gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 28.04.2017.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

NIKOLIĆ U PISMU OLANDU: POLITIKA JE I OVOGA PUTA NADVLADALA PRAVDU

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je predsedniku Francuske Fransoa Olandu uputio pismo u kojem je naveo da je odluka francuskog suda da ne izruči Srbiji bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja "utvrdila uverenje da nema pravde za srpske žrtve" i da je "politika i ovoga puta nadvladala pravdu". Nikolić je naveo da je Srbija, u skladu sa važećim procedurama, dostavila dokumentaciju koja "neporecivo dokazuje krivicu Haradinaja" i da je "odlukom Apelacionog suda u Kolmaru pušten na slobodu zločinac koji će, ovim činom, ostati nekažnjen". Prema njegovim rečima, vlada će, u skladu sa svojim ovlašćenjima, odlučiti na koji način će Srbija iskazati svoje nezadovoljstvo. "Vest da je odlukom francuskog pravosuđa oslobođen Ramuš Haradinaj, čije smo izručenje tražili na osnovu raspisane poternice obezbeđene dokazima, duboko je potresla našu javnost i, nažalost, još više utvrdila uverenje da nema pravde za srpske žrtve", rekao je Nikolić u pismu, saopštila je pres-služba njegovog kabineta. Nikolić je dodao da "nikakva objašnjenja ne mogu otkloniti utisak da je politika i ovoga puta nadvladala pravdu i da je ubijanje Srba opravdano i dozvoljeno, za razliku od zločina nad drugim narodima". Predsednik Srbije je rekao da je "osećaj duboke povređenosti uvećan činjenicom da se Francuska u srpskoj istoriji doživljavala kao svetao primer prijateljstva i časti", zbog kojeg, kako je naveo, "ni najveća stradanja u dva svetska rata nisu bila uzaludna". "Srbija je 1990-ih godina suočena s terorizmom Ramuša Haradinaja na Kosovu i Metohiji, a Francuska je ugrožena danas, i zato smatram da je trebalo da znate da će ovakva odluka izazvati revolt mog naroda. Ja Vam, kao čoveku kome sam u više navrata dokazao svoje prijateljstvo, ukazujem na posledice takve očigledno političke odluke suda u Francuskoj, koja je nanela veliku nepravdu Srbiji, velikom prijatelju Francuske, za koju nas, u ovom trenutku i nažalost, vezuje samo slavna istorija naših dedova i očeva", naveo je Nikolić u pismu. Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru odbio je danas zahtev Srbije za izručenje lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Haradinaj je odlukom suda na koju Srbija više nema pravo žalbe, oslobođen i u roku od 24 časa može da se vrati na Kosovo. Haradinaj je priveden 4. januara na teritoriji Francuske, na osnovu poternice koju je protiv njega izdala Srbija za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine.

SRBIJA POVLAČI AMBASADORA NA KONSULTACIJE I ŠALjE PROTESTNU NOTU FRANCUSKOJ

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Francuskoj, čiji je sud danas oslobodio bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja, biti upućena najoštrija protestna nota a da će srpski ambasador u Parizu biti pozvan na hitne konsultacije u Beograd. Na konferenciji za novinare posle vanredne sednice vlade, Vučić je rekao da nikome pa ni velikoj Francuskoj neće da dozvoli da ponižava Srbiju, jer to nije pitanje politike, nego se radi o najvišim moralnim principima. "Tu se radi o tome da li će neko štititi zločince ili neće. Da li će da poštuje pravila ili neće", rekao je Vučić i dodao da je o tome razgovarao s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom i da u toku dana očekuje razgovore i sa nekim ambasadorima. On je naveo da Srbija nikada neće odustati od rada svojih tužilačkih organa jer je to dužna žrtvama. "Ovo danas nije velika pobeda Albanaca, nego velika pobeda zločinaca. Onih koji su mogli da čine najstrašnija nedela... Naša je obaveza da zbog žrtava svoju borbu nastavimo i nećeme prestati i nećemo odustati", rekao je Vučić. On je dodao da će sutra, a najkasnije u roku od tri dana, Srbija svim članicama UN uputiti pismo u kojem će pokazati šta je i koliko uložila u očuvanje bezbednosti. Premijer Srbije je podsetio da je pre nekoliko dana upozorio da je došlo do promene ponašanja Albanaca i naglog pominjanja ideje o velikoj Albaniji. On je izneo podatak da je 18. aprila u jednoj kući u Gnjilanu bio održan sastanak osobe sa poternice sa liderima nekadašnje OVPBM na kojem je razmatrana aktuelna situacija i mere koje će preduzeti. On je dodao da su Albanci promenili koncept posle 23. decembra u "važnog sastanka u jednoj stranoj zemlji" i dodao da su srpske službe bezbednosti došle do svih podataka. Srbija je od Francuske tražila izrućenje Haradinaja, bivšeg lidera OVK i kosovskog premijera, koga optužuje za ratne zločine na Kosovu 1998. i 1999. godine.

PREMIJER VUČIĆ RAZGOVARAO SA ŠEFOM RUSKE DIPLOMATIJE LAVROVOM

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) -  Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovom koga je upoznao sa postupkom francuskih vlasti u slučaju  Haradinaj, saopštila je Vlada Srbije. Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije izrazio je iskreno razumevanje za stavove i pozicije Vlade Srbije po tom pitanju, navodi se u kratkom saopštenju. Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru odbio je danas zahtev Srbije za izručenje lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Na odluku suda Srbija više nema prava žalbe. Haradinaj je priveden 4. januara na teritoriji Francuske, na osnovu poternice koju je protiv njega izdala Srbija za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine.

VULIN U BEČU RAZGOVARAO S MINISTROM UNUTRAŠNjIH POSLOVA AUSTRIJE O MIGRANTIMA

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Izazovi i posledice s kojima se Srbija nosi u migrantskoj krizi bili su tema razgovora u Beču ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Austrije Volfganga Sobotke, saopštilo je danas Vulinovo ministarstvo.  U saopštenju piše da ministar Sobotka i država Austrija daju podršku Srbiji, posebno kroz mogućnost da ona bude "deo sporazuma po kojem će ljudi koji nemaju pravo na azil, prvenstveno iz Avganistana, biti vraćeni u zemlju iz koje dolaze". Pošto Srbija nije članica EU, "samostalno verovatno nikad ne bi" uspela da sklopi takav bilateralni sporazum sa Avganistanom, ali uz podršku Austrije i drugih zemalja EU, to je moguće, rekao je Vulin. On je dodao da će Srbija braniti svoje granice, zaustavljati ilegalne migrante, ali i da će biti "organizovana i humana" prema njima. "Srbija nije izazvala migrantsku krizu i nepošteno je da se naš budzet troši na to", ocenio je ministar i ponovio da "Srbija neće biti parking za migrante" koji nemaju gde da odu. Ministar Sobotka je istakao da je Srbija veoma važan partner Austrije i podsetio da austrijski policajci pomažu srpskim u nadziranju granice. "Naše zemlje su saglasne da oni koji nemaju osnova za dobijanje azila moraju biti vraćeni u zemlje porekla", rekao je austrijski ministar i dodao da je važno da Srbija, pošto nije članica EU, bude uključena u sve programe. Kao primer je naveo Fronteks i posebno sporazume o readmisiji, pre svega sa Avganistanom.Procena Srbije i Austrije je da je sporazum EU s Turskom veoma važan, ali se moraju preduzeti sve mere da granice budu zatvorene, rekao je Sobotka i dodao da je neophodno da svaka zemlja ispuni svoje zadatke pre leta da "ne bi bilo iznenađenja".

AMBASADOR SAD OBAVESTIO MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA SRBIJE O KOREJSKOJ KRIZI

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da se ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot danas sastao s državnim sekretarom u tom ministarstvu Ivicom Tončevom i obavestio ga o stavovima SAD u vezi sa aktuelnim zbivanjima na Korejskom poluostrvu. Tončev je preneo Skotu da će "državni vrh Republike Srbije biti informisan o američkoj poziciji i predlozima u vezi sa aktuelnom krizom". "Naglasio je da je Srbija svesna da kriza koja potresa Korejsko poluostrvo predstavlja ozbiljnu bezbednosnu krizu na globalnom nivou", prenelo je Ministarstvo. Državni sekretar je naglasio da se "Srbija zalaže za mirno rešavanje krize na Korejskom poluostrvu i da se radi o jednom od najvažnijih pitanja u savremenim međunarodnim odnosima", piše u saopštenju.

DjURIĆ SA AMBASADORKOM INDIJE

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić informisao je danas ambasadorku Indije u Srbiji Narinder Čohan o političkoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, upozorivši na opasnosti koje prete od "oživljavanja fašističke ideje velike Albanije". Djurić je na sastanku sa ambsadorkom rekao da će Srbija i nadalje ulagati maksimalne napore kako bi se sačuvali mir i stabilnost na Balkanu i promovisati dijalog kao jedino razumno sredstvo za rešavanje nesuglasica, saopšteno je iz Kancelarije. On je zahvalio indijskoj vladi i narodu na principijelnoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije i fundamentalnim principima međunarodnog prava, kao i na protivljenju Indije prijemu jednostrano proglašenog Kosova u međunarodne organizacije. Kako je navedeno, sagovornici su naglasili značaj negovanja i unapređenja prijateljstva Srbije i Indije, koje je potvrđeno i nedavnom posetom premijera Aleksandra Vučića i susretom sa indijskim premijerom Narendrom Modijem. Na sastanku sa direktorom Kancelarije i ambasadorke bio je i naučni saradnik i koordinator Centra za Istočnu Aziju pri Institutu za studije odbrane i analizu u Nju Delhiju Jagannath Panda.

ZA PRIPADNIKE GRANIČNE POLICIJE 14 VOZILA I PERSONALNI RAČUNARI OD VLADE JAPANA

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Vlada Japana donirala je 14 vozila i personalne računare za pripadnike granične policije Srbije koji će uskoro biti raspoređeni u graničnom pojasu sa Makedonijom i Bugarskom, rečeno je danas u Beogradu na primopredaji donacije. Vrednost donacije je viša od 450.000 evra i obezbeđena je u sklopu projekta "Podrška graničoj policiji u odgovoru na povećane migracione tokove duž Zapadnobalkanske rute". Dnaciju je ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću simbolilčno je predao amnasador Janapa Djuići Takahara, koji je istakao da vlada njegove zemlje veoma ceni odgovorno i humano ophođenje Vlade Srbije, pri suočavanju sa problemom migranata.

GRADONAČELNIK BEOGRADA POTPISAO SPORAZUM O SARADNjI SA GRADONAČELNIKOM ŠANGAJA

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Gradonačelnik Beograda Siniša Mali potpisao je danas u Kini sporazum o razumevanju, saradnji i razmeni sa gradonačelnikom Šangaja Jing Jingom, a dokument predviđa saradnju u oblasti privrede, obrazovanja, kulture, sporta, zaštite životne sredine i turizma. Kako je saopšteno iz gradske uprave, sporazum je važan za Srbiju, jer se očekuje uvođenje direktne linije između Beograda i Pekinga, a time i veliki broj kineskih turista. Mali je naveo da je to potvrda dobrih odnosa Srbije i Kine, a da je sporazum bitan za Beograd i zbog toga što je i po površini i po broju stanovnika mnogo manji od Šangaja.  "Nastavljamo saradnju sa velikim gradovima sveta, a Šangaj je nesumnjivo jedan od najvećih i najbrže rastućih gradova na svetu. Veoma je važno da Beograd uči od velikih gradova. Po pitanju razvoja urbanizma, ekologije, saobraćaja, Šangaj je već u 22. veku", rekao je Mali. Mali je rekao i da je Šangaj pre 20 godina imao pet kilometara metroa, a danas ima 650 kilometara i najveći je na svetu.  "Velike izazove koji su bili pred njima oni su uspeli da reše, a to isto čeka i Beograd. Mi želimo da gradimo nove mostove, nove tunele, da razvijamo metro i u roku od dve godine ćemo krenuti sa njegovom izgradnjom. Možemo mnogo da naučimo od njih, a ono što je posebno važno jeste da Beograd bude rame uz rame sa ostalim metropolama sveta i zato je ovaj sporazum važan", rekao je Mali. On je istakao da je imao priliku da razgovara sa najvećim proizvođačem elektro-autobusa u Kini, i podsetio da je Beograd ranije kupio pet električnih autobusa. "Želimo da kupimo još 80-ak autobusa i očekujem ponudu i ove kineske kompanije i da vidimo šta oni imaju da nam ponude, pa da brzo krenemo u tu investiciju. Želimo da centar grada, osim što ga pretvaramo u pešačku zonu, bude ekološki čist, sa modernim, brzim i efikasnim ekološkim autobusima. Očekujem da do kraja godine završimo tu konstrukciju kako bi u godinama koje dolaze očekivali i te autobuse", rekao je Mali.

SRBIJA - EU

DAČIĆ: PRIJEM ZAPADNOG BALKANA U EU U INTERESU REGIONA I CELE EVROPE

OSLO, 27. april 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Oslu da je prijem Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u EU "jednako strateški značajan cilj zemalja regiona, ali i celokupne Evrope". U predavanju "Mesto Srbije u Evropi koja se rapidno menja" pred brojnim predstavnicima norveških zvaničnih institucija, stručne javnosti i diplomatskog kora, Dačić je  posebno naglasio da će projekat ujedinjenja Evrope, uprkos svim aktuelnim turbulencijama, biti uspešno zaokružen tek pošto region Zapadnog Balkana bude u potpunosti integrisan, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dačić, koji boravi u poseti Norveškoj, razgovarao je danas i sa članovima Stalnog komiteta za spoljnu politiku i odbranu norveškog Parlamenta i delagacijom norveških parlamentararca na čelu sa Marit Nibak. Norveški parlamentarci, koji upravo razmatraju najnoviji strateški dokument o budućim pravcima spoljne politike Norveške, a u kome se Zapadni Balkan apostrofira kao jedan od norveških spoljnopolitičkih prioriteta, bili su zainteresovani da čuju viziju razvoja bilateralnih odnosa Srbije i Norveške, kao i mogućnosti za podršku Norveške procesima pomirenja u regionu i ubrazanju procesa EU integracija, navodi se u saopštenju. U Tehničkom muzeju u Oslu Dačić je obišao izložbu posvećenu prisilnom radu zatvorenika u SS kampovima u okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, čiji je značajan deo posvećen jugoslovenskim zatvorenicima. Računa se da je više od 4.200 jugoslovenskih interniraca prisilno odvedeno u Norvešku u nekoliko navrata počev od 1942. godine iz logora u Jasenovcu, na Banjici, Sremskoj Mitrovici, Leskovcu i Nišu.

ODBOR ZA SSP EU I SRBIJE: ZNAČAJNA REGIONALNA SARADNjA

BEOGRAD, 27. april 2017. (Beta) - Odbor za stabilizaciju i pridruživanje (SSP) EU i Srbije Evropske komisije i srpske vlade danas je podstakao Srbiju da nastavi sa ostvarivanjem uspeha u sprovođenju reformi državne uprave, a "istaknut je i značaj jačanja regionalne saradnje i progresivnog usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU". Na sednici u Beogradu predstavnici Srbije i Evropske komisije su razmatrali ispunjavanje kriterijuma za pristupanje iz Kopenhagena i sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), saopšteno je posle sastanka. Članovi Odbora su pozdravili napredak koji je Srbija ostvarila u protekloj godini u okviru pristupnih pregovora, navodi se u zajedničkom saopštenju Evropske komisije i Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Na sednici je još jednom naglašena jasna opredeljenost EU za evropsku perspektivu Srbije, ističe se u saopštenju koje je medijima prosledila Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Sastanku su kopredsedavale šefica Odeljenja u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju Ketrin Vent i direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković. Odbor je "istakao značaj sveobuhvatnih konsultacija sa zainteresovanim stranama u zakonodavnom i pristupnom procesu i ulogu Parlamenta u nadzoru nad izvršnom vlasti". Naglašena je uloga nezavisnih regulatornih tela kao i značaj delotvornog praćenja njihovih zaključaka, navodi se u saopštenju. Kada su u pitanju pravosuđe i vladavina prava, Odbor za SSP je "podsetio da je napredak u poglavljima 23 i 24 ključan za određivanje celokupnog tempa pristupnih pregovora". Potvrđeno je ostvarivanje izvesnog napretka u reformi pravosuđa, "poput smanjenja broja zaostalih predmeta, ali je istovremeno istaknuto da je neophodno uložiti dodatne napore". Odbor za SSP je još jednom istakao naročiti značaj proaktivnog pristupa borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, a "još jednom je ukazano na značaj zaštite osnovnih prava". Odbor za SSP pohvalio je napore koje Srbija ulaže u rešavanje migrantske krize, a istaknut je značaj regionalne saradnje u oblasti upravljanja migracijama i kontroli granica. Pozdravljeni su napori koje Srbija ulaže u suzbijanje iregularnih migracija i naglašena nužnost usklađivanja postupka azila sa Evropskom unijom. Odbor za SSP je konstatovao da je učinak srpske privrede u 2016. bio solidan, pri čemu je rast BDP-a bio viši, a javni deficit niži od očekivanog. Istaknuta je potreba za ulaganje daljih napora za konsolidaciju budzeta i ubrzanje strukturnih reformi, konkretno po pitanju unapređenja poslovnog okruženja i podsticanja investicija. Odbor je, kako se navodi u saopštenju, konstatovao da je realizacija SSP-a generalno zadovoljavajuća. "Liberalizacija trgovine koju je omogućio SSP dovela je do velikog povećanja srpskog izvoza u EU: preko 70 odsto u periodu izmedhu 2010. i 2016. godine", ukazuje se u saopštenju. Odbor za SSP je razmotrio i opsežnu finansijsku pomoć EU Srbiji, dodaje se u sopštenju i ističe da je EU  posvećena daljem pružanju podrške Srbiji u procesu pristupanja EU, uključujući i finansijsku podršku. "Od 2007. godine, odobreno je blizu 1,8 milijardi evra podrške pristupanju Srbije EU", podseća se u saopštenju. Istaknuto je i da je EU podržala Zapadni Balkan i u rešavanju migrantske krize i da je "Srbija od avgusta 2015. dobila više od 50 miliona evra pomoći". Zaključeno je i da je pravilno sprovođenje obaveza koje proizlaze iz SSP-a značajno za ocenjivanje opšteg napretka u procesu pristupanja Srbije EU, dodaje se u saopštenju Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije.

DNEVNI BILTEN

< april 2017 >
po ut sr če pe su ne
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30