gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 31.05.2017.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

DAČIĆ I HVAN: DENUKLEARIZACIJA KOREJSKOG POLUOSTRVA JE KLjUČNA

BEOGRAD, 30. maj 2017. (Beta) -  Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i bivši južnokorejski šef diplomatije Ju Mjong-hvan saglasili su se danas da je ključno pitanje korejske krize denuklearizacija Korejskog poluostrva. Hvan je rekao da je za regionalnu saradnju u severoistočnoj Aziji veoma važna zajednička vizija svih zemalja regiona. Govoreći na seminaru "Regionalna stabilnost i saradnja na Korejskom poluostrvu i Balkanu" kao ključne elemente te vizije Hvan je naveo neširenje nuklearnog oružja, sporazum o slobodnoj trgovini i kulturnu zajednicu kojom bi države prihvatile i uvažavale kulture ostalih. Hvan je ocenio da se u severoistočnoj Aziji dešava promena odnosa snaga i da je to uvek krizni trenutak sa potencijalom za izbijanje sukoba i da se stoga mora voditi pametna politika. Kao najveću pretnju Hvan je naznačio Severnu Koreju i njen nuklearni program. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da rezultati predsedničkih izbora u Republici Koreji i prve izjave Mun Dje-ina, novog predsednika Republike Koreje, daju povoda za optimizam da se rešenje spora može postići jedino mirnim putem. "Srbija se zalaže za denuklearizaciju Korejskog poluostrva, implementaciju svih relevantnih rezolucija SB UN, nastavak šestostranih pregovora i za rešavanje svih pitanja između dve Koreje isključivo mirnim putem, kroz dijalog", rekao je on. Predsednik organizacije Ist vest bridz (East West Bridge) koja je oragnizator skupa, Jovan Kovačić rekao je da je Južna Koreja danas uzor svima u pogledu društvenog i ekonomskog razvoja i dodao da svi na iskustvu Jugoslavije mogu da vide da je bolje sprečiti sukobe i da izvuku pouke. Učesnici skupa su se saglasili u oceni da je saradnja Srbije i Južne Koreje na zadovoljavajućem nivou i da se razvija. Okupljenima su se obratili i ambasador Južne Koreje u Srbiji Ju Dae-dzong, šefica tima Srbije u pregovorima sa EU Tanja Miščević, profesori Ivo Visković i Šin Beom-čul, ambasador Duško Lopandić i predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. Seminar "Regionalna stabilnost i saradnja na Korejskom poluostrvu i Balkanu" održan je u hotelu "Kraun plaza" u Beogradu u organizaciji Ambasade Južne Koreje u Srbiji i Ist vest bridza.

DAČIĆ: TRGOVINSKI POTENCIJALI U REGIONI NISU DOVOLjNO ISKORIŠĆENI

BEOGRAD, 30. maj 2017. (Beta) - Dopunjeno govorima ambasadora Nemačke i Italije u Srbiji, kao i predsednika Privredne komore Srbije.Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas u Beogradu da je evidentno da trgovinski potencijali u regionu nisu dovoljno iskorišćeni, a ekonomije nisu dovoljno integrisane u globalno tržište. Dačić je na okruglom stolu "Berlinski proces – dostignuća i perspektive" rekao da je jedan od uspešnih modela trgovinske saradnje svakako CEFTA. Dačić je rekao da predstojeći samit u okviru zapadnobalkanskog procesa u Trstu treba da donese napredak u jačanju regionalne saradnje u oblasti transporta na prostoru Zapadnog Balkana i povezivanja sa Evropskom unijom. Prema njegovi rečima, to će biti urađeno kroz proces harmonizacije propisa i politika u ovoj oblasti. Dačić je rekao i da će se to ostvariti ukoliko, "kao što je planirano, u Trstu 12. jula bude potpisan Ugovor o uspostavljanju Transportne zajednice". "Na nacionalnom nivou sprovedeni su svi institucionalni koraci i Srbija će tokom ove nedelje parafirati tekst Ugovora", rekao je on. Dodao je i da je interes Srbije da u Beogradu bude sedište Sekretarijata Transportne zajednice. Neohodno je, kako je rekao imati u vidu da već više od 10 godina u Beogradu uspešno radi Transportna opservatorija za Jugoistočnu Evropu, koja treba da preraste u buduću Transportnu zajednicu. "Osim toga, brojni drugi argumenti – pozicija na raskršću važnih evropskih puteva, povezanost Beograda sa ostatkom regiona, finansijski doprinos Srbije, značajni infrastrukturni projekti – govore u prilog Beograda i Srbije", rekao je on. Dačić je precizirao da "Berlinski proces" za Srbiju predstavlja podstrek koji unapređuje zajedničke ekonomske, političke i bezbednosne interese na Zapadnom Balkanu. "Upravo u njemu vidimo baj-pas koji će nam pomoći da ostvarenim rezultatima prevaziđemo zamor proširenja koji EU ponekad pokazuje i postanemo punopravni članovi evropske porodice", naveo je šef srpske diplomatije. Dodao je i da kod Srbije postoje dobre namere i kada je u pitanju dalje intenziviranje regionalne saradnje kao suštinske baze za stabilnost regiona. Prema njegovim, rečima, dobre namere postoje i kada je u pitanju borba protiv onoga što narušava principe dobrog ekonomskog upravljanja - borba protiv korupcije i kriminala, "kao i nastavak reformskog kursa". Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da su, posle tri godine od pokretanja Berlinskog procesa i drugogo samita Zapadnog Balkan u Beču gde je osnovan Komorski investicioni forum, definisani ciljevi integracija ekonomija regiona. "Ne prođe nedelja, a da nema zajedničkih aktivnosti privreda regiona da bi se pomoglo političarima u donošenju odluka kako da profitiraju ekonomije zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Čadež. Dodao je da će na Samitu u Trstu 12. jula ove godine biti formiran generalni Sekretarijat Zapadnog Balkana za povezivanje poslovnih zajednica. Moto ekonomske integracije zemalja Zapadnog Balkana je, prema njegovim rečima, "Jedan region - jedna ekonomija". Čadež je istakao da će se sutra u PKS razgovarati predstavnici 24 nemačke kompanije sa predstavnicima 142 kompanije iz regiona Zapadnog Balkana, od Ljubljane do Tirane. Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da je integracija zemalja Zapadnog Balkana komplementaran proces s pridruživanjem tih zemlja EU. "Saradnja mladih na nivou regiona je esencijalno važna, jer su oni akteri pomirenja i saradnje", rekao je Ditman. Dodao je da je izgradnja infrastrukutre preduslov za povezivanje "zapadnobalkanske šestorke". "Tokom 2015. i 2016. godine za Zapadni Balkan je dogovoreno više infrastrukturnih projekata, koji su sada u različitm fazama realizacije", rekao je Ditman. On je kazao da infrastruktura privlači investitore i obezbeđuje jedinstveno tržište u regionu.  Ambasador Italije u Srbiji Djuzepe Manco istakao je da je zajednički cilj da se podstakne ekonomski rast regiona i Evrope. "Istorija nas je naučila da ekonomsko povezivanje treba da pogura politički dijalog", rekao je Manco. Istakao je da Italija podržava ekonomsku integraciju regiona Zapadnog Balkana i da će poslovni forum u Trstu biti posvećen i malim i srednjim preduzećima "kao kičmi regiona". Predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdzaliju kazao je da je ekonomska saradnja spojila i Evropu "u koju ciljamo". "Za regionalnu saradnju mora se obezbediti bezvizni režim i za Bosnu i Hercegovinu", rekao je Grdzaliju i dodao da ne treba kažnjavati ljude zbog "grešaka političara" i da PKS može da bude model i za druge komore u regionu. Dačić je, reagujući na konstataciju Grdzalija, rekao da je politički problem za saradnju u regionu to što BiH nije priznala nezavisnost Kosova. "Pošto BiH nije priznala nezavinsnot Kosova za nju je sada specijalna situacija, ali Srbija nudi pomoć u praktičnom prevazilaženju tog problema", rekao je Dačić. On je dodao da ga "čudi" što EU tom pitanju nije posvetila pažnju i dala neku preporuku.

VLADA SRBIJE I UN POTPISALI OKVIR RAZVOJNOG PARTNERSTVA 2016-2020. GODINE

BEOGRAD, 30. maj 2017. (Beta) - Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Beogradu Karla Robin Herši potpisali su danas Okvir razvojnog partnerstva između Vlade Srbije i Tima UN u Srbiji za period od 2016. do 2020. godine. Na ceremoniji potpisivanja u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, obe strane su izrazile očekivanje da će petogodišnji Okvir razvojnog partnerstva biti novi podstrek daljem unapređivanju saradnje ministarstava, kancelarija i agencija Srbije i sistema Ujedinjenih nacija u Srbiji. Herši je rekla da procenjena vrednost programa aktivnosti iznosi oko 170 miliona dolara za petogodišnji period, od čega su UN već isporučile Srbiji 63 miliona 2016. godine. Ona je dodala da su UN u prethodnoj strategiji partnerstva, od 2011. do 2015. godine, pomogle Srbiji sa oko 230 miliona dolara, što je uključivalo i pomoć poplavljenim područjima, migrantima i izbeglicama. Dačić je rekao da je Okvir razvojnog partnerstva osnov za dobijanje pomoći od UN sistema, koji u Srbiji obuhvata 19 agencija i da je usmeren na podsticanje i unapređenje ekonomskog, socijalnog i ekološkog razvoja Srbije. "Ovaj dokument je u potpunosti usklađen s razvojnim prioritetima Vlade Srbije, u svim sferama ekonomskog i društvenog razvoja, kao i s procesom pregovora Srbije i EU i Agendom održivog razvoja UN do 2030. godine", naveo je Dačić. Šef srpske diplomatije je kazao da dokument "koji sadrži pet stubova i devet ishoda" koji treba da se ostvare do 2020. godine, predstavlja "mapu puta" za unapređenje dobre uprave i vladavine prava, ekonomskog razvoja, rasta i zapošljavanja, zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, kao i za integrisanje kulture u ukupni proces održivog razvoja. On je dodao da je Vlada Srbije, u želji da unapredi partnerstvo sa timom UN, omogućila da se obezbedi prostor za takozvanu "UN kuću", odnosno za predstavništva svih agencija, programa i fondova UN u Srbiji. "Vlada Srbije sarađuje s velikim brojem specijalizovanih agencija, programa i fondova UN, na mnogim razvojnim projektima i nastoji, u skladu s mogućnostima, da doprinese realizaciji plemenitih ciljeva UN", rekao je Dačić. Herši je kazala da Okvir razvojnog partnerstva uspostavlja put za razvojnu saradnju između Vlade Srbije i 19 UN agencija, fondova i programa u Srbiji i da je dosta detaljniji od prethodnog petogodišnjeg programa. Danas potpisani dokument precizira detalje o saradnji, korišćenju resursa, komunikaciji i koordinaciji zajedničkih aktivnosti, navela je stalna koordinatorka UN u Srbiji i dodala da Tim UN podržava Vladu i narod Srbije u primeni Agende održivog razvoja UN do 2030. godine.

AMBASADORKA MAKEDONIJE BILA NA RAZGOVORU U MSP SRBIJE

BEOGRAD, 30. maj 2017. (Beta) - Ambasadorka Makedonije u Srbiji Vera Jovanovska danas je bila na razgovoru u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije kako bi dala objašnjenje o okolnostima koje su dovele do prisluškivanja telefona savetnika u Ambasadi Srbije u Skoplju Gorana Živaljevića, predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji i novinara Politike Miroslava Lazanskog. Od makedonske ambasadorke je traženo da objasni i kako su transkripti prisluškivanih razgovora dospeli u javnost, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Makedonska ambasadorka pozvana je danas na hitan razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova pošto je prethodno srpska ambasadorka u Makedoniji Dušanka Divjak-Tomić bila pozvana u makedonsko ministarstvo kako bi joj bili preneti "nezadovoljstvo i zabrinutost" zbog neovlašćenog prisustva srpskog diplomate Živaljevića u Sobranju tokom nasilnih događaja 27. aprila. Srpsko ministarstvo je saopštilo da je od Makedonije zatražena informacija da li su na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije bili pozivani ambasadori svih zemalja čiji su predstavnici službi viđeni u zgradi Sobranja tokom protesta u Skoplju ili je to bio slučaj samo s ambasadorom Srbije. Šef diplomatije Ivica Dačić rekao je juče da je vrlo interesantno da su se u Sobranju nalazili predstavnici drugih stranih službi, ali da Makedonija nije zvala njihove ambasadore. Jovanovski je rekla da makedonske službe ne raspolažu informacijom o prisustvu pripadnika drugih stranih službi u Sobranju tokom nereda, kao i da nema podatke o tome kako su navedeni transkripti razgovora Živaljevića, Lazanskog i predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji dospeli u srpske medije, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova. Makedonska ambasadorka je rekla da je u Makedoniji u toku tranzicija vlasti i izrazila uverenje da će u narednom periodu svi nesporazumi biti prevaziđeni. Pomoćnik ministra za spoljne poslove Goran Aleksić i šef kabineta ministra Dejan Zlatanović su tražili od ambasadorke da Skoplju prenese očekivanje Srbije da se dobrosusedski odnosi mogu razvijati i unapređivati samo na bazi međusobnog uvažavanja i poštovanja diplomatskih principa, poput reciprociteta i ravnopravnog tretmana svih članova međunarodne zajednice. Goran Živaljević, oficir BIA i savetnik u ambasadi Srbije u Skoplju, bio je 27. aprila u Sobranju kada su u zgradu upale pristalice VMRO DPMNE nezadovoljne time što je parlamentarna većina izabrala albanskog poslanika Talata Džaferija za predsednika parlamenta. Dačić je ranije rekao da Živaljević ulaskom u Sobranje u noći kada su u to zdanje upali demonstranti nije prekršio diplomatske protokole i da je samo obavljao svoj posao, pošto je njegov zadatak da informiše šta se dešava u Makedoniji i da li u tim dešavanjima učestvuju i građani Srbije.

VUČIĆ: SUFICIT U BUDžETU, PROBLEMI U REGIONU SE NE GURAJU POD TEPIH

BEOGRAD, 30. maj 2017. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas, na poslednjoj konferenciji za novinare na funkciji predsednika vlade, da je radio najbolje za državu i građane, a da svom nasledniku ostavlja državnu kasu u dobrom stanju. On je veliki deo konferencije za novinare posvetio ekonomiji - rezultate u toj sferi ocenio je kao odlične, rekao je da je suficit na kraju ovog meseca oko 10 milijardi dinara i da će na kraju prve polovine godine suficit da bude 100 miliona evra, kao i da javni dug iznosi 67,1 odsto bruto-društvenog proizvoda. Ponovio je da će pred kraj godine biti povećane plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalne zarade. Govoreći o odnosima u regionu, Vučić je kazao da ima mnogo tenzija, ali da se problemi "ne guraju pod tepih", da je donekle izgrađeno poverenje sa Bosnom i Hercegovinom, da su odnosi sa Crnom Gorom i Makedonijom "daleko od loših", a da su najkokmplikovaniji odnosi sa Prištinom, ali da je uvek bolje da se razgovara. On je rekao da će kao predsednik Srbije imati cilj da unapredi odnose u regionu. Vučić je rekao da je je Srbija popravila svoj ugled u svetu, ali da on time još nije sasvim zadovoljan i da država mora još mnogo da radi na dobijanju šire podrške međunarodne zajednice i produbljivanju odnosa sa Rusijom, Kinom i SAD. Kada je reč o sastavu nove Vlade i novom premijeru, izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da nije odlučio ko će to biti, ali da će ime biti poznato do 20. juna. Govoreći o ustavnim promenama, premijer je rekao da one moraju biti urađene uz društveni konsenzus svih jer je, prema njegovoj oceni, to pitanje slike Srbije u narednih 20 do 30 godina. Vučić je ocenio da je Vlada koju je vodio uradila za vojsku i policiju više nego bilo koja u proteklih 35 godina i da je Srbiji potrebna moderna vojska koja će sprečiti bilo koga da pomisli da ugrozi njenu teritoriju, ali i moderna policija koja će biti u stanju da se efikasno bori protiv korupcije i kriminala.

MINISTAR ODBRANE SRBIJE: POSEBAN ZNAČAJ PODRŠKE RUSIJE OČUVANjU INTEGRITETA I SUVERENITETA

BEOGRAD, 30. maj 2017. (Beta) - Ministar odbrane Zoran Djorđević rekao je danas da je od posebnog značaja podrška Rusije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koja je opredeljena za dalje jačanje odbrambene saradnje sa svim partnerima. Djorđević je u razgovoru s ruskim ambasadorom Aleksandrom Čepurinom rekao da Srbija želi da jača odbrambenu saradnju sa svim partnerima, u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima i uz puno poštovanje politike vojne neutralnosti, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Djorđević i Čepurin su se saglasili da je saradnja Srbije i Rusije u odbrani razvijena i razmenili mišljenja o aktuelnim političko-bezbednosnim pitanjima. Na sastanku je potvrđeno da su odnosi dve zemlje u skladu s Deklaracijom o strateškom partnerstvu izuzetno dobri i tradicionalno prijateljski, navodi se u saopštenju.

DNEVNI BILTEN

< maj 2017 >
po ut sr če pe su ne
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31