gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 13.02.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA-HRVATSKA

VUČIĆ I GRABAR-KITAROVIĆ: NISMO PRIJATELjI, ALI MORAMO DA RAZGOVARAMO O BUDUĆNOSTI

ZAGREB, 12. februara 2018. (Beta) - Odnosi Hrvatske i Srbije ne mogu se nazvati prijateljskim, ali dve zemlje moraju da razgovaraju o budućnosti i otvorenim pitanjima, ocenili su 12. februara predsednici Hrvatske i Srbije Kolinda Grabar-Kitarović i Aleksandar Vučić posle susreta u Zagrebu. Na zajedničkoj konferenciji za novinare oni su rekli da se na sastanku nisu složili o mnogim stvarima iz ratne prošlosti s početka devedesetih, ali da su usaglasili da predlože vladama da se u naredne dve godine nastave bilateralni pregovori o spornoj granici na Dunavu, a ako se dogovor ne postigne, da se ide na međunarodni sud. Grabar-Kitarović je rekla da se na sastanku nije razgovaralo o "bremenitoj prošlosti". "Ona nas sprečava da odnose nazovemo prijateljskim... ali nam je dužnost (kao izabranim predstavnicima) da nađemo dodirne tačke i put u budućnost", rekla je hrvatska predsednica. Ona je dodala da je poseta Vučića Zagrebu mesecima spremana i da je želela da se sastanak održi u drugačijoj klimi, ali da je posle poslednje "eskalacije verbalnog rata" odlučila da to prekine i pozove predsednika Srbije. "U mnogim stvarima se nismo složili, negde smo se približili, negde ćemo se približiti u narednim mesecima", rekla je Grabar Kitarović. Ona je dodala da su na sastanku otvorena mnoga pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje i da je njihovo rešavanje zajednička politička i moralna odgovornost. Grabar-Kitarović je naglasila da treba učiniti sve da se pitanje nestalih reši što pre i dodala da je ohrabruje pokazana odgovornost i volja i spremnost predsednika Vučića da o tome direktno razgovara sa predstavnicima hrvatskih udruženja, s kojima će se sastati iduće sedmice. Na konferenciji za novinare je rečeno i da je Vučić u Zagreb doneo podatke o mestu stradanja troje nestalih hrvatskih državljana, ali nisu saopšteni drugi detalji. U razgovoru je bilo reči i o položaju manjina, a iskorak koji je napravljen jeste dogovor da se u državne komisije uključe i predstavnici udruženja manjina, rekla je hrvatska predsednica i dodala da je zahtev Hrvatske da Hrvati budu politički zastupljeni na nivou republičke i pokrajinske skupštine. Ona je ponovila i da Hrvatska podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Što se tiče protesta dela udruženja ratnih vetarana i udovica protiv Vučićevog dolaska, Grabar-Kitarović je rekla da je protest demokratsko pravo, ali da ne podržava govor mržnje. "Mi ne smemo dopustiti pojedincima s rubova političkog spektra da kreiraju politiku", istakla je hrvatska predsednica i poručila da većina građana Hrvatske podržava Vučićev dolazak. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je predsednici Hrvatske na, kako je rekao, hrabrosti da ga pozove u posetu i ocenio da će Srbija i Hrvatska morati da imaju bolje odnose u budućnosti. On je rekao da je došao u Zagreb da razgovara o svim otvorenim pitanjima kojih je mnogo. "Srbija i Hrvatska će, želeli to u političkom sistemu i u Srbiji i Hrvatskoj ili ne, morati da imaju bolje odnose", rekao je Vučić. On je rekao da će srpske vlasti pokušati da u narednih 100 dana poboljšaju atmosferu i svi državni zvaničnici imaće obavezu da ne vređaju, ne samo Hrvatsku već i druge zemlje. Predsednik Srbije je rekao da je u Zagreb doneo podatke o troje nestalih hrvatske nacionalnosti, kao i matične knjige rođenih, umrlih i venčanih iz Dvora na Uni koje su iz Hrvatske odnete za vreme rata. Istakao je i da će iduće sedmice razgovarati s predstavnicima hrvatskih udruženja nestalih i da će učiniti sve da učini napredak u rešavanju tog pitanja. Na vrlo posećenoj konferenciji za novinare posle sastanka Vučića i Grabar-Kitarović bila su dozvoljena samo četiri pitanja novinara, odnosno po dva za medije iz Srbije i Hrvatske i ona su bila unapred dogovorena. Od medija iz Srbije, pitanja su bila omogućena novinarima televizije "Pink" i "Studija B". Upitan zna li koliko je bilo protesta protiv njegovog dolaska u Hrvatsku, Vučić je odgovorio da ne zna, ali da je video natpise na kojim je, kako je rekao, "pisalo nešto oko izvinjenja, pisalo je 'četnik početnik', 'barabo vrati se u Srbiju'". On je rekao da ga protesti nisu uznemirili i da ga je Grabar-Kitarović "pristojno dočekala". "Nisam se uznemirio ni kada u Srbiji protestuju protiv mene", rekao je Vučić i dodao da nije "nikakav četnik", niti je to ikada bio bilo ko u njegovoj porodici. Na pitanje novinara o kardinalu Alojziju Stepincu, Vučić je odgovorio da su stavovi Srbije i Hrvatske o njemu različiti i da je to za Srbiju bolno pitanje, isto kao i Jasenovac, te da ga ne bi otvarao. Što se tiče mogućnosti da Hrvatska blokira Srbiju na njenom evropskom putu zbog otvorenog pitanja granice, Vučić je odgovorio da razmišlja pre svega o unapređenju odnosa dve zemlje zbog njih samih, a ne zbog otvaranja poglavlja. Dodao je da je da se nada da neće biti blokade, ali da je to pitanje za Hrvatsku.

PLENKOVIĆ I VUČIĆ RAZGOVARALI I O RATNOJ ODŠTETI

ZAGREB, 12. februara 2018. (Beta) - Premijer Hrvatske Andrej Plenković objavio je 12. februara na Tviteru da je s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o svim otvorenim pitanjima između dve države, uključujući i ratnu odštetu. "S predsednikom Srbije razgovarao sam o svim otvorenim pitanjima između dve države - nestalima, granici, pravosudnoj saradnji, ratnim odštetama, zaštiti manjina, sukcesiji i privrednoj saradnji, evropskom kontekstu i odnosima u Jugoistočnoj Evropi", objavio jePlenković posle sastanka uz sliku sa susreta s Vučićem. I Vučić je potvrdio da je s hrvatskim premijerom razgovarao o svim temama, među kojima i o ratnoj odšteti. Novinari su iskoristili Vučićev prolazak, u društvu premijera Hrvatske, iz zgrade Vlade do sedišta Sabora na Markovom trgu i pitali ga jesu li razgovarali o odšteti. On je odgovorio da je tu temu otvorio Plenković, ali da je on imao drugačiji stav, što mu je i rekao. Vučić je prethodno na Tviteru napisao da je sa Plenkovićem razgovarao "o temama od interesa za obe strane, manjinskim pravima i tome koliko je učinjeno i koliko može da se učini". Po dolasku u Banske dvore on je izrazio uverenje da će odnosi dve zemlje i dva naroda biti značajno unapređeni i da će "vlada Hrvatske, kao i svi iz Srbije tom važnom i pozitivnom procesu dati puni doprinos". Posle razgovora s Plenkovićem, Vučića je primio predsednik Sabora Gordan Jandroković. Hrvatski premijer ranije je najavio da će s Vučićem razgovarati o ratnoj odšteti, dok je iz kabineta hrvatske predsednice saopšteno da ta tema neće biti među temama o kojima će razgovarati s Vučićem što je podstaklo nagađanja da poseta predsednika Srbije nije usaglašena između predsednice i premijera. Iz hrvatske vlade nekoliko puta su ocenili da nije pravi trenutak za Vučićev dolazak, posebno zbog sukoba oko izložbe o logoru Jasenovac u sedištu UN i kritičkih izjava ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića na račun hrvatske vlade i premijera. Deo hrvatskih političara, poput potpredsednika Vlade i ministra odbrane Hrvatske Damira Krstičevića, smatra da je Vučić pre dolaska u zvaničnu posetu trebalo da se izvini zbog agresije na Hrvatsku i svojih izjava iz ratnih devedesetih. Drugog dana posete, 13. februara Vučić će posetiti opštinu Gvozd, naselje Vrginmost i prisustvovati skupštini Srpskog narodnog veća u Koncertnoj dvorani "Vatroslav Lisinski" u Zagrebu, čime završava njegova poseta Hrvatskoj.

VUČIĆ: SVAKA SARADNjA VODI SMIRIVANjU TENZIJA

ZAGREB, 12. februara 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 12. februara u razgovoru s predsednikom hrvatskog Sabora Gordanom Jandrokovićem da dve zemlje imaju dovoljno nerešenih pitanja iz prošlosti, zbog čega je mnogo važnije gledati u budućnost. Predsednik Srbije je ocenio da će svaka vrsta saradnje dve zemlje voditi smirivanju tenzija, saopštio je kabinet predsednika Srbije. "Imaćemo sve više zajedničkih interesa, ako budemo zajednički radili na sređivanju pruge Beograd - Zagreb, ona može da bude ponovo ono što je bila pre dvadesetak godina – najvažnija saobraćajnica u regionu", rekao je Vučić. On je rekao da je saradnja srpskog parlamenta i hrvatskog Sabora po pitanju EU integracija, ali i po svakom drugom pitanju, za Srbiju veoma značajna. Vučić i Jandroković su razgovarali o odnosima dve zemlje, pravima Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, saradnji parlamenata, kao i o situaciji u regionu i pitanju migracija, koje su u strateškom smislu važne. Predsednik Srbije je rekao da će u skorije vreme predsednica parlamenta Srbije Maja Gojković uputiti poziv predsedniku Sabora da poseti Beograd, što je predsednik Jandroković pozdravio i prihvatio dolazak.

BRNABIĆ: SRBIJA PRUŽA RUKU HRVATSKOJ, ALI NE ČUJEMO SPREMNOST NA DIJALOG

BEOGRAD, 12. februara 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 12. februara da Srbija pruža ruku Hrvatskoj, ali da sa druge strane ne čuje spemnost za dijalog. "U ovom trenutku nemamo dijalog. Ne očekujem naročito velike rezultate posete predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu koji je, uprkos za mene neverovatnoj atmosferi u jednoj članici EU, opet pokazao pruženu ruku", rekla je premijerka novinarima posle obilaska internata Vojne gimnazije. Predsednica Vlade je rekla i da je ministar odbrane Aleksandar Vulin samo reagovao na, kako je rekla, neverovatno izjave iz Zagreba. "Srbija spušta loptu i pruža ruku Hrvatskoj. Niko nije više uložio u hrvatsku manjinu u Srbiji od Vlade Aleksandra Vučića, ali to izgleda nije važno", rekla je ona. Upitan da li je svojim izjavama doprineo stvaranju loše atmosfere u odnosima sa Zagrebom, ministar Vulin je izjavio da ne zna kako bi mogao biti odgovoran za nešto što nije pokrenuo. "Država Srbija i predsednik Vučić ni na koji način nisu izazvali lošu atmosferu u odnosima sa Zagrebom. Nikada od Vlade Srbije nije došla prva varnica. Nikada nismo pokrenuli polemiku, već smo samo komentarisali ono što je dolazilo iz Zagreba, nekada možda i malo oštrije", kazao je Vulin.

PREDSEDNICI POZVALI PRIVREDNIKE DA ULAŽU U SRBIJU I HRVATSKU

ZAGREB, 12. februara 2018. (Beta) - Predsednici Hrvatske i Srbije, Kolinda Grabar-Kitarović i Aleksandar Vučić, založili su se 12. februara u Zagrebu za jačanje ekonomske saradnje i pozvali privrednike dve zemlje na ulaganja. "Hrvatska vlada i ja želimo da podržimo jačanje ekonomskih odnosa Srbije i Hrvatske", rekla je Grabar-Kitarović u obraćanju privrednicima na srpsko-hrvatskom biznis forumu u Hrvatskoj privrednoj komori u Zagrebu. Ona je pozvala privrednike iz Srbije da "više ulažu u Hrvatsku" i izrazila punu podršku ulagačima iz Srbije. Prema njenim rečima, jačanjem ekonomske saradnje stvaraće se bolja perspektiva za građana obe države. Hrvatska predsednica je ocenila da ima dosta prostora za još veću ekonomsku saradnju, a posebno je istakla važnost obnove železničke pruge između Beograda i Zagreba. Vučić je zahvalio Grabar-Kitarović na podsticaju srpskim privrednicima da dođu u Hrvatsku, što kako je rekao, u prošlosti nije uvek bio slučaj. On je poručio i da su hrvatski privrednici dobrodošli u Srbiju. "Želim da ohrabrim i srpske privrednike da dođu u Hrvatsku, kao što je i predsednica rekla, mislim da se stvari menjaju i uveren sam da će hrvatska politika biti otvorenija", dodao je Vučić. On je poručio srpskim privrednicima da se javljaju na konkurse u Hrvatskoj i da se bore za poslove. Posle govora na srpsko-hrvatskom skupu privrednika, Vučić se sastao s kardinalom Josipom Bozanićem i s predsednicom Hrvatske je posetio Mitropoliju zagrebačko-ljubljansku SPC. Vučić je 12. februara ujutro stigao u zvaničnu posetu Hrvatskoj, a povodom njegovog dolaska održana su dva manja protesta u centru Zagreba. Na prvom protestu protiv Vučićevog dolaska na centralnom zagrebačkom trgu u organizaciji ratnih veterana i udovica okupilo se oko 200 građana, dok je drugi, u organizaciji ultradesničarske vanparlamentarne Autohtone Hrvatske stranke prava, okupio dvadesetak ljudi.

REKONSTRUKCIJU PRUGE BEOGRAD-ZAGREB RAZMOTRILI MINISTRI HRVATSKE I SRBIJE

BEOGRAD, 12. februara 2018. (Beta) - Rekonstrukciju železničke pruge Beograd-Zagreb 12. februara su u Zagrebu razmotrili ministri infrastrukture Srbije i Hrvatske, Zorana Mihajlović i Oleg Butković. Kako je saopštilo Ministarstvo građevinarstva Srbije, Mihajlović koja tokom zvanične posete prati predsednika Srbije Aleksnadra Vučića, i Butković su se dogovorili da se u narednih desetak dana ponovo sastanu i potpišu protokol o saradnji na tom projektu, o čijem okviru su se 12. februara saglasili. Mihajlović i Butković su saglasni da Srbija i Hrvatska zajednički zatraže novac Evropske unije za rekonstrukciju železničke pruge Zagreb-Beograd. Pruga od Beograda do Zagreba od 412 kilometra je deo "Evropskog koridora 10". U Srbiji se planira rekonstrukcija oba koloseka od Golubinaca do Šida, tj. do granice sa Hrvatskom, i modernizacija deonice Ruma-Šid. Vrednost tih radova je 250 milona evra.

SRBIJA

ŠTRAHE: PROBLEM S KOSOVOM NIJE DUGOROČNO REŠEN, UVAŽITI POTREBE SRBA

BEOGRAD, 12. februara 2018. (Beta) - Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe koji je 12. februara u poseti Srbiji, izjavio je u Beogradu da problem sa "Kosovom" nije dugoročno rešen i da je potrebno da Beograd i Priština nađu kompromis kojim bi se uvažile i potrebe Srba. "Ništa ne može da funkcioniše jednostrano", rekao je Štrahe na zajedničnoj konferenciji za novinare s šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem posle sastanka. Štrahe je rekao da je austrijska vlada priznala nezavisnost "Kosova" i da je to realnost, ali je dodao da je činjenica da i Srbija vidi KiM kao deo Srbije, a podsetio je i na rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244. "Nisam bio član vlade 2008. godine kada je Austrija priznala nezavisnost Kosova i tu odluku sam kritikovao. Austrija stoji iza nezavisnosti Kosova, ali ja imam puno razumevanje za Srbiju", rekao je Štrahe. Austrijski vicekancelar je rekao da je od 193 države članice UN samo njih 105 priznalo nezavisnost "Kosova", te da je važno da obe strane nađu zajedničko rešenje. "Ja se kao vicekancelar Austrije ne mešam u to pitanje, ali imam razumevanja za srpsku stranu", rekao je Štrahe, dodajući da "Srbija nije problem i treba da bude deo rešenja". Štrahe je rekao i da, "ako je jedan narod preživeo 'osmansko tlačenje' ", pokazuje koliku snagu ima. Dačić je rekao da je Srbija zahvalna Štraheu na njegovim stavovima koje, kako je kazao, nije promenio kada je došao na vlast, i da se ne može od njega očekivati da bude veći Srbin od Srba. Šef srpske diplomatije je dodao da, ako je problem sa "Kosovom" rešen zašto posle deset godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosovo to pitanje nije "skinuto sa dnevnog reda".

ŠTRAHE: SRBI U AUSTRIJI VAŽAN ELEMENT DRUŠTVA

BEOGRAD, 12. februara 2018. (Beta) - Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe izjavio je 12. februara u Beogradu da prijateljstvo Srbije i Austrije treba da bude produbljeno i dodao da su Srbi u Austriji važan element društva. Štrahe je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem rekao da u Austriji ima više od 260.000 ljudi velikim delom sa srpskim korenima, ali sa austrijskim državljanstvom. "U Austriji imamo drugu po veličini grupu, a to je srpska dijaspora. Srbi su ne samo deo društva, nego i važan element tog društva", rekao je Štrahe. Štrahe je rekao da je sa Dačićem razgovarao i ekonomskim odnosima Srbije i Austrije, ističući da su austrijska preduzeća investirala 2,3 milijarde evra u Srbiji. "Stalo mi je do toga da prijateljstvo Srbije i Austrije bude oživljeno i produbljeno", izjavio je austrijski vicekancelar. Štrahe je rekao da je sa Dačićem razgovarao i o pograničnoj zaštiti, naročito kada je u pitanju zatvaranje balkanske rute i dodao da je važno da Austrija "ne ostavi Srbiju na cedilu". Rekao je i da Akademija za javnu upravu postoji već 40 godina u Austriji, a da je ovde tek osnovana, i najavio saradnju dve zemlje u toj oblasti i sastavljanje memoranduma. Dačić je izrazio veliko zadovoljstvo jer je domaćin, kako je rekao, velikom prijatelju Srbije. "Naši odnosi sa Austrijom su veoma dobri i maksimalno unapređeni, i želimo sa novom vladom što bolju saradnju", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije. Dačić je izrazio zahvalnost na podršci Austrije evrointegracijama Srbije, ali i očekivanje da sa tom podrškom nastavi. Šef srpske diplomatije je pozdravio Strategiju proširenja na Zapadni Balkan, rekavši da to predstavlja podstrek da Srbija iskoristi priliku koja joj je pružena i da do 2025. godine postane punopravna članica EU. Dačić je ocenio da je ekonomska saradnja Srbije i Austrije izuzetno dobra i dodao da je Austrija jedan od najznačajnih partnera Srbije. "Mislim da imamo sveobuhvatnu saradnju", izjavio je Dačić na konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova. Upitan za odnose u prošlosti, Dačić je rekao da Austrijanci i Srbi treba dobro da razmisle o tome. Ako 100 godina posle Prvog svetskog rata razmisle o efektima i rezultatima, i Austrija i Srbija su veliki gubitnici. Srbija je ulagala u 'futuristički projekat' kojim je spasila druge narode, ali je uništila svoj narod", rekao je Dačić.

ŠTRAHE RAZGOVARAO SA VUČIĆEM I BRNABIĆ

BEOGRAD, 12. februara 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 12. februara sa potpredsednikom austrijske vlade Hajncom Kristijanom Štraheom o bilateralnim odnosima i ekonomskoj saradnji, prenela je Radio-televizija Srbije. Kako se navodi, dvojica sagovornika razgovarala su i o evropskim integracijama Srbije i podršci Austrije na evropskom putu, konkretnim mogućnostima za jačanje privredne saradnje i regionalnoj bezbednosti.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je u razgovoru s vicekancelarom Austrije Hajncom Kristijanom Štraheom izrazila očekivanje da će Austrija nastaviti da podržava evrointegracije Srbije i dok ta zemlja bude predsedavala Evropskoj uniji u drugoj polovini 2018. godine. Brnabić je rekla da Srbija izuzetno ceni podršku Austrije u pristupanju EU i više puta ponovljen stav da je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Austrije, saopštila je Vlada Srbije. Štrahe je izrazio podršku Austrije po pitanju nastavka dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, kao i očekivanje da će obe strane konstruktivno sprovoditi Briselski sporazum. Vicekancelar Austrije je rekao da je srpska zajednica značajan i važan deo austrijskog društva koji je uspeo da sačuva svoju kulturu, korene i vezu s matičnom državom i da se uspešno integriše u društvo. Brnabić i Štrahe su pozdravili inicijativu za uspostavljanje saradnje Nacionalne akademije za javnu upravu Srbije, koja uskoro počinje da radi, i Austrijske federalne akademije za javnu upravu, radi razmene iskustava u oblasti stručnog usavršavanja, navodi se u saopštenju.

DjURIĆ UPOZNAO FRANCUSKOG AMBASADORA SA TOKOM DIJALOGA SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 12. februara 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić razgovarao je 12. februara sa ambasadorom Francuske u Srbiji Frederikom Mondolonijem, kog je upoznao sa tokom dijaloga Beograda i Prištine. Kancelarija je saopštila da je Djurić sagovorniku rekao da je Beograd, uglavnom, ispunio sve obaveze iz dijaloga, dok Priština skoro pet godina od potpisivanja sporazuma nije ni počela da sprovodi dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština. Djurić je dodao da su Srbi na KiM, kao i Vlada Srbije, iskreno zainteresovani za stabilnost na KiM i da su spremni da odgovore na sve izazove u dijalogu. Kako se navodi, sagovornici su se složili da postoji pozitivan trend u bilateralnim odnosima i da se nadaju da je, nakon susreta francuskog i srpskog predsednika, Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića, pred francusko-srpskim odnosima velika budućnost.

DNEVNI BILTEN

< februar 2018 >
po ut sr če pe su ne
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28