gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 07.02.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
STRATEGIJA EU

BRNABIĆ: STRATEGIJA EU DAJE ŠANSU SRBIJI

BEOGRAD, 6. februara 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je 6. februara da Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan "Srbiji daje šansu" koju treba iskoristi ulaganjem dodatnog rada u sprovođenje reformi. "Ovo nam daje veliku šansu, ovo nije garancija, ovo nije automatsko podrazumevanje da ćemo 2025. postati članica", rekla je Brnabićeva na konferenciji za novinare. Evropska komisija je danas u Strazburu usvojila Strategiju za Zapadni Balkan u kojoj se navodi da bi Srbija 2025. mogla da postane članica EU uz ispunjenje svih uslova uključujući i pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa "Kosovom". Premijerka je rekla da su za Srbiju prioritet reforme, a ne brzina i da neće tražiti prečice na evropskom putu. "Znamo koje su naše obaveze u budućnosti i na čemu treba dodatno posvećeno da radimo, nastavićemo još brže i efikasnije da sprovodimo sve neophodne reforme za bolje sutra svih nas", rekla je Brnabić. Ona je rekla da Srbija u Strategiji Evropske komisije prepoznata kao lider i da Vlada sada ima još veću odgovornost, kao i da svaki dan naporno treba raditi. "Članovima Vlade Srbije želim da naglasim da je na nama još veća odgovornost da ovu šansu iskoristimo i damo sve od sebe da ovaj ambiciozan, ali svakako ostvariv plan realizujemo", rekla je Ana Brnabić. Brnabić je rekla da je inicijativu za neku vremensku odrednicu za Srbiju tražio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Mislim da je ovo odgovor na njegove stalne i uporne zahteve da Srbija ipak na kraju dobije neki period na koji možemo da računamo", rekla je Brnabićeva. Ona je rekla da je za građane Strategija izuzetno važan dokument jer se u poslednjih 15 i više godina govori o članstvu u EU, a sada prvi put postoji vremenski okvir mogućeg članstva. "Danas treba da budemo ponosni jer je EU svim građanima Srbije odala priznanje da smo postigli veoma dobar napredak na putu ka Uniji u poslednjih nekoliko godina", rekla je Brnabić. Brnabić je ocenila je da je usvajanje Strategije priznanje Srbiji za napredak ka EU i dodala da vlada sada ima još veću odgovornost da taj ambiciozan, ali ostvariv plan realizuje. "Ponosni smo i srećni jer je EU na ovaj način odala priznaje da smo ostvarili dobar napredak ka EU", rekla je Brnabić. Ona je ocenila da Strategija sugeriše veće prisustvo EU i da je važna poruka da se priznaju individualni rezultati na putu ka članstvu, i dodala da je i Balkan važan za EU. "Zato treba stalno da šaljemo signal da su nam evropske vrednosti važne, nadamo se da ćemo biti članica koja će doprineti stabilnosti", rekla je premijerka.

USVOJENA STRATEGIJA ZA ZAPADNI BALKAN

STRAZBUR, 6. februara 2018. (Beta) - Evropska komisija usvojila je 6. februara u Strazburu "Verodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije u tom regionu" kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima. U Strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica, ali da će brzina napredovanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU. Uz ocenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dve zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine. "Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dve zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju", navodi se u tekstu, ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima. Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu, a Komisija ih ocenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak. Kada je reč o Albaniji i Makedoniji ocenjuje se da te dve zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je Komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora na osnovu ispunjenih uslova. Za BiH se u Strategiji navodi da će Komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo BiH pošto dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik. Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje, dodaje se. Za "Kosovo" se navodi da ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti. U Strategiji se navodi da Zapadni Balkan, da bi ispunio kriterijume za članstvo u EU, a i zbog sopstvenih interesa, treba da sprovede sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima. Vladavina zakona, osnovna prava i upravljanje moraju znatno da se ojačaju. Reforma pravosuđa, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave treba da pruže realne rezultate, dok funkcionisanje demokratskih institucija treba ozbiljno da se unaprede. Primena ekonomskih reformi mora da bude energična kako bi se rešile strukturne slabosti, nedovoljna konkurentnost i visoka stopa nezaposlenosti. U Strategiji se ističe da sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene - i rečju i delom - prevazilaženju nasleđa prošlosti, tako što će postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe Evropskoj uniji. Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i "Kosova" kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu. U Strategiji se takođe navodi da je neophodno napraviti posebne aranžmane kako bi se osiguralo da nove zemlje članice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugih kandidata sa Zapadnog Balkana. Strategija precizira prioritete i oblasti zajedničke pojačane saradnje, usmerene na specifične izazove koji stoje pred Zapadnim Balkanom, naročito na potrebu za temeljnim reformama i dobrosusedskim odnosima. Evropska komisija je 6. februara pokrenula šest vodećih inicijativa koje će EU preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore Zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa od inicijativa za jačanje vladavine prava, tešnje saradnje po pitanju bezbednosti i migracija, preko zajedničkih istražnih timova i Evropske granične i obalske straže, do širenja Energetske zajednice Evropske unije na Zapadni Balkan, smanjenja roming tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu. U tim oblastima su predviđene konkretne akcije u periodu od 2018. do 2020. Da bi se Strategija za Zapadni Balkan ispunila i podržalo nesmetano pristupanje, neophodna su adekvatna finansijska sredstva, navodi se u tekstu i dodaje da Evropska komisija predlaže postepeno povećanje finansiranja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) do 2020. godine koliko budu dozvoljavale preraspodele sredstava u okviru postojećeg paketa. Samo za 2018. godinu predviđeno je 1,07 milijardi evra pretpristupne pomoći za Zapadni Balkan, povrh skoro devet milijardi evra u periodu od 2007. do 2017, saopštila je Evropska komisija. U Strategiji se navodi da je pred zemljama regiona još mnogo posla do ispunjenja uslova i kriterijuma za članstvo u EU. Navodi se da lideri u regionu moraju da pokažu nedvosmislenu stratešku orijentaciju i posvećenost jer su oni ti koji će morati da preuzmu odgovornost za to da se ta istorijska prilika ostvari. Takođe, sama EU treba da bude spremna za nove članove u porodici - kada budu ispunili uslove - čak i iz institucionalne i finansijske perspektive. Unija mora da postane snažnija, čvršća i efikasnija da bi mogla da se poveća, navodi se. U cilju efikasnog donošenja odluka, EU treba da iskoristi glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu u oblastima politika za koje je to već predviđeno. Pored toga, Evropska komisija će predstaviti mogućnosti za dalje unapređenje glasanja kvalifikovanom većinom u trećem kvartalu 2018, kako je najavio predsednik Junker u govoru o stanju u Uniji 2017. Efikasniji sistem je potreban i za rešavanje sistematskih pretnji ili čak kršenja vladavine prava u bilo kojoj zemlji članici EU, i inicijativa Komisije po tom pitanju se očekuje u oktobru 2018.

JUNKER PORUČIO BALKANSKIM ZEMLjAMA DA REŠE GRANIČNE SPOROVE

BRISEL, 6. februara 2018. (Beta-AP) - Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je 6. februara balkanske zemlje koje teže članstvu u Evropskoj uniji da neće biti primljene dok ne reše sve granične sporove sa susedima. Junker je pred evroposlanicima rekao da "ti problemi moraju biti rešeni pre pristupanja inače neće biti pristupanja". Prema njegovim rečima, Srbija i Crna Gora bi mogle da budu primljene u EU 2025. ako ispune sve uslove za članstvo. To upozorenje je usledilo posle obraćanja Evropskom parlamentu hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji je održao govor o budućnosti EU. Hrvatska i Slovenija, obe članice EU, imaju granični spor koji potiče iz vremena raspada bivše Jugoslavije devedesetih godina. Pored ostalog, one se spore i oko odluke međunarodne arbitraže da dodeli Sloveniji neometani pristup Jadranskom moru.

STRATEGIJA EU: 2025. INDIKATIVNI DATUM ZA ČLANSTVO SRBIJE I CRNE GORE

STRAZBUR/BEOGRAD, 6. februara 2018. (Beta) - Sve države Zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu, a 2025. godina kao godina potencijalog pridruženja Srbije i Crne Gore predstavlja indikativan datum učlanjenja za koje je neophodno ispuniti sve uslove, rečeno je 6. februara na predstavljanju Strategije proširenja na Zapadni Balkan Evropske komisije. Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je da je ovo istorijska prilika za ceo region Zapadnog Balkana, koji pripada Evropi i koji je okružen članicama EU i da potpuno ima smisla zašto region treba da ima evropsku perspektivu. "Pričamo o perspektivi za sve države regiona, to znači da svi u regionu treba da imaju interes da rade na evropskoj perspektivi i da pružaju podršku jedni drugima na tom putu ka EU", kazao je Han. Istakaviši da je 2025. godina indikativni datum, Han je ocenio da je to ambiciozno i izvodljivo, ali da za to moraju da se ispune svi uslovi iz Strategije. "Jasno je da se svi uslovi moraju ispuniti. Države članice EU neće prihvatiti nove članice koje nisu rešile bilateralna pitanja i sukobe", kazao je Han, dodajući da se ne radi ni o kakvom "omekšavanju uslova". Han je rekao da Strategija treba da posluži i kao motivacija za Prištinu da proaktivno doprinese pozitivnom razrešenju dijaloga sa Beogradom jer je to u interesu ne samo Srbije nego i "Kosova". "Ili ćemo izvoziti stabilnost, ili uvoziti nestabilnost", kazao je Han. Indikativni datum naveden u Strategiji, dodao je, može stvoriti pozitivan pritisak na donosioce odluka, jer se većina ljudi zalaže za evropske integracije. "Dosta posla leži pred nama, imamo utrt put pred sobom i postoji pozitivan elan koji stvara dodatnu motivaciju i optimizam među ljudima, ali svi, uključujući EU, moraju da urade domaći zadatak", izjavio je Han. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini rekla je da 2025. godina nije cilj, ni rok, nego "realistična perspektiva za okončanje procesa pridruživanja". "Danas nismo usvojili samo Strategiju, već imamo i stazu pred sobom koja će nas voditi daljim koracima", rekla je šefica evropske diplomatije. Mogerini je rekla da će EU u budućnosti imati potencijalno nove članice i da je potrebna spremnost i rešenost regiona. Prema njenim rečima, predstojeći meseci biće intenzivni i ambiciozni. "Nadamo se da će biti meseci prekretnice i da će biti zabeleženi u istoriji EU. Hajde da se to desi, da budemo zajedno. Potrebno je da imamo Zapadni Balkan u EU ne u dalekoj budućnosti", rekla je Mogerini.

FABRICI: NEMA UBLAŽAVANjA USLOVA ZA ČLANSTVO U EU

BEOGRAD, 6. februara 2018. (Beta) - Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je 6. februara na predstavljanju Strategije proširenja EU da je ovo istorijski dan za ceo Zapadni Balkan koji ima jasnu evropsku budućnost, ali da pre članstva moraju da se reše sva otvorena pitanja. "Nema omekšavanja uslova. Put do EU je veoma jasan", rekao je Fabrici i dodao da svih šest država treba da reše bilateralna pitanja i da proces pomirenja mora da postoji. Fabrici je rekao da je ovo prvi put da je Srbiji dat indikativni datum i da je Strategija "jako dobra vest za Srbiju". "To je poziv da se napravi snažan politički iskorak u Srbiji da bi se ta težnja ostvarila. Mislim da je Srbija već krenula u tom pravcu", rekao je Fabrici, dodajući da treba nastaviti dobar posao koji je do sada urađen. Fabrici je ponovio da su Srbija i Crna Gora predvodnice u procesu proširenja, ali da treba ponuditi perspektivu i drugim zemljama regiona. "Mi smo porodica i jasno je da imamo zajedničku budućnost", rekao je ambasador EU. Strategija, prema njegovim rečima, predstavlja novi dogovor za zapadnobalkansku šestorku jer su napravljene ponude za svih šest zemalja regiona da se približe EU. Fabrici je izjavio da ima mnogo stvari o kojima treba da se razgovara, uključujući vladavinu prava, slobodno sudstvo, tržišnu ekonomiju, političku odlučnost, a da su ključni pomirenje i normalizacija odnosa s "Kosovom". "Pre ulaska u EU je potrebno da se dogovori i primeni pravno obavezujući sporazum koji će dovesti do sveobuhvatne normalizacije odnosa dve strane", rekao je Fabrici. Dodao je da su se predsednici Srbije i "Kosova" Aleksandar Vučić i Hašim Tači dogovorili da će pokrenuti novu fazu u normalizaciji odnosa i izrazio uverenje da će dve strane naći dogovor. Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je da je pravno obavezujući sporazum s "Kosovom" predviđen još ranije i da nije novina, kao i da njegov sadržaj mora proizaći iz dijaloga Beograda i Prištine kako bi se našao održiv način za normalizaciju odnosa na dobrobit građana. Joksimovićeva je rekla da Strategija predstavlja jednu od najsnažnijih političkih poruka od kada je Srbija u procesu evropskih integracija i da je dobro što je u dokumentu poštovan princip zasluga i realnog napretka svakog kandidata pojedinačno. "Zadovoljni smo jer smo prepoznati kao najozbiljniji kandidat u ovom trenutku", rekla je ministarka i dodala da je Strategija pozitivan dokument za Srbiju za izvesniju perspektivu članstva. Jadranka Joksimović je rekla i da je EU tim dokumentom konačno pokrenula neku vrstu svoje regenerativne agende kako bi bila jača i spremnija da primi nove članice. Na pitanje u vezi sa bezbednošću novinara, Joksimovićeva je osudila napade na novinare i rekla da je stanje u medijima samo jedan segment u vladavini prava. Dodala je da se radi na pripremi medijske strategije kojom će bolje definisati taj sektor i istakla da je civilno društvo uključeno mnogo više nego u nekim drugim zemljama.

SRBIJA

VUČIĆ: MORATORIJUM OD ŠEST MESECI NA TEME IZ PROŠLOSTI SRBIJE I HRVATSKE

ZAGREB, 6. februara 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija i Hrvatska nemaju sukobe oko budućnosti, i predložio je moratorijum od šest meseci na rasprave o temama iz prošlosti. Vučić je u intervjuu za hrvatski "Globus" čiji su delovi objavljeni na sajtu tog nedeljnika, rekao da će hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović tokom predstojeće posete Zagrebu podneti konkretne predloge za poboljšanje srpsko-hrvatskih odnosa. Kada je reč o traumatičnim temama iz Drugog svetskog rata i rata 1990-ih godina, koje izazivaju najviše napetosti u odnosima Srbije i Hrvatske, Vučić je ocenio da bi najbolje bilo da se dve strane uzdrže od rasprave o njima na neko vreme, navodi "Globus". "Hajde da se dogovorimo da u narednih šest meseci - i da to kažemo - ne govorimo o tome, tome i tome, ili pre nego što izađemo s bilo čime, da se pokušamo čuti i da svaki put spustimo tonus, i jedni i drugi", rekao je Vučić. Odgovarajući na pitanje da li će predsednica Hrvatske prihvatiti njegov predlog, Vučić je rekao da je cilj bolje razumevanje u budućnosti. "Mislim da zaključak naših razgovora treba da bude: Saglasni smo da se ni oko čega nismo saglasili kada je reč o prošlosti, ali dajte da pokušamo bolje da razumemo jedni druge u budućnosti", dodao je on. Kako je naveo, budućnost Srba i Hrvata leži u jačanju saradnje i boljem međusobnom razumevanju. "Srbi i Hrvati su brojčano mali narodi. Srbi su mali, a Hrvati nisu veći. Jedni i drugi moramo da razumemo da ćemo opstati i preživeti samo ako se ne budemo tukli... u budućnosti će Srbi i Hrvati sve više zajedno raditi, ali što pre to počnemo, pokazaćemo da smo malo pametniji", naveo je on. Vučić je u intervjuu govorio o pitanju nestalih, izložbi o Jasenovcu koju je Srbija organizovala u UN, strahu od asimilacije Srba u Hrvatskoj, kao i tome da li Hrvatska koči Srbiju na putu ka EU.

ANA BRNABIĆ U RAZGOVORU SA IZRAELSKOM AMBASADORKOM: ODNOSI SRBIJE I IZRAELA BELEŽE STALAN NAPREDAK

BEOGRAD, 6. februara 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 6. februara u razgovoru sa ambasadorkom Izraela u Beogradu Alonom Fišer Kam da odnosi Srbije i Izraela beleže stalan napredak kroz unapređenje političkog dijaloga i sve intenzivniju ekonomsku saradnju. Ambasadorka Fišer Kam ukazala je na značaj izgradnje Memorijalnog centra "Staro sajmište" i kazala da su memorijali ovakvog karaktera važni za očuvanje i negovanje kulture sećanja i zajedničke istorije dva naroda. Sagovornice su se saglasile da je Srbija odlukom o restituciji dala primer i dobar model drugim državama za rešavanje ovog pitanja, saopštila je Vlada Srbije. Kako je navedeno, Ana Brnabić je rekla da će Vlada Srbije nastaviti da radi na ispunjenju planiranih aktivnosti u oblasti restitucije imovine žrtava Holokausta koje nemaju žive naslednike. Brnabićeva je ocenila da dobri bilateralni odnosi i intenzivniji susreti zvaničnika dve zemlje, naročito u protekloj godini, utiču na povećanje izraelskih investicija u Srbiji u brojnim oblastima i veću trgovinsku razmenu, a posebnu mogućnost za unapređenje saradnje vidi u oblasti IT, inovacija, životne sredine i turizma. Ana Brnabić je rekla i da će predstojeći EBRD samit o Zapadnom Balkanu, koji će biti održan 26. februara u Londonu, biti dobra prilika za susrete sa izraelskim privrednicima, saradnju i planove za buduće investicije. Predsednica Vlade je zahvalila ambasadorki Fišer Kam na principijelnom stavu Izraela o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podršci u ovom, za Srbiju, važnom pitanju.

MOGERINI: VUČIĆ I TAČI POKRENULI NOVU FAZU DIJALOGA, NADA ZA ZSO

BRISEL, 6. februara 2018. (Beta) - Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini je 6. februara u Strazburu izjavila da je "ohrabrena činjenicom" da su predsednici Srbije i "Kosova", Aleksandar Vučić i Hašim Tači "pre nekoliko meseci pokrenuli novu fazu ka normalizaciji odnosa" i izrazila uverenje da se "to može ostvariti uspešno ako bude volje i političkog vođstva i podrške obe strane". Posle predstavljanja Strategije za Zapadni Balkan u Evropskom parlamentu, Mogerini je time odgovorila na pitanje da li Srbija mora priznati "Kosovo" pre nego što uđe u članstvo EU i kako bi se mogle privoleti da to učine i članice EU koje ne priznaju "Kosovo". Ona je istakla da je "budući dijalog Srbije i Kosova od apsolutno suštinske važnosti, i to najpre suštinski za Srbiju i Kosovo, ne samo u smislu njihovih odnosa, već i za region i njihove perspektive u odnosu na Evropsku uniju". Visoka predstavnica EU je naglasila da Beograd i Priština "dobro rade, a EU dobro radi s njima" kad je u pitanju dijalog o normalizaciji odnosa. Novinari u Briselu, koji su direktno pratili izlaganja Federike Mogerini i evropskog komesara Johanesa Hana u Strazburu neočekivano su bili uskraćeni za mogućnost da im postave pitanja, ali su zato visoki saradnici Mogerinijeve i Hana dali dodatna objašnjenja same strategije i pokrenutih tema. Na pitanje kako ispuniti uslov da se reše granični sporovi, ako Srbija postizanjem sporazuma o normalizaciji s Prištinom ne bi morala da prizna nezavisnost "Kosova" jedan visoki zvaničnik EU odgovorio je da su "stav i rečnik u Strategiji više nego jasni, a to je da sporovi moraju biti bilateralno rešeni, što je politička i tehnička poruka". On je dodao da "tamo gde je to zatraženo, Evropska unija pruža usluge dobre volje". Na pitanje agencija "Beta" na koji način i ko može jamčiti, da Srbija neće biti zakočena na putu ka članstvu u EU ako sklopi traženi sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom, a tamošnje vlasti to ne budu htele da sprovedu rečeno je da je "veoma, jasno da obe strane moraju sprovesti dogovoreno", uz opasku da je dosad više dogovora u dijalogu Beograd-Priština sprovedeno, ali da jeste ostalo da se primeni i dogovor o Zajednici srpskih opština. "Mi nastavljamo da radimo na primeni ovog sporazuma, dve strane će se ponovo naći i veoma, veoma je jasno da obe strane moraju sprovesti ono što je dogovoreno", naveli su saradnici Mogerinijeve i Hana. "Visoka predstavnica EU se dogovorila s dvojicom predsednika prošlog jula da zajedno delaju na pokretanju nove faze dijaloga o normalizaciji, to još nije vidljivo, mada se kontakti nastavljaju i mi se nadamo, kako je navela i visoka predstavnica Mogerini, da ćemo pre završetka njenog mandata imati rezultat i rešenje", rekli su zvaničnici EU.

DNEVNI BILTEN

< februar 2018 >
po ut sr če pe su ne
      1 2 3 4
5 6 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28