gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 29.09.2017.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

BRNABIĆ U MILANU NA SASTANKU "NOVI LIDERI ZA EVROPU" O MIGRANTSKOJ KRIZI

BEOGRAD, 28. septembra 2017. (Beta) - Premjerka Srbije Ana Branabić izjavila je danas u Mianu da je aktuelna migrantska kriza pokazala neophodnost saradnje i zajedničkog delovanja svih aktera na međunarodnoj sceni, pre svega u Evropi. Ona je na sastanku "Novi lideri za Evropu" u okviru Svetskog ekonomskog foruma dodala da "Evropa treba da se pripremi za globalno liderstvo" i da pronađe način da iskoristi migracije za ekonomski rast i razvoj. Zajednicu "Novi lideri za Evropu", čiji je Brnabić član od formiranja novembra 2016. godine, čine mladi političari i donosioci odluka iz više evropskih zemalja, saopštila je Vlada Srbije. Učesnici sastanka razgovarali su o aktuelnim izazovima s kojima se Evropa suočava u pet ključnih oblasti: demokratija i upravljanje, energetska održivost, migracije i granice, bezbednost i odbrana i ekonomija fokusirana na ljude. Brnabić, koja će u okviru sastanka Svetskog ekonomskog foruma predsedavati radnoj grupi za politike migracija i granica, predstavila je platformu ove grupe. Predsedavanje tom grupom predstavlja priznanje Srbiji zbog odnosa koji ima prema migrantima i svim građanima Srbije koji su prema migrantima pokazali veliko gostoprimstvo, navodi se u saopštenju. Brnabić je rekla da je kroz Srbiju prošlo više od milion ljudi iz ugroženih zemalja i da Srbija ni u jednom trenutku nije zatvorila svoje granice. "Dodatno, u ovoj školskoj godini 645 đaka migranata pohađa škole u Srbiji. To je prepoznato u Evropi i predsedavanje ovom radnom grupom je priznanje Srbiji za učinjene napore u migrantskoj krizi", izjavila je ona. Govoreći o ciljevima radne grupe "Migracije i granice", Brnabić je rekla da će se osloniti na četiri stuba koje je Svetski ekonomski forum definisao. Prema njenim rečima, to su upravljanje tokovima ljudi i kontrola granica evropskih zemalja, kao i pitanje integracije migranata u Evropi. Grupa će razmatrati i koje su sve mogućnosti za unapređenje položaja migranata u zemljama porekla, dodala je ona.

U BUKUREŠTU POTPISAN MEMORANDUM O SARADNjI U OBLASTI ENERGETIKE

BEOGRAD, 28. septembra 2017. (Beta) - Predstavnici EU i zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope danas su u Bukureštu potpisali Memorandum o zajedničkom pristupu razvoja u oblastima tržišta električne energije, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. U ime Srbije Memorandum je potpisao ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić koji je u Bukureštu prisustvovao sastanku ministara energetike zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope. Na sastanku su razmatrani elektroenergetski projekti povezivanja država Centralne i Jugoistoične Evrope, razvoj tržišta električne energije i obnovljivih izvora energije. Antić je novinarima rekao da je ocenjeno da je postignut značajan napredak u realizaciji projekta gasne interkonekcije Bugarske i Srbije i data podrška početnim aktivnostima vezanim za gasnu interkonekciju Srbije i Rumunije. "Projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska je od ključnog značaja za diverzifikaciju i sigurnost snabdevanja obe zemlje, ali i drugih država u regionu, pre svega Bosne i Hercegovine", rekao je Antić. Ukazao je i da će gasna interkonekcija sa Rumunijom uvesti novi izvor snabdevanja i energetske sigirnosti jer je Rumunija značajan proizvođač gasa koji će vrlo brzo posle završetka istraživanja u Crnom moru biti neto izvoznik gasa. Antrić je kazao da se danas potpisanim Memorandom nadležnosti Grupe na visokom nivou za gasno povezivanje u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi (CESEC) proširuje i na oblast električne energije. Kako je ocenio, to što je Memorandum potpisala Evropska komisija, devet članica EU i sedam članica Energetske zajednice, garantuje da će se raditi na eneretskoj sigurnosti ne samo zemalja zapadnog Balkana već i drugih država koje tokom godine imaju određene probleme u snabdevanju električnom energijom. "Napravljena je lista projekta na kojoj su naši projekti o Transbalkanskom koridoru na vrhu prioritita. Za Srbiju je posebno začajno što je EK snažno podržala projekat izgradnje interkonekcije Srbije i Crne Gore koja je deo projekta povezivanja podvodnim kablom Crne Gore i italije, što čitavom regionu obezbeđuje pristup novim tržištima električne energije", rekao je Antić. On je dodao da je ocenjeno da energetska efikasnost predstavlja za čitav region veliki izazov i veliku šansu i da to postaje potencijalni novi energetski izvor, usled značaja i nivoa ušteda. "Zemlje regiona u oblasti energetske efikasnosti treba da koriste iskustva EU i fondove EU koji su značajni za osnivanje nacionalne fondova za tu oblast", istakao je Antić i dodao da će obnovljivi izvori energije u ekološkom smislu predstavljati okosnicu budućeg održivog razvoja Srbije i zemalja regiona.

PUPOVAC: ELEMENTI RATNE RETORIKE U PREDLOGU NOVOG HRVATSKOG ZAKONA O BRANITELjIMA

ZAGREB, 28. septembra 2017. (Beta) - Poslanik srpske nacionalne manjine u Saboru Hrvatske Milorad Pupovac kritikovao je danas pojedine odredbe predloga novog zakona o braniteljima ocenivši da se u zakon uvode "elementi ratne retorike". "To je loše za međunacionalne odnose u Hrvatskoj, to je loše za međudržavne odnose i vreme je da počnemo da gradimo mir, a da se ljudima kojima treba osigurati prava i odati poštovanje, to učini tako da ne stvaramo pretpostavke za nove sukobe i produbljujemo stare", rekao je Pupovac novinarima u Saboru. On je tako komentarisao predložene formulacije novog zakona da su branitelji branili Hrvatsku od agresije "Srbije, Crne Gore, JNA (Jugoslovenska narodna armija) i paravojnih jedinica iz BiH uz pomoć velikog broja pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj". Ranije je takvu formulaciju oštro kritikovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pupovac je rekao da će poslanički klub Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koji je deo vladajuće većine koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), doneti konačan sud o predlogu zakona kada bude odgovoreno i na pitanja koliko će zakon kratkoročno i dugoročno koštati zemlju i kakav će biti odnos između braniteljske populacije, članova njihovih porodica i ostalih građana Hrvatske. "Dotad iskazujemo svoju rezervu i neslaganje s određenim odredbama... Imamo pravo da postavljamo pitanja, neće nam niko začepiti usta", rekao je Pupovac. Na pitanje predstavlja li izjava predsednika Srbije o hrvatskom zakonu mešanje u unutrašnje stvari, Pupovac je odgovorio da Vučić ne treba da se meša, ali da može da izrazi svoje mišljenje ako se tiče međudržavnih odnosa, politike obnove poverenja ili istorijskih tema, što jeste slučaj. "Ukoliko to stvara potencijalno međudržavno loše odnose, ako ugrožava nastavak dijaloga, a ugrožava, iskazati neku vrstu zabrinutosti može svako. Kada bi to bilo nešto više, onda to ne bi bio posao ni za jednog državnika, pa ni predsednika Srbije", rekao je Pupovac. Sporna formulacija o Srbiji, Crnoj Gori i JNA kao agresorima, uz oružanu pobunu dela srpske manjine, već je korišćena u Deklaraciji o Domovinskom ratu iz 2000. godine, ali je ona sada pooštrena forumacijom o "velikom broju pripadnika srpske nacionalne manjine", a u agresore su ubrojane i paravojne jedinice iz BiH.

DNEVNI BILTEN

< septembar 2017 >
po ut sr če pe su ne
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30