže da je Kosovo nezavisno, a pola, među kojima je pet članica EU, da je ono deo Srbije. Kako ćemo to da rešimo", naveo je Vučić.
Evropski komesar Johanes Han ukazao je na važnost činjenice da su Vučić i Tači privrženi rešavanju problema i ocenio da je od izuzetnog značaja da oni sami dođu do rešenja. "Bilo je značajno videti da postoji snažna privrženost da rešite problem, a ne da čekate pritisak spolja. Nametanje rešenja spolja nikad nije održivo rešenje i to se može videti u drugim delovima sveta. Izuzezno je važno da sami nađete rešenje", rekao je Han. Han je dodao da svako rešenje mora da vodi stabilnosti u regionu i da je to "ono što međunarodna zajednica želi".
Predsednik Austrije Van der Belen je naveo da Srbima i Albancima treba dozvoliti da se dogovore i dodao da promena granica duž etničke linije nije održivo rešenje, već da može da da rezultate samo kratkoročno. Van der Belen je naveo da EU neće biti potpuna bez integracije Zapadnog Balkana i da se sada pruža jedinstvena prilika da se to ostvari.
Slovenački predsednik Pahor je rekao da je sada povoljan trenutak za Zapadni Balkan, pošto je EU posle dužeg perioda pitanje proširenja ponovo stavila među prioritete. Vučić i Tači će se 7. septembra sastati u Briselu sa visokom predstavnicom Federikom Mogerini u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

KIF: RASPRAVA O RAZGRANIČENjU KOSOVA I SRBIJE IMA RIZIKE I CENU

BEOGRAD, 25. avgusta 2018. (Beta) - Velika Britanija smatra da rasprava o mogućem razgraničenju ili razmeni teritorija između "Kosova" i Srbije, mora uzeti u obzir sva pitanja, rizike i cenu koje te teme otvaraju, izjavio je 25. avgusta ambasador te zemlje u Srbiji Denis Kif. U izjavi za Radio Slobodnu Evropu, on je precizirao da za Veliku Bitaniju promena granica i razmena teritorija na Balkanu donosi rizik. "Kada posmatramo ideje koje proizilaze iz diskusije, o razmeni teritorija ili o promeni granica, mi vidimo rizik i cenu koju ta ideja nosi sa sobom i smatramo da se to mora razumeti i da se mora razgovarati o tome", objasno je Kif. On je kazao da bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga Beograda i Prištine mora biti realna i dostižna. "Morate se zapitati kako će ona doprineti unapređenju života ljudi na terenu, kako će doprineti napretku u regionu, kako će se uklopiti u dešavanja na međunarodnoj sceni", rekao je Kif. Upitan da objasni zašto se zemlje Zapada nisu pobunile protiv promena granica na Balkanu kada je 2008. godine "Kosovo" proglasilo nezavisnost, Kif odgovara da je pitanje nezavisnosti "Kosova" tada bilo odlučeno. "To je bilo tada. Ono čime se bavimo danas, jeste kako da se postigne napredak. Razmišljamo o budućnosti. Razmišljamo kako da zemlje u regionu, naročito Srbija i Kosovo, krenu napred, kako da unaprede život svojih građana, kako da nastave sa neophodnim reformama kako bi se pridružili EU", objasnio je Kif. Komentarišući to što pitanje Kosova i Metohije više nije stalna tačka rasprave u Savetu bezbednosti, on je rekao da nije potrebno da se o KiM diskutuje toliko često kao što je to do sada bio slučaj. "Diskusija koju smo do sada imali nije uvek, na žalost, doprinosila napretku u dijalogu. Naš predlog je bio da se dogovorimo o drugačijoj dinamici. Ali to je debata koja se vodi u Njujorku. U suštini, moramo biti sigurni u to na koji način Savet bezbednosti može pozitivno da da svoj doprinos", rekao je Kif.

BOLTON: SAD NE ISKLjUČUJU TERITORIJALNE KOREKCIJE IZMEDjU SRBIJE I KOSOVA

KIJEV, 24. avgusta 2018. (Beta) - SAD se neće uključivati u raspravu oko ideje o razmeni teritorija između Srbije i "Kosova", ali ne isključuju mogućnost korekcije granica, izjavio je u Kijevu savetnik predsednika SAD Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. "Postoje novi znaci da obe vlade veoma tiho možda žele da o tome pregovaraju. Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo", rekao je Bolton odgovarajući na pitanje novinara Radija Slobodna Evropa. Bolton je rekao da se Vašington neće u to mešati, ali i da ne misli da će neko "u Evropi to sprečavati ako dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje". On je rekao da su SAD spremne da pomognu, ali da neće nametati rešenje spora između Srbije i "Kosova", za koji je rekao da je najvažniji na Balkanu. "Od raspada Jugoslavije, postoji mnogo dugotrajnih tenzija i rizika. Ali je nedavno ostvaren i napredak", rekao je Bolton, navodeći dogovor Skoplja i Atine oko imena Makedonije.