gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 06.02.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

DAČIĆ PREDSTAVLjA SRBIJU NA SAVETU BEZBEDNOSTI UN

BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić predstavljaće Srbiju 7. februara na sednici Saveta bezbednosti Ujednjenih nacija o "Kosovu". Posle Njujorka, Dačić će u Vašingtonu prisustvovati Molitvenom doručku koji organizuje predsednik SAD, potvrđeno je agenciji "Beta" u Ministarstvu. Savet bezbednosti UN razmatraće novi tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o "Kosovu" u kojem je ocenio da su vlasti u Prištini nazadovale u ključnim oblastima i izrazio nezadovoljstvo pokušajima u "Skupštini Kosova" da se ukine zakon o Specijalnom sudu za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Nacionalni molitveni doručak, koji se obično održava u četvrtak početkom februaru u Vašingtonu, u zajedničkoj molitvi okuplja predsednika SAD, članove Kongresa, američke političare i vojne lidere i goste iz stotinak zemlja. Manifestacije vezane za Molitveni doručak traju nekoliko dana s oko 3.500 gostiju i sastoji se iz niza sastanaka, ručkova i večera, ali je centralni događaj doručak u četvrtak na kojem govore predsednik SAD i jedan gost čiji se identitet ne otkriva do poslednjeg časa.

BRNABIĆ I BJORNSTAD: NORVEŠKA DUPLIRALA POMOĆ SRBIJI KAO ZNAK JAKE PODRŠKE REFORMAMA

BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Vlada Norveške će na ime podrške Srbiji ove godine izdvojiti 6,3 miliona evra, kao znak snažne podrške reformama, izjavio je 5. februara norveški ambasador Arne Sanes Bjornstad na sastanku sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić. "Norveška vlada odlučila je da iz budzeta, na ime podrške Srbiji ove godine izdvoji 61 milion norveških kruna, odnosno 6,3 miliona evra, umesto 30 (oko 3,1 milion evra), koliko je Srbija dobila 2017. godine", rekao je Brjornstad, navodi se u saopštenju Vlade. Prema rečima ambasadora, polovinu tih sredstava Norveška će uputiti u ekonomski razvoj najsiromašnijih delova Srbije. "Uz navedena direktna sredstva, Norveška će nastaviti da pruža podršku Srbiji i kroz regionalne programe", dodao je ambasador, navodi se u saopštenju. Norveški ambasador potvrdio je predsednici Vlade Srbije da će početkom jula predsednica Vlade Norveške Erna Solberg doći u zvaničnu posetu Srbiji. Dolazak norveške premijerke takođe je jedan od efekata prošlogodišnje posete premijerke Brnabić Oslu, kada je razgovarala sa premijerkom Solberg, ministarkom spoljnih poslova Norveške Ine Eriksen Soreide, kao i sa direktorkom Konfederacije norveških poslodavaca Kristin Skogen Lund. Brnabić i Bjornstad su se saglasili da su politički i bilateralni odnosi Srbije i Norveške veoma dobri i prijateljski i da u tom pravcu ima prostora za jačanje ekonomske saradnje. Premijerka Srbije zahvalila je Norveškoj na velikoj pomoći koju ta država pruža srpskim reformama i evropskom putu, kao i norveškim kompanijama koje su svojim dolaskom pozitivno uticale na opštu poslovnu klimu u zemlji. Brnabić je boravila u Oslu u novembru 2017. godine.

STEFANOVIĆ I FABRICI O DALjIM KORACIMA ZA EFIKASNIJU PRIMENU AKTIVNOSTI ZA POGLAVLjE 24

BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović razgovarao je 5. februara sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem o definisanju narednih koraka za efikasniju primenu aktivnosti u vezi s Akcionim planom za poglavlje 24 (Pravda, sloboda, bezbednost). Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, Fabrici je pohvalio napredak u realizaciji aktivnosti u okviru procesa evropskih integracija Srbije. On je izrazio spremnost da pruži podršku za realizaciju preostalih aktivnosti.

VULIN SA AMBASADOROM FRANCUSKE O UNAPREDjENjU SARADNjE U OBLASTI ODBRANE

BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Ministar odbrane Aleksandar Vulin i novoimenovani ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni razgovarali su 5. februara o bilateralnoj saradnji i mogućnostima njenog unapređenja u oblasti odbrane. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, Vulin i Mondoloni ocenili su tokom razgovora u Beogradu da tradicionalno dobri i prijateljski odnosi Srbije i Francuske doprinose unapređenju političkog dijaloga. "U okviru realizacije Sporazuma o strateškom partnerstvu dve države postoji prostor za dalje unapređenje saradnje u oblasti odbrane i očuvanja mira u misijama UN i EU. Srbija ostaje posvećena vojnoj neutralnosti, razvijajući odnose sa svim zainteresovanim stranama i u skladu sa svojim nacionalnim interesima i spoljnopolitičkim prioritetima", rekao je Vulin. Komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji, Vulin je kazao da Srbija nastoji da mirnim sredstvima obezbedi normalan život srpske zajednice na tom prostoru, dodajući da Beograd prepoznaje jedino KFOR kao partnera i nosioca sabilnosti. "Činimo sve da ne dođe do najavljene transformacije Kosovskih snaga bezbednosti u takozvanu vojsku Kosova, što smatramo kršenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova", rekao je ministar. Sagovornici su istakli posvećenost jačanju saradnje u cilju efikasnog odgovora na pretnje stabilnosti, poput terorizma, ekstremizma i organizovanog kriminala i izrazili očekivanje da će biti konkretizovane mogućnosti za uključivanje preduzeća odbrambene industrije u mreže snabdevača francuskih kompanija. Na sastanku je bilo reči i o aktivnostima na zajedničkom obeležavanju stogodišnjice savezničke pobede u Prvom svetskom ratu.

DjORDjEVIĆ SA AMBASADOROM IRANA: SRBIJA OTVORENA ZA ULAGANjA SVIH STRANIH INVESTITORA

BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djorđević izjavio je 5. februara tokom razgovora sa ambasadorom Irana u Beogradu Hoseinom Abdolahijem da je Srbija otvorena za ulaganja svih stranih investitora. "Želimo da imamo prijateljske odnose sa svim zemljama, da privučemo veći broj investitora i time omogućimo otvaranje novih radnih mesta za građane Srbije", rekao je Djorđević, a prenelo Ministarstvo. On je kazao i da će i u budućnosti težiti da se uspostave odnosi i učvrsti saradnja sa Iranom u oblastima koje su u nadležnosti Ministarstva rada. Ambasador Abdolahi ocenio je da je Srbija sigurna i stabilna zemlja u kojoj ima prostora za investiranje i saglasio se sa potrebom unapređenja bilateralnih odnosa.

STRATEGIJA EU: BEZ REŠENjA SPOROVA, UKLjUČUJUČI ARBITRAŽU, NEMA ČLANSTVA

BRISEL, 5. februara 2018. (Beta) - Evropska komisija u poslednjoj verziji Strategije za Zapadni Balkan stavlja do znanja da zemlje regiona ne mogu postati članice Evropske unije ako prethodno ne reše uzajamne granične i slične sporove, uključujući međunarodnom arbitražom "koju sve strane u sporu moraju uvažiti". "I dalje postoje krupni bilateralni sukobi... EU ih neće uvoziti i trajna rešenja se moraju naći pre nego što zemlje regiona uđu u članstvo EU", stoji u dokumentu koji će sutra objaviti Evropska komisija. Ako sporovi ne bi mogli da se reše bilateralno, onda te zemlje moraju prihvatiti rešenje kroz međunarodnu arbitražu, podvlači se u nacrtu Strategije. Zvaničnici Evropske komisije koji su 5. februara objašnjavali glavne okvire Strategije novinarima su rekli da je "to pitanje od ogromnog značaja", ali su rekli da će to biti podrobno objašnjeno pošto bude objavljena sadržina dokumenta. Ranije je stav EU bio da se sporovi moraju rešavati bilateralno i da ne smeju uticati na reforme i približavanje neke zemlje regiona članstvu u EU. Na pitanje kako Evropska komisija gleda na zahtev Španije da "Kosovo" bude izopšteno iz postupka koji vodi u članstvo EU, rečeno je da je "Kosovo" u tom procesu kroz poseban Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Takođe je navedeno da je od velikog značaja da se spoljna i bezbednosna politika partnera na Zapadnom Balkanu usaglasi s politikom EU. Izvori iz Evropske komisije u Briselu su naveli da Rusija ekonomski nema veći uticaj na Zapadnom Balkanu, ali da Kina "igra bitnu ulogu u investiranju", što mora da se usaglasi s propisima EU. U verziji Strategije, u koju je agencija "Beta" imala uvid, navodi se da Srbija najkasnije do kraja 2019. treba da ispuni merila vladavine prava, suzbijanje korupcije, slobode medija i postigne sporazum o normalizaciji odnosa s "Kosovom" kako bi od EU dobila završna merila, krenula dalje u pregovorima, završila ih koncem 2023. i krajem 2025. postala članica EU. Isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, najviše napredovala na putu ka EU.

NOVA STARTEGIJA ZA ZAPADNI BALKAN TREBA DA OBNOVI POLITIČKI ANGAŽMAN EU PREMA REGIONU

BON/BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je da nova strategija za Zapadni Balkan koju će 6. februara predstaviti Evropska komisija ima za cilj da "ojača reformsku volju u šest država, kao i da obnovi politički angažman članica EU prema Zapadnom Balkanu". Mekalister je za "Funken medien grupu", kojoj pripada desetak dnevnih listova u Nemačkoj, naveo da pristupanje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana EU zavisi od ispunjavanja strogih "pravnih, političkih i ekonomskih" kriterijuma i da će te zemlje pristupiti EU "samo ako narednih godina sprovedu obuhvatne reforme", prenosi Dojče vele. Nemački evroposlanik rekao je da 2025. godina, koju je Evropska komisija navela kao mogući termin pristupanja Srbije i Crne Gore, zapravo predstavlja "indikativni", neobavezni termin koji treba da konkretizuje pristupnu perspektivu i pruži pristupnom procesu novu dinamiku. "Konkretni termin pristupa nove članice EU zavisiće isključivo od toga kada svaka zemlja ponaosob potpuno ispuni stroge pravne, političke i ekonomske preduslove", ponovio je Mekalister. On je dodao da se u šest balkanskih zemalja moraju jačati pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i garantovati sloboda medija. Uz to, rekao je Mekalister, bilateralni sukobi u regionu moraju se okončati što pre. List "Velt" prenosi delove Strategije proširenja EU uz ocenu da je sada "istorijski povoljna prilika" da se budućnost zemalja Zapadnog Balkana čvrsto i neopozivo veže uz EU. O istoj temi za austrijski list "Standard" piše politikolog Vedran Džihić koji počinje opisom "nacionalističke magle" koja se iz Beograda pušta nakon ubistva Olivera Ivanovića. Sve vreme, piše Džihić, vlast u Beogradu se prema EU prikazuje kao reformatorska, ali iznutra sprovodi sve autoritarniju politiku moći. U Srbiji je predsednik Vučić sa svojom SNS akumulirao više moći nego bilo ko drugi u Evropi, a slično je i u Prištini, gde se Ramuš Haradinaj ističe povećanjem sopstvene plate i kritikom na račun novog Specijalnog suda za zločine OVK, navodi autor. "EU je proglasila ovu godinu godinom nade i novog ojačanog angažmana u regionu. Bilo bi fatalno da se nade pokopaju pre nego što se makar u naznakama podrže jasnom političkom agendom. Ubistvo Ivanovića i reakcije na njega pokazuju da se balkanska politika EU na početku 'godine nade' nalazi u ćorsokaku. (...) EU 2018. godine mora da se izbori da bude centralni akter na Balkanu i da inkluziju Balkana tretira kao prioritetni projekat. Alternative evropskom Balkanu bi naposletku ugrozile ceo kontinent", ocenjuje politikolog, prenosi Dojče vele.

ŠEF DELEGACIJE EU U SRBIJI S PREDSTAVNICIMA MINISTARSTAVA O ZBRINjAVANjU MIGRANATA

BEOGRAD, 5. februara 2018. (Beta) - Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je 5. februara o saradnji u zbrinjavanju migranata, posebno maloletnih, bez pratnje, razgovarao u Beogradu sa zvaničnicima nekoliko ministarstava Vlade Srbije. Na sastanku su bili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djorđević, komesar Srbije za izbeglice Vladimir Cucić, predstavnici ministarstava unutrašnjih poslova, zdravlja i prosvete. Fabrici je rekao da očekuje da će i dalje saradnja institucija Vlade Srbije u zaštiti migranata biti na najvišem nivou. On je ministru Djorđeviću zahvalio zbog uspešno okončanja projekta MADAD 1 za pomoć izbeglicama s Bliskog istoka, te se nada da

DNEVNI BILTEN

< februar 2018 >
po ut sr če pe su ne
      1 2 3 4
5 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28