gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 14.12.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

VUČIĆ I TANIN O POLITIČKOJ I BEZBEDNOSNOJ SITUACIJI NA KIM

BEOGRAD, 13. decembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 13. decembra u razgovoru sa šefom UNMIK Zahirom Taninom da namera Prištine da formira vojsku "Kosova", kao nova provokativna i jednostrana mera posle uvođenja taksi na srpsku robu, izaziva veliku zabrinutost Srbije za budućnost Srba na KiM, saopšteno je iz kabineta srpskog predsednika. Vučić je zamolio šefa UNMIK Tanina da iskoristi svoj uticaj i upozori Prištinu da svojim jednostranim i provokativnim merama povećava napetost i ugrožava mir i stabilnost u regionu, navodeći da će Srbija učiniti sve da sačuva mir i stabilnost, ali da će situacija biti značajno pogrošana kada prištinska strana sutra protivno međunarodnom pravu donese odluku o formiranju vojske. Vučić je kazao da je KFOR taj koji, prema odredbama Rezolucije 1244, ima mandat da razoruža nelegalne naoružane snage kosovskih Albanaca. Najavio je konsultacije sa prijateljima Srbije u Savetu bezbednosti UN o akcijama koje bismo mogli da preduzmemo kao reakciju na formiranje vojske "Kosova". Tanin, koji je i specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, rekao je da deli zabrinutost za situaciju na KiM. On je kazao da je pismom generalnog sekretara UN iz aprila 2014. godine potvrđeno da "Rezolucija 1244 ostaje pravni okvir međunarodnog bezbednosnog prisustva na Kosovu". Tanin je rekao da je to i "stav aktuelnog generalnog sekretara UN Antonija Gutereša: Rezolucija 1244 ostaje važeći okvir za međunarodno prisustvo na Kosovu, kao i da promene mandata KFOR nema bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN", piše u saopštenju. Šef UNMIK je kazao da ima uveravanja od KFOR da će nastaviti saradnju sa Misijom UN u okviru Rezolucije 1244. Podsetio je na svoju izjavu da je uvođenje taksi na robu iz Centralne Srbije jasno kršenje CEFTA sporazuma i da ta mera hitno mora da bude obustavljena. Vučić je izrazio zabrinutost zbog sve većeg broja incidenata i ponovio da je Srbija posvećena unapređenju regionalne saradnje, kao i da nije prekršila nijednu odredbu Briselskog sporazuma, Rezolucije 1244 ili Vojno-tehničkog sporazuma, kao ni CEFTA.

DjURIĆ: NA KIM MOGU BITI SAMO KFOR ILI VOJSKA SRBIJE

BEOGRAD, 13. decembra 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Djurić izjavio je 13. decembra da nijedan međunarodni akt ne dopušta da na KiM bude "ijedna druga vojna formacija osim KFOR-a ili Vojske Srbije pod jasno definisanim uslovima". Djurić je u razgovoru s ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom upozorio na "ilegalni karakter" najavljenog formiranja "takozvane kosovske vojske", prenela je Kancelarija za KiM. Obavestio je ambasadora o "teškoj humanitarnoj situaciji u većinski srpskim sredinama na KiM nastaloj zbog uvođenja trgovinske blokade Prištine za robu iz centralne Srbije". "Srpski narod je svakim danom sve više izložen kršenju osnovnih ljudskih prava, zbog čega je mogućnost opstanka Srba u našoj južnoj pokrajini ozbiljno dovedena u pitanje", kazao je Djurić Čepurinu.

LANGBAK: NASILjE I NEJEDNAKOST U OBLASTI RADA GLAVNI PROBLEMI ZA ŽENE U SRBIJI

BEOGRAD, 13. decembra 2018. (Beta) - Direktorka Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Virdzinija Langbak ocenila je da je Srbija ostvarila napredak u najnovijem Indeksu rodne ravnopravnosti tog instituta, ali da postoje stvari na kojima još treba raditi. U intervjuu agenciji "Beta" Langbak je posebno izdvojila to što je i dalje prisutan problem nasilja nad ženama, ali i ukazala na problem segregacije u oblasti rada jer žene i dalje rade slabije plaćene poslove od mušakaraca. "Posle dve godine, rezultati Srbije su bolji. Mere koje je Vlada primenila daju rezultate, i oni se najviše vide u oblasti donošenja političkih odluka, gde je fokus bio na pokušaju da se veći broj žena uključi u donošenje odluka, u skupštini ili vladi. Ipak, ne možemo da zanemarimo ili ignorišemo ono što nije toliko dobro", rekla je Langbak koja je u Beogradu predstavila novi Indeks rodne ravnopravnosti. Kao najveću prepreku za veću ravnopravnost, Langbak je navela nasilje nad ženama. Prema njenim rečima, više od 45 odsto žena u Srbiji je navelo da su iskusile psihološko nasilje. Ona je izrazila nadu da će se srpska vlada pozabaviti tim, kao i drugim oblicima nasilja nad ženama. Druga prepreka je, prema njenom mišljenju, često odbijanje muškaraca da se uključe u kućne poslove, a društvo i mediji treba da objasne da od uključivanja svi imaju koristi. Porodica je takođe i jedno od područja s najvećom nejednakošću u Srbiji. "Rad u porodici, rad koji se ne meri, ne nagrađuje i ne plaća, tu je nejednakost najveća jer, koliko razumem, srpski muškarci ne pomažu svojim partnerkama. Mislim da tu oni gube, a ne deca ili žena, jer uključenost pomaže da se ima zdraviji život i oslobađa od stresa", navela je ona. Govoreći o ženama na visokim funkcijama, Langbak je rekla da je u politici, kao i u svakoj drugoj oblasti, potrebno imati kritičnu masu. "Ako želimo promene moramo imati kritičnu masu, kako muškaraca u zdravstvu, socijalnim službama i drugim mestima gde su manjina, tako i žena u parlamentu ako želite da čujete njihov glas", navela je ona. Prema njenim rečima, uloga žena u društvu je tradicionalno određena i zna se šta društvo očekuje da žene rade i kako očekuje da se muškarci ponašaju. "Na primer, kada se planira zakon, ženama, ako ih je malo, nije ugodno da govore jer ih većina muškaraca neće čuti ili će ih ignorisati. Što ih ima više, znaće da mogu da se udruže, i razgovaraju i budu manje zastrašene. U tom smislu je kritična masa važna", navela je ona. Langbak je dodala da sama žena, čak i ako je na rukovodećoj poziciji, ne može sama da donosi sve odluke, te je neophodno da postoji podrška u okruženju. Upitana da oceni predstavljenost žena na visokim pozicijama u Srbiji, Langbak je rekla da postoji "dobar početak", ali da ima još da se radi na tome. Ona je ocenila da i u Srbiji postoji trend, kao i u drugim evropskim zemljama, da se žene procentualno više zapošljavaju i veći broj ih ima visoko obrazovanje u odnosu na muškarce ali da i dalje rade slabije plaćene poslove, poput onih u umetnosti, društvenim naukama ili obrazovanju, i da je to još jedan izazov za Srbiju. "Mnogo se uloži u obrazovanje žena, a onda u IT sektoru, koji će u svim evropskim zemljama u budućnosti biti najveći i koji je dobro plaćen, u tehnologiji i mašinstvu su većinom muškarci", rekla je Langbak. Prema njenim rečima, primetna je neka vrsta segregacije, gde se žene grupišu u jednoj oblasti a muškarci u drugoj. "To se sve više dešava i pogoršava stanje, jer se žene ne odlučuju da se probijaju u muškim domenima kao što ni muškarci ne idu na društvene nauke, u zdravstvo ili obrazovanje", rekla je ona. Langbak je navela da su zakoni koje je Srbija usvojila dobar početak, ali da je neophodno da građani koji ne čitaju i ne moraju da razumeju zakone vide da postoje mere koje su rezultat tih zakona i da se putem njih stanje popravlja, kao i da bi se znalo u kojem smeru se planira ići u određenoj oblasti, kao što je na primer borba protiv nasilja nad ženama. "Ako zakoni postoje, to znači da svi koji znaju za zakone očekuju neke standarde, da se zna šta nije dozvoljeno i kuda sve ide", rekla je Langbak.

EKONOMIJA

EUROSTAT: POJEDINAČNA POTROŠNjA U SRBIJI NA 45 ODSTO PROSEKA EU

BEOGRAD, 13. decembra 2018. (Beta) - Stvarna individualna potrošnja u Srbiji je prošle godine bila na 45 odsto proseka EU, dok je bruto domaći proizvod po stanovniku bio na 36 odsto proseka svih članica Unije, saopštio je 13. decembra Eurostat. Prema izveštaju evropske statističke službe o potrošnji u Evropskoj uniji, zemljama u okruženju i zemljama kandidatima, stvarna individualna potrošnja i BDP po glavi stanovnika u Srbiji nisu se bitno menjali od 2015. godine. U Srbiji je prošle godine stvarna individualna potrošnja smanjena s 46 odsto proseka EU kolika je bila 2016. i 2015. godine. Istovremeno, BDP po stanovniku u Srbiji je 2015. bio na 36 odsto proseka EU, sledeće godine 37 odsto, a prošle opet na 36 odsto. U članicama Evropske unije stvarna potrošnja po glavi stanovnika ide od 54 do 132 odsto proseka EU, a BDP po glavi stanovnika od 49 odsto do 253 odsto. Među zemljama kandidatima, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Turska sa 68 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je ona 56 odsto, Makedoniji 41 odsto, Albaniji 39 odsto i u BiH, koja još nema status kandidata, 41 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je i 2016. stvarna individualna potrošnja bila na 56 odsto, dok je 2015. bila 54 odsto. BDP po glavi stanovnika u Crnoj Gori je porastao sa 42 odsto 2015. na 44 odsto 2016. i na 46 odsto 2017. Makedonija je 2017. godine imala BDP po glavi stanovnika 36 odsto, a Albanija 30 odsto, dok je u BiH bio 32 odsto proseka EU. Zemlje iz Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), koje nisu članice EU, imaju natprosečnu individualnu potrošnju u odnosu na EU: Norveška 127 odsto, Švajcarska 124 odsto i Island 117 odsto. Te zemlje imaju i veći BDP po stanovniku: Norveška 146 odsto proseka EU, Švajcarska 156 odsto i Island 130 odsto. Od članica EU najveću stvarnu individualnu potrošnju imaju Luksemburg 132 odsto, Nemačka 122 odsto i Austrija 117 odsto. Najniža je u Bugarskoj 54 odsto, Mađarskoj i Hrvatskoj 62 odsto. Najbliže su proseku Italija sa 98 odsto i Francuska sa 108 odsto. Kad je reč o najvećem BDP-u po glavi stanovnika ubedljivo prednjači Luksemburg sa 253 odsto, mada Eurostat to tumači time što u Luksemburgu ima puno radnika iz drugih zemalja koji doprinose BDP-u te države, ali ne ulaze u stanovništvo koje se uzima u obzir pri računanju BDP-a po glavi stanovnika. Od ostalih zemalja najveći BDP po stanovniku ima Irska sa 181 odsto proseka EU. Slede Holandija i Danska sa 128 odsto, Austrija sa 127 odsto i Nemačka sa 124 odsto. Najmanji BDP po stanovniku imale su Bugarska 49 odsto, zatim Hrvatska 62 odsto i Rumunija 63 odsto proseka EU. Slovenija je po stvarnoj individualnoj potrošnji sa 77 odsto između Malte i Grčke.

DNEVNI BILTEN

< decembar 2018 >
po ut sr če pe su ne
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31