gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis Saopštenja
petak, 19. maj 2017. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Govor ministra Dačića na 127. ministarskom sastanku Saveta Evrope - "Osnaživanje demokratske bezbednosti u Evropi"
+ larger fontnormal font- Smaller font
Nikozija„Poštovani gospodine predsedavajući,

Uvažene kolege ministri, ekselencije,

Dame i gospodo,

Veliko mi je zadovoljstvo da učestvujem na Ministarskom sastanku Saveta Evrope i iskoristim ovu priliku da sa kolegama ministrima i drugim šefovima delegacija razmenim mišljenja o aktuelnim otvorenim pitanjima sa kojima se Evropa suočava.

Čestitao bih odlazećem predsedavajućem Komitetu ministara Saveta Evrope, ministru spoljnih poslova Kipra Joanisu Kasulidesu, na veoma uspešnom predsedavanju i poželeo uspeh predstojećem predsedavajućem Komitetu ministara Saveta Evrope, ministru spoljnih poslova Češke Ljubomiru Zaoraleku, koji može računati na našu punu podršku u ostvarivanju ove značajne funkcije.

127. ministarsku sednicu Saveta Evrope vidimo kao odličnu priliku za razmenu mišljenja o najznačajnijim aktuelnim pitanjima sa kojima smo danas suočeni. Nažalost, kada pogledamo unazad, čini se, da se svake naredne godine suočavamo sa sve većim izazovima. Dovoljno je, u tom smislu, prisetiti se svih događaja na našem kontinentu od prošlogodišnje ministarske sednice Saveta Evrope. Osnovni zaključak koji se nameće, jeste da dok stremimo uspostavljanju viših standarda i ciljeva istovremeno ne uspevamo da ispunimo one bazične, čije poštovanje smo neretko uzimali zdravo za gotovo. To je još jedan dokaz da je od kreiranja i nametanja novih, mnogo značajnije istrajavanje na ispunjenju osnovnih zadataka i zajedničkih vrednosti.

U tom smislu ocene generalnog sekretara iz Četvrtog izveštaja o stanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava podstiču na razmišljanje i izazivaju opravdanu zabrinutost. Generalni sekretar sa pravom ukazuje na goruće probleme i negativne trendove u mnogim oblastima, od kojih nijedna zemlja nije pošteđena. Upravo zbog toga je zajednički pristup u njihovom rešavanju suštinski važan. U zajednici se uspeh ne može meriti pojedinačno, jer je zajednica jaka onoliko koliko je na izazove otporna njena najslabija karika.

Pri traženju argumenta za takve ocene ne treba ići dalje od migrantske krize, koja je pokazala svu ranjivost naših društava i probleme u ostvarivanju zajedničkog nastupa. Problem migranata i izbeglica iziskuje zajedničku posvećenost svih, kako bismo obezbedili da odgovori na aktuelnu krizu budu u skladu sa našim međunarodnim obavezama i interesima svih zajedno i svake zemlje pojedinačno. Kao glavni izazov se pri tom izdvaja upravljanje masovnim migracijama, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava.

Snažno podržavamo i aktivno doprinosimo afirmaciji pristupa Saveta Evrope i posebno generalnog sekretara Jaglanda u rešavanju ovog problema, u skladu sa mandatom Organizacije. Delimo uverenje da je potrebno preduzimanje hitnih mera radi zaštite dece migranata i tražilaca azila, posebno onih bez pratnje, uključujući aktivno angažovanje u sprečavanju trgovine ljudima i svih vidova njihove zloupotrebe, kao i kažnjavanja odgovornih za krijumčarenje migranata i u tom kontekstu podržavamo Akcioni plan Saveta Evrope za zaštitu dece izbeglica i migranata.

S obzirom na to da se nalazi na tzv. zapadno-balkanskoj migracionoj ruti, Srbija se suočila sa skoro milion izbeglica i migranta koji su prešli preko njene teritorije od početka ove krize do danas, što predstavlja veliki teret za naše kapacitete. Posebnu pažnju posvećujemo ranjivim grupama, naročito zaštiti dece, uz nastojanje da deci migrantima i azilantima u najvećoj meri olakšamo patnje i zaštitimo ih od zloupotrebe i potencijalnih opasnosti organizovanog kriminala. Zakonom o azilu propisano je načelo posebne brige o tražiocima azila sa posebnim potrebama, među kojima su i maloletnici, uz obezbeđivanje staratelja maloletnicima bez pratnje i njihovim prihvatom u posebnom centru. Preduzimaju se i adekvatne mere u vezi sa zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem maloletnih migranata.

Moram da podsetim da Srbija, nažalost, ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima. U Srbiji i danas boravi 29.457 lica u statusu izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, kao i preko 200.000 interno raseljenih lica, koja su bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju posle 1999. godine. Duboko sam uveren da iznalaženje trajnih rešenja za problem dugotrajnog raseljenja mora ići paralelno sa rešavanjem aktuelne izbegličke krize. Verujem da je naš zajednički stav da ljudi u dugotrajnom raseljenju ne smeju biti zaboravljeni.

Srbija je u potpunosti posvećena zaštiti standarda i vrednosti Evropske konvencije o ljudskim pravima. Podržavamo zaključke iz Izveštaja generalnog o stanju demokratije o potrebi jačanja efikasnosti Evropskog suda za ljudska prava u procesuiranju i sprovođenju presuda.

Savet Evrope poseduje instrumente i kapacitete da, u skladu sa svojim mandatom, u još većoj meri doprinese rešavanju problema u kriznim područjima, kroz angažovanje na planu očuvanja demokratije, zaštite ljudskih i manjinskih prava i vladavine prava, uključujući i u domenu reformi u pravosuđu i borbi protiv korupcije.

Srbija pridaje veliki značaj suzbijanju terorizma kao globalne pretnje. Sve češći teroristički akti nedvosmisleno ukazuju na neophodnost da borba protiv terorizma u svim njegovim oblicima i načinima ispoljavanja, kao i borba protiv ekstremnog nasilja i radikalizacije koji dovode do terorizma, moraju da ostanu među glavnim prioritetima Saveta Evrope. Smatramo da aktivnosti koje Savet Evrope na tom planu preduzima predstavljaju adekvatan odgovor i podržavamo Smernice Saveta Evrope o zaštiti žrtava terorizma.

U cilju unapređenja zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava Srbija podržava  nastavak angažmana Saveta Evropa na Kosovu i Metohiji uz puno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i statusno neutralnog pristupa. Sa žaljenjem uočavamo da i nakon višegodišnje primene različitih projekata Saveta Evrope, nema značajnijeg napretka u poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu i Metohiji, što je posebno primetno u svakodnevnom životu osoba koje ne pripadaju albanskoj zajednici, pretežno Srba.Prava koja se i dalje krše ili zahtevaju dodatnu zaštitu polaze od fizičke i pravne bezbednosti, do prava u domenu imovine, kulture i poštovanja verskih sloboda, uključujući slobodan pristup kulturnoj i verskoj baštini. Više od 200.000 nasilno interno raseljenih osoba još uvek ne može da se vrati svojim domovima. Srbija je spremna da bude konstruktivan partner Savetu Evrope u njegovim budućim aktivnostima na Kosovu i Metohiji.

Hvala."



Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope
Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope
Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope
Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope
Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope
Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope
Ministar Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope