gototopgototop
Министарство спољних послова Прес сервис Саопштења
понедељак, 02. октобар 2017. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Министар Дачић на 68. заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице
+ larger fontnormal font- Smaller font
un zeneva2Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на 68. заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице које је одржано данас у Женеви:



„Поштовани председавајући,

Господине високи комесару,

Уважене екселенције,

Даме и господо,

Последње две године заседања Извршног комитета одвијају се у специфичним околностима. Ситуација у којој се данас налазе избеглице и мигранти је комплексна и захтева несмањену пажњу, ефикасност, а највише солидарност свих релевантних актера како у обезбеђивању хитне хуманитарне помоћи за избеглице и мигранте у тренутној кризи, тако и у проналажењу трајних решења за лица у дугорочном расељењу.

Верујем да смо сви дали свој допринос подршком „Њујоршкој декларацији", која је усвојена септембра прошле године и која представља кључни искорак у решавању овог питања. Суочене са највећим масовним кретањем људи од Другог светског рата, државе чланице Уједињених нација су на овом састанку усвојиле политичку декларацију о избеглицама и миграцијама, којом је предвиђен низ корака у наредном периоду са циљем да се пронађу одржива решења за велики број расељених у свету и ублажи актуелна избегличко-мигрантска криза, као и да се преговарају и до 2018. усвоје одвојени договори за избеглице, односно миграције. Верујем да ће придруживање Међународне организације за миграције УН систему дати нов квалитет у глобалном сагледавању комплексног питања мешовитих миграторних кретања.

Оба ова договора су подједнако важна, будући да се избеглице и мигранти, иако у различитом статусу, обично суочавају са сличним изазовима на свом врло често опасном и неизвесном путовању ка бољим животним могућностима. Један од највећих изазова је како спречити кријумчарење и трговину људима и истражити начине за успостављање регуларног тока миграција који би користио како земљама порекла тако и земљама дестинације. Овај задатак би требало сагледати у оквиру Агенде одрживог развоја до 2030. године.

Република Србија је подржала и поздравила усвајање Њујоршке декларације у Генералној скупштини Уједињених нација и потписивање Споразума између УН-а и Meђународне организације за миграције јер верујемо да само координирана активност и удружени напори како међународних организација, тако и свих држава чланица УН-а могу довести до суштинског помака у решавању избегличко-мигрантске кризе, јер се не ради о географски ограниченом, већ о феномену глобалних размера. Консултације које су у току у вези са Глобалним договорима за избеглице и миграције су први конкретни кораци ка њиховом достизању.

Свакако да се у решавању овог великог питања морају имати у виду основни узроци који доводе до померања становништва - конфликт у Сирији, нестабилност у региону Блиског Истока, бројни сукоби у Африци, али и сиромаштво, бесперспективност и политичка нестабилност у многим земљама у развоју широм планете. Због тога верујемо да су заустављање актуелних конфликата и спровођење Агенде одрживог развоја кључни за проналажење решења за расељење у свету.

Даме и господо,

Од половине 2015. године Србиja сe нaшлa у сaмoм цeнтру тзв. Зaпaднo-бaлкaнскe мигрaциoнe рутe и крoз њу су пролазили гoтoвo сви мигрaнти кojи су сe из Сириje, Aвгaнистaнa, Ирaкa и других нeстaбилних пoдручja упутили кa зeмљaмa зaпaднe и сeвeрнe Eврoпe - више од 900.000 људи. У марту 2016. године, након договора постигнутог на Самиту Европске уније и Турске, Западно-балканска рута је званично затворена. Број лица у транзиту се значајно смањио, што је, међутим, резултирало њиховим дужим задржавањем на територији транзитних земаља, укључујући Србију – што представља значајан терет за капацитете којима располажемо. Активно се залажемо за проналажење јединственог решења на нивоу Европе, као и на глобалном плану, јер се не ради о географски ограниченом проблему, већ о феномену глобалних размера незабележеном од краја Другог светског рата. Не може се изгубити из вида да енорман прилив избеглица и миграната у земље Европе у кратком року чини да локалне заједнице на мигрантској рути не могу да за кратко време апсорбују толики прилив, што доводи и до појачане ксенофобије, отпора према мигрантима, и јачања деснице у многим земљама Европе.

Као транзитна земља, Србија је уложила много напора и људских и финансијских ресурса у управљању избегличко-мигрантском кризом. Влада Републике Србије је показала одговорност у обезбеђивању одговарајућег прихвата, привременог смештаја, здравствене заштите, помоћи у храни и лековима, као и све информације о процедури азила, уз пуно поштовање људских права избеглица и миграната и уз поштовање међународних стандарда. Осим основне помоћи, прихватни центри располажу и дечијим вртићима, просторима намењеним за мајке и децу и бесплатним интернет кутковима. У центрима се одвијају и организују бројне креативне и корисне радионице, часови страних језика, а од септембра ове године је свој деци основношколског узраста омогућено да похађају редовну наставу у школама широм Србије. Желео бих да захвалим међународним организацијама, пре свега УНХЦР, а затим и УНИЦЕФ и МОМ, на безрезервној помоћи и великом доприносу у свакодневном проналажењу најбољих решења за избеглице и мигранте.

Господине председавајући,

Хуман и позитиван однос становништва Републике Србије према мигрантима и избеглицама из конфликтима захваћених подручја и саосећање са несрећом ових људи је резултат непосредног искуства са великим бројем расељених током деведесетих година прошлог века који су нашли уточиште у Србији. Влада и грађани Републике Србије показују висок степен хуманости, емпатије и свести о потреби пружања помоћи угроженима, што је препознато како од стране самих избеглица и миграната, тако и од стране међународне заједнице.

Питање актуелних миграција у Србији мора се посматрати у ширем контексту, имајући у виду чињеницу да се, за разлику од других земаља на избегличко-мигрантским рутама у Европи, Србија и даље суочава са проблемом дуготрајног избеглиштва из деведесетих година прошлог века, будући да су стотине хиљада избеглих са простора бивше Југославије нашле уточиште у Србији, као и 200 хиљада интерно расељених који су 1999. били протерани са Косова и Метохије.

Искуство нас учи да не постоји једноставно, административно решење за избеглички проблем. Због тога смо спремни да допринесемо Глобалном договору за избеглице кроз дељење наших искустава како о изазовима дуготрајног расељења, тако и о најбољим праксама у решавању проблема расељења. Верујем да, у том погледу, Регионални стамбени програм, који спроводе четири земље нашег региона, уз сарадњу са Европском комисијом, УНХЦР и ОЕБС, Развојном банком Савета Европе и другим партнерима и донаторима, може послужити као добар пример сарадње између земаља домаћина и земаља порекла избеглица. Србија придаје велики значај регионалном процесу за решавање проблема избеглица, укључујући њихове потребе и пуно поштовање њихових права, али придаје значај и пуној реализацији Регионалног стамбеног програма. Овај процес је важан како са аспекта решавања избегличког питања, тако и за процес помирења у региону.

У Србији је до сада кроз Регионални стамбени програм испоручено 1018 стамбених решења – 485 пакета грађевинског материјала, 439 сеоских и 94 монтажне куће. Недавно, 1. септембра о.г, доделили смо једнократне и бесповратне помоћи у грађевинском материјалу за 302 избегличке породице, у оквиру Потпројекта 3 Регионалнoг стамбенoг програма. Драго ми је што је тако, јер након 12 година од отпочињања Програма и пет година након Донаторске конференције, видимо резултате упорног рада и труда надлежних институција и међународних организација, уз свесрдну подршку сарадника на терену. Поносан сам на конкретне резултате у примени Програма, јер ће заиста унети промене у животе породица и појединаца, финалних корисника, који ће ускоро бити у својим новим домовима и започети једно ново животно поглавље. Од посебног нам је значаја била подршка Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и ОЕБС-а у спровођењу Програма, а незаобилазна је и улога Развојне банке Савета Европе у управљању поверилачким фондом.

С тим у вези, Србија није прихватила препоруку УНХЦР из априла 2014. године о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године. Чињеница је да се до данас избеглице из Хрватске и даље суочавају са озбиљним препрекама у остваривању станарских права и пензија, по питању обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама и слично, говори у прилог нашем ставу

да је препорука донета преурањено и без консултација са свим странама. Додатно нас забрињавају појачани инциденти, дискриминација и говор мржње према припадницима српске мањине у Хрватској, укључујући повратнике. Будући да препорука ступа на снагу почетком 2018. године, постоји оправдана бојазан да ће њена примена у овом тренутку довести у питање и само спровођење Регионалног стамбеног програма, што, желим да верујем, никоме није у интересу. Ипак, надамо се да ће у периоду пред нама, уз спремност за сарадњу свих страна, и ово питање бити решено, јер сматрамо да је одрживост и спровођење Регионалног стамбеног програма и Сарајевског процеса важно не само за државе у региону, већ и глобално.

Господине председавајући,

Још једном ћу, на крају, подсетити да се након 18-годишњег присуства међународне заједнице на Косову и Метохији, од преко 200.000 интерно расељених лица, вратило мање од 5%, од чега је тек половина остварила одржив повратак. Подсећам да је према резолуцији Савета безбедности 1244 стварање услова за сигуран и слободан повратак расељених један од главних задатака међународног присуства на Косову и Метохији. Препреке одрживом повратку су, између осталог, лоша безбедносна и економска ситуација; недостатак ефикасне заштите права; немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине; отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика. Очекујем да заједничким напорима, у сарадњи са УНХЦР и другим релевантним актерима, учинимо више на изналажењу правичних и трајних решења за ову популацију.

Дозволите ми да се захвалим Високом комесару УН за избеглице г. Грандију и УНХЦР, на њиховој посвећености и неуморном раду у решавању актуелне, веома изазовне глобалне избегличко-мигрантске кризе, али и на посвећености и истрајности у решавању питања дугорочног расељења, које нам је веома важно. УНХЦР и други међународни партнери могу и убудуће рачунати на сарадњу Србије у остваривању овог циља.

Хвала вам на пажњи."



Министар Дачић на заседању Извршног комитета Високог комесаријата УН
Министар Дачић на заседању Извршног комитета Високог комесаријата УН
Министар Дачић на заседању Извршног комитета Високог комесаријата УН
Министар Дачић на заседању Извршног комитета Високог комесаријата УН