gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 08.02.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA-UN

DAČIĆ POZVAO ČLANICE SB UN DA SE FOKUSIRAJU NA PRONALAŽENjE KOMPROMISA ZA "KOSOVO"

NjUJORK/BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić apelovao je 7. februara na sednici u Njujorku da se sve članice Saveta bezbednosti UN fokusiraju na nalaženje kompromisnog i održivog rešenja za višedecenijski problem "Kosova", a da do tada pruže punu podršku misiji UN (Unmik). Na sednici u UN na kojoj je razmatran tromesečni izveštaj o radu Unmika, Dačić je rekao da je prisustvo Unmik "od ključnog značaja za izgradnju trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti i izgradnju poverenja između zajednica i rešavanje problema sa kojima se suočavaju pripadnici srpske i drugih nealbanskih zajednica". Dačić je ocenio da su problemi na "Kosovu" brojni, a bezbednosna situacija krhka i dodao da su neophodni posvećenost, strpljenje i naporan rad kako bi se to promenilo. On je rekao da će Srbija nastaviti da "preduzima aktivnosti u cilju zaštite svojih nacionalnih i državnih interesa, poštujući osnovne postulate međunarodnog prava, a prevashodno principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao univerzalnih vrednosti kojima se potvrđuju sloboda i jednakost među državama i narodima". Dačić je državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova zahvalio zbog dosledne podrške i principijelnog poštovanja Povelje UN i Rezolucije SB UN 1244, i pozvao one koje su "Kosovo" priznale, da tu odluku preispitaju i time daju podstrek obema stranama za nalaženje uzajamno prihvatljivog rešenja kroz dijalog. Govoreći o situaciji na KiM Dačić je ukazao da, iako je još u avgustu 2013. potpisan Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa kojim je predviđeno uspostavljanje Zajednice srpskih opština, to još nije ostvareno. On je rekao da je Srbija "konstruktivno, posvećeno i odgovorno" učestvovala u dijalogu Beograda i Prištine i "dosledno i u dobroj veri implementirala preuzete obaveze". Istakao je da je Srbija spremna da nastavi dijalog, ali da se postavlja pitanje hoće li bilo kakav novi dogovor imati smisla, ako posle četiri i po godine od potpisivanja Briselskog sporazuma, nema ni naznaka o primeni dela koji se odnosi na formiranje ZSO. Dačić je podsetio i na nedavno ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, rekavši da je taj događaj "dramatično ugrozio sigurnost na Kosovu i Metohiji i potvrdio nužnost prisustva međunarodne zajednice". Dodao je da tri nedelje od tog ubistva nema nikakvih informacija, osim izjava pojedinih predstavnika Prištine da se radi o "mafijaško-kriminalnom obračunu" i da ubistvo sigurno nije etnički motivisano što je, dodao je, "samo pokušaj zamagljivanja nesposobnosti ili nespremnosti Prištine da sprovede istragu o ovom gnusnom zločinu". Dačić je u govoru podsetio da su "kosovske vlasti" pokušale da donesu odluku o ukidanju zakona o osnivanju Specijalnog suda za zločine OVK što je izazvalo osudu u međunarodnoj zajednici. Uz podsećanje na moralnu odgovornost prema žrtvama i njihovim porodicama, Dačić je naglasio da je "utvrđivanje krivične odgovornosti i kažnjavanje zločinaca imati nemerljivu vrednost u borbi protiv nekažnjivosti i pokazati da je pravda dostižna za sve žrtve i ponovio spremnost Srbije da pruži sve dokaze kojima raspolaže". Dodao je da pozicije koje pojedinci "zauzimaju u privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji, ne mogu i ne smeju da budu prepreka ostvarivanju pravde i svakako ih ne oslobađaju krivične odgovornosti za izvršena nedela". U tom kontekstu, Dačić je izrazio zabrinutost zbog nedavne odluke Interpola o brisanju međunarodnih poternica za određenim brojem osoba sa "Kosova", medu kojima su i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj. Dačić je rekao da je Srbija "u iskrenom uverenju da je u odnosima sa Prištinom neophodan odgovoran, realan i racionalan pristup, okrenut ka budućnosti nastavila sa unutrašnjim dijalogom na koji je građane pozvao predsednik Aleksandar Vučić". Takođe je rekao da se "Srbija nedvosmisleno protivi nastojanjima Prištine da formira Vojsku Kosova" i upozorio da su taj i slični pokušaji vrlo riskantni i potencijalno mogu ozbiljno ugroziti ne samo bezbednost "Kosova" i dijalog Beograda i Prištine, već i stabilnost čitavog regiona. Na početku govora u UN, Dačić je rekao da su pred sednicu "stigle sugestije da se govorenici drže teme sastanka i da zadrže miran ton, uz izbegavanje konfrontacija". "Ja ću se fokusirati na aktuelnu situaciju i izveštaj generalnog sekretara UN, a nadam se da će i predstavnica Prištine uvažiti te preporuke i da neće iznositi neistine", rekao je ministar.

ŠEF UNMIKA: 2018. MOŽE DATI NOVI IMPULS DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD/UJEDINjENE NACIJE, 7. februara 2018. (Beta) - Šef Unmika Zahir Tanin pozdravio je 7. februara na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku usvajanje Strategije EU za proširenje na Zapadni Balkan, rekavši da to omogućava put pomirenja, i ocenio da dijalog Beograda i Prištine "može biti pozitivno zaključen". Tanin je rekao da je Strategija EU o Zapadnom Balkanu izazvala različita reagovanja u Prištini, ali je istaknuta važnost evropske perspektive "Kosova" u EU, i ocenio da to omogućava politički put društvenih reformi, pomirenja i rešenja sporova. Šef Misije UN na KiM je na predstavljanju novog tromesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o "Kosovu" ukazao i na značaj dijaloga i normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali je ocenio da je u poslednjih godinu dana "ostvaren mali napredak" u formalnim i neformalnim kontaktima dve strane. "Godina 2018. može dati novi impuls dijalogu. Dijalog može biti pozitivno zaključen", rekao je Tanin, istakavši značaj sprovođenja dogovora, među kojima je i formiranje Zajednice srpskih opština. Rekao je da je ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića izazvalo zabrinutost za stabilnost i na "Kosovu", i širom regiona, i da su svi predstavnici međunarodne zajednice ujedinjeni u osudi tog čina. "Značajno je što su Beograd i Priština reagovali odgovorno i dele informacije u vezi s ubistvom", rekao je šef Unmika. Tanin je pozvao političare da prevaziđu razlike i da rade za dobrobit naroda, rekavši da "ostaju mnogi izazovi u vladavini prava", i da je potrebno unaprediti svakodnevni život, rešiti problem nezaposlenosti, korupcije i organizovanog kriminala.

AMBASADORI U UN RAZLIČITO O SITUACIJI 10 GODINA OD JEDNOSTRANOG PROGLAŠENjA NEZAVISNOSTI KOSOVA

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Ambasadori članica Saveta bezbednosti UN 7. februara su na sednici posvećenoj "Kosovu" pozvali Beograd i Prištinu da nastave razgovore, ali su izneli oprečne stavove o situaciji na "Kosovu" 10 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti. Oni su na sednici bili saglasni u osudi ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, ali i o značaju sprovođenja dosadašnjih dogovora Beograda i Prištine radi mira i stabilnosti u regionu. Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da 10 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti "sponzori tog projekta" treba da razmisle o posledicama te mere, ocenivši da "danas nema jasne perspektive" "Kosova", a da su "kosovski" zahtevi za članstvo u nekoliko međunarodnih institucija odbijeni. "Postoje veliki problemi u Pokrajini i međunarodna zajednica mora da ih blisko nadgleda", rekao je Nebenzja, upozorivši na probleme s korupcijom i organizovanim kriminalom, "katastrofalnu" ekonomsku situaciju i nizak nivo bezbednosti. On je rekao da je očekivanje da će broj država koje priznaju nezavisnost "Kosova" rasti "bez temelja", a da su pojedine zemlje čak i povukle priznanje. Predstavnik Rusije je podsetio da Priština ne poštuje dogovor o stvaranju Zajednice srpskih opština (ZSO), ističući da su zvaničnici EU "tolerantni na tu stagnaciju", da još nema jasnih naznaka kada će Specijalni sud za zločine OVK početi da radi, a da istovremeno Beograd pokazuje spremnost za nastavak dijaloga i kompromis. Upozorio je na opasnost koju predstavlja povratak radikalnih islamista iz Sirije i Iraka, navodeći da to predstavlja veliki rizik za Balkan, ali i za celu Evropu. Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli ocenila je da je situacija na "Kosovu" u poslednjih deset godina poboljšana, da "multietnička demokratija na Kosovu" jača, ali da uvek ima mesta za napredak, dodajući da SAD žele "pravi mir". Ona je rekla da Beograd i Priština treba "što pre" da postignu sporazum o normalizaciji odnosa, dodajući da je to "dobitak za obe strane". "Naredni meseci su ključni, a benefiti jasni", kazala je Niki Hejli. Ona je rekla i da SAD osuđuju ubistvo Olivera Ivanovića, da su ponudile pomoć "kosovskim insititucijama", ali i da veruju da je "Kosovo" sposobno da reši taj slučaj. Predstavnik Kine Vu Haitao je istakao da Rezolucija 1244 treba da bude "pravna baza" i dodao da Kina poštuje suverenitet Srbije. On je rekao i da Kina pozdravlja dijalog na visokom nivou i da se nada da će Beograd i Priština primeniti dogovore i doći do međusobnog pomirenja i trajnog rešenja koje bi bilo u interesu obe strane. Predstavnik Kine je rekao da je interes naroda na prvom mestu i dodao da Kina podržava rad Misije UN na Kosovu i Metohiji. Predstavnica Francuske Ana Gegen je pozvala "kosovske" vlasti da počinioce ubistva Olivera Ivanovića što pre privedu pravdi. Ona je kazala da je 10 godina od proglašenja nezavisnosti "Francuska na strani Kosova i izgradnji institucija". "Ovo je priča o uspehu, ali veliki deo tek treba uraditi. Kosovo može računati na našu podršku", rekla je Ana Gegen. Britanski ambasador pri UN Majkl Rajkroft rekao je povodom 10 godina od proglašenja nezavisnosti da je ostvaren napredak i da "Kosovo" ima ekonomski rast. "To nije ista zemlja kao pre 10 godina kada je uspostavljen Unmik", rekao je predstavnik Velike Britanije, dodajući da izgradnja demokratije zahteva vreme. On je pozdravio izjavu Hašima Tačija koji je kazao da se neće ukinuti Specijalni sud za zločine OVK, ali i pozvao vlasti da reše slučaj ubistva Olivera Ivanovića.

SRBIJA

VUČIĆ: GRADjANI ĆE ODLUČIVATI O TEŠKIM TEMAMA

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 7. februara da je pred Srbijom "planina prepreka" na putu ka EU o kojima će morati da odlučuju građani. Posle sastanka s evropskim komesarom za pregovore o proširenju i politiku susedstva Johanesom Hanom, Vučić je rekao da je pitanje odnosa Beograda i Prištine jedan od najvećih problema, koje je nazvao "planinskim lancem prepreka ka članstvu u EU". "Da li su to za nas lake prepreke? Nisu, kao Himalaji su, ali ne bismo bili prvi koji su se popeli na Mont Everest", naveo je on. Predsednik Srbije je rekao da je došlo vreme da se "donose odluke, plate cene iz prošlosti i rešavaju pitanja koja decenijama niko nije rešavao". Vučić je rekao da će se o tim važnim pitanjima izjašnjavati građani i da će vlada poštovati njihovu odluku. "Građani će morati da kažu kako vide budućnost ove naše lepe zemlje. Da li vide budućnost Srbije u Evropi, a za to moramo da platimo određenu cenu, koja nije mala ili mislimo da ovako možemo da nastavimo i da budemo na evropskom repu", rekao je Vučić. Govoreći o normalizaciji odnosa sa Prištinom, Vučić je dodao da rešenje ne može biti takvo da jedna strana izgubi sve, a druga ne izgubi ništa. "Takvog rešenja neće biti. Takvo rešenje nema ko ni da predloži. To mora da bude rezultat kompromisa... da bi i jedni i drugi mogli ponovo da budu zadovoljni", kazao je on.

HAN POSLE RAZGOVORA SA VUČIĆEM: EU NE MOŽE I NEĆE DA UVOZI GRANIČNE SPOROVE

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je 7. februara u Beogradu da dugotrajna stabilnost zahteva pomirenje i dobrosusedske odnose, i da Evropska unija ne može i neće da uvozi bilateralne sporove. "Srbija mora da reši i primeni pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, a mi smo tu da pomognemo kao i u rešavanju drugih graničnih pitanja sa drugim susedima", rekao je Han na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. On je dodao da to treba videti kao priliku "jer nerešeni granični problemi nisu dobri ni za jednu zemlju i zato na to treba gledati kao na nešto pozitivno". Han je zahvalio Vučiću "na hrabrosti da pokrene unutrašnji dijalog" o "Kosovu" jer se to ne tiče samo budućnosti Srbije, već bezbednosti i mira u celom regionu u kojem Srbija ima možda najznačajniju ulogu. Han je rekao da Srbija ima realnu perspektivu u EU i da zemlju očekuju teške reforme, naročito u vladavini prava. "Srbiju očekuju teške reforme, naročito u vladavini prava, ali ne samo na papiru, već da se životni uslovi građana u Srbiji poboljšaju", rekao je Han. On je došao u Beograd dan nakon objavljivanja Strategije EU za Zapadni Balkan kojom je predviđeno da Srbija, uz ispunjenje svih uslova, 2025. može postati članica EU.

HAN: SUVIŠE RANO REĆI KAKO ĆE SE MATERIJALIZOVATI NORMALIZACIJA ODNOSA BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Komesar za evropsku susedsku politiku Johanes Han izjavio je 7. februara da je trenutno suviše rano reći kako će se materijalizovati pravno-obavezujući sporazum Beograda i Prištine. Han je, posle sastanka sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, ocenio da je dijalog Beograda i Prištine težak i dodao da ne želi da prejudicira kakav će biti njegov rezultat. "Suviše je rano reći kako će se normalizacija odnosa materijalizovati, ali je važno da to bude pravno-obavezujući sporazum", kazao je Han na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Prethodno su direktorka Evropske komisije za Zapadni Balkan i ministri rada i evropskih integracija, Zoran Djorđević i Jadranka Joksimović, potpisali dva sporazuma kojima je EU sa 44 miliona evra podržala Srbiju u boljem upravljanju granicama i migracijama. Navodeći da članstvo u EU ostaje strateški cilj Srbije, premijerka Ana Brnabić ocenila je da su potpisani sporazumi o sektorskoj budzetskoj podršci "još jedan dobar pokazatelj našeg partnerstva sa EU". "Posle objavljivanja Strategije EU za proširenje na Zapadni Balkan, razumeli smo na čemu je fokus i šta treba da uradimo da bi iskoristili šansu pred nama", kazala je premijerka. Ona je dodala da sektorska budzetska podrška EU pomaže Srbiji da tehnički završi neke stvari, kao i da se slični projekti odnose na reformu javne uprave i obrazovanja. Podsećajući da je EU najveći donator Srbiji jer je od 2007. godine dala više od dve milijarde evra bespovratne pomoći, Han je ocenio da se potpisanim sporazumima nastavlja put evropske perspektive Srbije. "Danas smo potpisali dva važna ugovora, od kojih jedan, vrednosti 28 miliona evra, značajno doprinosi ostvarivanju poglavlja 23 i 24, koji se tiču ljudskih prava i vladavine prava", kazao je Han. Po njegovim rečima, drugi sporazum, vredan 16 miliona evra, tiče se pomoći Srbiji kada je reč o boljem upravljanju migracijama. "Moramo pomoći zemljama koje su bile pogođene neviđenim migrantskim talasom. Ovaj sporazum deo je većeg projekta vrednog 77 miliona evra", kazao je Han. Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da je Srbija na osnovu potpisanih sporazuma, dobila bespovratna sredstva od EU. "Ta sredstva idu direktno u budzetski sistem što je izraz velikog poverenja koje EU ima u Srbiju kao zemlju kandidata", kazala je ministarka.

MIŠČEVIĆ: NOVA STRATREGIJA DOKAZ DA JE PROŠIRENjE EU PONOVO PRIORITET

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević izjavila je 7. februara da Strategija proširenja EU pokazuje da su Zapadni Balkan kao region i svaka zemlja ponaosob i njihov značaj ponovo primećeni i da je politika proširenja ponovo postala prioritet, kao i da će doneti dobrobiti regionu i EU. Miščević je na konferenciji "Nova strategija proširenja EU za Zapadni Balkan, EU susedi – primer Rumunije" izjavila da je u Strategiji prvi put Zapadnom Balkanu dato ne samo prosto obećanje, nego i indikativni vremenski okvir koji nije "jednom zakovan". "Hoću da verujem da je ponovno otkrivanje Zapadnog Balkana koji je, kako piše u Strategiji u ekonomskom, političkom i bezbednosnom interesu važan za EU, zapravo ponovno otkrivanje vrednosti i značaja regiona, u smislu onoga šta možemo da doprinesemo i pomognemo samoj uniji. Volela bih da tako posmatramo ovu priču, kao 'vin-vin' strategiju koja uvek donosi najviše rezultate", rekla je Mišević. Strategija sadrži i kapacitet Unije da se širi, rekla je Miščević, dodajući da je u tom dokumentu Evropska komisija ocrtala ključne pravce svog budućeg razvoja i razmotrila kako region može da pomogne u tome. Na kraju Strategije se, napomenula je Miščević, nalazi akcioni plan za šest ključnih oblasti. "Na prvom mestu je vladavina prava, koja je kroz čitav dokument vrlo vidljiva, ne kao usklađivanje s evropskim pravom, nego kao dokaz poštovanja i unapređenja evropskih vrednosti", kazala je Miščević. U Strategiji se jasno govori o potrebi rešavanja bilateralnih sporova, rekla je Miščević i dodala da njihovo rešavanje zavisi od toga kako će mu pristuputi strane u sporu. Miščević je skrenula pažnju i na to da EK na nekoliko mesta u Strategiji pominje višegodišnji budzet EU koji bi morao da odgovori na pitanje proširenja Unije na države Zapadnog Balkana. Primetivši da kod nekih evropskih zvaničnika postoji "zazor" od pominjanja reči "predvodnici", Miščević je ocenila da je to nepotrebno. "Mislim da postoje države koje predvode proces integracija i utiru tempo ostalim zemljama regiona. Ne bežimo time od regiona, naprotiv", rekla je Miščević. Podsetivši da pregovarački proces mora da se završi do 2023. da bi Srbija mogla da postane članica EU 2025, Miščević je kazala da je cilj Srbije da u narednoj godini predstavi pregovaračke pozicije za sva poglavlja za koja nema merila za otvaranja. "Onda će ta poglavlja biti u rukama Rumunije za otvaranje, tokom njenog predsedavanja EU", kazala je Miščević, dodajući da ne postoji pravilo da se dva poglavlja otvaraju po jednom predsedavanju.

KUBUROVIĆ SA AMBASADOROM MAROKA O UNAPREDjENjU SARADNjE U OBLASTI PRAVOSUDjA

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović i ambasador Maroka u Beogradu Mohamed Amin Belhadz saglasili su se 7. februara da Srbija i Maroko imaju tradicionalno dobre i prijateljske odnose, koje je potrebno dodatno unaprediti, naročito u oblasti pravosuđa. Dogovorili su se da u narednom periodu dva ministarstva pravde usaglase tekst bilateralnih sporazuma kojima će biti definisana saradnja u građansko-krivičnim stvarima u okviru međunarodne-pravne pomoći, navedeno je u saopštenju. Ambasador Maroka je čestitao Srbiji nakon što je Evropska komisija usvojila Strategije o proširenju EU na Zapadni Balkan, koja je vrlo važna za dalji napredak Srbije i približavanje Uniji, a koja, kako je navedeno, pokazuje da je Srbija lider u regionu. On je rekao da Maroko poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova, podsetivši da je Maroko glasao protiv članstva "Kosova" u međunarodnim organizacijama. Ministarka Kuburović se zahvalila Maroku na principijelnom stavu po pitanju nezavisnosti samoproglašene države Kosovo i izrazila nadu da će u najskorije vreme biti potpisani sporazumi dve zemlje o saradnji u oblasti pravosuđa.

AMBASADORKA: RUMUNIJA ŽELI DA BUDE GLAS ZA REGION

BEOGRAD, 7. februara 2018. (Beta) - Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa izjavila je 7. februara da se nada da će Rumunija uspeti da tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji bude glas za region Zapadnog Balkana i za Srbiju i da posle Bugarske i Austrije nastavi proces proširenja. Rumunija će Srbiji pružiti podršku, stručno znanje i iskustvo na putu ka EU, rekla je Popa, napominjući da iskustva ne mogu da se prekopiraju, ali da može biti korisno upoznavanje procesa kroz koji je Rumunija prošla. Na konferenciji "Nova strategija proširenja EU za Zapadni Balkan i EU susedi – primer Rumunije", koju je organizovao Centar za spoljnu politiku, Popa je rekla da i dalje važe principi usvojeni 2003. godine da svaka država napreduje na osnovu sopstvenih zasluga i da se osnovna pravila nisu promenila, ali da se promenilo geostrateško okruženje. "Nadam se da ćemo uspeti da tokom predsedavanja budemo glas za region i za Srbiju", rekla je ambasadorka Rumunije, koja predsedava Uniji u prvoj polovini 2019. godine. Govoreći o iskustvu evropske integracije Rumunije, ambasadorka je rekla da nije bila brza i laka i da taj proces nije završen ulaskom u EU. Veoma važno u tom procesu bilo je to što je Rumunija imala ogroman politički konsenzus i veliku podršku javnosti, koja ni u jednom trenutku tokom procesa, a ni kasnije nije pala ispod 60 odsto. Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov izjavio je da je u njegovoj zemlji takođe postojala velika podrška javnog mnjenja integracijama i da veruje da će se nova strategija s jasnom evropskom perspektivom Srbije odraziti na javno mnjenje. Pre godinu dana, rekao je Vlajkov, nije bilo moguće razmišljati o proširenju i Zapadnom Balkanu. Prema njegovim rečima, Bugarska je zadovoljna što je uspela da evropske partnere ubedi u značaj pitanja proširenja i da ga ponovo stavi na agendu. Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je na skupu u hotelu "Zira" da nova strategija EU šalje dve poruke – da se EU svojim fokusom vraća u region Zapadnog Balkana i da proces proširenja više nije pokretna meta. "Dobili smo vremenski okvir u kojem je realno da Srbija postane članica", kazala je Joksimović, dodajući da su se nacrti Strategije velikom brzinom menjali i da u konačnoj verziji ne postoji vremenski okvir za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Važan deo Strategije, dodala je, jeste prepoznavanje ekonomskih problema regiona. "EU i pre punopravnog članstva država Zapadnog Balkana treba više da ulaže kako bi te zemlje bile sposobne da odole izazovu otvorenog tržišta kada postanu članice", rekla je Joksimović. Šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen izjavila je da bi Strategija trebalo da bude dobra vest i da je cilj da se dobije iskrena posvećenost i država pregovarača i EU. Proces proširenja je postao opipljiv, rekla je ona i dodala da se u odnosu na prethodni talas proširenja promenio pristup tako što se obratila pažnja na suštinske probleme, pre svega na poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je da je Strategija "razvodnjena" i da su sve godine osim 2025. sklonjene iz dokumenta. "Očekivala sam bolju strategiju. Dosta je razvodnjena, toliko da predstavlja srednju vrednost želja dela Komisije i realnosti u Evropskom savetu. Ali bolje išta nego ništa", izjavila je Grubješić. Dodala je da je dobro da je u Strategiji ostala makar 2025. pošto su sve druge godine iz mape puta izostavljene, kao i da je Strategija uspela da identifikuje tri slabosti u regionu - opšti pad demokratskih vrednosti, bilateralne sporove i nepostojanje funkcionalne tržišne ekonomije. Podsetila je da Srbija još nije uskladila spoljnu politiku sa EU i da još nije dobila izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 o spoljnoj politici iz 2014, jer neke članice nisu zadovoljne tim izveštajem. "Zbog pasivnosti EU svih ovih godina na Zapadnom Balkanu su se umešali drugi akteri koji imaju svoje interese. Geopolitika će umešati prste i u prijem Srbije i Crne Gore, nemam nikakvu dilemu", rekla je Grubješić. Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da Strategija EU šalje poruku ne samo Balkanu, nego i celom regionu da je EU i dalje živa, dodajući da taj dokument mora da se najpozitivnije shvati da ceo region mora da bude deo procesa proširenja. "Ne želim da ulazim u debatu ko je prvi, ko drugi, samo nemoj da nam padne na pamet da jedni drugima podmećemo nogu, jer tako niko od nas nema šanse", rekla je Liht.

DNEVNI BILTEN

< februar 2018 >
po ut sr če pe su ne
      1 2 3 4
5 6 7 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28