gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis Saopštenja
ponedeljak, 02. oktobar 2017. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Ministar Dačić na 68. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice
+ larger fontnormal font- Smaller font
un zeneva2Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na 68. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice koje je održano danas u Ženevi:



„Poštovani predsedavajući,

Gospodine visoki komesaru,

Uvažene ekselencije,

Dame i gospodo,

Poslednje dve godine zasedanja Izvršnog komiteta odvijaju se u specifičnim okolnostima. Situacija u kojoj se danas nalaze izbeglice i migranti je kompleksna i zahteva nesmanjenu pažnju, efikasnost, a najviše solidarnost svih relevantnih aktera kako u obezbeđivanju hitne humanitarne pomoći za izbeglice i migrante u trenutnoj krizi, tako i u pronalaženju trajnih rešenja za lica u dugoročnom raseljenju.

Verujem da smo svi dali svoj doprinos podrškom „Njujorškoj deklaraciji", koja je usvojena septembra prošle godine i koja predstavlja ključni iskorak u rešavanju ovog pitanja. Suočene sa najvećim masovnim kretanjem ljudi od Drugog svetskog rata, države članice Ujedinjenih nacija su na ovom sastanku usvojile političku deklaraciju o izbeglicama i migracijama, kojom je predviđen niz koraka u narednom periodu sa ciljem da se pronađu održiva rešenja za veliki broj raseljenih u svetu i ublaži aktuelna izbegličko-migrantska kriza, kao i da se pregovaraju i do 2018. usvoje odvojeni dogovori za izbeglice, odnosno migracije. Verujem da će pridruživanje Međunarodne organizacije za migracije UN sistemu dati nov kvalitet u globalnom sagledavanju kompleksnog pitanja mešovitih migratornih kretanja.

Oba ova dogovora su podjednako važna, budući da se izbeglice i migranti, iako u različitom statusu, obično suočavaju sa sličnim izazovima na svom vrlo često opasnom i neizvesnom putovanju ka boljim životnim mogućnostima. Jedan od najvećih izazova je kako sprečiti krijumčarenje i trgovinu ljudima i istražiti načine za uspostavljanje regularnog toka migracija koji bi koristio kako zemljama porekla tako i zemljama destinacije. Ovaj zadatak bi trebalo sagledati u okviru Agende održivog razvoja do 2030. godine.

Republika Srbija je podržala i pozdravila usvajanje Njujorške deklaracije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i potpisivanje Sporazuma između UN-a i Međunarodne organizacije za migracije jer verujemo da samo koordinirana aktivnost i udruženi napori kako međunarodnih organizacija, tako i svih država članica UN-a mogu dovesti do suštinskog pomaka u rešavanju izbegličko-migrantske krize, jer se ne radi o geografski ograničenom, već o fenomenu globalnih razmera. Konsultacije koje su u toku u vezi sa Globalnim dogovorima za izbeglice i migracije su prvi konkretni koraci ka njihovom dostizanju.

Svakako da se u rešavanju ovog velikog pitanja moraju imati u vidu osnovni uzroci koji dovode do pomeranja stanovništva - konflikt u Siriji, nestabilnost u regionu Bliskog Istoka, brojni sukobi u Africi, ali i siromaštvo, besperspektivnost i politička nestabilnost u mnogim zemljama u razvoju širom planete. Zbog toga verujemo da su zaustavljanje aktuelnih konflikata i sprovođenje Agende održivog razvoja ključni za pronalaženje rešenja za raseljenje u svetu.

Dame i gospodo,

Od polovine 2015. godine Srbija se našla u samom centru tzv. Zapadno-balkanske migracione rute i kroz nju su prolazili gotovo svi migranti koji su se iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih nestabilnih područja uputili ka zemljama zapadne i severne Evrope - više od 900.000 ljudi. U martu 2016. godine, nakon dogovora postignutog na Samitu Evropske unije i Turske, Zapadno-balkanska ruta je zvanično zatvorena. Broj lica u tranzitu se značajno smanjio, što je, međutim, rezultiralo njihovim dužim zadržavanjem na teritoriji tranzitnih zemalja, uključujući Srbiju – što predstavlja značajan teret za kapacitete kojima raspolažemo. Aktivno se zalažemo za pronalaženje jedinstvenog rešenja na nivou Evrope, kao i na globalnom planu, jer se ne radi o geografski ograničenom problemu, već o fenomenu globalnih razmera nezabeleženom od kraja Drugog svetskog rata. Ne može se izgubiti iz vida da enorman priliv izbeglica i migranata u zemlje Evrope u kratkom roku čini da lokalne zajednice na migrantskoj ruti ne mogu da za kratko vreme apsorbuju toliki priliv, što dovodi i do pojačane ksenofobije, otpora prema migrantima, i jačanja desnice u mnogim zemljama Evrope.

Kao tranzitna zemlja, Srbija je uložila mnogo napora i ljudskih i finansijskih resursa u upravljanju izbegličko-migrantskom krizom. Vlada Republike Srbije je pokazala odgovornost u obezbeđivanju odgovarajućeg prihvata, privremenog smeštaja, zdravstvene zaštite, pomoći u hrani i lekovima, kao i sve informacije o proceduri azila, uz puno poštovanje ljudskih prava izbeglica i migranata i uz poštovanje međunarodnih standarda. Osim osnovne pomoći, prihvatni centri raspolažu i dečijim vrtićima, prostorima namenjenim za majke i decu i besplatnim internet kutkovima. U centrima se odvijaju i organizuju brojne kreativne i korisne radionice, časovi stranih jezika, a od septembra ove godine je svoj deci osnovnoškolskog uzrasta omogućeno da pohađaju redovnu nastavu u školama širom Srbije. Želeo bih da zahvalim međunarodnim organizacijama, pre svega UNHCR, a zatim i UNICEF i MOM, na bezrezervnoj pomoći i velikom doprinosu u svakodnevnom pronalaženju najboljih rešenja za izbeglice i migrante.

Gospodine predsedavajući,

Human i pozitivan odnos stanovništva Republike Srbije prema migrantima i izbeglicama iz konfliktima zahvaćenih područja i saosećanje sa nesrećom ovih ljudi je rezultat neposrednog iskustva sa velikim brojem raseljenih tokom devedesetih godina prošlog veka koji su našli utočište u Srbiji. Vlada i građani Republike Srbije pokazuju visok stepen humanosti, empatije i svesti o potrebi pružanja pomoći ugroženima, što je prepoznato kako od strane samih izbeglica i migranata, tako i od strane međunarodne zajednice.

Pitanje aktuelnih migracija u Srbiji mora se posmatrati u širem kontekstu, imajući u vidu činjenicu da se, za razliku od drugih zemalja na izbegličko-migrantskim rutama u Evropi, Srbija i dalje suočava sa problemom dugotrajnog izbeglištva iz devedesetih godina prošlog veka, budući da su stotine hiljada izbeglih sa prostora bivše Jugoslavije našle utočište u Srbiji, kao i 200 hiljada interno raseljenih koji su 1999. bili proterani sa Kosova i Metohije.

Iskustvo nas uči da ne postoji jednostavno, administrativno rešenje za izbeglički problem. Zbog toga smo spremni da doprinesemo Globalnom dogovoru za izbeglice kroz deljenje naših iskustava kako o izazovima dugotrajnog raseljenja, tako i o najboljim praksama u rešavanju problema raseljenja. Verujem da, u tom pogledu, Regionalni stambeni program, koji sprovode četiri zemlje našeg regiona, uz saradnju sa Evropskom komisijom, UNHCR i OEBS, Razvojnom bankom Saveta Evrope i drugim partnerima i donatorima, može poslužiti kao dobar primer saradnje između zemalja domaćina i zemalja porekla izbeglica. Srbija pridaje veliki značaj regionalnom procesu za rešavanje problema izbeglica, uključujući njihove potrebe i puno poštovanje njihovih prava, ali pridaje značaj i punoj realizaciji Regionalnog stambenog programa. Ovaj proces je važan kako sa aspekta rešavanja izbegličkog pitanja, tako i za proces pomirenja u regionu.

U Srbiji je do sada kroz Regionalni stambeni program isporučeno 1018 stambenih rešenja – 485 paketa građevinskog materijala, 439 seoskih i 94 montažne kuće. Nedavno, 1. septembra o.g, dodelili smo jednokratne i bespovratne pomoći u građevinskom materijalu za 302 izbegličke porodice, u okviru Potprojekta 3 Regionalnog stambenog programa. Drago mi je što je tako, jer nakon 12 godina od otpočinjanja Programa i pet godina nakon Donatorske konferencije, vidimo rezultate upornog rada i truda nadležnih institucija i međunarodnih organizacija, uz svesrdnu podršku saradnika na terenu. Ponosan sam na konkretne rezultate u primeni Programa, jer će zaista uneti promene u živote porodica i pojedinaca, finalnih korisnika, koji će uskoro biti u svojim novim domovima i započeti jedno novo životno poglavlje. Od posebnog nam je značaja bila podrška Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice i OEBS-a u sprovođenju Programa, a nezaobilazna je i uloga Razvojne banke Saveta Evrope u upravljanju poverilačkim fondom.

S tim u vezi, Srbija nije prihvatila preporuku UNHCR iz aprila 2014. godine o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine. Činjenica je da se do danas izbeglice iz Hrvatske i dalje suočavaju sa ozbiljnim preprekama u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, po pitanju obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama i slično, govori u prilog našem stavu

da je preporuka doneta preuranjeno i bez konsultacija sa svim stranama. Dodatno nas zabrinjavaju pojačani incidenti, diskriminacija i govor mržnje prema pripadnicima srpske manjine u Hrvatskoj, uključujući povratnike. Budući da preporuka stupa na snagu početkom 2018. godine, postoji opravdana bojazan da će njena primena u ovom trenutku dovesti u pitanje i samo sprovođenje Regionalnog stambenog programa, što, želim da verujem, nikome nije u interesu. Ipak, nadamo se da će u periodu pred nama, uz spremnost za saradnju svih strana, i ovo pitanje biti rešeno, jer smatramo da je održivost i sprovođenje Regionalnog stambenog programa i Sarajevskog procesa važno ne samo za države u regionu, već i globalno.

Gospodine predsedavajući,

Još jednom ću, na kraju, podsetiti da se nakon 18-godišnjeg prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, od preko 200.000 interno raseljenih lica, vratilo manje od 5%, od čega je tek polovina ostvarila održiv povratak. Podsećam da je prema rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak raseljenih jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji. Prepreke održivom povratku su, između ostalog, loša bezbednosna i ekonomska situacija; nedostatak efikasne zaštite prava; nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine; otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika. Očekujem da zajedničkim naporima, u saradnji sa UNHCR i drugim relevantnim akterima, učinimo više na iznalaženju pravičnih i trajnih rešenja za ovu populaciju.

Dozvolite mi da se zahvalim Visokom komesaru UN za izbeglice g. Grandiju i UNHCR, na njihovoj posvećenosti i neumornom radu u rešavanju aktuelne, veoma izazovne globalne izbegličko-migrantske krize, ali i na posvećenosti i istrajnosti u rešavanju pitanja dugoročnog raseljenja, koje nam je veoma važno. UNHCR i drugi međunarodni partneri mogu i ubuduće računati na saradnju Srbije u ostvarivanju ovog cilja.

Hvala vam na pažnji."



Ministar Dačić na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN
Ministar Dačić na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN
Ministar Dačić na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN
Ministar Dačić na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN