gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis Saopštenja
utorak, 12. decembar 2017. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Dačić: „Evropska perspektiva Zapadnog Balkana od ključnog značaja za stabilnost regiona i Evrope“
+ larger fontnormal font- Smaller font
Dacic Mikser_HanIstupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na radnom ručku ministara inostranih poslova država članica EU i država kandidata za članstvo u EU koji je organizovan u okviru estonskog predsedavanja Savetu EU:






„Poštovani ministre Mikser,
Poštovane kolege, dragi prijatelji,

Dozvolite mi prvo da se u nekoliko reči zahvalim Estoniji, kao aktuelnom predsedavajućem EU, na prilici da organizujemo razmenu mišljenja u ovom formatu. Smatram da nikada ne može biti previše skupova ovog tipa; partneri treba da razgovaraju što češće na visokom nivou.

Želeo bih da podvučem nešto što, takođe, često ponavljam našim prijateljima širom sveta. Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je prvi strateški spoljnopolitički prioritet Srbije; to odražava volju građana Srbije kao i opredeljenje ove, ali i prethodnih Vlada u Beogradu.

U tom smislu, imamo legitimno očekivanje da će najavljena strategija za pristupanje EU (Strategy for the successful accession of Serbia and Montenegro to the European Union) jasno prepoznati da je Srbija, uz Crnu Goru, lider u procesu pristupanja EU i da je perspektiva punopravnog članstva tokom mandata sledeće EK dostižan i realan cilj. To ne znači da treba staviti u drugi plan evropski put drugih aspiranata za članstvo u regionu. To će, naprotiv, podstaći sve na zapadnom Balkanu da se pozitivno nadmeću na tom polju i da brže i efikasnije sprovode unutrašnju transformaciju. Duboko sam uveren da ćemo mi u Beogradu biti zadovoljni Strategijom, kada ona bude objavljena.

Srbija prolazi kroz širok spektar ekonomskih i političkih reformi, koje imaju za cilj da našu zemlju učine spremnom za izazove koje donosi članstvo u EU; želim da vas uverim da Vlada čiji sam član naporno radi na prevazilaženju svih izazova na tom putu. Priznanje i rezultat tih napora svakako predstavlja i jučerašnja Međuvladina konferencija, na kojoj je Srbija otvorila dva nova poglavlja. Nadam se da će tokom bugarskog predsedavanja naš pristupni proces biti uspešno nastavljen i da će u skladu sa tim biti otvoren veći broj poglavlja. Svesni smo da se EU trenutno susreće se brojnim izazovima, na unutrašnjem planu i globalno, te samim tim dodatno cenimo odluku našeg suseda Bugarske da evropsku perspektivu i povezivanje Zapadnog Balkana uvrsti među prioritete predsedavanja. Posebno pozdravljamo nameru Bugarske da bude domaćin Samita EU i Zapadnog Balkana, za čije održavanje se i lično već duže vreme zalažem. Iskreno verujemo da će i naredni predsedavajući Savetom EU, Austrija i Rumunija, koji su izuzetno bliski našem regionu, imati temu proširenja i pozitivnu balkansku temu u svojim programima.

Nama u Srbiji je drago što u državama članicama sve jasnije uviđaju da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana od ključnog značaja za stabilnost našeg regiona i Evrope u celini. Mi smo načinili velike korake u normalizaciji odnosa sa Albanijom, BiH, Makedonijom, Crnom Gorom; i predsednik Republike, i članovi Vlade veoma dobro shvataju značaj regionalne stabilnosti za budućnost Srbije.

Isto tako znate da Srbija ima i drugi strateški politički prioritet – a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što je dovedeno u pitanje nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Upravo zbog toga, diplomatski napori Srbije na očuvanju celovitosti predstavljaju značajan element naših odnosa sa drugim zemljama i međunarodnim akterima.

Politički lideri u Beogradu su u proces dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom – koji sam, kao predsednik Vlade, započeo u oktobru 2012. godine – uložili sav svoj politički kredibilitet. Uveravam vas da Beograd ostaje iskreno posvećen ovom procesu, što je i do sada više puta dokazao implementacijom postignutih dogovora. Međutim, podsećam vas da nikakav napredak nije postignut u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, iako se upravo na ovo pitanje odnosi najveći deo odredbi Briselskog sporazuma. Neophodno je da i druga strana u dijalogu preuzme odgovornost i pristupi ispunjavanju svojih obaveza. Napori moraju da budu zajednički, naročito imajući u vidu da ćemo samo na taj način osigurati normalizaciju života građana na KiM i stabilizaciju odnosa Srba i ostalog nealbanskog stanovništva i Albanaca. Uveren sam da celokupna Unija podržava Beograd u ovom cilju, bez obzira na različite stavove država članica o statusu KiM. Stoga gajimo nadu u dalji, uspešan nastavak dijaloga uz punu podršku i okrilje EU, u čiju ulogu kao fasilitatora imamo puno poverenje. Samo kroz posvećen dijalog moguće je rešavanje svih otvorenih pitanja i izgradnja stabilnog regiona.

Hvala vam na pažnji."