gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 12.05.2017.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

NIKOLIĆ: U SRBIJI ŠIROM OTVORENA VRATA STRANIM KOMPANIJAMA ZA ULAGANjE U PRIVREDU

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je u razgovoru sa delegacijom kompanija Foton motor iz Kine i Inesa Evropa iz Mađarske izjavio da su u Srbiji širom "otovorena vrata" stranim kompanijama zainteresovanim za ulaganje u privredu, kao i da je zemlja spremna da podrži sve poslovne projekte u kojima prepoznaje obostrani interes. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika, Nikolić je ocenio da u Srbiji vlada mnogo povoljniji poslovni ambijent nego pre pet godina, dodajući da će strane kompanije u svakom trenutku imati punu saradnju svih državnih organa. Nikolić je predstavnicima kompanije Foton motor rekao da je zadivljujuće kako kineske kompanije brzo usvajaju nove tehnologije i počinju da diktiraju tempo tehnološkog razvoja na globalnom nivou. Direktor korporacije Foton motor Gari Gao predstavio je Nikoliću aktivnosti te korporacije, koja se, između ostalog, bavi proizvodnjom motora, istraživanjem novih izvora energije i proizvodnjom poljoprivrednih mašina. Gao je izrazio interesovanje za razgovor sa zvaničnicima Beograda oko nabavke električnih autobusa za potrebe javnog prevoza u glavnom gradu Srbije. Gao je istakao da je korporacija koju predstavlja zainteresovana i za realizaciju brojnih privrednih projekata u saradnji sa Srbijom.

VUČIĆ, BJENKOVSKA O EVROINTEGRACIJAMA SRBIJE I DIJALOGU SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa evropskom komesarkom za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća Elžbijetom Bjenkovskom o evropskom putu Srbije, problemima u dijalogu sa Prištinom, kao i podršci EU Srbiji kroz programe za podršku malim i srednjim preduzećima. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Vučić je evropskoj komesarki preneo da su ključni spoljnopolitički prioriteti Srbije članstvo u EU, regionalna saradnja i jačanje odnosa sa susedima i nastavak politike pomirenja kao i da je Srbija kredibilan partner EU. On je izrazio bojazan da će nedavne poruke i ideje o stvaranju velike Albanije, koje dolaze iz Prištine, usporiti dijalog i ugroziti regionalnu stabilnost, dodaje se u saopštenju. Evropska komesarka Bjenkovska je, navodi se,  istakla da je Srbija stub stabilnosti u regionu i da je neophodno raditi na održavanju mira i dobrosusedskih odnosa. Bjenkovska je pozdravila i ekonomske promene koje je srpska vlada sprovela i naglasila da je neophodno raditi na privatizaciji velikih javnih preduzeća.Ona je čestitala premijeru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima u Srbiji. Vučić je istakao da veruje da je region Zapadnog Balkana spreman za dublji oblik ekonomske integracije kroz uspostavljanje jedinstvenog tržišta, što bi podiglo konkurentnost regiona u celini.

GUTEREŠ ZABRINUT ZBOG PREPREKA U DIJALOGU BEOGRAD-PRIŠTINA

NjUJORK, 11. maj 2017. (Beta) - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog prepreka koje ometaju napredak u dijalogu Beograd-Priština i sprovođenje dogovora iz dijaloga, kao i zbog porasta nacionalizma. U novom tromesečnom izveštaju o Unmiku koji će Savet bezbednosti UN razmatrati u utorak, Gutereš je naveo da je dijalog Beograd-Priština u kojem posreduje Evropska unija "najbolji dostupan mehanizam za mirno razrešenje razlika u korist obe strane". "Dok su lideri i u Prištini i Beogradu ponovo potvrdili svoju posvećenost nastavku dijaloga, specifični koraci za napredovanje su postali ređi. Napredak, za obe strane, može biti postignt samo mirnim sredstvima i bez obzira na izborne cikluse i dnevnu politiku, nadam se da ćemo uskoro imati dosledniji i trajniji napredak", naveo je Gutereš. On je naveo da je praktično sprovođenje dogovora iz dijaloga u razmatranom periodu od 16. janura do 15. aprila bilo "ekstremno sporo"."Nije preduzet nijedan konkretan korak ka uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok su koraci ka završenju integracije pravosuđa na severu Kosova odloženi", navodi se u izveštaju. Gutereš je ocenio da je "porast etničko-nacionalističkih osećanja razlog za ozbiljnu zabrinutost", dodajući da postupci koji podstiču etničke podele ne doprinose poboljšanju života ljudi i stabilnosti u regionu. Kao jedan od problema, Gutereš je naveo da se proces mirnog povratka suočava s otporom na lokalnom nivou i pozvao sve političke lidere da rade na smanjenju otpora, dodajući da neki zvaničnici nastavljaju neodgovorno ponašenje potpirivanjem neosnovanih glasina o umešanosti povratnika u zločine tokom sukoba. Generalni sekretar UN je naveo da je i dalje nepoznata sudbina nestalih osoba, što je "humanitarni prioritet koji zahteva odlučnost političkog liderstva s obe strane kako bi se dali odgovori porodicama koje predugo čekaju". Kao prvi na listi događaja koji su obeležili prethodni period, u izveštaju se navodi pokušaj kosovskog predsednika Hašima Tačija da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u oružane snage promenom zakona a ne ustava, što je izazvalo kontroverzu i snažno protivljenje kosovskih Srba, Beograda i međunarodne zajednica, posebno SAD i NATO. U izveštaju se navodi i da je Daut Haradinaj, poslanik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, zapretio ratom i "etnički čistim Kosovom" ako njegov brat Ramuš, koji je bio u pritvoru u Francuskoj, bude izručen Srbiji, što je naišlo na snažnu osudu međunarodne zajednice i predsednika Kosova. Navodi se da su krajem marta članovi Građanske inicijative Srpska lista nastavili učešće u kosovskoj skupštini i vladi, završivši petomesečni bojkot koji je počeo posle usvajanja zakona u Trepči u kosovskoj skupštini. Gutereš je naveo da je ohrabren što su kosovski Srbi mogli da učestvuju na srpskim predsedničkim izborima bez ometanja ili incidenata na dan glasanja. Na sednici Saveta bezbednosti UN u utorak Srbiju će predstavljati ministarka pravde Nela Kuburović koja će, kako se očekuje govoriti i o izjavi bivšeg šefa verifikacione komisije OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera da radi na projektu ujedinjenja Albanaca, na Kosovu, u Albaniji i u dijaspori.

MOGERINI: EU NIJE OSLABILA, SAD IDEMO NA UČLANjIVANjE BALKANSKIH DRŽAVA

TORINO, 11. maj 2017. (Beta) - Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini ocenila je da je "EU jaka uprkos izlasku Velike Britanije i nasrtajima populizma i da se sada ide na ulazak balkanskih država u članstvo "iako je to dug i mukotrpan put". Mogerini je za italijanski list Stampa rekla da je Evropska unija "uzor stabilnosti" i da je budućnost Unije u daljem širenju i prijemu u svoje redove zapadnobalkanskih zemalja, što je "ponovno ujedinjavanje Evrope". Visoka predstavnica EU je to rekla posle izlaganja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku i na pitanje dopisnika Stampe "neće li izlazak Velike Britanije iz članstva oslabiti Uniju", uzvratila da je "puna poverenja da budućost EU neće biti da ostane na 27 zemalja, već ćemo imati nove članice". "Tu mislim na balkanske zemlje s kojima pregovaramo o ulasku u redove EU", rekla je Mogerini. Ona je dodala da mnogi taj proces određuju kao "proširivanje", ali da ona više voli da govori "o ponovnom ujedinjavanju Evrope". "Evropska unija ne samo da ne nazaduje, već kreće novim zamahom napred, posebno smerajući na ulazak u članstvo balkanskih zemalja", reklaje ona. Na pitanje dokle se stiglo s najstojanjima da se Evropskoj uniji približe Srbija, Crna Gora i Kosovo i da time smanje i prevaziđu svoja razmimoilaženja, visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU je odgovorila da je zahvaljujući odnosima svake od tih zemalja ponaosob s EU "uspelo da se u mnogome zacele rane iz ratnih sukoba od pre samo 20 godina". "Put je još dug i mukotrpan i ne ide uvek pravom linijom, ali sam ubeđena da će se nastaviti, zahvaljujući i činjenici da svaka od tih zemalja ima izglede da postane deo Evropske unije", rekla je Mogerini.

MIHAJLOVIĆ: POTPISAĆEMO SA KINOM POSLOVE VREDNE 3,2 MILIJARDE EVRA

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - Delegacija Srbije će tokom posete Kini potpisati dva sporazuma i ugovor o modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, ukupne vrednosti 3,2 milijarde evra, izjavila je danas potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastruture Zorana Mihajlović. To su deonica od Novog Sada ka Subotici, vrednosti 700 miliona dolara, i dva sporazuma o Koridoru 11: nastavak od Preljine do Požege, i od Požege do Boljara, rekla je ministarka za Radio-televiziju Srbije. Revitalizacija dela pruge Beograd-Budimpešta, do Stare Pazove, koja se finansira iz ruskog kredita, treba da počne ove godine, a ugovor koji će biti potisan u Kini je "znak da je potpuno obezbeđeno finansiranje" i da se početak radova na tom delu pruge može očekivati ove godine, dodala je Mihajlović. "To je prva pruga velikih brzina - 200 kilometara na sat. To je najveći projekat u ovom regionu... Možemo očekivati da za dve - dve i po godine imamo završenu modernizaciju", navela je i dodala da je ukupna vrednost svih projekata Srbije i Kine, među kojima je i završeni most na Dunavu, Zemun - Borča, 5,6 milijardi evra. Kako je navela, "razlog zbog kojeg se sve to radi" je stvaranje prostora za učešće domaćih kompanija u izgradnji u Srbiji. Ona je ukazala na važnost posete Kini zbog toga što će premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarati s kinsekim zvaničnicima o direktnoj avio-liniji Beograd-Peking, i o Rudarsko-topioničarskom basenu "Bor", kao i o drugim temama važnim za ekonomiju. Istakla je da su važni i politički odnos Srbije i Kine, koji su "ne samo prijateljski" nego i "ekonomski dobri" i "iz godine u godini sve bolji". Po njenim rečima, "veoma je važno da Srbija bude deo veoma velikog projekta 'Jedan put - jedan pojas' " koji je nazvan i "Novi put svile", okuplja "praktično najveći deo najvažnijih zemalja sveta", dodala je Zorana Mihajlović. Na pitanje kako će biti rešena situacija sa izgradnjom žičare s "gondolama" na Zlatiboru, Zorana Mihajlović je kazala da je krivično delo svaka izgradnja bez građevinske dozvole. "Niko nema ništa protiv nijednog infrastrukturnog projekta... 'Gondola' je veliki infrastrukturni projekat. Neka pravila postoje, neka dokumenta moraju da se donesu. Inspekcija je pregledala i predala krivičnu prijavu za gradnju koja nije zakonita", dodala je ministarka i navela da nema razloga da Čajetina ili bilo koja druga opština ne donesu dokumenta neophodna za izgradnju.Upitana o imenovanju funkcionera Srpske napredne stranke Zorana Babića za vršioca dužnosti direktora preduzeća Koridori Srbije, Zorana Mihajlović je rekla da je Vlada Srbije imenovala vršioce dužnosti, i da je zbog građevinske sezone važno da Koridori imaju direktora.

BELORUSIJA I SRBIJA UNAPREDIĆE SARADNjU U BORBI PROTIV SVIH VRSTA KRIMINALA

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Belorusije Nebojša Stefanović i Igor Šunjevič razgovarali su danas o unapređenju saradnje dve zemlje u borbi protiv terorizma i svih vrsta kriminala. Nakon sastanka u Palati Srbije u Beogradu najavljena je razmene stručnjaka između dve zemlje, ali i studenata. Stefanović je ocenio da Srbija može da uči na iskustvima Belorusije pre svega kada je reč o borbi protiv visoko-tehnološkog kriminala, a saradnja dve zemlje bitna je i u sprečavanju ilegalnih migracija. On je ocenio da je saradnja dve zemlje i dve policije dobra, a to je potvrdio i podatkom da su u protekloj godini postojale 242 "razmene informacija" između Belorusije i Srbije što je, kako je naveo, "gotovo svakodnevno". "Saradnja je dobra, ali može da bude još bolja" ocenio je beloruski kolega Igor Šunjevič. Šunjevič je rekao da je za Belorusiju saradnja sa Srbijom veoma bitna jer dve zemlje dele slične probleme i bezbednosne izazove. "Saradnja će biti nastavljena i unapređivana", kazao je Šunjevič.

BJENKOVSKA: REFORME DAJU REZULTATE, SRBIJA NA DOBROM PUTU

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - Evropska komesarka za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća Elžbijeta Bjenkovska izjavila je danas da je privredni rast koji je Srbija ostvarila prošle godine rezultat ambicioznih reformi koje daju rezultate. Bjenkovska je na panelu o industrijskoj politici i razvoj malih i srednjih preduzeća u procesu pristupanja Srbije EU, u Privrednoj komori Srbije, rekla da je Srbija do sada unapredila poslovno okruženje za mala i srednja preduzeća i pojednostavila procedure. Dodala je da su rast i nova radna mesta potrebni i Srbiji i EU. Ona je istakla da je je EU najveći trgovinski partner Srbije i da ta razmena čini 50 odsto od ukupne."Trgovina Srbije i EU je u porastu i prošle godine povećana je za devet odsto", istakla je ona i dodala da su "ulaganja EU u Srbiju između 2005. i 2015. godine bila 13 milijardi evra, što je 15 puta više od drugih partnera". Bjenkovska je navela da je Srbija na dobrom putu i da je zadovoljna napretkom u njenom delokrugu rada. Ministar privrede Goran Knežević je rekao da mala i srednja preduzeća (MSP) čine najveći deo srpske privrede i doprinose sa 50 odsto rastu BDP i zapošljavaju dve trećine ljudi u nefinansijskom sektoru. On je rekao da je prošle godine bilo oko 17.322 više privrednih subjekata nego u 2015. godini i novih 30.000 zaposlenih u sektoru MSP. Kako je rekao, Srbija je  zahvaljujući evropskim fondovima obezbedila do danas više od 300 miliona evra povoljnih kredita za MSP, a sa današnjim ugovorima od 200 miliona evra, to je oko 500 miliona evra. "Sve ovo što radimo za mala i srednja preduzeća i uz industrijsku politiku koju pripremamo doprineće da što pre zatvorimo pregovaračko poglavlje 20 sa EU o industrijskoj politici i preduzetništvu", rekao je on. Knežević je rekao da će Srbija nastojati da oblast industrijske politike i malih i srednjih preduzeća uskladi sa tendecijom EU, vodeći računa o specifičnostima i komparativnim prednostima Srbije. Vršilac dužnosti direktora kancelarije za evropske integracije Ksenija Milivojević rekla je danas da je Srbija otvorila pregovaračko poglavlje 20 o industrijskoj politici i preduzetništvu i da će se u narednom periodu pratiti primena strateških dokumenata koje Srbija ima u ovoj oblasti. "Moramo da pokažemo koliko uspešno sprovodimo strategije u industrijskoj politici  kako se to odražava na svakodnevi život u privredi", rekla je ona i dodala da je važno da rad na pregovaračim poglavljima iz privrede bude komplementaran i da što pre dovede do okončanja procesa evropskih integracija. Ona je istakla da se radi na sveobuhvatnoj strategiji industrijske politike koja će biti ključan dokument u ovom poglavlju.

ZA MALA I SREDNjA PREDUZEĆA U SRBIJI JOŠ 200 MILIONA EVRA KREDITA

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - U Vladi Srbije danas su potpisana dva nova ugovora o garanciji u okviru evropskog COSME programa za konkurentnost malih i srednjih preduzeća, čime će se obezbediti direktne garancije bankama da podrže oko 4.600 malih i srednjih preduzeća u Srbiji sa 200 miliona evra kredita. Ugovor su potpisali izvršni direktor Evropskog investicionog fonda Pjer Luiđi Djilbert (Pier Luigi Gilibert), predsednica Izvršnog odbora Banke intesa Draginja Djurić i predsednica Izvršnog odbora Unikredit bank Srbija ad Čila Ihas. Ministar privrede Goran Knežević, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, izjavio je da Srbija, kao i Evropa svoj najveći potencijal i snagu crpi iz malih i srednjih preduzeća, koja čine 98 odsto privrednih subjekata u Srbiji i doprinose sa više od 50 odsto u BDP Srbije. „MSP sektor zapošljava dve trećine zaposlenih u nefinansijskom sektoru", rekao je Knežević. Ove godine, kako je dodao, Vlada Srbije je obezbedila 34 projekta finansijske i nefinansijse podrške, u ukupnom iznosu od 18,2 milijarde dinara, do čega je 7,6 milijardi bespovratno. Prema njegovim rečima, dosadašnja podrška u Godini preduzetništva donela je povećanje profita od oko 70 odsto u MSP i 30.000 novih radnih mesta, zbog čega je i proglašena decenija preduzetništva. On je istakao da je COSME program veoma značajan za Srbiju jer je kroz ovaj instrument obezbeđeno još više novih, povoljnih finansiranja za mala i srednja preduzeća. "Mi imamo mala i srednja preduzeća koja su spremna da podignu sva sredstva pošto su već povukli 60 miliona evra povoljnih kredita  nakon prvog ugovora", rekao je on i dodao da su i srpske banke spremne da uđu u ozbiljne aranžmane sa svetskim finansijskim institucijama. Evropska komesarka za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća Elžbijeta Bjenkovska (Elżbieta Bieńkowska) koja je na poziv ministra privrede boravi u poseti Srbiji, izrazila je zadovljstvo zbog potpisivanja ovih ugovora. Mala i srednja preuzeća u Srbiji će sada, kako je dodala moći da iskoriste sredstva iz COSME programa, što pokazuje odlučnost EU da dopre do malih preduzeća širom Evrope u cilju otvaranja radnih mesta. "Srbija je veoma važna zemlja za mene lično i za celu Evropsku komisiju", rekla je ona i dodala da Srbija ima prijatelje u Briselu i da su spremni da pomognu. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da mala i srednja preduzeća ovim ugovorom dobijaju snažnu finansijsku infuziju za jačanje konkurentnosti, rast i razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Istakao je da će PKS nastaviti da podržava kompanije i da im pomaže u korišćenju sredstava iz EU. Ugovor koji je potpisan sa Unikredit bankom Srbija omogućiće novo kreditiranje u iznosu do 100 miliona evra, sredstva će biti plasirana u naredne tri godine, za oko 2.400 MSP. Aneks ugovora sa Bankom Inteza će omogućiti banci da podrži još 2.200 malih i srednjih preduzeća, sa dodatnih 100 miliona evra, nakon uspešne realizacije 60 miliona evra kredita u okviru ugovora iz decembra 2016. Sporazum Evropske unije i Srbije kojim je obezbeđeno učešće Srbije u Programu za konkurentnost malih i srednjih preduzeća COSME, potpisan je u Briselu 10. novembra 2015. godine. Time je uspostavljena mogućnost finansiranja aktivnosti koje imaju za cilj podizanje konkurentnosti privrede kroz podršku malim i srednjim preduzećima u Srbiji u fazama osnivanja, rasta i razvoja. Potpisivanjem sporazuma Srbija je postala sedma zemlja izvan Evropske unije, koja može da koristi sredstva iz COSME programa, pored Crne Gore, Makedonije, Albanije, Moldavije, Jermenije i Turske.

DITMAN: OPASNE IZJAVE O MENjANjU GRANICA NA BALKANU

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) - Ambasador Nemačke u Srbiji Akesl Ditman izjavio je da su opasne i nekorisne sve izjave čiji je cilj menjenje granica na Balkanu, kao i da Nemačka to ne prihvata, prenose Večernje novosti u današnjem izdanju. "Nemačka to ne prihvata, to javno kažemo i to je pozicija i EU", rekao je Ditman odgovarajući na pitanje lista kako gleda na izjave albanskog premijera Edija Rame, kosovskog predsednika Hašima Tačija i predsednika opštine Preševo Jonuza Muslijua o projektu "Velike Albanije". "Važno je da se sve strane verbalno deeskaliraju. Sada je trenutak da se krene dalje i da se spuste tenzije", rekao je Ditman i dodao da snažno podržava stratešku odluku Srbije da postane članca EU. Izrazio je nadu da će dijalog Beograda i Prištne uskoro nastaviti, kao i da će se govoriti o otvorenim pitanjima među kojima je formiranje Zajednice srpskih opština. "Raduje me što je srpska strana veoma jasno izajvila da jeopredeljena a se što pre nastavi dijalog o normalizaciji odnosa", naveo je on. Ditman je kazao da pomirenje ostaje važan i značajan izazov u regionu, navodeći da je Srbija u tom pogledu pokrenula vbažne inicijative i da Nemačku vidi kao centralnu zeljui faktor stabilnosti. Upitan da li Nemačka podržava otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, Ditamn je kazao da se nada da će u junu biti otovrena dodatna poglavlja ukoliko budu ispunjeni uslovi za to. "Važnije od otvaranja novih poglavlja je tranzicioni proces u Srbiji. Srbija sprovodi reforme za svoje dobro, a ne radi Brisela. Od posebnog značaja je napredak u oblasti vlaavne prava, odnosno u poglavljiva 23 i 24, gde je EU zajedno sa Srbijom razradila akcione planove", rekao je Ditman.

AMBASADOR DANSKE: VEK DIPLOMATSKIH ODNOSA DANSKE I SRBIJE

NIŠ, 11. maja 2017. (Beta) - Ambasador Danske Morten Skovgard Hansen izjavio je danas u Nišu da Srbija i Danska ove godine obeležavaju 100 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Hansen je kazao da se saradnja Srbije i Danske odvija u više segmenata, pre svega u reformama i evrointegracijama. "Nadamo se da će reforme u sudstvu biti poboljšane, kao i borba protiv korupcije, a to će doprineti razvoju privrede u Srbiji", kazao je Hansen na okruglom stolu organizovanom u okviru Srpskog dana klastera. On je rekao da u srpskoj privredi poslednjih godina ima dosta boljitaka, između ostalog raste bruto nacionalni dohodak.  Hansen je rekao da je jug Srbije veoma bitan za Dansku zato što su na tom području realizovani danski razvojni program LEDIB i program "Fruits end Beris" (Fruits end Berries) i ocenio da pozitivni uticaj pomenuta dva programa na razvoj juga Srbije još traje. Nekadašnji direktor razvojnog programa LEDIB Karsten Lund rekao je da je taj program realizovan na području juga Srbije od 2007. do 2012. godine sa ciljem da se poboljša razvoj malih i srednjih preduzeća i otvore nova radna mesta. Direktorka Kuće klastera u Nišu Danka Milojković je rekla da je osnivanje te Kuće jedan od rezultata LEDIB programa i navela da je za poslednjih sedam godina Kuća klastera uspela da na Danima klastera okupi 1.500 ekonomskih stručnjaka iz 33 zemlje. Milojković je rekla da će predlozi za razvoj klastera usvojeni na današnjem okruglom stolu biti upućeni Vladi Srbije u cilju kreiranja politike njihovog razvoja.

AMBASADOR FINSKE: FINSKA JE ZEMLjA INOVACIJA

BEOGRAD, 11. maj 2017. (Beta) -  Ambasador Finske Perti Ikonen rekao je danas u Beogradu da je Finska zemlja inovacija u kojoj je obrazovanje ključ uspeha. On rekao da mladi u Finskoj od srednje škole uče ekonomiju i preduzetništvo i da Finska pomaže startap kompanije koje mnogo doprinose kulturi inovacija. Ikonen je dodao da je Finska druga zemlja u Evropi, a peta u svetu po indeksu sreće stanovništva. On je rekao da za Finsku Evropska unija (EU) znači "prosperitet, mir, stabilnost i sve više trgovine" i da je jaka EU neophodna zbog globalizacije i konkurencije iz drugih zemalja. Na pitanje o želji Srbije da postane deo EU, Ikonen je rekao da su standardi za učlanjenje u EU veoma visoki i da traže godine rada ali da se u tom procesu i zemlja kandidat ojačava i stiče brojne koristi. Ikonen je rekao da se u pregovorima o Bregzitu Finska zalaže za rešenje koje će odgovarati i EU i Britaniji, ali da tek treba usaglasiti pregovaračku platformu EU. On je rekao da Finska ne razmišlja o učlanjenju u NATO i da za takvu odluku ne postoji većina u Finskoj, ali je dodao da je Finska članica Partnerstva za mir koja ima svoju jaku vojsku i da je oko 50.000 finskih vojnika angažovano u mirovnim misijama UN u svetu. Zamenica ambasadora Paivi Alatalo rekla je da je Finska imala velike koristi od učlanjenja u EU 1995. i da je integracija posebno važna za male zemlje jer im daje glas u bitnim pitanjima i dodala da Srbija ima podršku Finske u evropskim integracijama i da može da računa na pomoć. Ekonomski savetnik ambasade Igor Madzarević rekao je da je Finska veoma zahtevno tržište ali da ima mesta za srpske proizvode, posebno prehrambene. Madzarević je rekao da ima prostora za finske investicije u Srbiji, ali su se svi učesnici rasprave saglasili da Finci imaju nultu toleranciju za korupciju i da kompanije napuštaju neko područje čim se prvi put sretnu sa takvom praksom. Ambasada Finske je ugostila studente Ekonomskog fakulteta, Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju i članove nevladine organizacije Privredni forum mladih povodom Dana Evrope i 60. rođendana Evropske ekonomske zajednice.

DNEVNI BILTEN

< maj 2017 >
po ut sr če pe su ne
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31